најчитанији портал Севернобанатског округа
О ребалансу градског буџета, плановима градске власти, актуелним инвестицијама, фабрици воде и изградњи мини постројења за пречишћавање воде у селима, заинтересованим улагачима, блокадама и опозицији, градоначелник Младен Богдан говорио је у подкасту Кикиндског портала.
Министар културе Никола Селаковић боравио је у радној посети Кикинди. Са градоначелникoм Младеном Богданом потписао је уговор о суфинансирању реконструкције фасаде Културног центра. Пројекат се реализује у оквиру националног програма „Градови у фокусу“.
Најпре је министар Селаковић посетио Градску кућу, где га је примио први човек града са сарадницима Маријаном Мирков, чланицом Градског већа и Марком Марковљевим, в.д. директором Културног центра. Након тога, гости и домаћини, обишли су Културни центар за чије уређење је Министарство културе издвојило значајна средства у претходним годинама.
-Заједничким улагањем Републике, Покрајине и града објекат је сређен. Да пре годину дана нисам био овде, и видео у каквом је стању зграда била тада, не бих поверовао да једна „старица“ може да постане „дама“ – казао је министар Селаковић – Определили смо 12 милиона динара за реконструкцију највећег дела спољне фасаде, 20 милиона обезбедила је Покрајина, а локална самоуправа издвојиће осам милиона динара. Културни центар се из године у годину проширује када је реч о програмима и садржајима, а све у циљу да се обогати културни живот Кикинде.
Градоначелник Богдан захвалио је на опредељеном новцу јер ће реконструкција Културног центра бити настављена.
-Захваљујући средствима Министарства и Покрајине урадиће се велики и захтеван посао – истакао је градоначелник Богдан. – Крајње време је да се фасада обнови и захваљујући заједничким средствима ова зграда добиће изглед какав заслужује. Културни центар има значајан број секција и програма који привлаче суграђане свих узраста, а реконструкција долази у право време, у години када обележава јубилеј, 40 година постојања и рада.
Ово је била прилика да се разговара о будућим плановима и улагањима.
-Разговарали смо о нужној реконструкцији крова зграде Курије. У овом објекту је Народни музеј, Историјски архив, Туристичка организација града и Академско друштво за неговање музике „Гусле“. Овим, важним, установама културе неопходне је обезбедити добре услове за рад. Подвукао бих да не постоји подела на мале и велике градове, него постоје посвећени људи који пред себе постављају своје визије и циљеве и који марљивошћу успеју да привуку подршку како би дошли до крајњег циља. Ово је десета година како се спроводи програм „Градови у фокусу“ и за то време уложили смо две милијарде 382 милиона динара у разне пројекте. Од тог новца, само у последњих пет година у Кикинду је кроз „Градове у фокусу“ дошло преко 62 милиона динара. И ово је покозатељ да се испуњава сврха програма, да не буду у фокусу Београд и Нови Сад, већа све локалне самоуправе у Србији – закључио је министар Селаковић.
View this post on Instagram
Реконструкција фасаде дуго се чека и важан је корак у очувању једне од три најстаријих зграда у центру.
-Радови у Културном центру започели су заменом спољне столарије и реконструкцијом крова. Након тога урађена је адаптација фоајеа, репарација степеништа, ходника, замена унутрашње столарије, тоалета, подова, електро и молерско-фарбарски радови. Плафони су осликани шарама које су некада красиле таваницу овог објекта – појаснио је Марковљев.
Фасада ће се радити из две фазе. Прва ће обухватити југоисточни део спољне зграде са радовима на Балетској сали, на самом углу. Након тога биће санирана и једна унутрашња фасада. Посао би требало да започне у септембру, када време дозволи.
А.Ђ.
Сајан је био домаћин 28. Севернобанатским жетелачким свечаностима. Манифестација је окупила је екипе из Црне Баре, Мађарске из места Апартхалом, Сенте и Сајана.
Најстарији косац био је 88-годишњи Ференц Хереши из Сенте.
-И данас, кроз оваква окупљања, подсећамо како се некада тешко долазило до хлеба. Први пут сам косу узео у руке са 15 година и прво сам косио детелину, док нисам научио добро да радим са косом. Раније нисмо имали комбајне само косе, српове и наше руке. Радило се од ујутро до увече. Жито смо везивали у снопове које су вукли коњи на колима. За косце је најважнији добар алат, коса, која мора да буде оштра. У супротном косац би се брзо уморио. Косу сам наследио од оца и она је генерацијама у нашој породици – истакао је Ференц Хереши.
