najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
O rebalansu gradskog budžeta, planovima gradske vlasti, aktuelnim investicijama, fabrici vode i izgradnji mini postrojenja za prečišćavanje vode u selima, zainteresovanim ulagačima, blokadama i opoziciji, gradonačelnik Mladen Bogdan govorio je u podkastu Kikindskog portala.
Ministar kulture Nikola Selaković boravio je u radnoj poseti Kikindi. Sa gradonačelnikom Mladenom Bogdanom potpisao je ugovor o sufinansiranju rekonstrukcije fasade Kulturnog centra. Projekat se realizuje u okviru nacionalnog programa „Gradovi u fokusu“.
Najpre je ministar Selaković posetio Gradsku kuću, gde ga je primio prvi čovek grada sa saradnicima Marijanom Mirkov, članicom Gradskog veća i Markom Markovljevim, v.d. direktorom Kulturnog centra. Nakon toga, gosti i domaćini, obišli su Kulturni centar za čije uređenje je Ministarstvo kulture izdvojilo značajna sredstva u prethodnim godinama.
-Zajedničkim ulaganjem Republike, Pokrajine i grada objekat je sređen. Da pre godinu dana nisam bio ovde, i video u kakvom je stanju zgrada bila tada, ne bih poverovao da jedna „starica“ može da postane „dama“ – kazao je ministar Selaković – Opredelili smo 12 miliona dinara za rekonstrukciju najvećeg dela spoljne fasade, 20 miliona obezbedila je Pokrajina, a lokalna samouprava izdvojiće osam miliona dinara. Kulturni centar se iz godine u godinu proširuje kada je reč o programima i sadržajima, a sve u cilju da se obogati kulturni život Kikinde.
Gradonačelnik Bogdan zahvalio je na opredeljenom novcu jer će rekonstrukcija Kulturnog centra biti nastavljena.
-Zahvaljujući sredstvima Ministarstva i Pokrajine uradiće se veliki i zahtevan posao – istakao je gradonačelnik Bogdan. – Krajnje vreme je da se fasada obnovi i zahvaljujući zajedničkim sredstvima ova zgrada dobiće izgled kakav zaslužuje. Kulturni centar ima značajan broj sekcija i programa koji privlače sugrađane svih uzrasta, a rekonstrukcija dolazi u pravo vreme, u godini kada obeležava jubilej, 40 godina postojanja i rada.
Ovo je bila prilika da se razgovara o budućim planovima i ulaganjima.
-Razgovarali smo o nužnoj rekonstrukciji krova zgrade Kurije. U ovom objektu je Narodni muzej, Istorijski arhiv, Turistička organizacija grada i Akademsko društvo za negovanje muzike „Gusle“. Ovim, važnim, ustanovama kulture neophodne je obezbediti dobre uslove za rad. Podvukao bih da ne postoji podela na male i velike gradove, nego postoje posvećeni ljudi koji pred sebe postavljaju svoje vizije i ciljeve i koji marljivošću uspeju da privuku podršku kako bi došli do krajnjeg cilja. Ovo je deseta godina kako se sprovodi program „Gradovi u fokusu“ i za to vreme uložili smo dve milijarde 382 miliona dinara u razne projekte. Od tog novca, samo u poslednjih pet godina u Kikindu je kroz „Gradove u fokusu“ došlo preko 62 miliona dinara. I ovo je pokozatelj da se ispunjava svrha programa, da ne budu u fokusu Beograd i Novi Sad, veća sve lokalne samouprave u Srbiji – zaključio je ministar Selaković.
View this post on Instagram
Rekonstrukcija fasade dugo se čeka i važan je korak u očuvanju jedne od tri najstarijih zgrada u centru.
-Radovi u Kulturnom centru započeli su zamenom spoljne stolarije i rekonstrukcijom krova. Nakon toga urađena je adaptacija foajea, reparacija stepeništa, hodnika, zamena unutrašnje stolarije, toaleta, podova, elektro i molersko-farbarski radovi. Plafoni su oslikani šarama koje su nekada krasile tavanicu ovog objekta – pojasnio je Markovljev.
