Lokalna samouprava i ove godine novčano će podržati studente sa teritorije grada. Javni konkurs za dodeljivanje stipendija za školsku 2022/2023. godinu otvoren je do 6. februara.
Pravo učešća imaju studenti, takođe i studenti sa hendikepom i hroničnim bolestima, koji se školuju u obrazovnoj ustanovi čiji je osnivač Republika Srbija ili u akreditovanoj ustanovi sa sedištem u Srbiji.
Pravo na dobijanje stipendije imaju studenti, kao i studenti sa hendikepom i hroničnim bolestima koji su upisali prvu godinu studija, a ispunjavaju sledeće uslove: da su dobitnici titule „Učenik generacije“ u srednjoj školi, da su članovi MENSE (međunarodno udruženje natprosečno inteligentnih osoba), da su nosioci Vukove diplome, da su na prijemnom ispitu na odabranom fakultetu/višoj školi ostvarili prvo mesto na rang listi i da su ostvarili prosečnu ocenu u završnom razredu srednje škole najmanje 4,50.
Za studente druge i viših godina studija uslov je da su, u prethodnoj godini studija ostvarili prosečnu ocenu najmanje 8,5. Potrebno je i da je podnosilac zahteva redovan student, da u toku studiranja nije izgubio godinu, i da je položio sve ispite iz prethodnih godina studija ili da je iz prethodnih godina studija preneo najviše tri ispita.
Za studente druge i viših godina studija koji imaju hendikep ili hroničnu bolest, prosečna ocena treba da bude najmanje 7 u prethodnoj godini studija. Podnosilac zahteva treba da bude redovan student. Takođe,neophodno je i da u toku studiranja nije izgubio godinu, da je položio sve ispite iz prethodnih godina studija ili da je iz prethodnih godina studija preneo najviše tri ispita.
Studenti drugog stepena studija iz obe kategorije mogu da konkurišu ukoliko nisu u radnom odnosu i ukoliko su studije nastavili odmah po završetku osnovnih studija.
Prijava i ostala konkursna dokumenta podnose se Komisiji za dodelu stipendija Grada Kikinde i predaju na pisarnici Uslužnog centra Grada Kikinda (šalter broj 5) ili poštom, preporučeno, na adresu: Grad Kikinda (sa naznakom: Javni konkurs za dodelu stipendija studentima visokoškolskih ustanova sa teritorije Grada Kikinde za školsku 2022/23. godinu), Trg srpskih dobrovoljaca 12, 23 300 Kikinda.
Spisak potrebne dokumentacije i obrasci prijave dostupni su na sajtu Grada.
– Plan je da za vikend uključimo žuto trepćuće svetlo, kako bi se učesnici u saobraćaju navikli na semafor na ovom mestu – kaže Miroslav Dučić, u Gradskom veću zadužen za komunalnu infrastrukturu i vanredne situacije. – Čim se završi objedinjena procedura, semafor će biti pušten u rad. Očekujem da će to biti u februaru.
– Narednih dana započinjemo i najavljeno postavljanje radara za detektovanje povećane brzine kod ŽAK-ovog stadiona, kakav već postoji na uglu Ive Lole Ribara i Jovana Jovanovića Zmaja. I ove radove sufinansiraće isti sekretarijat sa 4,8 miliona dinara, dok će Grad uložiti 7,2 miliona – kaže Dučić.
– Prevencija podrazumeva pregled uz papa-bris, jednom godišnje. Papa-bris je skrining, ako nije u redu, uradimo dodatna ispitivanja, bolest uhvatimo u ranoj fazi, dok još nije karcinom, i takve promene su apsolutno izlečive – kaže dr Miladinov.
Dr Miladinov dodaje da karcinom grlića nije nasledan u smislu u kojem se nasleđuje karcinom dojke, ali se nasledni faktor ipak ne može isključiti jer su neka tkiva osetljivija na HPV.
– Rezultat dobrog planiranja je upravo remont glavnog voda u Ulici Miloša Velikog – kaže direktor „Toplane“, Dušan Marjanović. – Taj deo trase je glavna aorta, deo koji je uzrokovao i celodnevna isključenja kompletnog centra grada jer snabdeva više od 70 odsto korisnika u našem sistemu. Sa više od 45 miliona dinara sopstvenih sredstava, bilo je to možda i najveće ulaganje u protekloj deceniji. Od kada smo, uz pomoć lokalne samouprave, 2019. godine, izmirili zaostala dugovanja prema „Srbijagasu“, akumulirali smo sredstva upravo za ovakve, velike remonte. Iako je zima blaga, grejanje funkcioniše odlično. Ovo je, možda, i najbolja sezona u dugom periodu, u kojoj nismo imali nijednu havariju.
Za ovu grejnu sezonu obezbeđena je dovoljna količina gasa, što isključuje poremećaje u daljinskom grejanju.
