Ускршња изложба мокринских аутора отворена је у Галерији Дома културе у Мокрину. На изложби, коју је организовало удружење грађана „Раша Попов“ су приказане разнолике форме уметничког израза од уља на платну, уметничке фотографије до скулптура, дизајна, као и стрипова.
-Уметност у Мокрину није само изражавање вештине, већ и израз духа, додир музе, снаге и истине. У уметности се огледа љубав према завичају, животу, према свему што нас чини људима. Кроз радове које са поносом излажемо на овој изложби провлачи се нит која нас повезује са кореном наше постојбине, са својом причом и својом судбином. Ова изложба није само галерија слика, фотографија, скулптура, дизајна или стрипова, она надраста све то и много је више од тога. Ово је изложба душе Мокрина, изложба његових снова, његових страхова, његове радости, она задире у поре његове душе и открива нам суштину Мокрина – истакао је председник УГ „Раша Попов“ Живко Угреновић.
И овог Васкрса све очи биле су упрте у Мокрин где је одржано 34. Светско првенство у туцању фарбаним јајима. Овогодишњи победник је Душан Радић из Халмстада у Шведској који је успео да одбрани титулу коју је стекао прошле године. У финалу је био бољи од Милоша Ковачића из Мокрина. Треће место заузео је Иван Проданов.
-Рођен сам и одрастао у Мокрину и не пропуштам Васкрес у родном селу. Редовно учествујем у надметању, а сада сам други пут освојио ласкаву титулу и веома сам радостан. Нисам био превелики оптимиста и надао сам се да ћу ући у прва четири такмичара. Мојој срећи нема краја. Јаје је мокринско, а како га одабирам не бих да одам. Најважнији је звук које јаје производи, али и број пробаних јаја – истакао је видно узбуђен седамдесетогодишњи Радић, иначе правник у пензији.
Ништа мање узбудљиво није било ни у финалу јуниора. Светска шампионка у јуниорској конкуренцији освојио је седмогодишња Дуња Голић која је победила најмлађег учесника једногодишњег Ђорђа Лазића из Бијељине. Треће место заузео је Матија Зирамов.
-Мама и деда су одабрали победничко јаје, а мама Јелена га је офарбала. Ово је мој трећи пехар и веома волим да учествујем. Такмичићу се и наредних година – открила нам је Дуња.
У Мокрину, на Варошком тргу, као и сваке године окупио се велики број домаћина и гостију, а овом догађају присуствовали су и представници града на челу са градоначелником Николом Лукачем који је заједно са председником Савета МЗ Гораном Ристићем, уручио пехаре победницима.
-Сваке године они који посете Мокрин уживају у занимљивој манифестацији која промовише праве вредности заједништво, традицију, породицу. Месна заједница потруди се да организација буде одлична, а заједнички ћемо радити на томе да у наредним годинама привучемо још већи број посетилаца – рекао је Никола Лукач.
Горан Ристић додао је да је Мокрин за Ускрс центар света. Све манифестације које се организују имају за циљ промоцију Кикинде и Мокрина, али и да задрже младе људе на селу.
Такмичара је било око две стотине у обе категорије из окружења и других земаља, потврдио је главни судија Живица Терзић и то из Новог Сада, Меленаца, Угљевика, Бијељине, Кисељака, Торонта, Бечеја, Остојићева, Сремске Каменице, Италије, Суботице. Свако победничко јаје је пресечено и половину је појео судија, а половину победник.
-Јаје, да би учествовало у такмичењу мора да буде кокошије, да је фарбано и тврдо кувано. Некада је било других јаја, али и разне технике су примењиване да би се узео шампионски пехар. Сада тога нема, а оно што радује је да смо први пут имали такмичара из Италије и Зенице који немају везе са Мокрином – напоменуо је Терзић.
Светско првенство у туцању фарбаним ускршњим јајима, као и Васкршње свечаности организовала је Месна заједница Мокрин, уз подршку локалне самоуправе.
У оквиру мокринских 34. „Васкршњих свечаности”, у организацији кикиндског СЦ „Језеро”, по први пут, одржан је турнир у баскету 3х3, с девет екипа, а првопласирани београдски Слодес инкасирао је 100.000 динара и први „слот” на великом финалу Србије. Другопласираном сомборском Џокеру припало је 25.000, а трећепласираним кикиндским Лавовима 10.000 динара.
Турниру су присуствовали градоначелник Кикинде Никола Лукач, председник Скупштине Града Младен Богдан и градски већник за спорт и омладину Драган Пецарски.
