Classic Layout

Тамас Кис 4

Млади баритон, Кикинђанин Тамаш Киш управо се вратио из Трста у којем је премијерно одиграо насловну улогу у опери Беле Бартока „Замак Плавобрадог“. Поред запаженог наступа и одличних критика стручњака, оцењено је и да је, овим „прескочио“ неколико фаза у развоју оперског певача.

Тамаш је тек на првој години соло певања на Факултету музичких уметности у Београду, али је и најбољи пример како се, не ослањајући се само на таленат, успех постиже радом и упорношћу. Овај младић има 24 године и, после завршене две средње школе, тренутно је на мастеру новосадске и редовним студијама београдске музичке академије.

– Још као дете сам желео да се бавим оперским певањем, то сам јако рано одлучио. Породично имамо слуха, деда и брат су музичари, али нико, осим мене, није класичар – каже Тамаш.

Своје школовање, које обухвата по две основне и средње музичке школе и две музичке академије, описује као свој пут снова.

– Иако сам од почетка знао да желим да будем солиста, прво сам хтео да завршим музикологију јер сматрам да је веома важно да, као соло певач, имам знање о теорији – објашњава Тамаш.

Похађао је Основну музичку школу у Кикинди, одсек клавир. На завршној години Средње музичке школе, смер теорија музике у Зрењанину, убрзано завршава две године основне музичке школе – смер соло певање, све код професорице Светлане Биркин. Затим уписује музикологију на Академији уметности у Новом Саду и, паралелно, похађа соло певање у Средњој музичкој школи „Исидор Бајић“. Тада му је, каже, много помогла професорка Марта Балаж, која га је и препознала као баритона.

– Мој следећи и главни циљ био је да упишем соло певање код професора Николе Мијаиловића, европски познатог солисту и педагога, на Факултету музичких уметности у Београду и у томе сам успео – открива Тамаш и додаје да је, поново истовремено, у Новом Саду завршио мастер студије музикологије.

Већ на првој години соло певања имао је бројне наступе у операма. Од 2021. године део је пројекта београдске Музичко-оперско-театарске организације. У опери Станислава Биничког „На уранку“ наступио је у двема улогама – гласа из народа и Реџепа. Улогу оца извео је у опери „Дечија соба“, наступио је у камерној опери „Ничија ружа“, а у делу „Хајде да направимо оперу/Мали димничар“ Бенџамина Бритна, поново је у двострукој улози – Црног Боба и Тома.

Професор Мијаиловић препоручује га за међународни пројекат три музичке академије – београдске, новосадске и Конзерваторијума „Ђузепе Тартини“ у Трсту у којем добија носећу и насловну улогу у делу Беле Бартока „Замак Плавобрадог“. У Кикинду је стигао право са премијере, одржане у оквиру „Мителфеста“ у Италији.

– Први пут сам имао тако велику, улогу првог фаха. Овим сам, на неки начин прескочио мање улоге и наступио у Бартоковом делу, што није типично за почетак каријере, а све захваљујући вери мог професора да сам, карактерно и гласовно, иако млад, спреман да изнесем овако тешку и захтевну улогу – каже Тамаш. – Добио сам веома лепе комплименте и позитивне критике. Било је то дивно искуство.

Тамашов таленат препознат је и много раније – два пута добијао је стипендије „Доситеја“ за младе таленте и Фонда за унапређење вокалне уметности младих Меланије Бугариновић и ћерке Мирјане Калиновић Калин. Војвођански савет за подршку талентима наградио га је, прошлог месеца, за запажене резултате у музичкој култури.

Као најважнија признања издваја прву награду на такмичењу „Вера Ковач Виткаи“, гран при на онлајн Фестивалу словенске музике, затим специјалну награду за најперспективнији мушки глас на такмичењу соло певача „Никола Цвејић“ у Руми и награду „Мирослав Чангаловић“ Српског народног позоришта у којем је наступао као солиста у ораторијуму „Апотеоза Црњанског“.

Открива да му је велика жеља да добије улогу Фигара у Росинијевом „Севиљском берберину“, најпознатију баритонску ролу, као и улогу Грофа де Луне у Вердијевом „Трубадуру“. И свестан је, као и увек, да су велика одрицања и даље пред њим.

