Мокрин

mokrin-srpski-jezik-(1)
У Галерији Дома културе у Мокрину организовано је предавaње професорке др Исидоре Бјелаковић на тему ,,Српски језик у Банату од средњег века до данас”.
Скуп на ком је говoрила редовни професор на Одсеку за српски језик и лингвистику организовали су локална самоуправа и Матица Српска у сарадњи са Народнoм библиотеком ,,Јован Поповић ” и удружењем ,,Раша Попов” из Мокрина.
Овом приликом др Исидора Бјелаковић је представила развој српског језика од 12. века до Вукове реформе.
Упознала је присутне са историјским догађајима, сеобама народа и приликама које су утицале на мењање језика. Говорила је и великим ствараоцима из Баната који су имали директан и индиректан утицај на очување српског језика, културе и образовања.
sijalica-5

У Мокрину ће, због радова на мрежи, у петак, 15. новембра, од 7.30 до 14 сати повремено без струје остајати потрошачи у улицама:

– Светог Саве, од Милана Маленчића до Ђуре Ђаковића

– Ђуре Јакшића, од Светог Саве до Васе Стајића

– Светог Саве, од Милана Маленчића до Ђуре Јакшића

– Ђуре Јакшића, од Светог Саве до Маркових

– Светог Саве од Светозара Милетића до Доситеја Обрадовића

– Васе Стајића, од Милана Маленчића до Ђуре Ђаковића

– Ђуре Јакшића, од Васе Стајића до Раде Трнића

– Васе Стајића, од Иве Лоле Рибара до Бранка Радичевића

– Бранка Радичевића, од Васе Стајића до Светог Саве

– Милана Маленчића, од Нове до краја села

– Нике Тешина, од Арсенија Трећег Чарнојевића до Иве Лоле Рибара

– Александра Трећег Чарнојевића, од Светог Саве до Нике Тешина.

Posete-selima-(8)

Заменик градоначелника задужен и за месне заједнице, Дејан Пудар, помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски, чланови градског већа Мирослав Дучић и Александар Аћимов, и Вања Радојков из кабинета градоначелника, започели су посетом Мокрину, обилазак свих девет села на територији града.

Сва села имаће равноправан положај, што је и истакнуто на заједничком састанку у Градској кући. Циљ је да се у сваком селу чује које проблеме треба решавати, који су им планови за наредни период, са посебним освртом на следећу годину, и који послови су до сада урађени.

Приликом посете, разговарано је и о варошком тргу са околним садржајима, адаптацији зграде ОШ „Васа Стајић“, која ће обезбедити квалитетнији рад ученика и наставног кадра, пијаци, унапређењу услова у вртићу и месној амбуланти, као и о библиотеци у Мокрину, која је одувек важила за једно од важнијих места за окупљање.

mokrin-krstJPG

На цркви Светог Архангела Михаила у Мокрину у присуству мештана, представника града и свештеника Српске православне цркве постављен је нови крст. Прошлог августа услед невремена и силине ветра, срушен је стари крст постављен 2004. године.

Митрополит банатски Никанор освештао је крст.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

-Ово је значајан историјски догађај за цркву и Мокрин. Крст је симбол наше победе и силом часнога крста Господ Христос је победио непријатеље и оснажио га да се њиме решавају сви проблеми – рекао је митрополит банатски Никанор.

Бојан Стајић, парохијски свештеник у мокринској цркви додао је да је захвалан свима који су помогли да  14 месеци после невремена храм поново добије крст.

-Ангажовали су се и Мокринчани, али људи који воде порекло из нашег села. Крст је круна нашег храма и поново краси село. Црква Светог Архангела Михаила почела је да се гради 1762. године и једна је од најстаријих у Војводини – рекао је свештеник Стајић.

Нови крст израђен од прохрома, а донирао гаје Павле Ж. Ђорђевић из Раковице.

