Classic Layout | Page 814 of 1026

Pravoslavci danas obeležavaju Svetog Iliju Gromovnika

Igor Crnogorac August 2, 2023

Pravoslavni vernici 2. avgusta obeležavaju Svetog Proroka Iliju. Ilindan je obeležen crvenim slovom, a u narodu je poznat i kao Ilija Gromovnik.

Na ovaj dan organizuju se vašari u mnogim gradovima i selima, a Sveti Ilija inače spada u najpoštovanije svetitelje među Srbima i to rame uz rame sa Svetim Nikolom i Svetim Đorđem.

Proslavljanje Svetog Ilije ukorenjeno je duboko u tradiciju srpskog naroda. Ono što je za Slovene bio Perun – to je za Srbe Sveti Ilija. Stari Srbi su prelaskom u hrišćanstvo mnoge osobine svog boga Peruna koji je, inače, upravljao munjama i gromovima, preneli na Svetog Iliju.

Prema predanju, Sveti Ilija se vozi na vatrenim kolima koja vuku četiri konja iz čijih nozdrva izbija plamen. Grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima.

Kad na Svetog Iliju pucaju gromovi, narod veruje da to svetac gađa đavole pa se ne valja krstiti da se đavo ne bi sakrio pod krst u koji grom ne udara. Takođe, kako narod kaže, treba dobro gledati mesto gde grom udari jer je to znak da se tu krije nečastivi.

Sveti Ilija Gromovnik pada u najsušnije i najtoplije doba godine. Veruje se da Sveti Ilija odlučuje gde će biti suša, a gde će padati kiša. Zbog toga se smatra da na Svetog Iliju ne treba raditi u polju, niti ulaziti u vinograde kako se ne bi navukao gnev svetitelja. Od davnina čuva se izreka: “Od Svetog Ilije, sunce sve milije”, što znači da se od danas vreme menja i da više neće biti vrelih dana.

Na ikonama se Sveti Ilija predstavlja kako na vatrenim kolima ide na nebo. Prikazuje se još i kako sedi u pećini gde se sklonio od oholog cara Ahava, a gavran mu donosi hranu.

Isključenje vode za utorak

Aleksandra Djuran August 1, 2023

Zbog rekonstrukcije vodovodne mreže, u sredu, 2. avgusta, od 8 do 17 sati vode neće imati potrošači u Dositejevoj ulici u Kikindi, od prodajnog objekta „Kuvar Milan” do raskrsnice sa Semlačkom.Iz JP „Kikinda“ najavljuju da postoji mogućnost da će bez vode ostati i potrošači u ulici Branka Radičevića, od Dositejeve do Vojvode Putnika (stara pijaca) i potrošači na trgu od ugla Dositejeve prema „Jetelu”..

Neophodno je da stanovnici ovog dela grada obezbede dovoljnu količinu vode za svoje potrebe. Za sve dodatne informacije obratite se pozivnom centru na broj 422-760.

Poziv za kategorizaciju ugostiteljskih objekata sa smeštajem

Igor Crnogorac August 1, 2023

Ministarstvo turizma i omladine ukazalo je na problem povećanog nezakonitog postupanja fizičkih lica koji ugostiteljske usluge smeštaja pružaju suprotno odredbama Zakona o ugostiteljstvu. Radi suzbijanja sive ekonomije i pada njenog udela u ukupnoj privrednoj aktivnosti u Srbiji, potrebno je da fizička lica izvrše kategorizaciju ugostiteljskih objekata u kojima pružaju usluge smeštaja, navodi se u saopštenju iz Gradske uprave Kikinda.

Zakonom o ugostiteljstvu propisana je obaveza ugostitelja koji pruža usluge smeštaja u objektima domaće radinosti (kuća, apartman i soba) i objektima seoskog turističkog domaćinstva, da izvrši kategorizaciju tih objekata.

Zahtev za kategorizaciju podnosi se preko eTuriste. Iz Ministarstva pozivaju sva fizička lica koja postupaju suprotno Zakonu da se, u što kraćem roku, obrate jedinici lokalne samouprave i podnesu zahtev za kategorizaciju ugostiteljskog objekta za smeštaj (kuće, apartmana, soba ili seoskog turističkog domaćinstva).

