Видео

Дејан-Пудар

Традиционално и вишедеценијско пријатељство норвешког и српског народа и братских градова Нарвика и Кикинде датира из времена Другог светског рата када је на Ђурђевдан 1942, године 46 наших суграђана антифашиста интернирано у логор Бејсфорд на крајњем северу Норвешке.

Норвежани су уз ризик по властиту сигурност у окупираној Норвешкој помагали нашим људима да преживе у суровим климатским и логорским условима достављајући им кришом храну, одећу, лекове и обућу.

Недавно је делегација града Кикинде коју је предводио Дејан Пудар, заменик градоначелника, гост нашег подкаста, боравила у вишедневној посети Нарвику, којом приликом се разговарало о перспективама сарадње.

 

мокрин-слава-2025-(5)

Црквена и варошка слава Свети Архангел Михаило у Мокрину прослављена је свечано. У цркви је одржана света Литургија којој су присуствовали мештани, представници Савета Месне заједнице, градоначелник Младен Богдан и чланови Градског већа Жељко Раду и Мирослав Дучић који је ове године био и кум славе.

-Захвалио бих се на указаној части да будем кум ове године и свим Мокринчанима честитам славу. Представници села и сви ми из локалне самоуправе имамо заједничку мисију, да допринесемо да се Мокрин развија и заједнички ћемо радити на томе– рекао је Дучић.

И градоначелник Младен Богдан честитао је свим мештанима славу села.

-Похвалио бих ангажовање Савета Месне заједнице на томе што су агилни и раде за своје село. Ова година била је пуна изазова, више него било која. Иако су поједини покушали, нису успели да нас зауставе да радимо и градимо, нису у томе успели. Још јаче и боље потрудићемо се да развијамо наш град и села, да Мокрин има лепши Варошки трг и Омладински дом, место окупљања будућности села. Сви којима је развој села на првом месту су ту, а на локалној власти је да пажљиво ослушкује захтеве мештана и да се заједно са њима потрудимо да радом и одговорним понашањем те захтеве и реализујемо – прецизирао је градоначелник Богдан.

Ово је била прилика и да се резимира шта је током године урађено у Мокрину. Све се ради у циљу унапређења живота мештана, а посебан фокус био је на удружењима која окупљају велики број деце, рекао је председник Горан Ристић.

-Ове године асфалтиран је део улице Бранка Радичевића. Радове је са четири милиона динара финансирала компанија НИС Нафтагас. У току је уградња пречистача пијаће воде као и део замене азбестних цеви кроз село и у наредних пар година очекујемо да ће се завршити замена на комплетном водоводу. Ових дана биће завршена комплетна документација са дозволама и пројектом за реконструкцију новог челичног крова на сали Омладинског дома. Локална самоуправа финансира их са 2,7 милиона динара, након чега ће започети уређење ентеријера коју финансира Месна заједница са 1,6 милиона динара. За следећу годину у овом простору у плану је замена плочица у сали, уређење фасаде и паркинг места испред саме зграде – навео је Ристић.

Овом приликом истакнуто је и да је годинама уназад највећи проблем дивља депонија која је сваке године све већа. Месна заједница је определила 200.000 динара за уређење, а до краја године средствима Покрајинског секретаријате за заштиту животне средине и града уложиће се 12 милиона динара за рекултивацију дела депоније. Следеће недеље почиње и насипање  некатегоризованих путева. Око 350 кубика чврстог материјала биће насуто на неколико локација у селу као и на прилазу вртићу, за шта ће се утрошити 990.000 динара.

-У наредној години планирамо да санирамо и део пешачких стаза и да изградимо нове. Наша жеља је и да израдимо пројекте за замену крова на Дому културе, за терен за мали фудбал и рукомет и за нову пијацу. Циљ је и да наше село добије амфитеатар и фонтану на  Варошком тргу и да проширимо вртић. Трудићемо се и да Вашариште постане лепше- закључио је Ристић.

Председник Савета МЗ Мокрин посебно се захвалио ДВД -у и КУД-у „Мокрин“. Чланови Добровољног ватрогасног друштва ове године учествовали су на државном првенству  са три екипе и освојили два трећа и једно друго место. Добровољно ватрогасно друштво окупља 80 деце и 40 одраслих и једно је од најмасовнијих у Мокрину.

Културно уметничко друштво и током ове године имало је значајан број наступа. На захтев градоначелника Младена Богдана, у најбољем светлу представили су своју државу, град и село гостовањем у братском граду Силистра у Бугарској.