-Моја породица поклонила је крст тежак око 70 килограма. Моја мајка је родом из Мокрина и када сам чуо да је стари крст страдао након невремена решио сам да у својој гвожђарској радњи заједно са сином Миланом, израдим нови и поклоним га цркви – навео је Ђорђевић.

Постављању крста присуствовао је и градоначелник Младен Богдан.

-Крст је поново на свом месту на радост свих нас. Нека дуго траје и краси мокринску цркву која је и споменик културе. Олуја која нас је задесила прошлог августа успела је да уједини Мокринчане, али и људе који воде порекло из овог места и заједничким снагама дошли смо до крајњег циља. Уједињени можемо све, што се и показало на овом примеру – истакао је Богдан.

Горан Ристић, председник МЗ Мокрин додао је да је локална самоуправа издвојила 250.000 динара за полирање и позлату крста и подсетио је да је црква Светог Архангела Михаила је споменик културе и непокретно је културно добро од изузетног значаја.

 

Изградња цркве у Мокрину почела је 1762. године и првобитно је била висока 12 метара. Доградњом, 1835. и 1836. године, храм је добио нови торањ са сатовима и пошто је изграђена припрата, црква је продужена за 15,5 метара, тако да је садашња дужина 43, а торањ је висок 42 метра. На звонику се налазе се три звона, од којих су два, велико и мало, по други пут претопљена 2008. године.

У цркви се налази висока барокна олтарска преграда, са дрворезбарским радом рокајних мотива, и то  је први  сликарски подухват Теодора Илића Чешљара по доласку са школовања на бечкој Академији. То је уједно и једини у потпуности сачуван Чешљаров иконостас, који као такав представља значајно сведочанство о наступајућим иконографским и ликовним новинама.

А.Ђ.

 

 

 

mokrin-stvaralastvo-(2)

Културно уметничко друштво „Мокрин“ било је домаћин 15. Сусрета фолклорног стваралаштва. Манифестација се организује поводом краја овогодишње сезоне, истакао је председник мокринског КУД-а Живко Угреновић.

-Фолклор чува традицију и обичаје, а на нама је да знамо ко смо и одакле потичемо. Читаве године вредно радимо и на крају ове већ правимо планове за наредну сезону. Културном уметничко друштво „Мокрин“ има 200 чланова, шест фолклорних секција и две певачке групе – истакао је Угреновић.

Конццерту је присуствовала и чланица Градског већа Маријана Мирков.

-Сусрети фолклорног стваралаштава имају културну вредност да шире традицију нашег народа. Чланови културно уметничких друштава свакодневно вредно раде и чувају наше нематеријално културно наслеђе од заборава – навела је Маријана Мирков.

Горан Ристић, председник МЗ Мокрин похвалио је рад друштва и истакао да су фолклорне манифестације међу најпосећенијама и да су важне за све мештане.

Поред домаћина учествовала су и културно уметничка друштва „Свети Ђорђе“ из Станчева  из Румуније, „Јандрија Томић-Ћић“ из Крајишника, „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села и „Свети Сава“ из Кањиже.

Покровитељи догађаја су Град Кикинда и МЗ Мокрин.

А.Ђ.

 

kud-morkin-n

Културно уметничко друштво „Мокрин“ организује 15. Сусрете фолклорног стваралаштва у суботу, 19. октобра, у 18.30 у сали Дома културе у Мокрину.

Поред домаћина учествују културно уметничка друштва: „Свети Ђорђе“ из Станчева  из Румуније, „Јандрија Томић-Ћић“ из Крајишника, „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села и „Свети Сава“ из Кањиже.

Покровитељи догађаја су Град Кикинда и МЗ Мокрин.

 

MELIZMI-POJASEVI-(2)

Радионица под називом „Повезујуће нити: израда појасева за народну ношњу“ одржанa је у Етно кући „Ђерам“ у Мокрину. Догађај су организовале чланице Женске певачке групе „Мелизми“.