У сенћанској екипи био је младић Кристоф. Он ће наследити традицију ручног кошења жита породице Фекете. Научио да коси од баке Маргите Шарвари чији је задатак био да спреми укусан фруштук екипи косаца. Она је припремила барена јаја, барен кромпир, сланину, погачице са чварцима, сир, проју и још много тога. Било је и слатких колача за оне који су могли да их приуште
Фруштук, пре уласка у њиву, мора да буде сит, потврдила нам је Илдика Абрахам из Црне Баре.
-Као што је то моја бака радила некада и ја сам умесила домаћи хлеб. Није било тешко. Она је то радила малтене сваког дана, а ја неколико пута годишње. На парчад смо мазали маст и паприку, уз кобасицу, краставце, сланину. Задатак жена је сакупљају покошено жито и да класје ређају у крст. Већ 15 година, као чланица културног удружења из нашег места учествујем на жетелачкој свечаности – навела је наша саговорница.
У екипи из Црне Баре био је и Далибор Стојков, косац.
-Са 15, 16 година научио сам да косим од деде. Добра коса је пола посла и уз добар доручак читав дан може да се ради. Важно је да млади науче како је то било некада. Сада уз, уз добар комбајн, жетва се заврши за десет дана. Раније је она трајала и по месец дана – навео је Стојков.
Домаћини из Сајана имали су најмлађу екипу. Чланови КУД-а „Ади Ендре“ Атила Бењоцки, Акош Бењоцки, Александар Митревски и и Хенрик Косо настављају сеоску традицију.
-Имамо од 15 до 19 година и четврти пут учествујемо у косидби. Научили смо од очева и деда да држимо косу, да је оштримо и да радимо у пољу са њом. Није тешко али желимо да сачувамо оно традиционалну манифестацију у нашем селу – рекао нам је Атила Бењоцки.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Са гостима из мађарског града Апартхалма Сајан се побратимио 2013. године и већ 11 година они су део свечаности. Суседи воле окупљање које их враћа у прошлост и радо долазе.
Манифестацију је подржала и локална самоуправа,а овом догађају присуствовали су градоначелник Младен Богдан, помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски и чланица Градског већа Мелита Гомбар. И први човек града опробао се у ручном кошењу „хлебног зрна“.
-Важно је очувати обичаје, јер уколико не знате прошлост свог народа, остајете без корена. Сајанске жетелачке свечаност су ту и да нас подсете како је то некада било, а на нама је да ми ову традицију пренесемо на младе. Ово је уједно и почаст прецима без којих ни нас не би било – прецизирао је градоначелник Богдан.
Вршидба жита је један од најважнијих пољопривредних радова, а косидба је имала и улогу јачања заједнице.
-Значај оваквих манифестација је, осим што негују традицију, и промоција правих породичне вредности. Важно нам је да млади то увиде и да знају да за све треба да се потруде и да сопственим радом стигну до резултата – казао је председник Савета МЗ Сајан Золтан Тот.
КУД „Ади Ендре“ чува ову манифестацију јер је жетва била дан радости и заједништва.
-Наша дужност је да очувамо народну традицију и да је пренесемо на младе. Када виде како се тешко долазило до хране на трпези, млади ће више ценити оно што сада имају – напоменула је Шара Бењоцки, председница КУД-а.
Помоћ жетелачким свечаностима пружили су и Покрајина и фондација „Бетлен Габор“ из Мађарске.
А.Ђ.
Матуранти све четири средње школе, њих око 300, уз звуке из Штраусове опере „Слепи миш” кадрил на тргу испред Градске куће, одиграли су матурантски плес. Заједно са родитељима, професорима, директорима, представницима локалне самоуправе испратили једну и започели нову животну етапу.
View this post on Instagram
У највећем синхронизованом плесу на свету у оквиру параде „Плес са Европом“ учествовала је и Милена Милојица из ССШ „Милош Црњански“.
-Завршавам за медицинску сестру и још увек не могу да поверујем да је крај средње школе. Пребрзо је прошло. Планове за даље још увек нисам дефинисала, свашта имам у плану – сазнајемо од Милене.
Филип Лудајић из Гимназије „Душан Васиљев“ такође истиче да му је јако брзо прошло четири године средње школе.
-Протекле четири године ћу памтити као најлепши период живота. Стекао сам пријатеље са којима ћу наставити да се дружим. Желим да упишем новосадски Филозофски факултет, смер англистика – додао је Филип.