– Србија је вишеструки првак света у овом спорту, а Кикинда жели да буде препознатвљива по организацији оваквих турнира. Овакви догађаји доприносе промоцији спорта, али и Кикинде и Мокрина – рекао је Лукач.
Горан Ристић, председник Савета МЗ Мокрин, додао је:
– Мало смо се окренули и спортском и такмичарском духу. Надам се да ће се овај турнир у баскету организовати у нашем селу сваке године.
Директор СЦ „Језеро” Дејан Пудар, истакао је:
– Свих девет учесника биле су изузетно јаке екипе, а финале заиста јако занимљиво. Победничка екипа је светски позната, али можемо да кажемо да су победили спорт и кошарка што је најважније.
Ненад Танасијевић, генерални секретар Националног спортског савеза 3х3 баскет, закључио је:
– У питању су екипе које играју турнире највишег реномеа тако да је било привилегија гледати овај финални окршај.
У ОШ „Васа Стајић“, у оквиру Васкршњих свечаности у Мокрину, отворена је изложба дечијих радова и осликаних јаја на тему Васкрса. Више од 30 година организује се ликовни конкурс ком се, поред основаца, прикључе и малишани из вртића „Невен“. Најбољи цртежи су награђени, а ове године прву награду у категорији предшколаца освојила Драгана Голић (6), другу Ива Србљин (4) и трећу Ника Блажић (5).
У категорији основаца нижих разреда најлепши је био цртеж Славише Детки из IV1, друга је била Алиса Халиловић, ученица I1, a награђен је и Милош Сремчев из III1 разреда.
У категорији од петог до осмог разреда Васкрс су најлепше дочарали Милица Весков, ученица V1 разреда, Александар Обадић из VII1 и Радмила Ристић из V1.
Додељена су и признања за најлепше осликана јаја и то Анђели Линкин, ученици I2, Милици Тот, ученици III1 и Сари Концулић, ученици VI1 разреда.
Најлепше цртеже одабрале су учитељице школе и наставник ликовног васпитања који нису имали лак задатак да одаберу најбоље у конкуренцији око 300 ликовних дела.
Мокринчани су спремни да дочекају многобројне гости који ће их посетити у недељу, на Ускрс, како би присуствовали 34. Светском првенству у туцању фарбаним јајима. И ове године очекује се око 200 такмичара у категорији јуниора и сениора.
-Потрага за најјачим јајетом у Мокрину почиње већ после Божића. Сада је период када се обавља последња селекција. Увек је најеже одлучити се за једно, али да буде право, јаје. Највећа дилема је када постоје три или четири малтене једнака јаја. Тада се ослањамо на осећај и надамо се да нисмо погрешили – каже главни судија надметања Живица Терзић и додаје да некада кроз руке прође и 20.000 јаја док се не нађе оно право.
Да мокринско такмичење јесте светско, потврђује велики број такмичара који долазе из разних крајева света, тачније Мокринчана који за ускршње празнике посете своје рођаке.
-Такмичари из Републике Српске постали су домаћи, а имамо најављене и такмичаре из Тузле који би требало да дођу први пут – напомиње Терзић.
Квалификације за такмичење деце у недељу је у 9.30 сати, а за сениоре у 10.30 часова. Финале јуниора почиње у 11.30, а сениора у подне. Пријава такмичара је у суботу од 9 до 13 сати и у недељу пре почетка такмичења.
У оквиру 34. Васкршњих свечаности у Мокрину организује се мноштво догађаја. По традицији на Велики петак чланице удружења Мокрин фарбаће јаја како се то некада радило и представиће обичаје. Истог дана чланови КУД-а „Мокрин“ и Милош Србљин осликаваће јаје на улазу у село, у 17 сати је изложба дечијих ликовних радова, а у 20 часова је изложба ликовних радова мокринских аутора. Велика субота резервисана је за турнир у баскету 3X3, али и за књижевно вече у Дому културе.
У недељу ће осим финала, у 17.30 сати бити организован Васкршњи концерт КУД-а „Мокрин“, а од 20 часова на Варошком тргу наступа Ивана Селаков.
Предстојеће суботе у Мокрину, у оквиру 34. „Васкршњих свечаности”, у организацији кикиндског СЦ „Језеро”, први пут, биће одржан турнир у баскету 3х3, а већ сада влада велико интересовање екипа из целе Србије, напомињу из Спортског центра.
Почетак, на Варошком тргу, планиран је за подне, али зависиће од броја пријављених екипа, а првопласирана освојиће 100.000 динара и први „слот” на великом финалу Србије, другој ће припасти 25.000, а трећепласираној 10.000 динара. Биће уприличено и такмичење у брзом шутирању „тројки” и закуцавању.