Fasada će se raditi iz dve faze. Prva će obuhvatiti jugoistočni deo spoljne zgrade sa radovima na Baletskoj sali, na samom uglu. Nakon toga biće sanirana i jedna unutrašnja fasada. Posao bi trebalo da započne u septembru, kada vreme dozvoli.
A.Đ.
Sajan je bio domaćin 28. Severnobanatskim žetelačkim svečanostima. Manifestacija je okupila je ekipe iz Crne Bare, Mađarske iz mesta Aparthalom, Sente i Sajana.
Najstariji kosac bio je 88-godišnji Ferenc Hereši iz Sente.
-I danas, kroz ovakva okupljanja, podsećamo kako se nekada teško dolazilo do hleba. Prvi put sam kosu uzeo u ruke sa 15 godina i prvo sam kosio detelinu, dok nisam naučio dobro da radim sa kosom. Ranije nismo imali kombajne samo kose, srpove i naše ruke. Radilo se od ujutro do uveče. Žito smo vezivali u snopove koje su vukli konji na kolima. Za kosce je najvažniji dobar alat, kosa, koja mora da bude oštra. U suprotnom kosac bi se brzo umorio. Kosu sam nasledio od oca i ona je generacijama u našoj porodici – istakao je Ferenc Hereši.
U senćanskoj ekipi bio je mladić Kristof. On će naslediti tradiciju ručnog košenja žita porodice Fekete. Naučio da kosi od bake Margite Šarvari čiji je zadatak bio da spremi ukusan fruštuk ekipi kosaca. Ona je pripremila barena jaja, baren krompir, slaninu, pogačice sa čvarcima, sir, proju i još mnogo toga. Bilo je i slatkih kolača za one koji su mogli da ih priušte
Fruštuk, pre ulaska u njivu, mora da bude sit, potvrdila nam je Ildika Abraham iz Crne Bare.
-Kao što je to moja baka radila nekada i ja sam umesila domaći hleb. Nije bilo teško. Ona je to radila maltene svakog dana, a ja nekoliko puta godišnje. Na parčad smo mazali mast i papriku, uz kobasicu, krastavce, slaninu. Zadatak žena je sakupljaju pokošeno žito i da klasje ređaju u krst. Već 15 godina, kao članica kulturnog udruženja iz našeg mesta učestvujem na žetelačkoj svečanosti – navela je naša sagovornica.
U ekipi iz Crne Bare bio je i Dalibor Stojkov, kosac.
-Sa 15, 16 godina naučio sam da kosim od dede. Dobra kosa je pola posla i uz dobar doručak čitav dan može da se radi. Važno je da mladi nauče kako je to bilo nekada. Sada uz, uz dobar kombajn, žetva se završi za deset dana. Ranije je ona trajala i po mesec dana – naveo je Stojkov.
Domaćini iz Sajana imali su najmlađu ekipu. Članovi KUD-a „Adi Endre“ Atila Benjocki, Akoš Benjocki, Aleksandar Mitrevski i i Henrik Koso nastavljaju seosku tradiciju.
-Imamo od 15 do 19 godina i četvrti put učestvujemo u kosidbi. Naučili smo od očeva i deda da držimo kosu, da je oštrimo i da radimo u polju sa njom. Nije teško ali želimo da sačuvamo ono tradicionalnu manifestaciju u našem selu – rekao nam je Atila Benjocki.
Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram
Sa gostima iz mađarskog grada Aparthalma Sajan se pobratimio 2013. godine i već 11 godina oni su deo svečanosti. Susedi vole okupljanje koje ih vraća u prošlost i rado dolaze.