-Имамо секцију за очување банатске ношње и обичаја, а наш пројекат чији је циљ да научимо како се израђује српски појас, подржао је кабинет министра без портфеља Ђорђа Милићевића кроз јачање односа дијаспоре и матичне државе. Ручно ткање је најстарији занат и на семинару смо угостили више од двадесетак учесница из Македоније, Румуније, Мађарске, са Пала и наше земље које су биле заинтересоване да науче и од заборава сачувају ткање – истакла је Биљана Мандић, оснивач групе „Мелизми“.

Скупу су присуствовали Никола Лукач, градоначелник, Младен Богдан, председник Скупштине града и Горан Ристић, председник Савета МЗ Мокрин.

-Очување традиције и неговање старих заната нам је важно. Спој младости и искуства прави је пут да ткање остане сачувано и да се пренесе на млађе генерације не само из наше, него и из других држава – навео је градоначелник Лукач.

Горан Ристић, председник Савета МЗ Мокрин истакао је да му је драго што је Мокрин део овог догађаја и додао да је важно очувати традицију и народне ношње којих је све мање.

А.Ђ.

mokrin-nis-2

Становници улице Златне греде у Мокрину имају великих проблема с обзиром на то да им куће свакодневно пропадају. Без обзира на то које године су стамбени објекти изграђени и од каквог материјала зидови и темељи на њима су попуцали и слежу се. Група мештана сматра да је узрок свакодневним променама на кућама ремонт бушотине Нафтне индустрије Србије, те су овој компанији упутили тужбу. Бушотина се налази на стотинак метара од кућа, а ремонт је рађен јула и трајао је месец дана, након чега је на кућама дошло до оштећења.

Драган Попов живи у улици Златне греде 54 и мало је рећи да је огорчен шта му се дешава са кућом од летос.

-Кућа је уништена. Не постоји просторија  у којој су зидови цели. Прошле године потпуно сам реновирао купатило: нове плочице, цеви, санитарија. Уложио сам, за мене значајан новац. Сада су плочице попуцале и отпадају. Заједно са мном још осморо мојих комшија имало је храбрости да пресавије табак, ангажује адвоката и тужи НИС. По нашим сазнањима још је минимално двадесетак кућа које су попуцала попут наших и у исто време. Ми тражимо вансудско поравнање. Нека дођу проценитељи које НИС одреди, немамо ништа против тога. Желимо да добијемо надокнаду за штету на кућама како бисмо урадили неопходне поправке и спремно дочекали зиму – прецизира Попов и напомиње да је кућа у којој живи почела да се разилази на пола.

И кућа Живојина Дражића пуца и слеже се. Он је истакао да су се сличне ствари дешавале и 2003. године.

-Те године НИС је радио испитивање тла у потрази за нафтом. И та година је била сушна као и ова, а нафташи када извлаче нафту из онога што извуку 10 одсто је нафта, а 90 процената је исплака која се враћа назад у земљу. Од исплаке која се враћа у земљу 30 одсто испари и то доводи до тога да Мокрин тоне. Раније смо на сваком ћошку у селу имали артерски бунар, а протекле три деценије нема ниједан јер је од силног извлачења нафте ниво воде спуштен – рекао је Дражић  и напоменуо да је промене на кући приметио још у јулу док је трајао ремонт.

-Пуцају зидови, темељ и плоча. Практично сваког дана пукотине постају све веће. Нема везе да ли је кућа нова или стара, у свима су исти проблеми – потврђује Дражић.

Горан Стојков сагласан је са својим комшијама:

-Ми то сами не можемо да санирамо. Оштећења су велика и захтевају улагања. Ремонт је рађен тешком механизацијом и сви имали имали смо утисак да нам авиони полећу у комшилуку – открио нам је Стојков.

У тужби која је упућена НИС-у тражи се вансудско поравнање и да се надокнади штета настала услед ремонта бушотине. Оштећени траже да проценитељи изађу на терен и утврде стварно стање у кућама и на основу тога да им се исплати штета која ће покрити санацију и адаптацију кућа.

