Classic Layout

полиција 9

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодиле су се две саобраћајне незгоде, од којих су у једној су три особе задобиле лаке телесне повреде. Укупна настала материјална штета процењена је на 155.000 динара. Саобраћајне незгоде су се догодиле због непрописних радњи возилом.

Због учињених саобраћајних прекршаја, поднети су захтева за покретање прекршајног поступка против 34 учесника у саобраћају и издата су 252 прекршајна налога.

Због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци из саобраћаја су искључена 22 возача, од којих су четири особе задржане у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у  организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола у организму. Откривена су  и 72 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 87 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 108 осталих прекршаја.

многоугао 3

У салону Музеја, посетиоци су до 28. августа у прилици да погледају изложбу уметнице из Београда Лане Васиљевић „Многоугао 3”. У новој серији радова уметница ствара инсталације комбинујући преобликоване, некада употребне предмете из своје свакодневице или визуелног искуства.

Поред објеката, учешће амбијента у креирању њене уметности јесте есенцијално стога сваки подтекст који се рађа јесте незаобилазни део ауторкиног уметничког рада, наводи Верица Немет, историчарка уметности, кустоскиња Музеја „Тера”.

Фото: Тера

„Док производи просторне инсталације састављене од извајаних или свакодневних предмета, Лана Васиљевић полази од основе која је тако архетипска, односно подлеже урођеним обрасцима који су настали као резултат вековног таложења искустава бројних генерација предака. Уметност коју гради егзистира као спона између нашег света и оног невидљивог дела стварности који се несумњиво осећа у сваком делићу нашег постојања”- резимирала је Немет.

Фото:Тера

Лана Васиљевић је дипломирала и магистрирала на одсеку вајарства на Факултету ликовних уметности у Београду. Добитница је више признања. Излагала је на бројним самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству. На Интернационалном симпозијуму скулптура у теракоти „Тера” учествовала је 1999. године. Њени радови налазе се у Музеју савремене уметности, Музеју града Београда, Теленор колекцији као и у приватним колекцијама. Живи и ради у Београду.

Други баскет турнир 3x3. Врбашанима почасти

Екипа Три икс три из Врбаса, победник је једнодневног, другог по реду,  турнира у баскету 3х3, на којем се у организацији Спортског савеза Кикинде на градском тргу окупило 16 тимова.

Врбашани су у финалу, два минута пре краја утакмице стигли до бројке од 21. поена против екипе Града Кикинде и на тај начин заслужено приграбили пехар и инкасирали 150 хиљада динара.

Пораженима из финала припало је 70, а трећој Круни, из Зрењанина, 30 хиљада динара.

Капитену победничког тима трофеј је уручио градоначелник Кикинде Никола Лукач, а први човек града предао је признање и најбољем појединцу турнира Дејану Јањићу, такође из редова Врбашана.

– Све је било на високом нивоу од организације до квалитета баскета, а моја екипа и ја испунили смо очекивања. Дошли смо у Кикинду да победимо и у томе смо успели на леп начин – рекао је Јањић.

Јелена Чуданов, председница Спортског савеза Кикинде, додала је:

– У једном тренутку морали смо да на кратко прекинемо турнир због кише, али је на крају све ипак протекло онако како смо замислили и време нас је послужило. Било је лепо и велики број наших суграђана је могао да ужива током целог дана на тргу. Наши момци из Кикинде су били други, за разлику од прошле године када су били најбољи, али и тај њихов пласман је значајан.

Успео четврти тест. ОФК Кикинда савладала Тису

У дуелу војвођанских српсколигаша, у за ОФК Кикинду четвртој провери, одлука је пала већ у 13. минуту.

Ивановић је одлично прошао и центрирао у шеснаестерац, а Бојан Попесков главом лепо матирао голмана Тисе.

Био је то и коначан исход: ОФК Кикинда – Тиса 1:0, иако је било још опасних ситуација пред оба гола, а Кикинђани су били много ближи уверљивој победи него гости ремију.

ОФК Кикинда: Опарница, Ивановић, Лукић, Бељић, Кецман, Рафаел, Барбул, Шевић, Мирков, Попесков, Бенцке. Играли су још: Јарић, Радовановић, Хајду, Вељковић, Лолић.

ИМГ_0870 (Ларге)

Светом литургијом, резањем колача, освештањем босиљка и воде, код црквице на Водицама, Српска православна црква и њени верници обележили су страдање Свете Марине или Огњене Марије, како је још наш народ зове.

Кикинђани се сваке године у великом броју окупе на Водицама, где је 1865.године подигнута црквица посвећена светитељки. Осим наших суграђана било је посетилаца из читаве околине. Вода је  кажу  здрава за пиће и умивање, лечи обољења на кожи и очима, а нарочито је добра за децу.