Завршетак школовања не може да се замисли без матурантског плеса, а осим Кикинде у њему је учествовало још 75 градова из наше земље и региона.
-Млади су најлепша слика нашег града и желим им да буду успешни, али и мудри у одлукама које ће надаље усмерити њихов живот – истакао је градоначелник Младен Богдан, који је и ове године учествовао у плесу. – Циљ локалне самоуправе је да се сви који оду на даље школовање, врате назад у родни град и помогну да Кикинда буде што боље место за живот.
Парада је од ове године пунолетна јер се већ 18 година организује у нашем граду подсетио је Марко Марковљев, в.д. директор Културног центра.
-Међу првих десет градова смо у којима је почела да се одржава Матурантска парада и без обзира на околности свака генерација имала је прилику да буде део ње. Од следеће године Кикинда ће постати главни организатор овог плеса за читаву земљу – напоменуо је Марко Марковљев.
Већ по традицији плес је завршен играњем ужичког кола. Придружили су им се родитељи, пријатељи и сви који су дошли да буду део овог свечаног дана.
А.Ђ.
Младен Богдан, градоначелник и Тихомир Фаркаш, члан Градског већа посетили су Сајан. Заједно са домаћином, председником Савета Месне заједнице Золтаном Тотом, постили су вртић „Медењак“ на ком је саниран кров.
-Знамо у каквом је стању био кров пре радова и сада смо имали прилику да се уверимо да је урађено све оно што је планирано. Заједно са запосленима у вртићу обишли смо све просторије. У појединим су настала оштећења, на зидовима и подовима, од влаге услед прокишњавања крова. Ово улагање је било преко потребно, што су потврдили и они који сваког дана раде у вртићу. Ово је била прилика да чујемо шта је то што још недостаје и како можемо да помогнемо јер нам је циљ да што више деце буде у вртићима – истакао је градоначелник Богдан.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
У реконструкцију крова уложено је 11,7 милиона динара. У плану су даља улагања у објекат.
-Потребно је освежити постојећу столарију, као средити зидове. Важно је да вртић буде и енергетски ефикасан и на нама је да учино све да, објекат буде што функционалнији. Вртић је изузетно важан за село и осим малишана предшколског узраста, користе га и школарци који се играју у дворишту. На нама је да се потрудимо да урадимо што више за развој Сајана и оно што је напоменуто је котларница којој је потребна санација – навео је први човек града.
Објекат „Медењак“ је отворен 1989. године, а данас има 22 деце од три до шест година.
-Реконструкција крова била је једна од најважнијих инвестиција у Сајану – додао је Золтан Тот. – Радови су обухватили и термо и хидро изолацију крова и замену лимарије јер је она била разлог због ког је кров прокишњавао. Пошто је овај посао завршен, на задовољство свих, можемо да планирамо даље послове попут замене столарије и уређење фасаде. Најпре је неопходно урадити пројекте који ће омогућити да средства затражимо на конкурсима. Улагање у образовање је улагање у будућност и наш задатак је деци обезбедимо што боље услове.
И Сајан је једно од места из ког млади одлазе.
-Према подацима Републичког завода за статистику једино у Београду, Новом Саду и Нишу има пораста броја становника, док се сви остали градови и општине суочавају са одласком, посебно младих људи. Срећа је што у Кикинди има фирми у којима сеоско становништво може да се запосли. Наша предност је што је живот на селу јефтинији, нарочито када је реч о ценама некретнина и управо ову могућност треба да искористимо и привучемо нове становнике у Сајан и задржимо старе – закључио је Тот.
Представници локалне самоуправе и месне заједнице разговарали су и о осталим потребама у селу, због чега Сајанци одлазе у иностранство, како још боље промовисати програм куповине кућа на селу Министарства за бригу о селу.
Интересантно је да у Сајану, поред српских и мађарских породица, има и Кинеза и Руса који су скућили овде.
A.Ђ.
Улице у Кикинди и околним селима ове вечери обасјавале су ватре Лазарице. Деца су са нестрпљењем чекала да падне први мрак, како би могли да прескачу ватру. Пале се тулај, слама, гране.
Дечија граја праћена будним оком старијих чула се и у Храму Светих Козме и Дамјана где се окупио велики број суграђана. И Тара Билић једна је од оних који су прескакали Лазарицу.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
-Долазим сваке године. Волим овај обичај. Окупио се велики број мојих другара и није нам страшно да прескачемо ни велику ватру – каже Тара.
Стојан Пејић заједно са трогодишњом ћерком Таром, такође је био део окупљене светиње.