– Често се осећам као спортиста, морам да пазим на исхрану и да будем наспаван, одмор је важан колико и вежбање. Желим да достигнем врхунске нивое, а то подразумева одређене жртве. Морам да одбијем много ствари у којима уживају моји вршњаци. Дисциплина је неопходна да бих стигао до највећих оперских подијума – „Метрополитена“ и Миланске скале – сигуран је Тамаш. – Имам велику подршку породице и то ми много значи. Радим оно што волим, обожавам да будем на сцени, волим да се повезујем са људима, да поделим са другима оно што је мени дато.

Судећи по досадашњим достигнућима, упорности и одлучности у остварењу својих уметничких и животних циљева, шансе да Тамаш не стане на даске сцене у Њујорку или Милану сасвим су занемарљиве. Он зна свој пут и одлучно гази ка највишем циљу. И за то му чак ни срећа није потребна.

кукуруз ѕепарац

 

Надежда Шибул, Анђела Маринков и Мина Ћурчија осмислиле су одличан начин како да дођу до џепарца. Продају куван, печен и сиров млад кукуруз у Његошевој 74. Надеждина мама Зорица, која им помаже, односно кува и пече млад кукуруз открива нам како је све почело.

-Ћерка и ја биле смо на пијаци у Микронасељу и виделе да један дечак продаје кукуруз. На његовој тезги била је гужва и то нам је дало идеју да се и ми пробамо исто. Надежда је окупила своје другарице које су радо пристале да јој се придруже – каже Зорица Миуцин.

Кукуруз стиже са њиве Надеждиног тате Душка који се бави пољопривредом. Сваког дана се бере свеж за продају.

-Има купаца током читавог дана. Ту су наше комшије, пријатељи, родбина, али и они који прођу улицом и виде да се продаје кукуруз. Оглашавамо се на друштвеним мрежама и сада имамо и поруџбине. Све што зараде иде деци за џепарац – напомиње наша саговорница.

Млад кукуруз продаваће се још неко време, док га буде било. Газдинство Шибул засновало је кукуруз на четрдесетак јутара. Зорица истиче да је у солидом стању, али да му треба кише у наредном периоду.

лаптоп (2)

Мање од недељу дана остало је да фриленсери пријаве и плате порез преко посебног портала Пореске управе. Први пут Пореска им не шаље решења, већ су дужни да сами пријаве приход и уплате одговарајући порез. До сада је стигло око 2.500 пријава.

На основу питања на порталу свако најпре сазнаје да ли спада у категорију фриленсера. Онај ко изабере први модел опорезивања, на тромесечни приход до 96.000 динара не плаћа порез, а преко тог износа стопа је 20 одсто. Здравствено и пензијско осигурање плаћа ако жели.

Процењује се да је за оне који приходују до 160.000 динара то исплативије.

За оне који зарађују више, бољи је други модел, неопорезиво је 57.000 динара, остало се опорезује са 10 одсто, уплата пензијског доприноса је обавезна.

„За сада неких 60 одсто фриленсера се определило за модел 2, што значи да плаћају себи доприносе за пензијско осигурање. Са једне стране можемо рећи да су заправо и чекали успостављање овог система како би сами себи могли да уплаћују доприносе”, каже Ирена Ђорђевић из НАЛЕДА-а.

Уз оне који раде за стране послодавце, на овај начин порез и доприносе могу платити и они који код нас пружају услуге физичким лицима, попут бебиситерки или мајстора.

Иако рок истиче 31. јула, до сада је стигло око 2.500 пореских пријава, а према ранијим проценама у Србији ради најмање 70.000 фриленсера. Међу до сада поднетим пријавама, предњаче они са вишим примањима.

(РТС)

Деца таленти 5

Јубиларном, десетом манифестацијом „Деца таленти“, данас су почели Дани Банатског Великог Села. Програм организује Удружење жена „Великоселке“ које су, пре почетка игара дипломама и ранчевима наградиле 26 деце из вртића „Ластавица“ и Основне школе „Славко Родић“ која су, у претходној школској години, постигла изузетне резултате на такмичењима.

На платоу испред Завичајне куће полетарци и основци такмичили су се у играма на трави, по чему је овај програм јединствен и препознат и на ширем подручју.

– Захваљујући нашем ангажовању и Основној школи, „Деца таленти“ се, у уџбенику из природе и друштва, наводе као пример добре праксе и о томе уче ђаци у читавој држави. Деца се надмећу у играма спретности користећи воду, земљу, кукуруз, пшеницу, јечам, она су заборавила да се играју на тај начин и ми их, овим играма, враћамо природи. На то смо посебно поносне – истакла је председница Удружења „Великоселке“, Драгана Ђурђевић.