-Чула сам за ово место и први пут сам овде. Изненађена сам колико је народа и то младих и драго ми је што сам овде. Умила сам се и пила воду, а понећу и кући. Уколико оволико људи верује да је лековита, сигурно је тако  – рекла нам је Жељка Пешут.

Према легенди, извор лековите воде открио је случајно пастир који се ту умио, а имао је ране по телу и ногама. Након што је и преноћио на овом месту, ране су нестале, а народ је почео овде да проналази лек за кожу и очи. Протојереј Бобан Петровић, старешина Храма Светих Козме и Дамјана окупљенима је поручио да не оду са светог места, а да не узму воду.

-Чувајмо, браћо и сестре, наше светиње и наше обичаје. Ова вода је света онолико колико ви верујете да је света, а ово место је свето онолико колико сте ви свети. Немојмо бити себични и не чинимо грехе на овај свети дан – поручио је протејер Бобан Петровић.

Овогодишњи кумови биле су две породице Завишин из Кикинде и Весна Рајков са породицом из Новог Милошева.

-Кумство сам прихватила јер је то велики дар за мене и моју породицу и сваки човек треба да доживи ово бар једном у животу. Верујем да је ово место свето и да је вода лековита. Живим у Цириху и сваке године трудим се да дођем и да присуствујем Литургији за Огњену Марију – истакла је Весна Рајков.

Наредне године кумови ће бити Клаудија Шулц и Слободан Вујовић.

-На овом месту осећам се најлепше. То је разлог што смо прихватили кумство и за нас је ово велика част – напоменула је Клаудија Шулц.

Света Марина рођена је у Антиохији, а пострадала је трагично јер је желела да остане у својој хришћанској вери и није желела да се уда за многобожца који је био царски намесник. Комплекс на Водицама највише посета у дану бележи управо на Огњену Марију. Црква Свете Марине отворена је сваког дана за све који желе да се умију, наточе воду или једноставно се одморе.

Културно добро

Покрајински завод за заштиту споменика културе у Новом Саду 1980. године прогласио је цео комплекс Водице за споменик културе и ставио под своју заштиту. За непокретно културно добро од великог значаја проглашен је 1991. Конак се састоји од црквице, конака и куће чувара.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Слика 1 (1)

Јавно комунално предузеће за инфраструктуру и услуге Кикинда први пут ове године почело је са одржавањем градских ветрозаштитних појасева и шума које ће се финансирати  субвенцијом из буџета Оснивача. Одржавање обухвата услуге заливања и кошења.

– Служба која је ангажована на овим пословима ради са једном цистерном капацитета 6000 литара. За заливање се користи техничка вода, а дневна потрошња је око 20000 литара. Предност у заливању даје се младим садницама у дрворедима посађеним последњих годину-две дана, а потрошња по садници је око 15-20 литара воде. Тренутно се ради на заливању ветрозаштитних појасева на путу за Наково, пут Мокрин – Падеј и пут за Бочар, а исто тако у плану је заливање свих шума које је ЈП „Кикинда“ посадило на територији Града задњих пар година- истакао је Миодраг Радовановић, инжењер шумарства у ЈП „Кикинда“.

Огњена Марија

Православни верници данас обележавају велики празник – Свету великомученицу Марину, у народу познату као Огњену Марију.

Овај празник у црквеном календару нема црвено слово, али се обележава као крсна слава у Срба. Сврстава се у веома поштоване празнике у народу, посебно међу женама, тако да се на сутрашњи дан ништа не ради, нити у пољу нити се нешто друго узима у руке да се ради.

Огњена Марија, света мученица Марина, била је родом из Антихије. Крстила се у 12. години и заветовала се да се никада неће удати, али да ће, својом душом, пострадати за Исуса Христа и крстити се у крви мучеништва. Због ове одлуке, њен отац ју је омрзнуо и није је сматрао својом кћерком.

Због вере у Исуса Христа, страдала је у време цара Диоклецијана. Остала је упамћена као мученица која је дала живот у борби за хришћанску веру и благослов добијен крштењем.

Манастир Ватопед

Део моштију свете Марине, једна рука светице, чува се у светогорском манастиру Ватопед. Остатак моштију налази се у манастиру у Албанији, на планини Ланга, изнад Охридског језера. Њене чудотворне и свете мошти посећују и православни и муслимани.

Светитељка се и у источном и у западном сликарству представља са крстом и палмом, симболом мучеништва у рукама, са змајем под ногама и често са кућама у пламену у позадини.

Према народном веровању, Света Марина пали и кажњава огњем и, као и Свети Илија који кажњава громом, спада у “огњевите” свеце.  Обичај је да се на овај празник, када због велике врућине “горе небо и земља”, не раде никакви послови. Верује се и да на Огњену Марију треба избегавати купање у “великим водама”.

