Najnovije Arhive | Page 666 of 700

U kvizu „Šta znaš o zdravlju” najuspešnije Milica Stanimirović i Milica Knežević

Jelena Trifunović April 7, 2023

U okviru obeležavanja „Svetskog dana zdravlja”, u Crvenom krstu Kikinda održano je gradsko kviz-takmičenje „Šta znaš o zdravlju?” za učenike osnovnih i srednjih škola.

Učestvovali su učenici osnovnih škola „Žarko Zrenjanin”, „Đura Jakšić”, „Jovan Popović”, „Ivo Lola Ribar”, „Vasa Stajić”, „Sveti Sava”, kao i SSŠ „Miloš Crnjanski” i Ekonomsko-trgovinske škole.

U kategoriji podmlatka prvo mesto pripalo je Milici Knežević, učenici OŠ „Žarko Zrenjanin”, drugo Mladenu Jovaniću iz OŠ „Ivo Lola Ribar”, a treće Eleni Litričin iz OŠ „Đura Jakšić”.

Među omladincima, najuspešnija je bila Milica Stanimirović, učenica SSŠ „Miloš Crnjanski”. Drugo mesto zauzela je Nevena Vulović, takođe učenica SSŠ „Miloš Crnjanski”, a treće Marija Psodorov, učenica Ekonomsko-trgovinske škole.

Učesnike kviza ocenjivale su članice žirija u sastavu: dr Ivana Savković, Ljiljana Radišić i Olivera Vučković Popov.

Pravoslavni vernici slave Blagovesti – uoči Lazareve subote, na ulicama se pale „lazarice“

Igor Crnogorac April 7, 2023

Blagosvesti su praznik kada se Hrišćani podsećaju dolaska Arhangela Gavrila koji je Bogorodici javio blagu vest da će roditi Sina Božijeg.

“Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama” – ovim rečima arhanđel Gavrilo saopštio je Devici Mariji da je odabrana od Boga da rodi Božijeg sina, Isusa Hrista, Mesiju i Spasitelja sveta i čoveka.

Ovim je počela istorija spasenja ljudskog roda – Blagovesti se smatraju velikim i radosnim praznikom. Praznik najviše svetkuju žene, posebno nerotkinje, koje se mole Svetoj Bogorodici.

Prema narodnom verovanju, dok ovaj dan ne prođe, ljudi se još boje zime. Blagovesti su, uz Cveti, jedina dva dana kada je dozvoljeno jesti ribu tokom Vaskršnjeg posta.

Na Blagovesti, uoči Lazareve subote, u večernjim satima, u severnom Banatu se, ispred kuća, pale vatre „lazarice“, koje preskaču deca. Stariji se okupljaju na ulici, oko vatri, služe se kokice i krofne.

Običaj „Lazarice“ biće večeras upriličen u dvorištu Kulturnog centra, od 19 sati.

Danas je Veliki petak za hrišćane katoličke veroispovesti

Igor Crnogorac April 7, 2023

Hrišćani koji poštuju Gregorijanski kalendar danas obeležavaju Veliki petak, dan raspeća i smrti Hristove. U katoličkim crkvama, na Dan muke Gospodnje, crkvena zvona ne zvone, orgulje ne sviraju, oltar je bez krsta, svećnjaka, cveća, a vernici se u okupljaju u tišini.

Na Veliki petak ne održavaju se mise, već se služe „Muke Gospodnje“. U obredima se čitaju „Muke po Jovanu“, slede klanjanje krstu, molitva vernika i pričešćivanje. Sveštenici tokom službe nose crvene odore, kao simbol stradanja.

Katolički vernici danas poste. S obzirom na to da je Veliki petak najtužniji dan u godini, uskršnja jaja farbaju se, po pravilu, na Veliku Subotu, a običaj je i da se prave pereci, koji simbolizuju Hristov venac.

Dokumenti umetnika koji vidi čoveka – fotomonografija Nevena Grujića

Igor Crnogorac April 6, 2023

Neven Grujić, dokumentarni fotograf, predstavio je sugrađanima večeras svoju novu fotomonografiju pod nazivom „Varanasi“. U prepunom holu Narodne biblioteke, Grujićeve fotografije povele su prisutne do njegovog omiljenog mesta, grada Varanasi u Indiji, po kojem je knjiga i nazvana.