Manifestaciju je podržala i lokalna samouprava,a ovom događaju prisustvovali su gradonačelnik Mladen Bogdan, pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski i članica Gradskog veća Melita Gombar. I prvi čovek grada oprobao se u ručnom košenju „hlebnog zrna“.
-Važno je očuvati običaje, jer ukoliko ne znate prošlost svog naroda, ostajete bez korena. Sajanske žetelačke svečanost su tu i da nas podsete kako je to nekada bilo, a na nama je da mi ovu tradiciju prenesemo na mlade. Ovo je ujedno i počast precima bez kojih ni nas ne bi bilo – precizirao je gradonačelnik Bogdan.
Vršidba žita je jedan od najvažnijih poljoprivrednih radova, a kosidba je imala i ulogu jačanja zajednice.
-Značaj ovakvih manifestacija je, osim što neguju tradiciju, i promocija pravih porodične vrednosti. Važno nam je da mladi to uvide i da znaju da za sve treba da se potrude i da sopstvenim radom stignu do rezultata – kazao je predsednik Saveta MZ Sajan Zoltan Tot.
KUD „Adi Endre“ čuva ovu manifestaciju jer je žetva bila dan radosti i zajedništva.
-Naša dužnost je da očuvamo narodnu tradiciju i da je prenesemo na mlade. Kada vide kako se teško dolazilo do hrane na trpezi, mladi će više ceniti ono što sada imaju – napomenula je Šara Benjocki, predsednica KUD-a.
Pomoć žetelačkim svečanostima pružili su i Pokrajina i fondacija „Betlen Gabor“ iz Mađarske.
A.Đ.
Maturanti sve četiri srednje škole, njih oko 300, uz zvuke iz Štrausove opere „Slepi miš” kadril na trgu ispred Gradske kuće, odigrali su maturantski ples. Zajedno sa roditeljima, profesorima, direktorima, predstavnicima lokalne samouprave ispratili jednu i započeli novu životnu etapu.
View this post on Instagram
U najvećem sinhronizovanom plesu na svetu u okviru parade „Ples sa Evropom“ učestvovala je i Milena Milojica iz SSŠ „Miloš Crnjanski“.
-Završavam za medicinsku sestru i još uvek ne mogu da poverujem da je kraj srednje škole. Prebrzo je prošlo. Planove za dalje još uvek nisam definisala, svašta imam u planu – saznajemo od Milene.
Filip Ludajić iz Gimnazije „Dušan Vasiljev“ takođe ističe da mu je jako brzo prošlo četiri godine srednje škole.
-Protekle četiri godine ću pamtiti kao najlepši period života. Stekao sam prijatelje sa kojima ću nastaviti da se družim. Želim da upišem novosadski Filozofski fakultet, smer anglistika – dodao je Filip.
Završetak školovanja ne može da se zamisli bez maturantskog plesa, a osim Kikinde u njemu je učestvovalo još 75 gradova iz naše zemlje i regiona.
-Mladi su najlepša slika našeg grada i želim im da budu uspešni, ali i mudri u odlukama koje će nadalje usmeriti njihov život – istakao je gradonačelnik Mladen Bogdan, koji je i ove godine učestvovao u plesu. – Cilj lokalne samouprave je da se svi koji odu na dalje školovanje, vrate nazad u rodni grad i pomognu da Kikinda bude što bolje mesto za život.
Parada je od ove godine punoletna jer se već 18 godina organizuje u našem gradu podsetio je Marko Markovljev, v.d. direktor Kulturnog centra.
-Među prvih deset gradova smo u kojima je počela da se održava Maturantska parada i bez obzira na okolnosti svaka generacija imala je priliku da bude deo nje. Od sledeće godine Kikinda će postati glavni organizator ovog plesa za čitavu zemlju – napomenuo je Marko Markovljev.
Već po tradiciji ples je završen igranjem užičkog kola. Pridružili su im se roditelji, prijatelji i svi koji su došli da budu deo ovog svečanog dana.
A.Đ.
