Classic Layout | Page 814 of 1026 | Кикиндски портал

Православци данас обележавају Светог Илију Громовника

Igor Crnogorac August 2, 2023

Православни верници 2. августа обележавају Светог Пророка Илију. Илиндан је обележен црвеним словом, а у народу је познат и као Илија Громовник.

На овај дан организују се вашари у многим градовима и селима, а Свети Илија иначе спада у најпоштованије светитеље међу Србима и то раме уз раме са Светим Николом и Светим Ђорђем.

Прослављање Светог Илије укорењено је дубоко у традицију српског народа. Оно што је за Словене био Перун – то је за Србе Свети Илија. Стари Срби су преласком у хришћанство многе особине свог бога Перуна који је, иначе, управљао муњама и громовима, пренели на Светог Илију.

Према предању, Свети Илија се вози на ватреним колима која вуку четири коња из чијих ноздрва избија пламен. Грмљавина је тутњава његових кола којима се вози по небу и облацима.

Кад на Светог Илију пуцају громови, народ верује да то светац гађа ђаволе па се не ваља крстити да се ђаво не би сакрио под крст у који гром не удара. Такође, како народ каже, треба добро гледати место где гром удари јер је то знак да се ту крије нечастиви.

Свети Илија Громовник пада у најсушније и најтоплије доба године. Верује се да Свети Илија одлучује где ће бити суша, а где ће падати киша. Због тога се сматра да на Светог Илију не треба радити у пољу, нити улазити у винограде како се не би навукао гнев светитеља. Од давнина чува се изрека: “Од Светог Илије, сунце све милије”, што значи да се од данас време мења и да више неће бити врелих дана.

На иконама се Свети Илија представља како на ватреним колима иде на небо. Приказује се још и како седи у пећини где се склонио од охолог цара Ахава, а гавран му доноси храну.

Искључење воде за уторак

Aleksandra Djuran August 1, 2023

Због реконструкције водоводне мреже, у среду, 2. августа, од 8 до 17 сати воде неће имати потрошачи у Доситејевој улици у Кикинди, од продајног објекта „Кувар Милан” до раскрснице са Семлачком.Из ЈП „Кикинда“ најављују да постоји могућност да ће без воде остати и потрошачи у улици Бранка Радичевића, од Доситејеве до Војводе Путника (стара пијаца) и потрошачи на тргу од угла Доситејеве према „Јетелу”..

Неопходно је да становници овог дела града обезбеде довољну количину воде за своје потребе. За све додатне информације обратите се позивном центру на број 422-760.

Позив за категоризацију угоститељских објеката са смештајем

Igor Crnogorac August 1, 2023

Министарство туризма и омладине указало је на проблем повећаног незаконитог поступања физичких лица који угоститељске услуге смештаја пружају супротно одредбама Закона о угоститељству. Ради сузбијања сиве економије и пада њеног удела у укупној привредној активности у Србији, потребно је да физичка лица изврше категоризацију угоститељских објеката у којима пружају услуге смештаја, наводи се у саопштењу из Градске управе Кикинда.

Законом о угоститељству прописана је обавеза угоститеља који пружа услуге смештаја у објектима домаће радиности (кућа, апартман и соба) и објектима сеоског туристичког домаћинства, да изврши категоризацију тих објеката.

Захтев за категоризацију подноси се преко еТуристе. Из Министарства позивају сва физичка лица која поступају супротно Закону да се, у што краћем року, обрате јединици локалне самоуправе и поднесу захтев за категоризацију угоститељског објекта за смештај (куће, апартмана, соба или сеоског туристичког домаћинства).

По добијању решења о категоризацији, угоститељски објекат и угоститељ ће бити евидентирани у систему еТуристе и моћи ће да наставе са пружањем угоститељских услуга смештаја на законит начин.

Физичко лице у наведеним категорисаним објектима угоститељске услуге може да пружа непосредно или преко посредника који може бити само правно лице или предузетник. У случају посредовања, физичко лице и посредник закључују међусобни уговор који се доставља органу јединице локалне самоправе.

У супротном, на основу члана 92. став 1. тачка 9) наведеног закона физичко лице је прекршајно одговорно, а запрећене казне се крећу у распону од 150.000 до 350.000 динара.

За све додатне информације и пружање стручне помоћи контакт је путем мејла gradska.uprava@kikinda.org.rs или на телефеон 064/3178204.

Такође, могуће је обратити се и Министарству туризма и омладине, на мејл turizam@mto.gov.rs ili eturista@mto.gov.rs, као и на телефоне: 011/3149670 и 011/3139671.