Уплата за учешће износи 5.000 динара по екипи, а пријаве се могу обавити путем интернета на званичој страници:
Хуманитарна организација Срби за Србепозвала је донаторе широм света да се прикључе њиховој новој великој акцији с циљем да се породици Тот-Докић из Мокрина обезбеди нови дом.
Како наводе у ХО Срби за Србе, ова организација постоји од 2005. године и до сада је помогла више од 3.300 породица са више од 15.500 малишана.
Јурке и жмурке, неке су од игара које воле Дуња (2), Михајло (1), Андријана и Марко (5), Снежана (7) и Милош (8). Међутим, осмеси ове дивне дечице остају у сенци тешког живота. У сенци одрастања у старој кући пуној пукотина!
Породица Тот-Докић живи у рубном делу Мокрина. Кућу у којој живе фактички чине омања кухиња и једна соба у којој спава њих осморо. Њих осморо, како кажу, „уменга се” у три кревета!
„Никад нисам размишљала да ћу тако рано да се удам. Тешки услови и судбина су ме натерали, па сам напустила школу и посветила се мајчинству. Нажалост, ни овде није баш сјајно. Кућа нам је огроман проблем, а највише се бојим да влага не остави последице на здравље моје деце”, прича Весна која са својих двадесет и нешто година већ има шесторо деце.
Малишани су јако лепо васпитани, доброта им просто исијава са лица и види се да се о њима марљиво брине, без обзира на околности. На кућу им се наслања штала у којој имају девет крава.
„Живимо од продаје млека, тако да гладни нисмо. Волимо то да радимо, како Ненад и ја, тако и деца. Он, наравно, често иде и у надницу. Јако је вредан, чак и за неки мањи динар увек иде да би наша деца имала. На социјалну помоћ и дечији додатак немамо права јер имамо регистровано пољопривредно газдинство и прелазимо неки цензус, без обзира што имамо шесторо деце и што је кућа таква каква је. Можда бисмо добили помоћ да седимо скрштених руку”, разочарано је истакла Весна.
Купатило немају, па се купају у кориту водом загрејаном на шпорету. По двоје „одједаред”. Неки прозори су им попуцали, па их крпе најлонима, а немају ни сва врата у кући.
„Што се тиче хигијене, ту нема не могу или болесна сам. Деца морају сваки дан да су окупана и да су чисти и сређени за школу. И рођендане увек славимо, али, нажалост, ови старији још нису звали другаре из школе. Нису ми рекли разлог, али мислим да је због куће”, додала је Весна.
Док смо водили разговор о кући и њиховом животу, приметили смо да деца воле и да цртају. На питање шта највише, добили смо упечатљив и нимало зачуђујућ одговор – „куће”!
„Највише волим да цртам куће. Видео сам једну лепу жуту, па их зато увек бојим жутом бојом. Волео бих да имам такву. Имамо и мало играчака, највише бих волео да добијем хеликоптер”, испричао нам је осмогодишњи Милош који нам је признао и да уме да им буде хладно зими.
Упитали смо и седмогодишњу Снежану шта би највише желела:
„Ја сам Снежана, ђак првак. Волела бих да имам розе собу и розе барбику!”
Одгајати децу у оваквим условима сигурно није лако. Иако се Весна и Ненад заиста труде да им обезбеде основно, потребна им је подршка.
„Боримо се колико можемо. Свако дете има неку своју жељу коју се трудимо да им испунимо, а некад и не можемо. Најстарији син и ћерка би да имају своје собе, да им мој супруг и ја више не досађивамо. То је и моја највећа жеља, немам нити једну другу. Само да имају своје собе, да могу да позову другаре, да могу да се играју и да не преживљавају све оно што сам ја, даће Бог. Молим све добре људе који су у могућности ако желе да помогну да испуним жељу деци мојој, а и мени самој!”
Хуманитарна организација Срби за Србе позвала је донаторе широм света да се прикључе њиховој новој великој акцији с циљем да се породици Тот-Докић обезбеди кућа.
– Наша пажња и подршка потребнији су им сада више него икад јер су недавно трагичним случајем остали без седмог детета, бебе Миле- истичу из ове организације.
На овом линку погледајте како можете донирати средства за породицу Тот-Докић.
Мушкарац стар 38 година претучен је у преподневним сатима на улици у Мокрину. Како нам је потврђено у Полицијској управи у Кикинди у тучи јутрос око 9.30 часова учествовало је више пунолетних особа. Међу њима су и двојица мушкараца одраније позната полицији.