Поред малишана из села, у играма увек учествују и гости који распуст проводе код бака и дека па је, и ове године, одзив био велики – укупно је било пријављено чак 120 такмичара.

Манифестацији је присуствовао и градоначелник Никола Лукач који је рекао да ће локална самоуправа увек подржавати овакве програме за најмлађе.

– Осмеси деце, њихова радост, као и успеси које постижу достојно представљајући и своје место и наш град, дају нам мотив да им обезбедимо још боље услове и у селу и у граду – изјавио је Лукач.

Игре на трави пратио је, као и увек, велики број другара и родитеља такмичара и мештана. По програму Дана Банатског Великог Села сутра ће се, на истом месту, од 21 сата, одржати концерт КУД „Марија Бурсаћ“. У суботу ће, од 14 сати, код Завичајне куће, Удружење жена „Орхидеја“ организовати такмичење „Најлепши крајишки колач“, а за 21 сат заказан је „Крајишки вишебој“. У недељу ће, на језеру „Лагуна“, тачно у подне, почети такмичење у кувању рибље чорбе.

Програме прославе Дана села организују удружења уз помоћ и подршку Месне заједнице и Града.

ИМГ_20230727_101024-сцалед цопy

Грађевински радови на постројењу за прераду пијаће воде завршени су 95 одсто, машински радови биће готови за месец и по, а електро за три месеца. Изградња фабрике воде,  највеће инвестиције у Кикинди у протеклим деценијама, тече планираном динамиком у шта су се приликом посете градилишту уверили градоначелник Никола Лукач, начелник Севернобанатског управног округа Мирослав Дучић, помоћник градоначелника Светислав Вукмирица и члан Градског већа Небојша Јованов.

-Сви могу да се увере да фабрика воде расте из дана у дан и коначно ће сви Кикинђани имати квалитетну пијаћу воду. Инвестицију су, заједно са Градом Кикиндом, омогућили су Влада Републике Србије, надлежно Министарство, КФВ банка, а вредност радова је око 11 милиона евра. Истрајаћемо у томе да суграђани у 21. веку добију воду за пиће по свим прописаним стандардима. Паралелно са овим пројектом ради се на замени водоводних цеви, магистралном воду, као и на мини постројењима за пречишћавање воде за свако село. Вода за пиће деценијски је проблем и ми ћемо га решити на задовољство свих грађана – истакао је Лукач.

Посао је започет је у јуну 2021. године, након неколико година студиозних припрема. Комплетна опрема из увоза, а која се тиче технологије прераде је већ на градилишту, тако да неће бити никаквих застоја, напоменуо је директор ЈП „Кикинда“ Чедо Гверо.

-Грађевински радови, према садашњем плану, биће завршени до краја октобра након чега ће се приступити даљим корацима за пуштање воде у систем. Објекат са савременом технологијом треба да служи граду минимално 40 година. – казао је Гверо –  У току је и укључивање запослених из Јавног предузећа „Кикинда“ у рад постројења. Фабрика ће запошљавати 21 радника и највећи део биће из постојећег јавног предузећа.

Пошто сви радови буду завршени уследиће њихова провера. Након тога започеће проба са водом.

-То је и најзначајнији део који нас чека. Наша улазна вода је карактеристична и ово ће бити први случај да се од ње направи пијаћа вода која задовољава све прописане стандарде. Аустријска фирма „Униха“, која је носилац технологије, предвидела је да се завршна обрада ради такозваном реверзном осмозом која омогућава да се од морске добије вода за пиће. Не сумњамо да ће наша вода бити по прописима, а током пробног периода најважнија је оптимизација параметара, како би се постигла и најповољнија цена воде за потрошаче – рекао је Мирослав Кресоја из ЈП „Кикинда“.

 

 

полиција

Министарство унутрашњих послова  расписало конкурс за упис 1.100 полазника у Центар за основну полицијску обуку, ЦОПО, за стручно оспособљавање за обављање послова униформисаног полицијског службеника  за потребе свих 27 полицијских управа у Србији.

За Подручје Полицијске управе у Кикинди има места за 14 полазника за радно место полицајаца, пет полазника за радно место саобраћајног полицајаца и осам полазника за радно место граничног полицајаца. Кандидати за полазнике се приликом пријаве на конкурс изјашњавају за које од понуђених радних места желе да прођу стручно оспособљавање.