Ovo je druga Grujićeva knjiga, projekat koji je, kaže, radio od 2003. do 2020. godine, prilikom svojih vraćanja Indiji. Na 168 strana, tačno 83 fotografije donose gotovo nestvarne scene sa ulica ovog mesta, životinja, ljudi pre svega, predstavljaju i fotografa sa retkim darom da vidi čoveka u ljudima.

– Varanasi je sjajan i lud grad. Grad morala, korupcije, religije, svega ludog što možete da zamislite, hiljade životinja koje lutaju ulicama, sve to je u Varanasiju. To je stvarno specijalno mesto, zaljubljen sam u Varanasi. Ovaj grad je duhovni i religiozni centar Indije. Milijarda Hindusa želi da ga poseti, bar jednom u životu – kaže Grujić.

Neven Grujić je saradnik časopisa „Nacionalna geografija Srbija“.

– Uvek imam bar jedan projekat koji radim. Dokumentujem Kikindu već dvadeset godina, trenutno radim portrete Kikinđana.

I dalje, kad god je u mogućnosti, kaže, putuje i radi. Još je mnogo trenutaka nezabeleženih pronicljivim umetničkim okom Nevena Grujića.

340054075_1152217702111741_6379967273148108702_n

Nebojša Jovanov biće novi član Gradskog veća

Jelena Trifunović April 6, 2023

Na predstojećoj sednici gradske skupštine zakazanoj za 13. april, biće izabran novi član Gradskog veća zadužen za komunalnu infrastrukturu i vanredne situacije, nakon što je prelaskom na funkciju načelnika Severnobanatskog upravnog okruga, Miroslav Dučić u januaru podneo ostavku na mesto u Gradskom veću.

Rešenje o izboru novog člana GV, doneće gradski parlament na predlog gradonačelnika. Nebojša Jovanov je diplomirani industrijski menadžer. Svojih 25 godina radnog iskustva sticao je u naftnoj industriji na širokom spektru poslova, nakon toga u automobilskoj industriji, a zatim u trgovini i ugostiteljstvu. Od 2021. godine bio je član kabineta gradonačelnika Kikinde.

Aktivno se bavio vaterpolom deset godina, u VK „ŽAK”. Govori engleski jezik.

Kikindski SUBNOR obeležio sećanje na revolucionarku Lidiju Aldan

Igor Crnogorac April 6, 2023

Savez udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata (SUBNOR) baštini najsvetliju revolucionarnu tradiciju sa naših prostora. I ove godine članovi su obeležili godišnjicu smrti kikindske revolucionarke Lidije Aldan polaganjem venca na njenu bistu u dvorištu nekadašnje Četvrte mesne zajednice koja je nosila njeno ime.

Na današnji dan 1941. godine, bez objave rata napadnuta je Jugoslavija. Prema nekim procenama, tog dana bilo je dve hiljade žrtava, podsetio je Savo Orelj, predsednik Gradskog odbora SUBNOR-a. Godinu dana kasnije, 5. aprila, svoj život tragično je izgubila kikindska heroina, Lidija Aldan. Minutom ćutanja na današnjem skupu odata je počast poginulima.

Lidija Aldan, revolucionarka, sekretar Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) i član Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) rođena je 1921. godine u Jekaterinodaru, danas Krasnodaru, u Rusiji. Sa porodicom je došla u Kikindu, gde je pohađala osnovnu školu i Gimnaziju.

– Porodica Aldan živela je u Ulici Đure Jakšića 3, gde je Lidija, već kao šesnaestogodišnjakinja, okupljala naprednu omladinu Kikinde. Svi su kasnije postali članovi KPJ. Među prvim revolucionarima bili su i Olga Udicki, Vlada Bogaroški, Božidar Jovičin, Slobodanka Acigan i Radovan Brančić. U krugu svojih prijatelja Lidija Aldan bila je poštovana i spremna da pomogne proletarijatu. Njena opredeljenost, odanost Partiji i nesebičnost, uticali su na to da postane vođa omladinskog pokreta u Kikindi. Zbog revolucionarnog rada, izbačena je iz Gimnazije. Njen prvi veliki zadatak bilo je formiranje Mesnog komiteta SKOJ-a u kojem je izabrana za sekretara – rekla je Mira Stupar, potpredsednica Četvrtog mesnog odbora SUBNOR-a u Kikindi.

U toku rata Lidija Aldan je bila zadužena za kurirsku službu i održavanje veza između partizanskih odreda, a zatim i za rad ilegalne štamparije i formiranje skojevskih grupa u južnom Banatu. Na tom položaju je i otkrivena od strane okupatora.