– Na nedavno održanom sastanku sa direktorom ove institucije i njegovim saradnicima, razgovarali smo o temama iz kulture i obrazovanja, o tome kako kinesku kulturu možemo da približimo našim sugrađanima, na što atraktivniji način. Dogovorili smo se da započnemo sa prikazivanjem kineskih filmova, što će 
omogućiti Kikinđanima da upoznaju kineski jezik, kulturu, tradiciju i kinematografiju. Institut nam je ponudio besplatne časove kineskog jezika u školama. Ova ideja veoma se dopala direktorima, nastavnicima i deci, jer im se pruža mogućnost da nauče nešto novo, tako da, od 1. septembra, možemo očekivati kineski jezik, kao deo vannastavnih aktivnosti, u najmanje osam škola – rekla je Valentina Mickovski.
Dodala je da saradnja Instituta i Grada znači i saradnju dve zemlje, kao i spajanje dve kulture, što je veoma značajno i za ostale sfere društva.
Devojke su osvojile zlato u kategoriji pevanja božićnih i koledarskih pesama. Na Festivalu je nastupilo deset grupa iz šest zemalja: Slovačke, Litvanije, Slovenije, Austrije, Srbije i zemlje domaćina.
– Shvatili smo da nije dovoljno samo jednom u toku godine usklađivati rast najnižee zarade, s obzirom na to da vrednost potrošačke korpe neprestano raste zbog opšte ekonomske situacije izazvane ratom u Ukrajini. Minimalna zarada od 40.020 dinara počela je da se primenjuje 1. januara, a bila je deplasirana još u novembru, kada je najniža vrednost potrošačke korpe bila 50 hiljada dinara. Znači da već sada zaostajemo 25 odsto, što je, zapravo samo desetak hiljada dinara. Na to još treba dodati rast troškova života za januar; očekuje nas viša cena struje, što povlači i druga poskupljenja – kaže Drljić.
– Situacija je još kompleksnija od 1. januara jer nije izvršena korekcija koeficijenata, nije počeo obračun zarada po platnim grupama i platnim razredima – objašnjava Drljić. – Kada se koeficijent pomnoži sa vrednošću, dobije se manji iznos od minimalne zarade, izgubio se smisao raspona između zarada. Radi rešavanja obog problema, država je donela zakon koji je, skupštinskom odlukom, stavila van snage do 2025. godine jer nema sredstava. Mi smo ponudili prelazno rešenje, ali još uvek nismo dobili odgovor od resornog ministarstva.
– Kikindske firme su se, prošle godine, suočile sa izazovima kakve nisu imale ni 80-ih i 90-ih godina. Ipak, privreda je sasvim dobro reagovala – kaže predsednik RPK u Kikindi, Tibor Horvat. – Izvoz je, prošle godine bio manji jer nije bilo metanola i sirćetne kiseline koje smo ranije izvozili u vrednosti od gotovo 80 miliona evra. Ipak, spoljnotrgovinsko poslovanje bilo je u plusu za oko 30 miliona evra.
– Porastao je izvoz delova gasnih turbina za sto procenata, delova za motorna vozila za 24 procenta. Fabrika „Toza Marković“ je, u odnosu prvih devet meseci 2021, prošle godine do oktobra zabeležila porast od 64 procenta i godišnju proizvodnju od 35 miliona komada crepa. Uz to, „Šoletovi“ kontejneri za čvrste materijale čine 40 odsto izvoza. I Livnica automobilska industrija je, takođe, povećala proizvodnju – kaže Horvat.
Centralna figura u proslavi je zmaj, nacionalna maskota i božanski simbol koji donosi sreću. Deo proslave svake kineske Nove godine je Zmajev ples, u kojem učestvuje mnogo ljudi, formirajući ogromnu pokretnu figuru zmaja.
Crvena boja i lampioni zastupljeni su u svim delovima Kine, a jedinstvena simbolika ogleda se i u izobilju najraznovrsnije hrane za novogodišnju večeru i tokom čitave proslave. Ovo je porodični praznik, ali i svetkovina koja živi na ulicama i trgovima.
– Pravimo tradicionalna jela, pevamo i veselimo se, kao i vi. Okupi se cela porodica i priprema se mnogo različitih specijaliteta. Ovde to ne mogu jer nemam potrebne namirnice. U ponoć se pale vatrometi. Sve je u crvenoj boji, crvena donosi sreću.
Sam praznik, Nova godina, slavi se pet dana, kaže naša sagovornica, ali sve do 15. januara, po lunarnom kalendaru, traje proslava.
– U ovom periodu posebno, posećujemo rodbinu i razmenjujemo poklone, upakovane u crveni papir. Pravimo slatka jela, najviše slatke kuglice od pirinča, koje nosimo jedni drugima. Mnogo se radujemo i u veselom raspoloženju pozdravljamo Novu godinu. Ovde, u Kikindi, nema nas mnogo, pa nema ni veće proslave. Napraviću lepu večeru i proslavićemo u krugu porodice.
Zanimalo nas je i da li „godina zeca“, u koju se, po kineskom horoskopu, ulazi, ima određenu simboliku u proslavi.
Da je u Kini, naša sugrađanka bi slavila dve nedelje, posle kojih se praznik završava Festivalom lampiona, kada se u vazduh puštaju papirne crvene svetiljke, simboli radosti i blagostanja.