Сви заинтересовани, који испуњавају услове за упис, могу да се пријавити до 11. августа, у полицијским станицама по месту пребивалишта. Од 1.100 полазника Центра за полицијску обуку, 550 ће се стручно оспособљавати за обављање послова и задатака униформисаног полицијског службеника на радном месту полицајац, 300 саобраћајни полицајац и 250 на радном месту гранични полицајац.

Услови конкурса могу се наћи на сајту Министарства унутрашњих послова www.муп.гов.рс и сајту Центра за основну полицијску обуку www.цопо.еду.рс .

wатер-г49774ф5аа_1280

Због реконструкције водоводне мреже, сутра, 28. јула, од 8 до 17 часова без воде ће бити  потрошачи у  улици Војводе Путника од угла улице Бранка Радичевића до Теодора Илића Чешљара и Бранка Радичевића  од угла Доситејеве до Војводе Путника.

 

Из ЈП „Кикинда“ моле се потрошачи да обезбеде довољну количину воде за своје потребе. За све додатне информације обратити се позивном центру на број 422-760.

мобилни

Грађани би, пред невреме, ускоро требало да добијају СМС поруку упозорења, предвиђено је новом стратегијом смањења ризика од катастрофа.

Суперћелијска олуја која је прошла и кроз нашу земљу покзала је да грађани или не разумеју упозорења Републичког хидрометеоролошког завода или не знају шта поводом њих да предузму.

Старом стратегијом из 2011. дефинисане су четири врсте метеоаларма које издаје РХМЗ – зелени, жути, наранџасти и црвени. На основу тих упозорења реагује Министарство унутрашњих послова.

– Након пријема ових информација од стране Сектора за ванредне ситуације уз додатна упутства, ове информације се прослеђују организационим јединицама Републике Срвије и обавештавају се локални штабови за ванредне ситуације у чијој надлежности је и она прва ситуација попут ванредне ситуације – рекао је Горан Михајловић, помоћник директора РХМЗ-а.

Новом статегијом предвиђено је увођење јединственог броја 112 који ће објединити све надлежне службе – полицију, ватрогасно-спасилачке јединице, хитну медицинску помоћ. Први на потезу биће МУП који ће издавати упутства грађанима.

– Министарство унутрашњих послова треба, преко одговарајућих мобилних оператера, да пошаље обавештења грађанима. Ако у ванредним ситуацијама дође до ометања критичне инфраструктуре, постоје специјализоване јединице које обавештавају грађане на терену – изјавио је др Владимир Цветковић, професор на Факултету безбедности.

Упозорење путем СМС-а уведено је у бројним државама у свету, међу којима је и Грчка. У тој земљи “аларм” за невреме уведен је 2019, после великих пожара у Атини. Када тај систем заживи и у нашој земљи, упозорење на опасност од временских непогода стићи ће на мобилне телефоне свих грађана унутар угрожених подручја, пишу „Вечерње новости“.

плес винтаге

У некадашњој згради „Микинице”, плесним корацима младе су учили Мика Катаривас, Јеврејин који је у Кикинду дошао после рата, и његова супруга Тереза, прва жена-мотоциклиста у граду.

Најпознатије место за забаву деценијама у Кикинди било је у згради Микинице, на углу Мокринске и улице Војводе Путника, у некадашњој згради Занатлијске задруге. Зграда је потицала из времена Монархије и због оронулости је представљала опасност, па је осамдесетих година срушена.

Тереза је била рођена у кикиндској породици Фа 1893. године. Њени родитељи имали су четрнаесторо деце. Њена бака, Лудовика Кристијан, била је коморница грофа Естерхазија у Бечу. У време Марије Терезије, породица је добила псећу кожу коју су добијали они којима је додељивана племићка титула.

Супруг Терезе Фа, Мика, био је учитељ играња. По њима је зграда названа Микиница. Мика Катаривас био је јеврејског порекла, а у Кикинду је стигао са приморја. Имао је школу плеса у Шибенику. Новине које су излазиле у том далматинском граду „Хрватска ријеч”, 1909. објавиле су оглас да је отворена школа плеса и лепог и модерног понашања у просторијама „Хрватског сокола”. Катаривас је у Велику Кикинду дошао одмах после рата.

У раду му је помагала супруга Тереза која је била прва жена- мотоциклиста у Великој Кикинди. Њене нећаке, Каталин Гера и Ана Зубанов, касније ће се сећати своје тетке као жене са кацигом, на мотору, која је уживала и у јахању. Имала је свог коња и великог белог пса.