Po dobijanju rešenja o kategorizaciji, ugostiteljski objekat i ugostitelj će biti evidentirani u sistemu eTuriste i moći će da nastave sa pružanjem ugostiteljskih usluga smeštaja na zakonit način.

Fizičko lice u navedenim kategorisanim objektima ugostiteljske usluge može da pruža neposredno ili preko posrednika koji može biti samo pravno lice ili preduzetnik. U slučaju posredovanja, fizičko lice i posrednik zaključuju međusobni ugovor koji se dostavlja organu jedinice lokalne samoprave.

U suprotnom, na osnovu člana 92. stav 1. tačka 9) navedenog zakona fizičko lice je prekršajno odgovorno, a zaprećene kazne se kreću u rasponu od 150.000 do 350.000 dinara.

Za sve dodatne informacije i pružanje stručne pomoći kontakt je putem mejla gradska.uprava@kikinda.org.rs ili na telefeon 064/3178204.

Takođe, moguće je obratiti se i Ministarstvu turizma i omladine, na mejl turizam@mto.gov.rs ili eturista@mto.gov.rs, kao i na telefone: 011/3149670 i 011/3139671.

Dve firme iz Kikinde pomažu u saniranju posledica nevremena

Igor Crnogorac August 1, 2023

Molbi iz Grada za pomoć u otklanjanju posledica nevremena u Bačkoj Palanci i Novom Sadu u kojima je pričinjena najveća šteta, odazvale su se firma „Ikić – ostali završni radovi“ i „Mins F Grup“ iz Kikinde. Obe firme poseduju dizalice sa korpama, alate i radnike obučene za zahtevane poslove.

Nikola Ikić kaže da je nevreme u Novom Sadu napravilo nemerljivu štetu i da će otklanjanje posledica trajati još dugo.

– Od subote svakodnevno radimo – u Rumenki, Kisaču, Novom naselju, Veterniku, Limanu, Podbari. Uklanjamo delove stabala koji su pali na kuće, instalacije, saobraćajnice. Mislim da će biti posla još 10-15 dana – kaže Ikić.

Radnici „Mins F Grupe“ prvo su pritekli u pomoć u Bačkoj Palanci.

– Otklanjali smo probleme sa strujom u Bačkoj Palanci i selima, radili smo i više od 16 sati dnevno. Druga ekipa je bila angažovana u Dunavskom parku u Novom Sadu i nastavljamo tamo da pomažemo u saradnji sa „Gradskim zelenilom“ koje je nosilac posla – izjavio je Zoran Mutuc, stručni konsultant u ovoj firmi .

Nevreme sa orkanskim vetrovima brzine i do sto kilometara na sat, koje je pogodilo delove naše zemlje 19. i 21. jula, nažalost je odnelo i četiri života, a u sedam gradova i opština u državi proglašena je vanredna situacija.

Svetlana i Adrijana iz „Naše kuće” nagrađene na foto-konkursu

Jelena Trifunović August 1, 2023

Korisnice Centra za pružanje usluga socijalne zaštite, Svetlana Kalinov i Adrijana Arsić, i njihova ljubav prema fotografiji i prirodi, nagrađene su na najlepši način.

Na foto konkursu „Svet kroz naš objektiv~ Udruženja građana Zlatiborskog okruga – Čajetina, u kategoriji Priroda, Svetlanina fotografija „Šumski lepotan” osvojila je treću nagradu, dok je Adrijanina fotografija „Nektar života” nagrađena specijalnom nagradom. Svetlana i Adrijana, zajedno sa drugim korisnicima usluge dnevni boravak, interesovanje prema fotografisanju neguju i unapređuju kroz aktivnosti foto radionice Centra.

Dokle će rate stambenih kredita rasti?

Jelena Trifunović August 1, 2023

Na osnovu makroekonomskih prognoza, zaključak je da se rate za stambene kredite neće značajnije smanjivati do polovine 2025. godine, kada bi trebalo da dođe do silaznog trenda, kaže za Kikindski portal Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije u Beogradu.

