Руско Село

Rusko Selo hramovna slava 5

У Руском Селу данас се завршава програм обележавања сеоске и црквене славе. Протонамесник Слободан Диљаков, уз свештенике кикиндског намесништва, служио је Свету литургију у Храму Успенија Пресвете Богородице. Литургији су присуствовали градоначелник Никола Лукач и председник Градског парламента Младен Богдан.

– Данас смо са мештанима Руског Села да покажемо заједништво, саборност и  солидарност у овим изазовним временима. Важно је да обележавамо и црквене и верке празнике јер је то нешто исконско и у дубини душе нашег народа, у самој је традицији и града и свих сеоских месних заједница које се сада полако враћају на прави пут. У протеклом периоду много смо урадили за ову месну заједницу и планирамо да тако буде и убудуће, да унапређујемо не само ово, него и свако место на подручју Кикинде – рекао је Богдан.

Парохија у Руском Селу основана је по насељавању солунских добровољаца, а првог свештеника место је добило 1926. године. Храм Успења Пресвете Богородице изграђен је између 1934. и 1935. године. Иконостас и фреске осликао је академски сликар Владимир Зелински из Русије.

У наставку програма прославе Дана села и Храмовне славе, у центру места биће организован буч, а у вечерњим сатима и музички програм.

Rusko Selo u znaku stonog tenisa

У оквиру рускоселских „Великогоспојинских дана”, СТК Чарнојевић уприличио је 13. „Великогоспојински стонотениски турнир”, отворио га је данас у дворани месне школе градоначелник Кикинде Никола Лукач, а  председница Спортског савеза Кикинда Јелена Чуданов, напоменула је:

– Ово је увек лепа манифестација поготово што Град Кикинда даје значај мањим срединама на овако великим и значајним догађајима за њих. Руско Село је заиста лепо место, а клуб и село лепо раде са овом децом у СТК Чарнојевић. Ту је велики број деце, што дечака, што девојчица, а ево и овде данас имамо преко 100 деце која су дошла да се такмиче, тако да ће како Град тако и Спортски савез увек да подржи овакве манифестације и овакве лепе турнире, мада је ово меморијални тунир. Клуб који се бори за себе и за своју егзистенцију подржали смо и претходних година, подржавамо га сада, а подржаћемо га и наредних година.

Игор Радић, председник и тренер СТК Чарнојевић, додао је:

– Овај турнир је и Меморијал „Јован Раичковић”, имамо деведесетак такмичара који су дошли из разних места Војводине. Турнир је позивни и задовољни смо одзивом. Иначе, Град Кикинда је покровитељ турнира, а нас као клуб предстојеће јесени очекују наступи женске екипе у нашем трећем рангу и мушког тима у четвртом степену такмичења у Србији.

biblioteka rusko selo

Свечано је било синоћ у Руском Селу које је, после пуне три деценије, поново добило библиотеку. Отварање месне библиотеке протекло је уз вече са Новаком Билбијом, познатим и награђиваним глумцем.

– Можда смо ових година били неправедни према Рускоселцима јер нису имали огранак библиотеке тридесетак година. Књижни фонд био је у школи и није био доступан свим мештанима. На сву срећу, уз разумевању Владе и Министарства културе и локалне самоуправе, и захваљујући агилности нас у библиотеци као и у месној заједници успели смо овај простор да адаптирамо и претворимо у пристојан, библиотечки огранак који у овом тренутку има око 4.000 књига, али уз редовну набавку до краја доћи ћемо до цифре од 5.000. На томе се не зауставља наш ангажман. Треба анимирати Рускоселце да што чешће долазе у библиотеку, надам се да ћемо имати редовне читаоце- рекао је Бране Маријановић, директор Народне библиотеке „Јован Поповић”.

Чланица Градског већа за културу и образовање Валентина Мицковски похвалила је иницијативу да библиотека отвори огранак у Руском Селу.