-Уколико НИС не прихвати наш предлог покренућемо судски поступак. Нећемо одустати од наше намере да нам се надокнади штета. Проблем је што ће кишни период и зима брзо стићи, а наше куће прокишњавају и кроз њих дува ветар  – каже Попов.

Наши саговорници наводе и да сваке године улажу у своје куће. Ове нико није ништа реновирао, кречио, фарбао јер чекају долазак проценитеља и исход тужбе.

НИС ДА БУДЕ ДРУШТВЕНО ОДГОВОРАН

Становници Златне греде и представнике Савета месне заједнице упознали су са својим мукама.

-Мокрин више од две деценије има проблем са штетама које су настале од НИС-ове механизације, машина и радова. Осим на кућама, ту су и оштећења на путевима. Куће које су оштећене у улици Златна греда старе су 40, 50 година, а поједине нису ни завршене, још увек су у изградњи, а страдале су. Како су ме моји моји мештани обавестили решени су да буду упорни до краја. Позивам компанију НИС да буде друштвено одговорна, да се састане са овом групом грађана и да заједнички дођу до решења – казао је Горан Ристић, председник Савета МЗ Мокрин.

НЕГИРАЈУ НАВОДЕ ГРУПЕ МОКРИНЧАНА

Поводом случаја становника у улици Златна греда контактирали смо компанију НИС чији одговор преносимо у целости:

„Компанија НИС послује у складу са прописима Републике Србије и поседује све дозволе и сагласности  надлежних органа за извођење радова. Током својих активности, НИС користи савремену опрему, поштује све безбедносне процедуре и настоји да у што мањој мери ремети свакодневни живот и рад мештана. Као резултат, у досадашњој пракси НИС-а не постоје случајеви да је дошло до оштећења грађевинских објеката на земљиној површини услед ремонта у бушотини какви су вршени и на локацији у Мокрину. Исто тако, компанија НИС не врши транспорт радних машина и опреме на деоницама улице Златна греда у Мокрину на које се односи упит. Као друштвено-одговорна компанија, НИС је спреман за конструктивну сарадњу са локалним заједницама у обостраном интересу“.

А.Ђ.

Mokrinska-boginja

Изузетан ентузијазам, љубав према свом месту и много, много рада неопходно је да би се, на једном месту, у музеју, у овом случају мокринском, сакупила тако обимна грађа – документи, фотографије, слике, књиге, скулптуре, све што сведочи о овој вароши од најраније прошлости до данас.

Овог подухвата прихватио се, пре четири и по деценије, Драгољуб Бата Бадрљица, професор у пензији, који својим Мокринчанима чини, историјски и културолошки, највећу могућу услугу – чува их од заборава захваљујући дародавцима, а има их више од 500 из читавог света. Људе, напомиње, они су важни, тачније њихова достигнућа, о којима је прикупљао доказе.

Мокринска Венера

Можда најпознатији и, свакако, најстарији експонат је скулптура названа „Мокринска лепотица“, винчанска фигурина (Винча Б слоја, како ју је одредио археолог Милорад Гирић), репрезент изузетних уметничких домета ове културе.

– То је мала скулптура у теракоти која представља торзо жене и стручњаци су проценили да је стара између шест хиљада и седам хиљада година. Пронађена је на подручју Мокрина и поклоњена је кикиндском Народном музеју у чијој је сталној поставци – каже професор Бадрљица.

Мокринска поморска битка и Атилино благо

Мокрин има и поморску битку, тврди професор, зато што се у Музеју чува фотокопија гравуре поморске битке између руске и турске флоте из 1788. године.

– Прича о Атилином благу има основа – тврди професор. – То сам чуо од Луке Надлачког. Немци су вршили војно гађање од Кинђе ка западном делу мокринског атара. Онда су узели детекторе и на једном месту пронашли отисак који је далеко већи од неексплодиране артиљеријске гранате. У току ноћи су се вратили са официрима и ископали око шест тона нечега и то су однели. Тежина је процењена по количини земље која је остала. О томе је био обавештен и Гестапо у Берлину са др Рајсвицом, археологом. Сматра се да је у питању било благо неког пљачкашког народа.