Evropska centralna banka je refentnu kamatnu stopu povećala na 4,25 %. Svaka promena referentne kamatne stope ECB utiče na kamatnu stopu na međubankarske pozajmice – euribor, a visina euribora ključna je za visinu mesečne rate za otplatu stambenih kredita u Srbiji.

Trenutna vrednost euribora je bezmalo 4 odsto. Ta vrednost poslednji put je zabeležena tokom ekonomske krize 2008. godine. Šestomesečni euribor (6M) iznosi 3,945 odsto, dok tromesečni euribor 3,587 odsto (3M).

Sve ukazuje da će kamatne stope ostati visoke do druge polovine 2025. godine, kaže za naš portal Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije u Beogradu.

– Kada ECB povisi svoju referentnu kamatnu stopu, a ona to čini konstantno od polovine prošle godine kako bi obuzdala inflaciju, euribor raste, a kako su srpske banke i stambeni krediti gotovo u potpunosti vezani za evre, raste i kamata za kredit. Kod nekih stambenih kredita rata je porasla i za 60 odsto. Ukoliko dođe do smanjenja inflacije u eurozoni, doći će do spuštanja i euribora, kao i rata za kredite- napominje Jevtović.

Kretanje referentne kamatne stope zavisiće od postizanja cilja ECB koji podrazumeva osiguranje stabilnosti cena i ciljane inflacije od dva odsto. Trenutno je inflacija daleko od ciljane vrednosti, pa se koristi podizanje referente kamatne stope kao najefikasniji mehanizam u njenom obuzdavanju.

Prema projekcijama ECB, inflacija u 2023. godini iznosiće 5,4%, u 2024. godini 3%, a onda će se približiti u 2025. ciljanoj i biti 2,2%. Na osnovu makroekonomskih prognoza, zaključak je da se rate na stambene kredite neće značajnije smanjivati do polovine 2025. godine, kada bi trebalo da dođe do silaznog trenda.

I nakon smanjenja, ne bi trebalo očekivati da budu na nivou kao u periodu od 2016. do polovine 2022. godine, jer je tada euribor bio na istorijskom minimumu.

Euribor najveću vrednost imao 2008. godine

Najviša zabeležena vrednost euribora bila je u septembru 2008. godine i iznosila je 5,37. Narednih meseci, euriboru je padala vrednost tako da je 2010. godine iznosio 0,99. Negativna vrednost euribora zabeležena je 2016. godine i i zadržala se do maja prošle godine. Stagnaciju na najnižoj vrednosti, imao je 2018. kada je iznosio – 0,189 odsto.

DžK Partizan proslavlja 55 godina: Povratak Ciganovića za evropske ambicije

Dejan Panić July 31, 2023

Sutra, 1. avgusta, navršiće se 55 godina od osnivanja Džudo kluba Partizan, a kikindski sportski kolektiv od 2001. godine za slavu kluba odabrao je Svetog Iliju, slaviće je, kako kažu, na Simićevom salašu u sredu, pa su se predstavnicima medija obratili predsednica Jelena Krvopić i sportski direktor Svetislav Vukmirica.

– Prioritet nam je da stvaramo nove mlade borce, ali nećemo ni da budemo skromni pa zato ističemo da smo tokom proteklih pet i po decenija u vitrine smestili tri evropske pojedinačne medalje i jednu ekipnu titulu prvaka Srbije za seniore. Kikinda ipak nije univerzitetski grad pa mladi nakon srednje škole odlaze u velike gradove, ali se neki i vraćaju – rekla je Krvopić.

Nadovezao se Vukmirica:

– Milica Latković, naša najistaknutija džudoka, ide u beogradski Partizan, tamo će i da strudira, nadamo se da će posle fakulteta da se vrati i da još mnogo toga pokaže u našem klubu, a posle 15 godina vraća nam se Ilija Ciganović. Imao je zavidnu karijeru u Beogradu, a sada će da je u Kikindi završi. Razgovaramo i sa Nemanjom Milićem, on je u Nišu i s njim imamo planove za duži period. Hoćemo da radi za nas, ali i da bude trener u klubu.