– Заиста ми је драго да смо сведоци отварања библиотеке, да село поново има душу и простор где мештани могу доћи, прочитати књигу, провести време пишући и креирајући. Верујем да је у времену када се књига замењује дигиталном технологијом, прави тренутак за отварање огранка јер овде ће бити одржаване и књижевне вечери, разне манифестације, а деца ће моћи да учествују на ваннаставним активностима. Једино улагањем у образовање и културу, ми имамо будућност јер то нам нико не може узети- закључила је Мицковски.

Од девет кикиндских села, Народна библиотека „Јован Поповић” сада нема огранак још само у Иђошу, а у плану ове установе је да га отворе идуће године.

– У Мокрину библиотека има највише чланова и читалаца, што је сасвим сигурно због учених људи и традиције, али се мора одати признање и Даринки Маљугић која је пре неколико година проглашена за најбољег књижничара у Србији- додао је Маријановић.

великогоспојински дани руко село

Тродневна манифестација Великогоспојински дани којим се обележавају црквена и сеоска слава у Руском Селу почињу у суботу,  26. августа у 20 сати, отварањем сеоске библиотеке у Дому културе. Гост вечери биће глумац, Новак Билбија.

У недељу програми почињу у 9 сати, у фискултурној сали Основне школе “Глигорије Попов”, Меморијалним турниром у стоном тенису „Јован Раичковић“, посвећеном оснивачу Клуба „Арсеније Чарнојевић“.

На стадиону ФК „Црвена звезда“, од 13 сати, одржаће се „Пасуљијада“ у току које ће бити организована Дечија олимпијада. Удружења грађана изложиће своје рукотворине и биће уприличен музичко-забавни програм.

За 17.30 заказан је почетак трећег Меморијалног турнира у фудбалу „Маринко Петровић“ на којем ће, поред домаћина, учествовати ФК „Чукарички“ из Београда, ФК „Раднички“ из Зрењанина и ФК „Темишвар“. Музички програм заказан је за 21 сат.

Света литургија у Храму Успенија Пресвете Богородице одржаће се у понедељак, од 9 сати. Следи свечано отварање стадиона ФК „Црвена звезда“, и у току тог дана биће одржан и сеоски буч, са музичким програмом од 21 сата.

Grad Kikinda pobednik trećeg basket turnira u Ruskom Selu

Екипа Града Кикинде победник је трећег баскет турнира 3х3 у Руском Селу, пошто је у финалу била боља, 21:8, од састава Круне. Трећепласирани је тим Буковца, који је савладао екипу Рудан Аутомото. Јелена Чуданов, председница Спортског савеза Кикинде, нагласила је да је ово такмичење значајно.

– Град Кикинда и Спортски савез Кикинде ће увек да подрже спортске манифестације које се одржавају како у граду тако и у селима преко месних заједница. Овде у Руском Селу се организује традиционални турнир у баскету 3х3 и као и сваке године, заиста, на високом нивоу је све организовано, екипе су врхунске и гледали смо добар баскет и могу да кажем да ми је драго кад се у нашим селима овако нешто организује – рекла је Чуданов.

Душан Марјановић, председник Савета Месне заједнице Руско Село, надовезао се:

– Наступило је 15 екипа, највећи број у досадашњој организацији турнира, а једна, 16. екипа из Врбаса, је одустала нажалост због временских услова. Турнир се организује трећу годину заредом, а екипе које нам долазе са стране су из: Зрењанина, Банатског Карађорђева, Буковца, Куле, Новог Сада, Сомбора, тако да су екипе са свих страна Војводине, заједно са нашим из Руског Села и Кикинде. За похвалу су и наши момци који учествују у организацији, као и Месна заједница и Град Кикинда. Момци који су у удружењу омладине, на челу са Миланом Добранићем, су већи део посла одрадили и мислим да ова година показује да овај турнир иде у правом правцу и да ћемо у наредним годинама да будемо све успешнији и бољи у организацији.

Игор Тодор, из победничке екипе, закључио је:

– Желимо да се захвалимо Граду Кикинди који нам је главни спонзор, Спортском савезу Кикинде такође, Терек компанију, Кафку, Машиноплусу и БИС штампарији што су нам помогли да идемо на све турнире и да одиграмо целу ову сезону. Организација овде као и сваке године је била на нивоу, судије су биле добре као и атмосфера. Поред мене су у екипи још били Саша Вуксановић и Лука Стефановић.