-Сваке године смо овде, код Храма Светих Козме и Дамјана. Поштујем традицију коју су ме научили моји, а сада је преносим на своју ћерку. Заједно смо прескакали ватру – додао је Пејић.
У Призренској улици затекли смо Буквине, Телечке, Завишиће, Лињачке, комшије који заједно сваке године пале ватру.
-У паљењу Лазарице учествује читав комшилук – каже бака Иренка – Ја сам одрасла у Мокрину и тамо је овај обичај увек био јако посећен. На сваком ћошку било је ватри и осим младих, ту су били и старији. Спремале су кокице и крофне обавезно, а старији би попили по коју ракију.
И данас је тако, док млади прескачу ватру, стaрији Кикинђани друже се уз крофне, кокице и ракију. Тако је било и испред куће Владимира Живојинова из улице Цара Душана.
-Ми овако обележавамо сваке године Лазарицу. Чистимо кртог из дворишта, па палим тулај, гране, сламу по старом обичају. Зна се да је петак вече пред Врбицу место окупљања наша кућа.
Деца су једва чекала да падне мрак и да упалимо ватру. Са нама су ћеркине другарице из школе, комшије. Кокице су обавезне, а сви донесу по нешто тако да деца поред прескакања ватре уживају и у слатким и сланим ђаконијама – открио нам је Живојинов.
Паљење ватри Лазарица сваке године пада у петак, седам дана пре Великог петка за православне вернике. Некада се веровало да прескакање упаљених снопова кукуруза, грана, сламе, тера зле духове, вештице и болест.
А.Ђ.
Градски трг данас је процветао и замирисао захваљујући шаренилу понуда расадника из Кикинде и околних места. Пролећни сајам цвећа, манифестација која традиционално окупља љубитеље баштованства, у организацији Града и Туристичке организације Кикинде, привукао је грађане који ће украсити своје терасе, дворишта и домове јер, како кажу, нема пролећа без новог цвећа.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Смиљана Славнић из Расадника „Славнић“ истиче да сезону још кочи време, али да су суграђани увек спремни да улепшају своје окружење.
– Кикинђани су веома заинтересовани, једино што ове године, због временских прилика, сезона почиње касније. Углавном су сада актуелни сезонско цвеће за баштице, ситан расад, мушкатле разних врста. Највише се купују мушкатле и цвеће које добро подноси сунце пошто су све топлија лета – каже Смиљана.
Цене су у широком распону – ситан расад продаје се по ценама већ од 50 динара, а веће биљке су од 500 до 1.500 динара. Стајаће мушкатле су 250, док пузавице, односно висеће, коштају 300 и 350 динара.
Посетиоци кажу да уживају у богатом избору и да свако може да пронађе оно што жели.
Тамара Балаж је дошла по мушкатле за баку, али није искључено да ће се кући вратити и са магнолијом.
– Дошли смо да нађемо баки мушкатле, обожава их, углавном беле. Има јако лепих, различитих врста и велики је избор. Мислим да су цене приступачне, није много скупље у односу на претходну годину. Ја обожавам магнолију, размишљам о томе да је купим, само још не знам где ћу да је засадим – каже Тамара.
Татјана Бадрљица се, такође, одлучује за мушкатле, али са јасним задатком.
– Данас свекрви купујем мушкатле, црвене, она само такве воли. Ја више волим нешто ситно, не мора ни да цвета, само да се зелени – објашњава Татјана. – Имам рузмарин, лаванду, чуваркућу, то је мој избор.
Поред сезонског цвећа, на Сајму се могу пронаћи и вишегодишње и зимзелене биљке: тује, јелке, украсно дрвеће, жбунови, перене, собно и медитеранско цвеће, попут лимуна, палме и ловора, као и различите врсте ружа. Клара и Роберт Киш из Бечеја редовно учествују на кикиндским сајмовима.
– Имамо велики асортиман. Овде се углавном купују руже, жбунови, клематис. Занимљив је и калистемон, којег, због облика цвета, зову и „четка за флашу“, и који цвета два пута годишње. Цене су од 100 до 4.000 динара, колико кошта фикус бењамин висок метар и по – наводи Клара. – Увек се радујемо доласку на сајам у Кикинду јер овде, у кратком времену, зарадимо колико и за цео дан на другим местима. Кикинђани много воле цвеће.
Сајам траје до 16 сати, а сви који су у потрази за омиљеном биљком, саветом или само дозом инспирације, имају још времена да пронађу нешто што ће им разбудити пролећно расположење. Јер, како кажу и излагачи и посетиоци – нема лепшег украса од живог, шареног и мирисног цвећа.