Плава лагуна одбранила наслов

Екипа Плаве лагуне одбранила је наслов првака на трећем „Војводина Опен бy инвицтус”, забавно-спортском такмичењу које оне старије можда подсећа на некадашње „Игре без граница”, уприличеном на базену „Језеро”.

Победничка екипа, предвођена капитенком Милицом Матијевић, тријумфовала је након 10 дисциплина у конкуренцији још девет екипа, а пехар јој је уручио градоначелник Никола Лукач.

– Први полигон задао нам је највише проблема, али касније смо били све бољи и заслужено славили. Иначе, сви смо у екипи спортисти, колегиница и ја пливачице, а ту су још и шесторица момака – рекла је Матијевић.

Дејан Пудар, директор СЦ „Језеро”, напоменуо је:

– Трећи пут организовали смо ово надметање и полако оно постаје традиционално. Сматрам и да је управо овај догађај најатрактивнији овог лета у Кикинди, а под покривитељством Града. Видели смо сви колико је много публике овде било.

Јелена Чуданов, председница Спортског савеза Кикинде додала је:

– Увек ћемо да подржимо овакве догађаје, као што подржавамо и оне које организују наши клубови. Видели смо доста тешких дисциплина на овом такмичењу, али све је било лепо да се гледа, много је људи дошло да види ово и ја једва чекам да идуће године опет ово организујемо и да буде на још вишем нивоу.

Марија Марић, портпаролка из редова новосадских организатора ове манифестације, закључила је:

– Посећеност овог такмичења које организујемо по Војводини, била је највећа управо у Кикинди. Такође, и када је реч о организацији, све је било од домаћина на највишем нивоу.

Друга на овом надметању била је Кривина, а трећа екипа Аква термала.

358274986_299052242605832_6611069621979296729_н

У центру Банатског Великог Села, код Завичајне куће, организован је 13. „Крајишки вишебој“ који је окупио шест такмичарских екипа из Србије, међу којима су били и такмичари из Уба, три екипе из Банатског Великог Села и по једна из Накова и Нових Козараца.

Александар Поповић  (28) из Ваљева професионално се бави обарањем руку, што је била његова дисциплина. Члан је екипе „Горски вукови“ из Уба и радо се одазива вишебојима.

-Обарање руку тренирам од 14 године и до сада сам пет пута био шампион Србије, већ три године сам трећи у свету у категорији од 75 до 85 килограма и члан сам репрезентације Србије. – открио нам је Поповић – За обарање руку најважније су тетиве на рукама и одговарајући тренинзи. Два пута недељно имам спаринге на столу, а ту су и вежбе снаге и издржљивости.

Стеван Вељко (23) из Нових Козараца такмичио се у три дисциплине: ходање по брвну, скоку у вис из места и пењање уз стожину.

-Свака дисциплина је тешка на свој начин, али је за пењање уз стожину потребно највише умешности. Код ходања по деблу важна је равнотежа и брзина, код скока у вис потребне су јаке ноге, а за стожину је пресудна снага. Сваке године учествујем и ово је начин да одамо почаст нашим старима и крајевима одакле су дошли – истакао је Стеван Вељко.

Дугогодишњи такмичар Владимир Булатовић (31) ове године био је у улози судије у дисциплини обарање руку.

-Руке су се обарале на професионалном столу који се користи на државном првенству и пошто знам правила позван сам да будем судија. Десет година био сам учесник у више дисциплина: надвлачењу конопца, обарању руку и другим. За све дисциплне потребни су снага и умеће, а посебно је важно младима скренути пажњу на то колико је потребно бавити се спортом и бити у природи, а управо је то један од циљева вишебоја – поручио је Булатовић.

Борислав Стоисављевић, председник удружења „Крајишки вишебој“ из Банатског Великог Села додао је да су се екипе такмичиле у десет дисциплина.

-Циљ је неговање обичаја, традиције и културе српског народа. – напоменуо је Стоисављевић – Вишебој је отворила трка у џаку за децу, након чега су се и одрасли такмичили у истој дисциплини, настављено је са ходањем по брвну, скоком у даљ и вис из места, куке, обарање руку, привлачење кличка, пењање уз стожину да би се завршило надвлачењем конопца.

Догађају су присуствовали градоначелник Никола Лукач, који је отворио манифестацију, и његови сараднци Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника и председник Скупштине града Младен Богдан.

– Овакви догађаји важни јер села оживе. На једном месту окупе се све генерације, а како се Дан Банатског Великог Села прославља у добром расположењу, ту су и гости из околних села. Ово је један од начина да оживимо традицију и очувамо витешке дисциплине везане за крајеве из којих су дошли наши преци, да се новим генерацијама дочара какво је било чојство и јунаштво – казала је Дијана Јакшић Киурски.

Поред тога што су најбољи добили пехаре и медаље, ово је била прилика и да се заслужним мештанима доделе захвалнице.