Две фирме из Кикинде помажу у санирању последица невремена

Igor Crnogorac August 1, 2023

Молби из Града за помоћ у отклањању последица невремена у Бачкој Паланци и Новом Саду у којима је причињена највећа штета, одазвале су се фирма „Икић – остали завршни радови“ и „Минс Ф Груп“ из Кикинде. Обе фирме поседују дизалице са корпама, алате и раднике обучене за захтеване послове.

Никола Икић каже да је невреме у Новом Саду направило немерљиву штету и да ће отклањање последица трајати још дуго.

– Од суботе свакодневно радимо – у Руменки, Кисачу, Новом насељу, Ветернику, Лиману, Подбари. Уклањамо делове стабала који су пали на куће, инсталације, саобраћајнице. Мислим да ће бити посла још 10-15 дана – каже Икић.

Радници „Минс Ф Групе“ прво су притекли у помоћ у Бачкој Паланци.

– Отклањали смо проблеме са струјом у Бачкој Паланци и селима, радили смо и више од 16 сати дневно. Друга екипа је била ангажована у Дунавском парку у Новом Саду и настављамо тамо да помажемо у сарадњи са „Градским зеленилом“ које је носилац посла – изјавио је Зоран Мутуц, стручни консултант у овој фирми .

Невреме са орканским ветровима брзине и до сто километара на сат, које је погодило делове наше земље 19. и 21. јула, нажалост је однело и четири живота, а у седам градова и општина у држави проглашена је ванредна ситуација.

Светлана и Адријана из „Наше куће” награђене на фото-конкурсу

Jelena Trifunović August 1, 2023

Кориснице Центра за пружање услуга социјалне заштите, Светлана Калинов и Адријана Арсић, и њихова љубав према фотографији и природи, награђене су на најлепши начин.

На фото конкурсу „Свет кроз наш објектив~ Удружења грађана Златиборског округа – Чајетина, у категорији Природа, Светланина фотографија „Шумски лепотан” освојила је трећу награду, док је Адријанина фотографија „Нектар живота” награђена специјалном наградом. Светлана и Адријана, заједно са другим корисницима услуге дневни боравак, интересовање према фотографисању негују и унапређују кроз активности фото радионице Центра.

Докле ће рате стамбених кредита расти?

Jelena Trifunović August 1, 2023

На основу макроекономских прогноза, закључак је да се рате за стамбене кредите неће значајније смањивати до половине 2025. године, када би требало да дође до силазног тренда, каже за Кикиндски портал Ненад Јевтовић, директор Института за развој и иновације у Београду.

Европска централна банка је рефентну каматну стопу повећала нa 4,25 %. Свака промена референтне каматне стопе ЕЦБ утиче на каматну стопу на међубанкарске позајмице – еурибор, а висина еурибора кључна је за висину месечне рате за отплату стамбених кредита у Србији.

Тренутна вредност еурибора је безмало 4 одсто. Та вредност последњи пут је забележена током економске кризе 2008. године. Шестомесечни еурибор (6М) износи 3,945 одсто, док тромесечни еурибор 3,587 одсто (3М).

Све указује да ће каматне стопе остати високе до друге половине 2025. године, каже за наш портал Ненад Јевтовић, директор Института за развој и иновације у Београду.

– Када ЕЦБ повиси своју референтну каматну стопу, а она то чини константно од половине прошле године како би обуздала инфлацију, еурибор расте, а како су српске банке и стамбени кредити готово у потпуности везани за евре, расте и камата за кредит. Код неких стамбених кредита рата је порасла и за 60 одсто. Уколико дође до смањења инфлације у еурозони, доћи ће до спуштања и еурибора, као и рата за кредите- напомиње Јевтовић.

Кретање референтне каматне стопе зависиће од постизања циља ЕЦБ који подразумева осигурање стабилности цена и циљане инфлације од два одсто. Тренутно је инфлација далеко од циљaне вредности, па се користи подизање референте каматне стопе као најефикаснији механизам у њеном обуздавању.

Према пројекцијама ЕЦБ, инфлација у 2023. години износиће 5,4%, у 2024. години 3%, а онда ће се приближити у 2025. циљаној и бити 2,2%. На основу макроекономских прогноза, закључак је да се рате на стамбене кредите неће значајније смањивати до половине 2025. године, када би требало да дође до силазног тренда.

И након смањења, не би требало очекивати да буду на нивоу као у периоду од 2016. до половине 2022. године, јер је тада еурибор био на историјском минимуму.