Комплетна реконструкција свлачионица за дворанске спортове у Културно-спортском центру „Језеро“ је у самом финишу. У то су се уверили Младен Богдан, градоначелник и Александар Аћимов, члан Градског већа за спорт и омладину који су у пратњи в.д. директора Марка Ракина посетили „Језеро“.
View this post on Instagram
-По завршетку посла свлачионице ће бити модерне и по стандардима и сигурно ће допринети квалитетнијем бављењу спортом свима који користе халу Културно – спортског центра. Осим наших спортиста ту су и гостујући који долазе на разне спортске турнире и утакмице – истакао је градоначелник Богдан.
Темељна реконструкција прва је овакве врсте од када је изграђен објекат.
-Важно је било да се свлачионице адаптирају, првенствено због спортиста који тренирају у нашим клубовима, али ће нам ова инвестиција омогућити да можемо да се кандидујемо за озбиљна такмичења. Сада ће и овај простор бити уређен по најмодернијим стандардима. У разговору са извођачем радова сазнали смо да ће посао врло брзо бити завршен – навео је Младен Богдан.
Средства је обезбедила Покрајинска влада.
-Инвестиција је вредна нешто више од 11 милиона динара. Хвала нашим партнерима у Покрајини, али и у Републици који нас подржавају и помажу нам да унапредимо све сегменте живота у граду.
Реконструкцијом су обухваћене три свлачионице. Радови подразумевају постављање нових плочица, санитарије и ПВЦ столарије.
А.Ђ.
Ваздушни напади НАТО снага на територију тадашње Савезне Републике Југославије почели су 24. марта 1999. И ове године код споменика погинулим и несталим борцима Кикинде од 1991 – 1999. године „Туга“ положени су венаца у знак сећања на све који су изгубили животе.
Весна Пантовић изгубила је брата Антала Шипоша.
-Мој брат нестао је 2. јуна 1992. године у околини Мостара. Имао је 22 године и био је добровољац . Вест о његовом нестанку затекла нас је. Најгоре од свега је што ми већ 34 године не знамо шта се десило, и даље се води као нестао. Узет нам је ДНК, али његови остаци никада нису пронађени. Живим у Новом Саду и од када је подигнут споменик сваке године долазим да одам почаст. До пре неколико година са мном је долазила и мајка која је преминула, а да никада није сазнала где јој је син изгубио живот – рекла нам је Весна Пантовић.
Катица Калачоњи изгубила је супруга у ратовима деведесетих.
-Мој супруг Михаљ Карачоњи погинуо је са само 39 година. Погинуо је у селу Јелик у Босни 1993. године на свој рођендан. Био је запослен у фабрици „Тоза Марковић“ и на ратиште је отишао као добровољац. Наши синови имали су 16 и 15 година. Осетила сам да ће се нешто десити и када сам чула вест помишљала сам да себи нешто урадим, али онда сам помислила на своју децу, изгубили су оца, не треба да остану и без мајке – наводи Катица Калачоњи.
На спомен плочи је 37 имена испред споменика „Туга“, а међу првима, који су тог 24. марта изгубили живот, је и суграђанин Миодраг Гладишев, старији водник прве класе, који се налазио у Куршумлији. Јосип Вишњица, члан СУБНОР-а Коршумлије такође је присуствовао обележавању.
-Те ноћи били смо на истуреном месту треће армијске области. Страдало је 12 старешина и војника у току тог напада и они су прве жртве агресије. Били смо дубоко под земљом, седам, осам метара испод земље. Скоро мртвог сам из склоништа те ноћи изнео пуковника Милића и захваљујући Богу и срећи ми смо данас овде. Око 19 сати са носача из Напуља пуштене су три крстареће ракете једна за другом које су пале тачно на тајно склониште, за кога нико од нас који смо били тамо није ни знао. Ракете су га погодиле око 20 часова и пет минута. Поред 12 погинулих било је више десетина повређених који и сада трпимо последице. Крстареће ракете имале су у себи осиромашени уранијум јер велики број њих бори са разним облицима тумора. Сведоци смо тешког времена за које не желимо да се икада деси Тај 24. март, свима нама, траје и данас и трајаће до краја нашег живота – прича Вишњица.
Морамо живети даље, али не треба опростити, казао је градоначелник Младен Богдан.