Завршним мечевима присуствовали су и градоначелник Никола Лукач и градски већник за спорт Драган Пецарски, који су, као и Јелена Чуданов и Душан Марјановић, уручили признања најбољима.

363077673_660787556141698_3277056920123875147_n

Удружење „Торонтал” у Руском Селу домаћин је 22. етно кампу старих заната који је окупио децу из Кикинде и околине. Међу осамдесеторо деце је и Рускоселка Данијела Хабди која је учесница протеклих неколико година.

– Волим камп јер на њему стичем нове пријатеље. Уједно, пуно тога сам научила да шијем, штрикам, везем. Израђујемо разне ситнице и проводимо време дружећи се – рекла је Данијела Хабди.

Десетогодишњег Теодора Попија затекли смо у вајарској радионици.

– Правимо таблу која се после обраде и сушења закачи на врата као украс. Веома је занимљиво и интересантно. Овде сам заједно са другарима и млађом сестром – сазнајемо од Теодора.

Покровитељ етно кампа је Град Кикинда, а градоначелник Никола Лукач, који је посетио учеснике заједно са чланицама Градског већа Валентином Мицковски и Мелитом Гомбар и председником Савета МЗ Руско Село Душаном Марјановићем, похвалио је представнике удружења „Торонтал“ јер је простор сваке године богатији за нови садржај.

– Етно камп истрајава годинама и прави је пример суживота у мултинациналној и мултикултуралној средини. Очување старих заната и преношење традиције на млађа поколења важан је сегмент рада „Торонтала“  и ово је најбољи начин да их сачувамо од заборава. Деца уче, али и истражују своју историју и културу кроз дружење и игру – истакао је Лукач.

Шандор Талпаи, председник Удружења „Торонтал” поносан је што камп траје више од две деценије. Камп је од посебног значаја за Мађарски национални савет.

– Деца уче старе занате попут веза, ткања, грнчарије, праве предмете од рециклажног материјала  и накит од перлица. Више од две деценије трајања кампа је изузетно. Признање које нам стиже од родитеља и деце нам је водиља – додао је Талпаи.

Етно кампу старих заната придружила су се и деца из Нове Црње, Житишта, Бегејаца, Клека.

katarina i nenad

Вест о страшној трагедији која је задесила млади брачни пар потресла је Зрењанин и Руско Село. Беживотна тела Катарине Ј. (23) из Руског Села и Ненад Б. (25) из Зрењанина пронађена су у четвртак увече у у дворишном стану у Зрењанину. Млади пар је прошле године почео да живи заједно, а Катарина Ј. jе била у четвртом месецу трудноће.

Сумња се да су се угушили од гаса који је цурео из гасне пећи пре скоро недељу дана. Да ли је ова претпоставка истинита показаће истрага, након што су тела несрећних младића и девојке послата на обдукцију.

Катарина Ј. је одрасла у хранитељској породици у Руском Селу где је живела до пунолетства. Са Ненадом се упознала у средњој школи у Зрењанину коју су обоје похађали.

– Катарина је код нас била од треће године живота. Бринули смо о њој 15 година. Од када се удала, нисмо били у контакту. Ненад и она су се упознали у средњој школи „9.мај“ у Зрењанину, коју су обоје завршили. Она је завршила за шнајдерског техничара, а он за ауто-лимара- рекла је хранитељка која је одгојила Катарину Ј.

-Превелика туга. Цео живот патња и таман кад је требало нешто лепо да се догоди, десило се најгоре. Била је добро дете- каже једна мештанка Руског Села.

Стравичну сцену затекла је власница стана у који се несрећни пар недавно уселио. Стан се продаје, па су је контактирали из агенције за некретнине. Из стана се, међутим, нико није јављао, иако је кључ био са унутрашње стране. Комшије су тврдиле да, од када се уселио млади пар, нису их ни чули нити видели. Нису приметили чак ни упаљено светло у стану.

