Некада је жетва била прави празник рада и заједништва, дани када су се људи окупљали у пољу од раног јутра, док се сунце тек помаљало над златним класјем. Српови су звецкали у ритму, а мирис свежег жита мешао са топлином летњег дана. Жетеоци су се надметали у брзини и вештини, а сваку паузу красили су смех и песма.

Снопови су се пажљиво везивали и слагали у пластове, који су на крају дана украшавали њиву као неми сведоци труда. Све се радило рукама, али и срцем — јер је сваки клас значио живот, храну и плод људског зноја.

Жетелачке свечаности у Сајану скоро три деценије оживљавају старе обичаје и показују да традиција није нешто што припада прошлости, већ жива нит која нас спаја и враћа вредностима.

Продукција Кикиндског портала захваљујући подршци Министарства информисања и телекомуникација доноси вам репортажу о Жетелачким свечаностима.