Mladen Bogdan, gradonačelnik i Tihomir Farkaš, član Gradskog veća posetili su Sajan. Zajedno sa domaćinom, predsednikom Saveta Mesne zajednice Zoltanom Totom, postili su vrtić „Medenjak“ na kom je saniran krov.
-Znamo u kakvom je stanju bio krov pre radova i sada smo imali priliku da se uverimo da je urađeno sve ono što je planirano. Zajedno sa zaposlenima u vrtiću obišli smo sve prostorije. U pojedinim su nastala oštećenja, na zidovima i podovima, od vlage usled prokišnjavanja krova. Ovo ulaganje je bilo preko potrebno, što su potvrdili i oni koji svakog dana rade u vrtiću. Ovo je bila prilika da čujemo šta je to što još nedostaje i kako možemo da pomognemo jer nam je cilj da što više dece bude u vrtićima – istakao je gradonačelnik Bogdan.
Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram
U rekonstrukciju krova uloženo je 11,7 miliona dinara. U planu su dalja ulaganja u objekat.
-Potrebno je osvežiti postojeću stolariju, kao srediti zidove. Važno je da vrtić bude i energetski efikasan i na nama je da učino sve da, objekat bude što funkcionalniji. Vrtić je izuzetno važan za selo i osim mališana predškolskog uzrasta, koriste ga i školarci koji se igraju u dvorištu. Na nama je da se potrudimo da uradimo što više za razvoj Sajana i ono što je napomenuto je kotlarnica kojoj je potrebna sanacija – naveo je prvi čovek grada.
Objekat „Medenjak“ je otvoren 1989. godine, a danas ima 22 dece od tri do šest godina.
-Rekonstrukcija krova bila je jedna od najvažnijih investicija u Sajanu – dodao je Zoltan Tot. – Radovi su obuhvatili i termo i hidro izolaciju krova i zamenu limarije jer je ona bila razlog zbog kog je krov prokišnjavao. Pošto je ovaj posao završen, na zadovoljstvo svih, možemo da planiramo dalje poslove poput zamene stolarije i uređenje fasade. Najpre je neophodno uraditi projekte koji će omogućiti da sredstva zatražimo na konkursima. Ulaganje u obrazovanje je ulaganje u budućnost i naš zadatak je deci obezbedimo što bolje uslove.
I Sajan je jedno od mesta iz kog mladi odlaze.
-Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku jedino u Beogradu, Novom Sadu i Nišu ima porasta broja stanovnika, dok se svi ostali gradovi i opštine suočavaju sa odlaskom, posebno mladih ljudi. Sreća je što u Kikindi ima firmi u kojima seosko stanovništvo može da se zaposli. Naša prednost je što je život na selu jeftiniji, naročito kada je reč o cenama nekretnina i upravo ovu mogućnost treba da iskoristimo i privučemo nove stanovnike u Sajan i zadržimo stare – zaključio je Tot.
Predstavnici lokalne samouprave i mesne zajednice razgovarali su i o ostalim potrebama u selu, zbog čega Sajanci odlaze u inostranstvo, kako još bolje promovisati program kupovine kuća na selu Ministarstva za brigu o selu.
Interesantno je da u Sajanu, pored srpskih i mađarskih porodica, ima i Kineza i Rusa koji su skućili ovde.
A.Đ.
Ulice u Kikindi i okolnim selima ove večeri obasjavale su vatre Lazarice. Deca su sa nestrpljenjem čekala da padne prvi mrak, kako bi mogli da preskaču vatru. Pale se tulaj, slama, grane.
Dečija graja praćena budnim okom starijih čula se i u Hramu Svetih Kozme i Damjana gde se okupio veliki broj sugrađana. I Tara Bilić jedna je od onih koji su preskakali Lazaricu.
Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram
-Dolazim svake godine. Volim ovaj običaj. Okupio se veliki broj mojih drugara i nije nam strašno da preskačemo ni veliku vatru – kaže Tara.