– Комшије су ми рекле да је зид код комшије на који је наслоњена пећ из мог стана скроз врео. Позвали смо полицију и они су нам рекли да развалимо врата ако је то мој стан. Ужасну сцену смо затекли, двоје младих без знакова живота и гасна пећ на најјачој снази тако да је напукло стакло на њој – испричала је потресена газдарица.

Беживотна тела младог пара пронађена су на ћебету на сред собе. Кауча унутра није ни било. Након што су отпочели заједнички живот, са дететом на путу, млади пар планирао је да се скући.

Ненад Б. jе пре три године остао без оца. Имао је мајку, брата и млађу сестру.

 

 

 

R. Selo 7

У Руском Селу имају озбиљне планове за потпуно обнављање и уређење места који ће их, како кажу, пре сврстати у ред варошица. Многи јавни објекти и инфраструктура, изграђени осамдесетих година, доспели су за адаптацију, што је била и једна од већих активности у прошлој години, каже председник Савета Месне заједнице овог места, Душан Марјановић.

– Веома важна инвестиција било је проширење вртића, чиме се стекла могућност за целодневни боравак који је у функцији од септембра – истиче Марјановић –  У радове су, Град и Предшколска установа, уложили око 3,5 милиона динара. Вртић се налази у згради Месне заједнице и сада радимо на пројекту изградње додатних просторија што ће, у наредном периоду, омогућити да имамо и јаслице у селу. Уочили смо тенденцију доласка младих брачних парова који овде купују куће, такође и пораст броја новорођенчади, па су нам јаслице већ неопходне.

Велика инвестиција предузета је како би, пре свега млађи становници Руског Села, имали боље услове за бављење спортом.

– Објекат на стадиону Фудбалског клуба „Црвена звезда“ изграђен је осамдесетих година и од тада није улагано у њега. Управо се завршава адаптација овог простора, што је око 120 квадрата. Имамо нова купатила, подове, кровни покривач, и биће то један од лепших објеката у региону. За једно овако мало село и клуб, имаћемо европске услови – каже Марјановић.

Укупна вредност радова је око 10 милиона динара – по половину износа обезбеђено је из градског буџета и буџета Покрајинског секретаријата за спорт.

Град је уложио и у асфалтирање и проширење 300 метара пута који повезује део места, Ново Село, са магистралном саобраћајницом Кикинда-Руско Село, у крпљење ударних рупа у свим улицама, као и у безбедност деце, постављањем успоривача на коловозима у Улици братства-јединства, испред школе, и у Улици Младена Стојановића.

Наменским средствима, опредељеним за ово место, асфалтирано је 10 паркинг места испред зграде Месне заједнице, односно вртића и Ловачког удружења и у више наврата је уклањана дивља депонија, што већ годинама указује на проблем одлагања кабастог комуналног отпада.

Такође, редовно се одржава каналска мрежа. Ово је олакшано дугогодишњим улагањем у машине за комунално одржавање.

– Поседујемо машине које су неопходне за одржавање зеленила и каналске мреже. Бивши председник МЗ, Имре Кабок, имао је визију да је потребно да поседујемо адекватну опрему и почео је да ради на томе. Ми смо наставили да набављамо неопходне машине и сада имамо два трактора за комунални сектор и багер, који позајмљујемо другим селима за одржавање каналских мрежа. Обезбедили смо и таруп са „руком“ од пет метара, цистерну, тањираче, прскалице, фрезе, ротационе косачице, даске за равнање путева и за чишћење снега, вучене тарупе. Сваке године, на три месеца, по програму запошљавања на јавним радовима, ангажујемо четири радника – објашњава Марјановић.

Буџет опредељен за ово село прошле године био је нешто већи од 13 милиона. Поред обнављања дотрајалих објеката иинфраструктуре, у Савету су, каже Марјановић, чврсто опредељени да Руско Село постане и лепше место за живот.