-Претучени мушкарац, после указане помоћи и урађене дијагностике, у Општој болници, пребачен је у Нови Сад на даље лечење. Пацијент је стигао у свесном стању и са повредама које нису опасне по живот – рекли су нам у Болници.
Истрага о томе шта се догодило је у току, а о догађају је обавештено Основно јавно тужилаштво у Кикинди.
Из Специјалног резервата природе „Пашњаци велике дропље“ стижу лепе вести. После осам година, у делу атару Ваверка у Мокрину, појавио се мужјак. Ловци удружења „Перјаница“, у чијој надлежности је природно добро борбе се за опстанак ове величанствене птице те ловочувари обилазе, чувају гнезда и воде рачуна о броју и стању птица, каже председник удружења Богица Божин.
-На зимовалишту је тренутно осам женки и од петка, 8. марта, имамо и једног мужјака. Надамо се да мужјак одлучити да остане у резервату, како би у будућности имали младе. Свадбена игра мужјака почиње средином марта или почетком априла и траје до почетка, односно, краја маја – сазнајемо од Божина.
Једна од највећих птица Европе, велика дропља, сместила се на најочуванијем и највећем степском подручју Србије. Пашњаци велике дропље су специјални природни резерват сачињен од степских, слатинских, ливадских, мочварних и ораничних екосистема, са ретким биљним и животињским врстама. Ово подручје је једино станиште ове птице у Србији и једно од ретких станишта у Европи и свету.
-У сарадњи са Покрајинским секретаријатом за заштиту животне средине сваке године на овом простору сејемо биљне културе које су потребне за храњење и гнежђење великих дропљи. Терен редовно одржавамо и косимо и трудимо се да све прилагодимо овој угроженој врсти. Пре три године у оквиру ИПА пројекта са Мађарском оградили смо 115 хектара површине на којима се велике дропље шепуре – истакао је наш саговорник.
Велика дропља је једна од најкрупнијих птица наше фауне, импозантан мужјак може да достигне дужину до 100 центиметара, тежину до 16 килограма, а распон крила досеже чак 2,5 метра.
Ловци из Мокрина константно су на терену и воде рачуна о прехрани дивљачи, али и о њиховој бројности.
Јанош Кихут из Темерина не пропушта ниједно Светско првенство у надметању гускова у Мокрину. Сваке године искористи прилику да домаћинима и гостима понуди гушчију маст, али и сушено месо од пернатих животиња које сам производи.
-Имамо породичну фарму гусака и већ три деценије смо у овом послу. Матично јато које поседујемо броји 300 комада гусака и гусана. Сами лежемо гушчиће и део продајемо, а део остављамо да обновимо јато на фарми – сазнајемо од Кихута.
Од једне животиња добија се пола килограма масти. Потражња за овим народним леком је велика.
-Од Београда, Крушевца до Суботице, тражи се гушчија маст. Можемо да продамо пет пута више у односу на оно што произведемо. У Београду се маст купује на велико. Цена за килограм је 2.400 динара – напомиње наш саговорник.
Гушчија маст је стари народни лек, који се у српској народној медицини највише користио за лечење плућних болести. У неким деловима света и данас се туберкулоза лечи овом машћу. Гушчија маст је одлично помоћно лековито средство.
-Посебно је добра за лечење упале плућа, али и у опоравку код оних који су прележали ову болест. Одлична је и за пушаче којима су плућа од никотина као и за кожна обољења. Чисти комплетан организам – сазнајемо од Јаноша Кихута.
У експанзији здраве исхране и месо је све траженије. Извор је корисних елемената као што су гвожђе, цинк, бакар, манган, селен, садржи и калијум, магнезијум, фосфор, натријум и калцијум, али и многих витамина.
Гуске су увезене из Мађарске и товне су. Захтевне су за одгој, а како брзо расту потребан им је адекватан простор где ће боравити. Ретко када су пуштене јер нема чистих извора воде. Највећи непријатељ им је, сазнајемо од Јаноша, вода пуна бактерија од које оболе. Зато је ископао бунар са којима их поји.
Турниру су присуствовали градоначелник Кикинде Никола Лукач, председник Скупштине Града Младен Богдан и градски већник за спорт и омладину Драган Пецарски.
Горан Ристић, председник Савета МЗ Мокрин, додао је:
Директор СЦ „Језеро” Дејан Пудар, истакао је:
Ненад Танасијевић, генерални секретар Националног спортског савеза 3х3 баскет, закључио је:
Д. П. 
