У Кикинди се чита више од државног просека: у библиотеци најтраженија стручна литература из историје
Кикинђани читају више од просечног грађанина Србије. По државном просеку, чланови јавне библиотеке чине три одсто популације, док је у нашем граду тај проценат 3.5. У Народној библиотеци „Јован Поповић“ сазнали смо још једну занимљивост, а то је избор наслова. Наиме, нови читалачки тренд се променио – амерички наслови место су уступили стручној литератури.
– Сада су најчитаније књиге из области популарне психологије и из историје, али не романсиране, мемоари или биографије, већ стручна литература из ове области – каже Дуња Бркин Трифуновић, организаторка културног програма у Библиотеци. – Наши читаоци проучавају историју – веома је популарно дело „Семпер идем“ Ђорђа Лебовића, такође књиге Луке Мичете. Свакако се више читају дела домаћих писаца – поред историјских, епска фантастика, детективски романи. Читаоци љубавних романа и даље највише траже књиге Јелене Бачић Алимпић, као и Лусинде Рајли, за које увек имамо листе чекања. Међу писцима трилера, најпопуларнији су Ју Несбе и Џејмс Патерсон. Од наших аутора, веома су тражена сва дела Владе Арсића, чије књиге никада нису на полицама, затим дела Мирјане Митровић, Марије Јовановић и Бранислава Јанковића.
Она додаје да је прошле године уочено да су се многи читаоци интересовали за књиге о Покрету Црна рука и о Мајском преврату. Такође, увек је тражена трилогија „Немањићи“ Владимира Кецмановића и Дејана Стојиљковића. Дуња Бркин Трифуновић каже да се нови избори читалаца последњих година можда могу повезати са темама ТВ серија и филмова који се снимају код нас.
Млади читаоци, чланови Дечијег одељења Библиотеке, такође имају своје фаворите. Школарци читају лектиру у току распуста, а још млађи имају омиљене сликовнице.
– Најтраженији наслови су: „Аги и Ема“ Игора Коларова, „Лето када сам научила да летим“ Јасминке Петровић, „Ципела на крају света“ Дејана Алексића и „Миш лављег срца“ Рејчел Брајт. Веома су популарне сликовнице с поруком, такозване терапеутске сликовнице које решавају неке проблеме у дечијем узрасту.
Литература се више не набавља само два пута годишње, како је то раније било регулисано. Сада је могуће континуирано обогаћивати фонд током читаве године, пратити нова издања и жеље читалаца, каже наша саговорница. За ове намене користе се сопствена средства, као и новац који Библиотека добија из покрајинских и републичких фондова.
Библиотекари су посебно поносни на чињеницу да имају велики број активних, сталних корисника, као и да сви огранци раде добро, уз напомену да су најбољи у Башаиду и Мокрину у којем је, већ две деценије, активна и, успешна и награђивана, драмска секција.
Цена чланарине дуго се није мењала. На годишњем нивоу је 400 динара за децу и студенте, 500 динара за одрасле, а породична износи 350 динара по члану. Библиотека је и чланица Клуба три плус, па породице са троје и више деце имају додатни попуст и за њих је цена 200 динара по особи.
– Ми смо породица са нашим читаоцима, посебно са децом и старијим корисницима. Знамо њихове навике, жеље и потребе и то нам, свима, много значи – каже Дуња Бркин Трифуновић.
Она подсећа да, упркос новим технологијама, вредност књиге остаје ненадмашна; књиге могу да лече, да нас утеше и да нас натерају да се запитамо, што нам је, свима, понекад потребно. Или, како каже, све то може да се сажме у прецизну мисао писца Нила Гејмана: „Гугл може дати хиљаду одговора, али библиотекар даје онај прави“.
Удес се догодио на самој раскрсници улица Димитрија Туцовића, Војводе Путника и Војводе Мишића, иако је семафорска сигнализација била укључена. Претпоставља се да је до контакта два возила дошло због лоше процене ширине коловоза.
За студенте друге и виших година студија који имају хендикеп или хроничну болест, просечна оцена треба да буде најмање 7 у претходној години студија. Подносилац захтева треба да буде редован студент. Такође,неопходно је и да у току студирања није изгубио годину, да је положио све испите из претходних година студија или да је из претходних година студија пренео највише три испита.