Kako bi izbegla hapšenje, izvršila je samoubistvo hicem iz pištolja, 5. aprila 1942. godine u mestu Ferdin (danas Novi Kozjak), kod Alibunara. Osnovna škola u ovom mestu nosila je njeno ime do početka 2000-tih.

Godišnjicu njene smrti svake godine obeležava kikindski SUBNOR. Od ove godine, kaže Mira Stupar, ova organizacija, koja ima više od 300 članova, aktivirala je rad mesnih odbora, koji samostalno organizuju prigodne skupove u znak sećanja na heroje poginule za slobodu i ideju boljeg života budućih generacija.

Mariji Maleš priznanje SKAS-a kao najboljoj studentkinji Visoke škole za obrazovanje vaspitača

Jelena Trifunović April 6, 2023

Povodom Dana studenata, u Narodnoj skupštini je upriličena svečanost sa dodelom nagrada najboljim studentima strukovnih studija u Republici Srbiji.

Visoku školu strukovnih studija za obrazovanje vaspitača iz Kikinde na svečanosti su predstavljali najbolji student, Marija Maleš iz Kikinde, predstavnici Studentskog parlamenta Svetlana Krneta i Nikola Halai i nastavnici dr Srbislava Pavlov i dr Rosa Šapić.

Marija Maleš, studentkinja treće godine smera strukovni vaspitač za tradicionalne igre dobila je priznanje Studentske konferencije akademija strukovnih studija i visokih škola kao najbolji student treće godine kikindske VŠSSOV.

U mobilnoj ordinaciji više od 300 Kikinđana snimilo trbušnu aortu

Igor Crnogorac April 5, 2023

Svi građani koji su to želeli, više od 300 njih, besplatno su se podvrgli ultrazvučnom snimanju trbušne aorte u mobilnoj ordinaciji Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije.

Karavan pod nazivom „Aorta nije samo na srcu“ organizovan je radi prevencije, ranog otkrivanja i lečenja abdominalne aneurizme. Dostupan je svim građanima starijim od 50 godina i realizuje se u saradnji Ministarstva zdravlja, Udruženja kardiovaskularnih hirurga Srbije i Kliničkog centra Srbije.

Pucanje, odnosno ruptura aneurizme jedan je od vodećih uzroka smrti kod nas i u svetu.

– Aneurizma, odnosno proširenje abdominalne aorte, može biti opasno ako je veliko jer može da dođe do komplikacija i do neželjeniog ishoda. Ukoliko je malo, može da se prati i da se reaguje na vreme. Svaki put kada radimo ultrazvučno snimanje stomaka, mi gledamo i abdominalnu aortu. Sama aneurizma može da daje simptome, ali i ne mora. Moguće je da čovek ima bolove, a može i da se napipa. Upozoravajući simptomi su bol, pulsiranje u stomaku, bol u leđima – rekao je za „Kikindski portal“ dr Vukosav Trkulja, načelnik Odeljenja radiologije Opšte bolnice u Kikindi.

Doktor Trkulja dodaje da su najrizičnija kategorija muškarci stariji od 65 godina koji su dijabetičari i pušači.

Jedini lek za aneurizmu, ukoliko se otkrije na vreme, je operacija.

Pucanje aneurizme se naziva ruptura i nastaje ukoliko se aneurizma ne operiše – 80 odsto bolesnika sa rupturom aneurizme aorte umre, što je jedan od 15 najčešćih uzroka smrti kod nas i u svetu.

Stručni skup u Privrednoj komori – da što veći broj domaćih privrednika budu „čuvarkuće“

Igor Crnogorac April 5, 2023

Kako doći do žiga „čuvarkuća“, kako pronaći partnera u inostranstvu i koristiti portal „E-usluge“, bile su neke od tema današnjeg stručnog skupa u Regionalnoj privrednoj komori u Kikindi. Na petom stručnom skupu pod nazivom „Privredna komora Srbije – vaš poslovni partner“, privrednicima iz regiona govorili su stručnjaci iz Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Komore.

– Glavna tema je projekat „Stvarano u Srbiji“ koji je pokrenula PKS kako bi što većem broju domaćih proizvođača dala mogućnost korišćenja žiga „čuvarkuća“. Osmišljen je radi unapređenja domaće proizvodnje i odnosi se na sve grane privrede. Sredstva iz projekta ostaju u našoj zemlji, ulažu se u obrazovanje i privredu. Za ove proizvođače radimo i kampanju – sve „čuvarkuće“ su deo našeg marketinga – rekla je Tijana Popović iz PKS.