– На нама је да са дужним поштовањем, одамо почаст и војницима и полицајцима, али и да се сетимо свих невиних жртава ратова деведесетих. Поштујемо породице погинулих, али и локалне самоуправе које нам помажу да очувамо културу сећања. Кикинђани памте, не само овај датум, него и ратове деведесетих и сви заједно показали смо да је наша земља и Кикинда изнад свих подела – казао је Богдан.
Венце су положили представници локалне самоуправе, гарнизона из Куршумлије и Бачке Тополе, породице погинулих, борачке организације. У програму су учествовали ученици ОШ „Фејеш Клара“.
View this post on Instagram
А.Ђ.
Мистрал, власника Стевана Огњанова Освојио је титулу светског првака у категорији сениора. У финалу 39. Светског првенства у надметању гускова у бег је натерао Спасоја власника Милана Дражића. Борба је трајала дуже од 20 минута и ово је рекорд у дужини трајања финалних надметања.
View this post on Instagram
-Ниједна борба која нас је довела до финала, па ни ова последња није била лака. Ова победа била је дуго очекивана и први пут се такмичимо у сениорском финалу. Мистрал је стар пет година и спремали смо га тако што смо давали квалитетну храну, витамине и тренирали га. Пре пет година у лиги младих био је трећи, а има и титулу првака у категорији двогодаца. Да би постао шампион потребна му је пажња читаве године, купање, испаша и највише срећа. Гусани су кућни љубимци читаве породице, а посебно синова Стевана и Данијела, на чији наговор сам почео поново да гушчарим. Обојица пуно учествују у одгоју чувају их и шетају на испашу. Мистрал ће ићи на паузу две године и наставиће после тога да се такмичи. За наредну годину припремамо новог финалисту у сениорима Грома, који је прошле године био први у категорији двогодишњака – сазнајемо од Огњанова.
У лиги двогодаца у финалу су гусани Фокс Миодрага Трнића и Тајсон Богдана Ристића.
-Гушчарством се бави више од тридесет година. Задовољан сам успехом и борбом јер су оба гуска показала да су спремна за наше такмичење. Имам пуно титула и свака је подједнако драго. Шампион се ствара годинама. Припрема за првенство траје читаве године, а најважнија је шетња, љубав и здрава храна: овас, кукуруз и жито. Ниједног гусана никада нисам одмарао, па ће и Тајсон наредне године у борбе, али сада сениорске – сазнајемо од Ристића.
Гусан Медоња Милоша Ковачића био је бољи у лиги младих. У борби дугој скоро 14 минута у савладао је Клеја Богдана Ристића.
-Надметање је било јако тешко, али оба гуска су то и заслужила. Медоњи је ово шеста борба и у свакој се борио дуго. Обојица финалиста показали су да су заслужено стигли до врха. Честитам противнику, а надметање је до краја било фер и коректно. Оваквог гуска нисам имао последњих 30 година јер шампион се тешко ствара. Од своје 13 године бавим се гушчарством, сада је то дуже од четири деценије и ова титула ми је недостајала. Имао сам два финала у лиги једногодишњака и сада, трећи пут, имам пехар. У две године освојио сам четири титуле, тако да сада имам освојене све пехаре. Медоња ће наставити такмичење у сениорској лиги. Наредне године неће се борити. Пратим кориду у Босни и Херцеговини и име Медоња добио је по бику прваку Босне и Херцеговине и Балкана – рекао је Ковачић који нам је одао да је гусан настао из пријатељства са другом из Меленаца.
Финалу су присуствовали и представници града на челу са градоначелником Младеном Богданом који је и уручио пехар светском прваку, као и представници Севернобанатског управног округа
-Не пропуштамо прилику да подржимо традиционалне манифестације и да заједно са нашим грађанима поразговарамо о свему, да их саслушамо и да чујемо шта је то што можемо да урадимо за њих. Светско првенству надметању гускова познато је и ван граница наше земље и на свима нама је да такмичење унапредимо и још више промовишемо. Осим Мокринчана, финалним борбама присуствовали су и становници околних места, те није чудо што има епитет светског првенства – рекао је градоначелник Богдан.
Живица Терзић, председник удружења „Бело перо“, организатора надметања подсетио је да је би ово била јубиларна година манифестације, четрдесета, али такмичење није одржано 2006. због птичијег грипа.
-Ове године имали смо 1З3 гуска у све три категорије. Задовољни смо комплетним надметањем, као и финалним надметањем – дода је Терзић.
Поред финалних надметања у све три категорије присутни су могли да уживају и у ревијалним такмичењима.
А.Ђ.