С. В. О.

Део приче о Мокринском музеју, објављене у 67. броју „Комуне“.

tot-dokic-(15)

Осмочлана породица Тот-Докић из Мокрина добила је своју кућу из снова. На вратима новог дома у улици Жарка Зрењанина број 37 дочекао нас је петогодишњи Марко.

-Дошли сте да видите моју нову кућу?. Морам да вам покажем собу коју делимо бата и ја. Прелепа је. Имамо своје кревете, сто, али и лејзи бег. Ко ће да седи у њему договарамо се јер не можемо обојица у исто време. И секе су срећне – са одушевљењем нам је испричао Марко.

И његов брат, три године старији Милош, не престаје да хвали нову кућу у којој живи са мамом, татом, браћом и сестрама.

-Имамо нову лопту и нови кревет који је само мој. Имамо и компјутер. Он је код девојчица у соби, али нас приме да се играмо са њим. Нећете веровати имам само своју собу у којој сам сам. Све што сам желео то се и остварило. Сада ћу моћи да позовем и другаре да дођу и да се играју у мом дворишту, али и у мојој новој кући – одушевљен је Милош.

И сестре шестогодишња Андријана, седмогодишња Снежана и четворогодишња Дуња пресрећне су што имају свој кутак. Све су у једној соби окреченој у розе, свака има свој кревет и своју полицу у заједничком ормару.  Радости породице придружио се и двоипогодишњак годишњи Михајло.

Весна Докић (23) мајка задовољних малишана која живи заједно са супругом Ненадом Тотом (36) није крила своје задовољство што коначно имају кров над главом који ће њеној породици омогућити да живи у нормалним условима.

-Преселили смо се у нову кућу која има све. Сва деца имају своју собу, коначно имамо купатило, велику кухињу, трпезарију у којој сви заједно ручамо. У оквиру куће је и велико двориште, окућница, али и помоћне просторије. Много нам значи и знатно нам је лакше Ова кућа је сан из снова и све наше жеље су испуњене – истиче Весна Докић.

Да остваре своје снове помогла им је хуманитарна организација „Срби за Србе“. Марија Моравић, пи ар ове организације навела је да је породица Тот Докић заслужила нови простор за живот. За кућу са окућницом издвојено 4.685.840 динара.

-Деца су добра и лепо васпитана што је заслуга Весне и Ненада. Колико су дивни и скромни види се из њиховог понашања. Радо смо им помогли да добију кућу на 20 ари плаца. Постоје два објекта, један од 115, други од 90 квадрата и у оба може да се живи. Део намештаја је био у кући, а део је накнадно обезбеђен уз помоћ донатора. Ту су и помоћни објекти за узгој животиња који су овој породици потребни, али и велико двориште у ком се малишани играју.  У марту смо започели прикупљање средстава и ево већ у јулу они су се уселили. Није било лако наћи адекватну кућу, али успели смо и у томе – рекла је Марија Моравић.

До сада је ова породица живела у омањој кући која је имала врло малу кухињу и једну собу у којој је живело њих осморо. Купатила није било.

-Прибојавала сам се да ће у старој кући влага уништити здравље моје деце. Млада сам се удала и посветила се мајчинству. Иако сам напустила школу, децу учим да је образовање јако важно. Трудим се, заједно са супругом Ненадом, да их лепо васпитамо и да од њих постану вредни и часни људи – додаје Весна.

Породица Тот-Докић живи од продаје млека. Имају девет крава о којима се брину, а Ненад се прихвата сваког посла који у селу постоји и врло често ради за надницу. Како имају регистровано пољопривредно газдинство немају права на социјалну помоћ и дечији додатак.

А.Ђ.

 

 

 

error: Content is protected !!