Како су причале суграђанки, публицисткињи Марти Иштван, у школи се прво учио танго, а затим фокстрот, фокс, полка, румба, па енглески валцер, који је био најтежи.

„Девојке су седеле са једне стране сале, а са друге младићи. Учитељ плеса би лупио длановима и тиме би започињао плес. Оном ко није хтео да плеше би заповедио. Није било ленствовања. Видело би се коме не иде, али моја тетка би то вештим комбинацијама решавала. Спаривала би их са таквима који су већ добро играли. Када би дечак добро играо, онда би га спајала са једном „дрвенастом” девојком и супротно. Била је јако одлучна”, причала је о Терези Ана Зубанов.

Школу плеса похађали су највише средњошколци, било их је и из шегртске школе, док девојке из паорских породица нису ишле на плес.

Мику Катариваса, учитеља плеса, депортовали су 1941. године. Његово име налази се међу жртвама холокауста. Тереза је држала часове плеса и после рата. Преминула је 1973. године у Кикинди.

О њеном плесном умећу сведочи и следећа анегдота. Како се својевремено присетила њена нећака Каталин, на венчању њихове сестре, тетка Тереза имала је 80 година, али је тако играла твист да је сваког задивила.

Црњански о Мики

Мику помиње Милош Црњански о тексту о присаједињењу, који је објављен у Политици 1923. године.

„Под запаљеном свећом са Циганима, сав црвен у лицу седи Мика Катаривас и пева српске убојне песме. Срнао и Орјуна. Српска национална омладина. Мика Катаривас је виђен члан тог „ужасног” друштва. Уствари то је врло добар човек, са кудравом косом, београдско јеврејче. Велики радикал, десна рука Јоце Будишиног. Бивши танц мајстор, сада трговац хаљина у Кикинди. Дошао је од некуд после ослобођења и задржава се ту, добри и весели човек.

Каже: ја често идем у Београд, познајем све. И Вујчића, и Нинчића и Сршкића (министре у Влади Николе Пашића). Стално сам на путу и живим само за партију. Виђам их често, али се они праве да ме не познају.

-Еј Сршкићу, зар ме не познајеш.А кад сам те учио валцер?

Рукама маше, очима жмирка и пијуцка. Овдашњи га Јевреји мрзе”- написао је Црњански.

 

(Извори. В. Вујин, М. Иштван)

 

 

ОФК Кикинда дочекаће на старту Новобановчане

У Новом Саду жребом су данас одређени такмичарски бројеви за нову сезону у Српској лиги „Војводина” односно Војвођанској лиги „Исток”.

ОФК Кикинда дочекаће 12. августа, на старту у друштву српсколигаша, тим Омладинца из Нових Бановаца, који јој је, иначе, био један од последњих ривала на Градском стадиону у истом рангу, у претпрошлој сезони, а наша екипа тог 23. априла 2022, победила је 1:0 поготком у финишу.

Наредни ривали Кикинђана, предстојеће јесени, биће: Бечеј (гости), Јединство Стара Пазова (домаћи), Хајдук Кула (г), Нафтагас Елемир (д), Словен Рума (г), Борац Шајкаш (д), Подунавац Белегиш (д), Динамо Панчево (г), Кабел Нови Сад (д), Тиса Адорјан (г), Бачка Бачка Паланка (д), Раднички Зрењанин (г), „1. мај” Рума (д) и Железничар Инђија (г).

Парови првога кола: Хајдук – Борац, Нафтагас – Јединство, Словен – Бечеј, ОФК Кикинда – Омладинац, Подунавац – Железничар, Динамо – „1. мај”, Кабел – Раднички, Тиса – Бачка.

Додајмо још, Марко Вукобрат, спортски директор ОФК Кикинде, изабран је за председника Конференције клубова Српске лиге „Војводина”.

На војвођанском „Истоку”, такође од 12. августа, наступаће четири наша клуба. Новокозарачка Слобода у првом ће колу играти у Ковину против Радничког, рускоселска Црвена звезда гостоваће у Банатском Карловцу Пролетеру, ЖАК ће на Вашаришту дочекати Русанду из Меленаца, а Козара у Банатском Великом Селу екипу Војводине из Перлеза.

У првом колу састаће се још: Бегеј (Житиште) – Борац (Старчево), Јединство (Влајковац) – Јединство (Банатско Карађорђево), Будућност (Српска Црња) – БАК (Бела Црква) и Младост (Омољица) – Полет (Идвор).