Stojan Pejić zajedno sa trogodišnjom ćerkom Tarom, takođe je bio deo okupljene svetinje.
-Svake godine smo ovde, kod Hrama Svetih Kozme i Damjana. Poštujem tradiciju koju su me naučili moji, a sada je prenosim na svoju ćerku. Zajedno smo preskakali vatru – dodao je Pejić.
U Prizrenskoj ulici zatekli smo Bukvine, Telečke, Zavišiće, Linjačke, komšije koji zajedno svake godine pale vatru.
-U paljenju Lazarice učestvuje čitav komšiluk – kaže baka Irenka – Ja sam odrasla u Mokrinu i tamo je ovaj običaj uvek bio jako posećen. Na svakom ćošku bilo je vatri i osim mladih, tu su bili i stariji. Spremale su kokice i krofne obavezno, a stariji bi popili po koju rakiju.
I danas je tako, dok mladi preskaču vatru, stariji Kikinđani druže se uz krofne, kokice i rakiju. Tako je bilo i ispred kuće Vladimira Živojinova iz ulice Cara Dušana.
-Mi ovako obeležavamo svake godine Lazaricu. Čistimo krtog iz dvorišta, pa palim tulaj, grane, slamu po starom običaju. Zna se da je petak veče pred Vrbicu mesto okupljanja naša kuća.
Deca su jedva čekala da padne mrak i da upalimo vatru. Sa nama su ćerkine drugarice iz škole, komšije. Kokice su obavezne, a svi donesu po nešto tako da deca pored preskakanja vatre uživaju i u slatkim i slanim đakonijama – otkrio nam je Živojinov.
Paljenje vatri Lazarica svake godine pada u petak, sedam dana pre Velikog petka za pravoslavne vernike. Nekada se verovalo da preskakanje upaljenih snopova kukuruza, grana, slame, tera zle duhove, veštice i bolest.
A.Đ.
Gradski trg danas je procvetao i zamirisao zahvaljujući šarenilu ponuda rasadnika iz Kikinde i okolnih mesta. Prolećni sajam cveća, manifestacija koja tradicionalno okuplja ljubitelje baštovanstva, u organizaciji Grada i Turističke organizacije Kikinde, privukao je građane koji će ukrasiti svoje terase, dvorišta i domove jer, kako kažu, nema proleća bez novog cveća.
Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram
Smiljana Slavnić iz Rasadnika „Slavnić“ ističe da sezonu još koči vreme, ali da su sugrađani uvek spremni da ulepšaju svoje okruženje.
– Kikinđani su veoma zainteresovani, jedino što ove godine, zbog vremenskih prilika, sezona počinje kasnije. Uglavnom su sada aktuelni sezonsko cveće za baštice, sitan rasad, muškatle raznih vrsta. Najviše se kupuju muškatle i cveće koje dobro podnosi sunce pošto su sve toplija leta – kaže Smiljana.
Cene su u širokom rasponu – sitan rasad prodaje se po cenama već od 50 dinara, a veće biljke su od 500 do 1.500 dinara. Stajaće muškatle su 250, dok puzavice, odnosno viseće, koštaju 300 i 350 dinara.
Posetioci kažu da uživaju u bogatom izboru i da svako može da pronađe ono što želi.
Tamara Balaž je došla po muškatle za baku, ali nije isključeno da će se kući vratiti i sa magnolijom.
– Došli smo da nađemo baki muškatle, obožava ih, uglavnom bele. Ima jako lepih, različitih vrsta i veliki je izbor. Mislim da su cene pristupačne, nije mnogo skuplje u odnosu na prethodnu godinu. Ja obožavam magnoliju, razmišljam o tome da je kupim, samo još ne znam gde ću da je zasadim – kaže Tamara.
Tatjana Badrljica se, takođe, odlučuje za muškatle, ali sa jasnim zadatkom.