– План је да за викенд укључимо жуто трепћуће светло, како би се учесници у саобраћају навикли на семафор на овом месту – каже Мирослав Дучић, у Градском већу задужен за комуналну инфраструктуру и ванредне ситуације. – Чим се заврши обједињена процедура, семафор ће бити пуштен у рад. Очекујем да ће то бити у фебруару.
– Наредних дана започињемо и најављено постављање радара за детектовање повећане брзине код ЖАК-овог стадиона, какав већ постоји на углу Иве Лоле Рибара и Јована Јовановића Змаја. И ове радове суфинансираће исти секретаријат са 4,8 милиона динара, док ће Град уложити 7,2 милиона – каже Дучић.
– Превенција подразумева преглед уз папа-брис, једном годишње. Папа-брис је скрининг, ако није у реду, урадимо додатна испитивања, болест ухватимо у раној фази, док још није карцином, и такве промене су апсолутно излечиве – каже др Миладинов.
Др Миладинов додаје да карцином грлића није наследан у смислу у којем се наслеђује карцином дојке, али се наследни фактор ипак не може искључити јер су нека ткива осетљивија на ХПВ.
– Резултат доброг планирања је управо ремонт главног вода у Улици Милоша Великог – каже директор „Топлане“, Душан Марјановић. – Тај део трасе је главна аорта, део који је узроковао и целодневна искључења комплетног центра града јер снабдева више од 70 одсто корисника у нашем систему. Са више од 45 милиона динара сопствених средстава, било је то можда и највеће улагање у протеклој деценији. Од када смо, уз помоћ локалне самоуправе, 2019. године, измирили заостала дуговања према „Србијагасу“, акумулирали смо средства управо за овакве, велике ремонте. Иако је зима блага, грејање функционише одлично. Ово је, можда, и најбоља сезона у дугом периоду, у којој нисмо имали ниједну хаварију.
За ову грејну сезону обезбеђена је довољна количина гаса, што искључује поремећаје у даљинском грејању.
– На недавно одржаном састанку са директором ове институције и његовим сарадницима, разговарали смо о темама из културе и образовања, о томе како кинеску културу можемо да приближимо нашим суграђанима, на што атрактивнији начин. Договорили смо се да започнемо са приказивањем кинеских филмова, што ће 
омогућити Кикинђанима да упознају кинески језик, културу, традицију и кинематографију. Институт нам је понудио бесплатне часове кинеског језика у школама. Ова идеја веома се допала директорима, наставницима и деци, јер им се пружа могућност да науче нешто ново, тако да, од 1. септембра, можемо очекивати кинески језик, као део ваннаставних активности, у најмање осам школа – рекла је Валентина Мицковски.
Додала је да сарадња Института и Града значи и сарадњу две земље, као и спајање две културе, што је веома значајно и за остале сфере друштва.
Девојке су освојиле злато у категорији певања божићних и коледарских песама. На Фестивалу је наступило десет група из шест земаља: Словачке, Литваније, Словеније, Аустрије, Србије и земље домаћина.
– Схватили смо да није довољно само једном у току године усклађивати раст најнижее зараде, с обзиром на то да вредност потрошачке корпе непрестано расте због опште економске ситуације изазване ратом у Украјини. Минимална зарада од 40.020 динара почела је да се примењује 1. јануара, а била је депласирана још у новембру, када је најнижа вредност потрошачке корпе била 50 хиљада динара. Значи да већ сада заостајемо 25 одсто, што је, заправо само десетак хиљада динара. На то још треба додати раст трошкова живота за јануар; очекује нас виша цена струје, што повлачи и друга поскупљења – каже Дрљић.
– Ситуација је још комплекснија од 1. јануара јер није извршена корекција коефицијената, није почео обрачун зарада по платним групама и платним разредима – објашњава Дрљић. – Када се коефицијент помножи са вредношћу, добије се мањи износ од минималне зараде, изгубио се смисао распона између зарада. Ради решавања обог проблема, држава је донела закон који је, скупштинском одлуком, ставила ван снаге до 2025. године јер нема средстава. Ми смо понудили прелазно решење, али још увек нисмо добили одговор од ресорног министарства.