Еурибор највећу вредност имао 2008. године

Највиша забележена вредност еурибора била је у септембру 2008. године и износила је 5,37. Наредних месеци, еурибору је падала вредност тако да је 2010. године износио 0,99. Негативна вредност еурибора забележена је 2016. године и и задржала се до маја прошле године. Стагнацију на најнижој вредности, имао је 2018. када је износио – 0,189 одсто.

DŽK Partizan proslavlja 55 godina. Povratak Ciganovića za evropske ambicije

ЏК Партизан прославља 55 година: Повратак Цигановића за европске амбиције

Dejan Panić July 31, 2023

Сутра, 1. августа, навршиће се 55 година од оснивања Џудо клуба Партизан, а кикиндски спортски колектив од 2001. године за славу клуба одабрао је Светог Илију, славиће је, како кажу, на Симићевом сaлашу у среду, па су се представницима медија обратили председница Јелена Крвопић и спортски директор Светислав Вукмирица.

– Приоритет нам је да стварамо нове младе борце, али нећемо ни да будемо скромни па зато истичемо да смо током протеклих пет и по деценија у витрине сместили три европске појединачне медаље и једну екипну титулу првака Србије за сениоре. Кикинда ипак није универзитетски град па млади након средње школе одлазе у велике градове, али се неки и враћају – рекла је Крвопић.

Надовезао се Вукмирица:

– Милица Латковић, наша најистакнутија џудока, иде у београдски Партизан, тамо ће и да струдира, надамо се да ће после факултета да се врати и да још много тога покаже у нашем клубу, а после 15 година враћа нам се Илија Цигановић. Имао је завидну каријеру у Београду, а сада ће да је у Кикинди заврши. Разговарамо и са Немањом Милићем, он је у Нишу и с њим имамо планове за дужи период. Хоћемо да ради за нас, али и да буде тренер у клубу.

Партизан је прошле године у Суперлиги Србије завршио на деоби петог и шестог места.

– Медаља нам је замало измакла, али сада хоћемо да направимо искорак више и домаћој лиги, у којој ћемо да нападнемо врх, а и у Лиги Европе у којој желимо да наступимо појачани – закључио је Вукмирица и додао: – Капитен Партизана Матеја Вукмирица ће да наступи на међународном Студентском фестивалу спорта у Јекатеринбургу (Русија), као представник новосадског факултета, то му је круна каријере.

Удружење „Сова“ најбоље на такмичењу у гађању глинених голубова

Igor Crnogorac July 31, 2023

Поводом прославе Дана села, великоселски ловци из Ловачког удружења „Велебит“ одржали су, прошлог викенда, такмичење у дисциплини “трап” – гађање глинених голубова. Традиционално, угостили су комшијска удружења – ловце из Кикинде, Накова, Нових Козараца и Руског Села.

На стрелишту „Циглана“ надметало се седам екипа са 35 ловаца. Иако је било неизвесно до самог краја, најбоље резултате постигли су чланови Спортског удружења за гађање летећих мета „Сова“ из Кикинде. Другопласирани су били чланови Ловачког удружења „Кикинда“, док су домаћини заузели треће место.

У појединачном пласману истакли су се чланови „Сове“ – пехар је освојио Бранислав Шибул, Милош Савин био је други, а Мирослав Максић такмичење је завршио на трећем месту.

– Погодити глиненог голуба није једноставно. Да је лако, то не би била олимпијска дисциплина – рекао је Душан Карановић Цугли из Банатског Великог Села, ловац са педесетогодишњим стажом. – Наше ловиште је у средини, граничимо се са свима, а дивљач не познаје границе. Усмерени смо на заједничку сарадњу ради очувања дивљачи. На оваквим дружењима ловци се боље упознају и размењују искуства.

Након надметања, у Ловачком дому у Банатском Великом Селу настављено је дружење и додељени су пехари и дипломе.

Етно камп испунио очекивања учесника

Aleksandra Djuran July 31, 2023

Етнокамп у организацији Академског друштва за неговање музике „Гусле“ завршен је у недељу. Кикинда је 22. пут била домаћин студентима музичких академија и средњошколцима музичких школа из Београда, Новог Сада, Бања Луке, Суботице, Сомбора и Високе школе из Кикинде. У истраживачкој станици фолклористике боравило је 25 учесника. Станислава Ђорђевић студенткиња је треће године Академије уметности у Бања Луци на смеру етномузикологија.