– Danas svekrvi kupujem muškatle, crvene, ona samo takve voli. Ja više volim nešto sitno, ne mora ni da cveta, samo da se zeleni – objašnjava Tatjana. – Imam ruzmarin, lavandu, čuvarkuću, to je moj izbor.
Pored sezonskog cveća, na Sajmu se mogu pronaći i višegodišnje i zimzelene biljke: tuje, jelke, ukrasno drveće, žbunovi, perene, sobno i mediteransko cveće, poput limuna, palme i lovora, kao i različite vrste ruža. Klara i Robert Kiš iz Bečeja redovno učestvuju na kikindskim sajmovima.
– Imamo veliki asortiman. Ovde se uglavnom kupuju ruže, žbunovi, klematis. Zanimljiv je i kalistemon, kojeg, zbog oblika cveta, zovu i „četka za flašu“, i koji cveta dva puta godišnje. Cene su od 100 do 4.000 dinara, koliko košta fikus benjamin visok metar i po – navodi Klara. – Uvek se radujemo dolasku na sajam u Kikindu jer ovde, u kratkom vremenu, zaradimo koliko i za ceo dan na drugim mestima. Kikinđani mnogo vole cveće.
Sajam traje do 16 sati, a svi koji su u potrazi za omiljenom biljkom, savetom ili samo dozom inspiracije, imaju još vremena da pronađu nešto što će im razbuditi prolećno raspoloženje. Jer, kako kažu i izlagači i posetioci – nema lepšeg ukrasa od živog, šarenog i mirisnog cveća.
Kompletna rekonstrukcija svlačionica za dvoranske sportove u Kulturno-sportskom centru „Jezero“ je u samom finišu. U to su se uverili Mladen Bogdan, gradonačelnik i Aleksandar Aćimov, član Gradskog veća za sport i omladinu koji su u pratnji v.d. direktora Marka Rakina posetili „Jezero“.
View this post on Instagram
-Po završetku posla svlačionice će biti moderne i po standardima i sigurno će doprineti kvalitetnijem bavljenju sportom svima koji koriste halu Kulturno – sportskog centra. Osim naših sportista tu su i gostujući koji dolaze na razne sportske turnire i utakmice – istakao je gradonačelnik Bogdan.
Temeljna rekonstrukcija prva je ovakve vrste od kada je izgrađen objekat.
-Važno je bilo da se svlačionice adaptiraju, prvenstveno zbog sportista koji treniraju u našim klubovima, ali će nam ova investicija omogućiti da možemo da se kandidujemo za ozbiljna takmičenja. Sada će i ovaj prostor biti uređen po najmodernijim standardima. U razgovoru sa izvođačem radova saznali smo da će posao vrlo brzo biti završen – naveo je Mladen Bogdan.
Sredstva je obezbedila Pokrajinska vlada.
-Investicija je vredna nešto više od 11 miliona dinara. Hvala našim partnerima u Pokrajini, ali i u Republici koji nas podržavaju i pomažu nam da unapredimo sve segmente života u gradu.
Rekonstrukcijom su obuhvaćene tri svlačionice. Radovi podrazumevaju postavljanje novih pločica, sanitarije i PVC stolarije.
A.Đ.
Vazdušni napadi NATO snaga na teritoriju tadašnje Savezne Republike Jugoslavije počeli su 24. marta 1999. I ove godine kod spomenika poginulim i nestalim borcima Kikinde od 1991 – 1999. godine „Tuga“ položeni su venaca u znak sećanja na sve koji su izgubili živote.
Vesna Pantović izgubila je brata Antala Šipoša.