Projekat i žig predstavljeni su u junu 2020. godine. Do sada je apliciralo 86 privrednih subjekata, a Savet Komore dodelio je pravo korišćenja žiga za 905 proizvoda.

U našem okrugu, znak „čuvarkuća“ imaju samo dve firme iz Kanjiže: proizvođač opeke i crepa „Wienerberger“ i „Tisamed“. Za sada, ovaj znak ne koristi nijedna firma iz Kikinde, kaže Popović.

– „Toza Marković“ može biti potencijalni „čuvarkuća“, a pozivamo i sve ostale firme da nam se prijave, svima ćemo rado izaći u susret i pomoći im u apliciranju.

Član Saveta za odlučivanje o pravu korišćenja kolektivnog žiga „Čuvarkuća“ PKS, predsednik udruženja potrošača Kikinda, Darko Cvijan, smatra da Kikinda ima dugu tradiciju u prehrambenoj industriji i da je to pravac u kojem bi trebalo da se ide.

– Prema podacima kojima raspolažemo, proizvođači su, po dobijanju žiga „čuvarkuća“ zabeležili rast prodaje za 20 odsto. PKS je napravila dobru kampanju i protežirala takve proizvode. Na svim sajmovima žig „čuvarkuće“ se ističe među ostalim proizvodima. Za ovaj znak aplicirala je i fabrika „Jaffa“, ali ima dosta privrednika koji su nezapaženi, iako uspešno rade. Ukoliko bi se odlučili da apliciraju, sigurno je da bi poboljšali poslovanje. Za male individualne proizvođače ovaj znak je dobra odskočna daska. Oni su i privilegovani u odnosu na veće kompanije, imaju benefite za dobijanje žiga. Posebno se to odnosi na proizvođače rakije i vina – kaže Cvijan.

Na današnjem skupu u Kikindi, privrednicima su predstavljene i Digitalna akademija PKS, kao i smernice kako postati deo najveće SME mreže (Evropske mreže preduzetništva) u kojoj smo, po broju izdatih sertifikata, lideri u regionu.

Teme su bile i povezivanje sa privrednicima iz dijaspore i korišćenje portala „e-usluge“. Na skupu su učestvovali i partneri PKS iz kompanije „Cofase Srbija“ koji su predstavili alate za pronalaženje poslovnih partnera radi unapređenja poslovanja.

Investicioni ciklus pokrajine u oblasti zdravstva: Sredstva za tri kikindske zdravstvene ustanove

Jelena Trifunović April 5, 2023

Pokrajinska vlada izdvojila je, preko Sekretarijata za zdravstvo, gotovo dve milijarde dinara za finansiranje i sufinansiranje izgradnje, održavanja i opremanja 70 zdravstvenih ustanova u AP Vojvodini, izjavio je danas predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović prilikom uručenja ugovora predstavnicima tih ustanova, ističući da je to nastavak kontinuiranog ulaganja u sve zdravstvene institucije, što je jedan od prioriteta Pokrajinske vlade od 2016. godine.

Sredstva su dobile sve tri zdravstvene ustanove u Kikindi: Opšta bolnica, Dom zdravlja i Zavod za javno zdravlje- ukupno 71 milion dinara.

Za Opštu bolnicu Kikinda dr Vesni Tomin, v.d. direktorici uručen je ugovor vredan 39,8 miliona dinara- za kompletno ORL radno mesto, ultrazvučni aparat za radiologiju, ultrazvučni aparat sa dve sonde za interno odeljenje, ultrazvučni aparat sa štampačem za dečije odeljenje, tri defibrilatora sa perkutanim pejsmejkerom i operacioni sto za ginekologiju i hirurgiju,

Direktorici Doma zdravlja Kikinda dr Biljani Marković uručen je ugovor vredan 6,6 miliona dinara za nabavku ultrazvuka za pregled kukova za Dečiji dispanzer i za digitalni RTG aparat. Zavodu za javno zdravlje odobrena su sredstva u visini od 24,6 miliona, za drugu fazu etaže prizemlja zgrade u ulici Kralja Petra Prvog i za nabavku aparata za automatsku identifikaciju mikroorganizama.

Dodeli ugovora prisustvovao je i potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković.

Најновије