-Први пут сам на етно кампу и утисци су одлични. Пуно смо научили, пре свега, нове игре, као и више о области Поморишја за коју нисам знала да постоји. Сјајно је што постоји овакав камп који нам омогућава да и практично применимо оно што учимо – истакла је Станислава Ђорђевић.

Теодора Милић из Банатског Карађорђева завршила је средњу музичку школу, смер гитара и уписала је етномузикологију на новосадској Академији.

-Иако је било помало напорно, искуство које сам стекла је веома важно. Први пут сам била на терену и видела како то изгледа – напоменула је Теодора Милић.

Дејана Ковачевић из Суботице, завршила је трећи разред Гимназије и парлелно похађа музичку школу.

-Знања која сам стекла су корисна и она ће ми помоћи да се определим за даље школовање. Људе које сам упознала памтићу увек. ФЕНОК је допринео да први пут чујем поједине традиционалне инструменте – сазнали смо од Дејана Ковачевић.

Др Драгица Панић са музичке академије из Бања Лука, ментор је етно кампа од самог почетка, а ове године коментор је био уметнички руководилац „Гусала“ Игор Попов.

-Темељи које смо поставили показали су се одлични и камп је надрастао је сам себе. Поред очувања традиције, наш циљ био је повезивање студената и академија у чему смо успели и сада се укључују и друге земље. Похвалила бих све запослене у „Гуслама“ који већ 22 године предано раде, а успели су и у намери да се мало коло уврсти на Унескову националну листу нематеријалног културног наслеђа, што је огроман корак у напретку самог друштва. Отворен је и смер васпитач за традиционалне игре, што је на самом почетку изгледало нестварно. – прецизирала је др Панић – С обзиром да се пиближавамо јубилејима надам се да ће сви успеси и резултати бити обједињени у монографији. Не постоји особа која је била овде, а да је отишла незадовољна, да није проширила видике и понела пуно знања.

Др Кристина Плаљанин Симић, доцент новосадске Академије уметности и прпфесор ВШССОВ у Кикинди напомиње да етно камп има континуитет који препознају како студенти, тако и предвачи.

-Посетили смо Торак односно Бегејце у Румунији где су нас угостили чланови „Лире“, једног од најстаријих културно-уметничких друштава овог подневља. Упознали смо се са певачком традицијом, коју чине песме дојне. Заиграли смо и игре ардељану, вртиту, а чули смо и цимбало. Ово искуство је важно, јер су поједини студенти први пут били на терену и истраживали у правом смислу те речи – рекла је Кристина Пљанин Симић.

Музичке, певачке и играчке радионице, предвања еминентних стручњака, универзтетских професора из земље и иностранства из области етномузикологије и етнокореологије и етнологије, промоције књиге употпуниле су овогодишњи етно камп.

Plivački miting u Senti. Velika Kikinda druga po broju medalja

Пливачки митинг у Сенти: Велика Кикинда друга по броју медаља

Dejan Panić July 31, 2023

Најмлађи пливачи Велике Кикинде надметали су се на митингу у Сенти, на којем се окупило близу 200 такмичара из 21. клуба Хрватске, Мађарске, Румуније, Кеније и Србије, a Кикинђани су, према броју освојених 36 (10-15-11) медаља, заузели друго место иза суботичког Спартака. Златне медаље освојили су: Филип Ђукић, Лена Стојановић (по две), Петар Савић, Лука Бубуљ, Филип Боћан, Михајло Томић, Огњен Терек и Лејла Белош, други су били: Вук Карановић, Урош Милићевић (па двапут), П. Савић, Бубуљ, Боћан, Марко Стојков, Страхиња Стокић, Иван Марков, Александар Милутиновић, Михајло Киурски, Теодора Ћурчин, Соња Стојков и једна великокикиндска штафета, а трећи: Леа Пајташев (двапут), П. Савић, Бубуљ, Боћан, Милутинов, С. Стојков, Јован Сабо, Мане Мандић, Марко Протић и Јован Савић.

Додајмо, протеклог викенда запажени су били и нешто старији чланови Велике Кикинде. Наступили су као чланови селекције Пливачког савеза Војводине у Новом Саду на Сусрету регоина, а ривали Војвођанима били су пливачи из Пливачког савеза централне Србије односно Београда. Велику Кикинду у репрезентацији Војводине представљали су: Лука Ђукић, Алекса Коцкар, Теодора Станчић, Вељко Карановић, Матија Торњански, Милош Менда, Игор Керменди и Филип Бабић.