-Moj brat nestao je 2. juna 1992. godine u okolini Mostara. Imao je 22 godine i bio je dobrovoljac . Vest o njegovom nestanku zatekla nas je. Najgore od svega je što mi već 34 godine ne znamo šta se desilo, i dalje se vodi kao nestao. Uzet nam je DNK, ali njegovi ostaci nikada nisu pronađeni. Živim u Novom Sadu i od kada je podignut spomenik svake godine dolazim da odam počast. Do pre nekoliko godina sa mnom je dolazila i majka koja je preminula, a da nikada nije saznala gde joj je sin izgubio život – rekla nam je Vesna Pantović.
Katica Kalačonji izgubila je supruga u ratovima devedesetih.
-Moj suprug Mihalj Karačonji poginuo je sa samo 39 godina. Poginuo je u selu Jelik u Bosni 1993. godine na svoj rođendan. Bio je zaposlen u fabrici „Toza Marković“ i na ratište je otišao kao dobrovoljac. Naši sinovi imali su 16 i 15 godina. Osetila sam da će se nešto desiti i kada sam čula vest pomišljala sam da sebi nešto uradim, ali onda sam pomislila na svoju decu, izgubili su oca, ne treba da ostanu i bez majke – navodi Katica Kalačonji.
Na spomen ploči je 37 imena ispred spomenika „Tuga“, a među prvima, koji su tog 24. marta izgubili život, je i sugrađanin Miodrag Gladišev, stariji vodnik prve klase, koji se nalazio u Kuršumliji. Josip Višnjica, član SUBNOR-a Koršumlije takođe je prisustvovao obeležavanju.
-Te noći bili smo na isturenom mestu treće armijske oblasti. Stradalo je 12 starešina i vojnika u toku tog napada i oni su prve žrtve agresije. Bili smo duboko pod zemljom, sedam, osam metara ispod zemlje. Skoro mrtvog sam iz skloništa te noći izneo pukovnika Milića i zahvaljujući Bogu i sreći mi smo danas ovde. Oko 19 sati sa nosača iz Napulja puštene su tri krstareće rakete jedna za drugom koje su pale tačno na tajno sklonište, za koga niko od nas koji smo bili tamo nije ni znao. Rakete su ga pogodile oko 20 časova i pet minuta. Pored 12 poginulih bilo je više desetina povređenih koji i sada trpimo posledice. Krstareće rakete imale su u sebi osiromašeni uranijum jer veliki broj njih bori sa raznim oblicima tumora. Svedoci smo teškog vremena za koje ne želimo da se ikada desi Taj 24. mart, svima nama, traje i danas i trajaće do kraja našeg života – priča Višnjica.
Moramo živeti dalje, ali ne treba oprostiti, kazao je gradonačelnik Mladen Bogdan.
– Na nama je da sa dužnim poštovanjem, odamo počast i vojnicima i policajcima, ali i da se setimo svih nevinih žrtava ratova devedesetih. Poštujemo porodice poginulih, ali i lokalne samouprave koje nam pomažu da očuvamo kulturu sećanja. Kikinđani pamte, ne samo ovaj datum, nego i ratove devedesetih i svi zajedno pokazali smo da je naša zemlja i Kikinda iznad svih podela – kazao je Bogdan.
Vence su položili predstavnici lokalne samouprave, garnizona iz Kuršumlije i Bačke Topole, porodice poginulih, boračke organizacije. U programu su učestvovali učenici OŠ „Feješ Klara“.
View this post on Instagram
A.Đ.
Mistral, vlasnika Stevana Ognjanova Osvojio je titulu svetskog prvaka u kategoriji seniora. U finalu 39. Svetskog prvenstva u nadmetanju guskova u beg je naterao Spasoja vlasnika Milana Dražića. Borba je trajala duže od 20 minuta i ovo je rekord u dužini trajanja finalnih nadmetanja.