– Настављамо са изградњом парка. Већ су урађени принт стаза без покривача, део колског улаза и паркинзи на главној улици. Сада планирамо завршетак пешачке стазе, изградњу колског друма према улици Соње Маринковић и њено повезивање са главном улицом. Ове године, наменска средства града, за радове у парку, износиће 6,5 милиона динара. У селу немамо оазу такве врсте и надамо се да ћемо за две, три године, успети да завршимо и овај пројекат.

Он додаје да је, у сарадњи са Градом, Месна заједница започела и остваривање великог, новог пројекта изградње рибњака на Старој циглани. Новоформирано  риболовачко удружење „Шаран“ и челници села иницирали су пројекат којим би се добио рибњак површине 12 хектара, што би га чинило јединственим у региону, каже Марјановић. Ископ је већ 70 одсто спреман, и прошле године завршен је процес промене власништва. Сада, уместо Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, Стара циглана припада Граду и може да се започне са израдом документације. Конкурисање за средства и почетак радова, надају се у Руском Селу, могло би да се очекује наредне године.

У међувремену, наставља се рад на олакшавању свакодневице Рускоселцима. Адаптира се део Пензионерског дома и проширује зграда Основне школе „Глигорије Попов“. Завршетком изградње додатне четири учионице, биће остварена значајна енергетска уштеда јер ће сви ђаци тада моћи да буду на настави у само једној смени. Овај посао је у ингеренцији Школе, уз подршку Савета Месне заједнице.

Душан Марјановић напомиње и да све више сарађују са Месном узаједницом суседног села, Нових Козараца, од којих их дели само 450 метара, „од табле то табле“.

– Имамо заједнички водовод и у питању су ПВЦ цеви, што значи да смо спремни за пречистач пијаће воде. Такође, између два места је предвиђен простор за постављање пречистача отпадних вода. У капиталне пројекте укључена су оба села која, захваљујући близини, на конкурсима могу да наступају са заједничким пројектима.

Да и прилаз Руском Селу, уједно и Новим Козарцима, буде бољи и безбеднији, побринули су се “Путеви Србије” који су, до сада, реконструисали и проширили пет километара коловоза од излаза из Руског Села према Кикинди. На овој саобраћајници очекује се наставак радова, каже Марјановић.

После дужег временског периода у којем се осипало становништво, у Руском Селу коначно имају и разлога за радост – према последњем попису, повећан је број мештана. Због приметног одлива становништва у иностранство, из Месне заједнице је, 2020. године, иницирана израда социјалне карте. Тада је забележено да у Руском Селу живи 2.153 људи, што је било за око 700 становника мање у односу на попис из 2011.

Према последњим подацима, број мештана је повећан на 2.205. Како је одлив становника био већи у мађарској популацији, сада се процењује да их има мање од 27 одсто. Почетком века, Мађари су чинили 35 процената од укупног броја становника.

Председник Савета Месне заједнице, Душан Марјановић, закључује да је Руско Село, захваљујући ангажману челника и мештана, једно од боље организованих села на подручју Кикинде. „Ми кажемо да смо варошица, имамо све што је нам је потребно, без одласка у град“, каже. И настављају да раде на томе како би и будуће генерације у овом месту имале разлога за понос и останак у родном месту.

Med1

Неизоставни део божићне чаролије у Руском Селу је „Медено село”. Ове године било је направљено 50 кућица које су, осим у „Торонталу”, биле изложене и у Новој Црњи. Сласним медењацима судбина је сваке године иста- да улепшају, а потом и засладе божићне празнике.

povratak na selo

Село хвали, а у граду живи- не важи у случају породице Ћук. Ивана и Горан, родитељи четворогодишње Саре и тромесечне Софије, одлучили су да своју породичну оазу направе на селу. Ту су видели могућност да живе комфорније, здравије и деци пруже свакодневни додир са природом.

Горан је као дечак са породицом избегао из Хрватске, а Ивана је из Новог Кнежевца. После подстанарског живота у Кикинди, прилику да дођу до свог крова над главом пружио им је програм доделе сеоских кућа избеглим лицима који је Комесаријат за избеглице реализовао са Градом.

Свој дом су пронашли у Руском Селу.