Partizan je prošle godine u Superligi Srbije završio na deobi petog i šestog mesta.

– Medalja nam je zamalo izmakla, ali sada hoćemo da napravimo iskorak više i domaćoj ligi, u kojoj ćemo da napadnemo vrh, a i u Ligi Evrope u kojoj želimo da nastupimo pojačani – zaključio je Vukmirica i dodao: – Kapiten Partizana Mateja Vukmirica će da nastupi na međunarodnom Studentskom festivalu sporta u Jekaterinburgu (Rusija), kao predstavnik novosadskog fakulteta, to mu je kruna karijere.

Udruženje „Sova“ najbolje na takmičenju u gađanju glinenih golubova

Igor Crnogorac July 31, 2023

Povodom proslave Dana sela, velikoselski lovci iz Lovačkog udruženja „Velebit“ održali su, prošlog vikenda, takmičenje u disciplini “trap” – gađanje glinenih golubova. Tradicionalno, ugostili su komšijska udruženja – lovce iz Kikinde, Nakova, Novih Kozaraca i Ruskog Sela.

Na strelištu „Ciglana“ nadmetalo se sedam ekipa sa 35 lovaca. Iako je bilo neizvesno do samog kraja, najbolje rezultate postigli su članovi Sportskog udruženja za gađanje letećih meta „Sova“ iz Kikinde. Drugoplasirani su bili članovi Lovačkog udruženja „Kikinda“, dok su domaćini zauzeli treće mesto.

U pojedinačnom plasmanu istakli su se članovi „Sove“ – pehar je osvojio Branislav Šibul, Miloš Savin bio je drugi, a Miroslav Maksić takmičenje je završio na trećem mestu.

– Pogoditi glinenog goluba nije jednostavno. Da je lako, to ne bi bila olimpijska disciplina – rekao je Dušan Karanović Cugli iz Banatskog Velikog Sela, lovac sa pedesetogodišnjim stažom. – Naše lovište je u sredini, graničimo se sa svima, a divljač ne poznaje granice. Usmereni smo na zajedničku saradnju radi očuvanja divljači. Na ovakvim druženjima lovci se bolje upoznaju i razmenjuju iskustva.

Nakon nadmetanja, u Lovačkom domu u Banatskom Velikom Selu nastavljeno je druženje i dodeljeni su pehari i diplome.

Etno kamp ispunio očekivanja učesnika

Aleksandra Djuran July 31, 2023

Etnokamp u organizaciji Akademskog društva za negovanje muzike „Gusle“ završen je u nedelju. Kikinda je 22. put bila domaćin studentima muzičkih akademija i srednjoškolcima muzičkih škola iz Beograda, Novog Sada, Banja Luke, Subotice, Sombora i Visoke škole iz Kikinde. U istraživačkoj stanici folkloristike boravilo je 25 učesnika. Stanislava Đorđević studentkinja je treće godine Akademije umetnosti u Banja Luci na smeru etnomuzikologija.

-Prvi put sam na etno kampu i utisci su odlični. Puno smo naučili, pre svega, nove igre, kao i više o oblasti Pomorišja za koju nisam znala da postoji. Sjajno je što postoji ovakav kamp koji nam omogućava da i praktično primenimo ono što učimo – istakla je Stanislava Đorđević.

Teodora Milić iz Banatskog Karađorđeva završila je srednju muzičku školu, smer gitara i upisala je etnomuzikologiju na novosadskoj Akademiji.

-Iako je bilo pomalo naporno, iskustvo koje sam stekla je veoma važno. Prvi put sam bila na terenu i videla kako to izgleda – napomenula je Teodora Milić.

Dejana Kovačević iz Subotice, završila je treći razred Gimnazije i parlelno pohađa muzičku školu.