View this post on Instagram
-Nijedna borba koja nas je dovela do finala, pa ni ova poslednja nije bila laka. Ova pobeda bila je dugo očekivana i prvi put se takmičimo u seniorskom finalu. Mistral je star pet godina i spremali smo ga tako što smo davali kvalitetnu hranu, vitamine i trenirali ga. Pre pet godina u ligi mladih bio je treći, a ima i titulu prvaka u kategoriji dvogodaca. Da bi postao šampion potrebna mu je pažnja čitave godine, kupanje, ispaša i najviše sreća. Gusani su kućni ljubimci čitave porodice, a posebno sinova Stevana i Danijela, na čiji nagovor sam počeo ponovo da guščarim. Obojica puno učestvuju u odgoju čuvaju ih i šetaju na ispašu. Mistral će ići na pauzu dve godine i nastaviće posle toga da se takmiči. Za narednu godinu pripremamo novog finalistu u seniorima Groma, koji je prošle godine bio prvi u kategoriji dvogodišnjaka – saznajemo od Ognjanova.
U ligi dvogodaca u finalu su gusani Foks Miodraga Trnića i Tajson Bogdana Ristića.
-Guščarstvom se bavi više od trideset godina. Zadovoljan sam uspehom i borbom jer su oba guska pokazala da su spremna za naše takmičenje. Imam puno titula i svaka je podjednako drago. Šampion se stvara godinama. Priprema za prvenstvo traje čitave godine, a najvažnija je šetnja, ljubav i zdrava hrana: ovas, kukuruz i žito. Nijednog gusana nikada nisam odmarao, pa će i Tajson naredne godine u borbe, ali sada seniorske – saznajemo od Ristića.
Gusan Medonja Miloša Kovačića bio je bolji u ligi mladih. U borbi dugoj skoro 14 minuta u savladao je Kleja Bogdana Ristića.
-Nadmetanje je bilo jako teško, ali oba guska su to i zaslužila. Medonji je ovo šesta borba i u svakoj se borio dugo. Obojica finalista pokazali su da su zasluženo stigli do vrha. Čestitam protivniku, a nadmetanje je do kraja bilo fer i korektno. Ovakvog guska nisam imao poslednjih 30 godina jer šampion se teško stvara. Od svoje 13 godine bavim se guščarstvom, sada je to duže od četiri decenije i ova titula mi je nedostajala. Imao sam dva finala u ligi jednogodišnjaka i sada, treći put, imam pehar. U dve godine osvojio sam četiri titule, tako da sada imam osvojene sve pehare. Medonja će nastaviti takmičenje u seniorskoj ligi. Naredne godine neće se boriti. Pratim koridu u Bosni i Hercegovini i ime Medonja dobio je po biku prvaku Bosne i Hercegovine i Balkana – rekao je Kovačić koji nam je odao da je gusan nastao iz prijateljstva sa drugom iz Melenaca.
Finalu su prisustvovali i predstavnici grada na čelu sa gradonačelnikom Mladenom Bogdanom koji je i uručio pehar svetskom prvaku, kao i predstavnici Severnobanatskog upravnog okruga
-Ne propuštamo priliku da podržimo tradicionalne manifestacije i da zajedno sa našim građanima porazgovaramo o svemu, da ih saslušamo i da čujemo šta je to što možemo da uradimo za njih. Svetsko prvenstvu nadmetanju guskova poznato je i van granica naše zemlje i na svima nama je da takmičenje unapredimo i još više promovišemo. Osim Mokrinčana, finalnim borbama prisustvovali su i stanovnici okolnih mesta, te nije čudo što ima epitet svetskog prvenstva – rekao je gradonačelnik Bogdan.
Živica Terzić, predsednik udruženja „Belo pero“, organizatora nadmetanja podsetio je da je bi ovo bila jubilarna godina manifestacije, četrdeseta, ali takmičenje nije održano 2006. zbog ptičijeg gripa.
-Ove godine imali smo 1Z3 guska u sve tri kategorije. Zadovoljni smo kompletnim nadmetanjem, kao i finalnim nadmetanjem – doda je Terzić.
Pored finalnih nadmetanja u sve tri kategorije prisutni su mogli da uživaju i u revijalnim takmičenjima.
A.Đ.
