Православни верници 2. августа обележавају Светог Пророка Илију. Илиндан је обележен црвеним словом, а у народу је познат и као Илија Громовник.
На овај дан организују се вашари у многим градовима и селима, а Свети Илија иначе спада у најпоштованије светитеље међу Србима и то раме уз раме са Светим Николом и Светим Ђорђем.
Прослављање Светог Илије укорењено је дубоко у традицију српског народа. Оно што је за Словене био Перун – то је за Србе Свети Илија. Стари Срби су преласком у хришћанство многе особине свог бога Перуна који је, иначе, управљао муњама и громовима, пренели на Светог Илију.
Према предању, Свети Илија се вози на ватреним колима која вуку четири коња из чијих ноздрва избија пламен. Грмљавина је тутњава његових кола којима се вози по небу и облацима.
Кад на Светог Илију пуцају громови, народ верује да то светац гађа ђаволе па се не ваља крстити да се ђаво не би сакрио под крст у који гром не удара. Такође, како народ каже, треба добро гледати место где гром удари јер је то знак да се ту крије нечастиви.
Свети Илија Громовник пада у најсушније и најтоплије доба године. Верује се да Свети Илија одлучује где ће бити суша, а где ће падати киша. Због тога се сматра да на Светог Илију не треба радити у пољу, нити улазити у винограде како се не би навукао гнев светитеља. Од давнина чува се изрека: “Од Светог Илије, сунце све милије”, што значи да се од данас време мења и да више неће бити врелих дана.
На иконама се Свети Илија представља како на ватреним колима иде на небо. Приказује се још и како седи у пећини где се склонио од охолог цара Ахава, а гавран му доноси храну.






Сутра, 1. августа, навршиће се 55 година од оснивања Џудо клуба Партизан, а кикиндски спортски колектив од 2001. године за славу клуба одабрао је Светог Илију, славиће је, како кажу, на Симићевом сaлашу у среду, па су се представницима медија обратили председница Јелена Крвопић и спортски директор Светислав Вукмирица.
Партизан је прошле године у Суперлиги Србије завршио на деоби петог и шестог места.





раде, а успели су и у намери да се мало коло уврсти на Унескову националну листу нематеријалног културног наслеђа, што је огроман корак у напретку самог друштва. Отворен је и смер васпитач за традиционалне игре, што је на самом почетку изгледало нестварно. – прецизирала је др Панић – С обзиром да се пиближавамо јубилејима надам се да ће сви успеси и резултати бити обједињени у монографији. Не постоји особа која је била овде, а да је отишла незадовољна, да није проширила видике и понела пуно знања.

Додајмо, протеклог викенда запажени су били и нешто старији чланови Велике Кикинде. Наступили су као чланови селекције Пливачког савеза Војводине у Новом Саду на Сусрету регоина, а ривали Војвођанима били су пливачи из Пливачког савеза централне Србије односно Београда. Велику Кикинду у репрезентацији Војводине представљали су: Лука Ђукић, Алекса Коцкар, Теодора Станчић, Вељко Карановић, Матија Торњански, Милош Менда, Игор Керменди и Филип Бабић.