-Znanja koja sam stekla su korisna i ona će mi pomoći da se opredelim za dalje školovanje. Ljude koje sam upoznala pamtiću uvek. FENOK je doprineo da prvi put čujem pojedine tradicionalne instrumente – saznali smo od Dejana Kovačević.

Dr Dragica Panić sa muzičke akademije iz Banja Luka, mentor je etno kampa od samog početka, a ove godine komentor je bio umetnički rukovodilac „Gusala“ Igor Popov.

-Temelji koje smo postavili pokazali su se odlični i kamp je nadrastao je sam sebe. Pored očuvanja tradicije, naš cilj bio je povezivanje studenata i akademija u čemu smo uspeli i sada se uključuju i druge zemlje. Pohvalila bih sve zaposlene u „Guslama“ koji već 22 godine predano rade, a uspeli su i u nameri da se malo kolo uvrsti na Uneskovu nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, što je ogroman korak u napretku samog društva. Otvoren je i smer vaspitač za tradicionalne igre, što je na samom početku izgledalo nestvarno. – precizirala je dr Panić – S obzirom da se pibližavamo jubilejima nadam se da će svi uspesi i rezultati biti objedinjeni u monografiji. Ne postoji osoba koja je bila ovde, a da je otišla nezadovoljna, da nije proširila vidike i ponela puno znanja.

Dr Kristina Plaljanin Simić, docent novosadske Akademije umetnosti i prpfesor VŠSSOV u Kikindi napominje da etno kamp ima kontinuitet koji prepoznaju kako studenti, tako i predvači.

-Posetili smo Torak odnosno Begejce u Rumuniji gde su nas ugostili članovi „Lire“, jednog od najstarijih kulturno-umetničkih društava ovog podnevlja. Upoznali smo se sa pevačkom tradicijom, koju čine pesme dojne. Zaigrali smo i igre ardeljanu, vrtitu, a čuli smo i cimbalo. Ovo iskustvo je važno, jer su pojedini studenti prvi put bili na terenu i istraživali u pravom smislu te reči – rekla je Kristina Pljanin Simić.

Muzičke, pevačke i igračke radionice, predvanja eminentnih stručnjaka, univerztetskih profesora iz zemlje i inostranstva iz oblasti etnomuzikologije i etnokoreologije i etnologije, promocije knjige upotpunile su ovogodišnji etno kamp.

Plivački miting u Senti: Velika Kikinda druga po broju medalja

Dejan Panić July 31, 2023

Najmlađi plivači Velike Kikinde nadmetali su se na mitingu u Senti, na kojem se okupilo blizu 200 takmičara iz 21. kluba Hrvatske, Mađarske, Rumunije, Kenije i Srbije, a Kikinđani su, prema broju osvojenih 36 (10-15-11) medalja, zauzeli drugo mesto iza subotičkog Spartaka. Zlatne medalje osvojili su: Filip Đukić, Lena Stojanović (po dve), Petar Savić, Luka Bubulj, Filip Boćan, Mihajlo Tomić, Ognjen Terek i Lejla Beloš, drugi su bili: Vuk Karanović, Uroš Milićević (pa dvaput), P. Savić, Bubulj, Boćan, Marko Stojkov, Strahinja Stokić, Ivan Markov, Aleksandar Milutinović, Mihajlo Kiurski, Teodora Ćurčin, Sonja Stojkov i jedna velikokikindska štafeta, a treći: Lea Pajtašev (dvaput), P. Savić, Bubulj, Boćan, Milutinov, S. Stojkov, Jovan Sabo, Mane Mandić, Marko Protić i Jovan Savić.

Dodajmo, proteklog vikenda zapaženi su bili i nešto stariji članovi Velike Kikinde. Nastupili su kao članovi selekcije Plivačkog saveza Vojvodine u Novom Sadu na Susretu regoina, a rivali Vojvođanima bili su plivači iz Plivačkog saveza centralne Srbije odnosno Beograda. Veliku Kikindu u reprezentaciji Vojvodine predstavljali su: Luka Đukić, Aleksa Kockar, Teodora Stančić, Veljko Karanović, Matija Tornjanski, Miloš Menda, Igor Kermendi i Filip Babić.