А.Ђ.

 

удрузење-зена-идјос

У Иђошу већ годинама делује Удружење жена, које посвећено чува и представља традицију свог краја, од обичаја и старих рецепата до културне баштине. Њихов пекмез од лудаје постао је препознатљив знак њихове вештине и чувања традиције на јединствен начин.

Ту је и Удружење винара и виноградара Шасла, познато по неговању виноградарства и производњи квалитетних вина. Заједно доприносе препознатљивости Иђоша у ширем окружењу.

 

 

Дуња-Бркин

Прва српска читаоница у Кикинди основана је 1845. заслугом тадашњих угледних Кикинђана са симболичним бројем књига, да би временом фонд растао и увећавао се до више од 160 хиљада наслова колико данас има Народна библиотека, једна од три најстарије у Републици Србији.

Народна библиотека је поводом значајне 180. годишњице овенчана Сретењским орденом, највишим државним признањем које сведочи о њеном значају за националну културу и мисији у афирмацији света књиге.
Гост подкаста Кикиндског портала је Дуња Бркин Трифуновић, директорица Народне библиотеке “Јован Поповић”.

 

Зоран-Петровиц

Традиција је темељ постојања и опстанка српског народа оног краја под туђинском влашћу, у периоду ратова и данашњих изазова које носи модерно доба.

Друштво за неговање музике „Гусле” следеће године обележава 150 година постојања –  афирмише, чува и негује српску традицију, музику, игру и обичаје, афирмишући тако на најбољи начин српску културу у земљи и иностранству.

Гост подкаста је дугогодишњи директор ГУСАЛА, господин Зоран Петровић.

 

имаге-2025-11-01-162535736

Од античког древног доба до данашњице пред људима и човечанством два су могућа пута: сунчаном страном који осветљавају наука и трагалаштво и пут, тј. странпутица којом лутају „нишчи духом” вођени опсенама, догмама, предрасудама.

Гост подкаста је млади научник и истраживач Андреј Поповић, добитник многих високих признања међу којима и Светосавске награде.

 

 

имаге-2025-10-26-134804187

Током Дана лудаје град живи пуним плућима — све је у знаку шармантне банатске госпође – тикве! Од гигантских плодова до најмаштовитијих декорација, од мириса укусних ђаконија до песме на тргу – све у Кикинди тих дана говори: овде се слави живот, радост и традиција која траје.

Док се улицама разливају звуци смеха и музике, а шарене бундеве поносно красе сваки кутак, Кикинда показује зашто је ова манифестација симбол њене душе — гостопримљиве и аутентичне.

 

 

Стилл-2025-10-24-215208-3.1.2

Како се протекла школска година одразила на ђаке?  Која су актуелна и планирана улагања у основне и средње школе?

Када ће почети најављена реконструкција ОШ „Фејеш Клара” и како ће тада бити организована настава за ученике?

О обезбеђивању додатног простора за предшколце и изградњи новог вртића…

Школи пливања у СЦ Језеро…

Дојавама о подметнутим бомбама у школама – разговарали смо са чланом Градског већа задуженим за образовање Тихомиром Фаркашем.

 

зетелацке-свецаности-сајан

Некада је жетва била прави празник рада и заједништва, дани када су се људи окупљали у пољу од раног јутра, док се сунце тек помаљало над златним класјем. Српови су звецкали у ритму, а мирис свежег жита мешао са топлином летњег дана. Жетеоци су се надметали у брзини и вештини, а сваку паузу красили су смех и песма.

Снопови су се пажљиво везивали и слагали у пластове, који су на крају дана украшавали њиву као неми сведоци труда. Све се радило рукама, али и срцем — јер је сваки клас значио живот, храну и плод људског зноја.

Жетелачке свечаности у Сајану скоро три деценије оживљавају старе обичаје и показују да традиција није нешто што припада прошлости, већ жива нит која нас спаја и враћа вредностима.

Продукција Кикиндског портала захваљујући подршци Министарства информисања и телекомуникација доноси вам репортажу о Жетелачким свечаностима.

 

базен-бвс

Мало које село може да се похвали купалишном оазом каква је у центру Банатског Великог Села. Расхлађивање и уживање на отвореним базенима радо потраже све генерације.

Од 15. августа, радно време базена је од 10 до 18 сати. Овако је у преподневним сатима, по отварању.

 

error: Content is protected !!