Најновије Архиве | Page 666 of 700 | Кикиндски портал

У квизу „Шта знаш о здрављу” најуспешније Милица Станимировић и Милица Кнежевић

Jelena Trifunović April 7, 2023

У оквиру обележавања „Светског дана здравља”, у Црвеном крсту Кикинда одржано је градско квиз-такмичење „Шта знаш о здрављу?” за ученике основних и средњих школа.

Учествовали су ученици основних школа „Жарко Зрењанин”, „Ђура Јакшић”, „Јован Поповић”, „Иво Лола Рибар”, „Васа Стајић”, „Свети Сава”, као и ССШ „Милош Црњански” и Економско-трговинске школе.

У категорији подмлатка прво место припало је Милици Кнежевић, ученици ОШ „Жарко Зрењанин”, друго Младену Јованићу из ОШ „Иво Лола Рибар”, а треће Елени Литричин из ОШ „Ђура Јакшић”.

Међу омладинцима, најуспешнија је била Милица Станимировић, ученица ССШ „Милош Црњански”. Друго место заузела је Невена Вуловић, такође ученица ССШ „Милош Црњански”, а треће Марија Псодоров, ученица Економско-трговинске школе.

Учеснике квиза оцењивале су чланице жирија у саставу: др Ивана Савковић, Љиљана Радишић и Оливера Вучковић Попов.

Православни верници славе Благовести – уочи Лазареве суботе, на улицама се пале „лазарице“

Igor Crnogorac April 7, 2023

Благосвести су празник када се Хришћани подсећају доласка Архангела Гаврила који је Богородици јавио благу вест да ће родити Сина Божијег.

“Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама” – овим речима арханђел Гаврило саопштио је Девици Марији да је одабрана од Бога да роди Божијег сина, Исуса Христа, Месију и Спаситеља света и човека.

Овим је почела историја спасења људског рода – Благовести се сматрају великим и радосним празником. Празник највише светкују жене, посебно нероткиње, које се моле Светој Богородици.

Према народном веровању, док овај дан не прође, људи се још боје зиме. Благовести су, уз Цвети, једина два дана када је дозвољено јести рибу током Васкршњег поста.

На Благовести, уочи Лазареве суботе, у вечерњим сатима, у северном Банату се, испред кућа, пале ватре „лазарице“, које прескачу деца. Старији се окупљају на улици, око ватри, служе се кокице и крофне.

Обичај „Лазарице“ биће вечерас уприличен у дворишту Културног центра, од 19 сати.

Данас је Велики петак за хришћане католичке вероисповести

Igor Crnogorac April 7, 2023

Хришћани који поштују Грегоријански календар данас обележавају Велики петак, дан распећа и смрти Христове. У католичким црквама, на Дан муке Господње, црквена звона не звоне, оргуље не свирају, олтар је без крста, свећњака, цвећа, а верници се у окупљају у тишини.

На Велики петак не одржавају се мисе, већ се служе „Муке Господње“. У обредима се читају „Муке по Јовану“, следе клањање крсту, молитва верника и причешћивање. Свештеници током службе носе црвене одоре, као симбол страдања.

Католички верници данас посте. С обзиром на то да је Велики петак најтужнији дан у години, ускршња јаја фарбају се, по правилу, на Велику Суботу, а обичај је и да се праве переци, који симболизују Христов венац.

Документи уметника који види човека – фотомонографија Невена Грујића

Igor Crnogorac April 6, 2023

Невен Грујић, документарни фотограф, представио је суграђанима вечерас своју нову фотомонографију под називом „Варанаси“. У препуном холу Народне библиотеке, Грујићеве фотографије повеле су присутне до његовог омиљеног места, града Варанаси у Индији, по којем је књига и названа.

Ово је друга Грујићева књига, пројекат који је, каже, радио од 2003. до 2020. године, приликом својих враћања Индији. На 168 страна, тачно 83 фотографије доносе готово нестварне сцене са улица овог места, животиња, људи пре свега, представљају и фотографа са ретким даром да види човека у људима.

– Варанаси је сјајан и луд град. Град морала, корупције, религије, свега лудог што можете да замислите, хиљаде животиња које лутају улицама, све то је у Варанасију. То је стварно специјално место, заљубљен сам у Варанаси. Овај град је духовни и религиозни центар Индије. Милијарда Хиндуса жели да га посети, бар једном у животу – каже Грујић.

Невен Грујић је сарадник часописа „Национална географија Србија“.

– Увек имам бар један пројекат који радим. Документујем Кикинду већ двадесет година, тренутно радим портрете Кикинђана.

И даље, кад год је у могућности, каже, путује и ради. Још је много тренутака незабележених проницљивим уметничким оком Невена Грујића.

340054075_1152217702111741_6379967273148108702_n

Небојша Јованов биће нови члан Градског већа

Jelena Trifunović April 6, 2023

На предстојећој седници градске скупштине заказаној за 13. април, биће изабран нови члан Градског већа задужен за комуналну инфраструктуру и ванредне ситуације, након што је преласком на функцију начелника Севернобанатског управног округа, Мирослав Дучић у јануару поднео оставку на место у Градском већу.

Решење о избору новог члана ГВ, донеће градски парламент на предлог градоначелника. Небојша Јованов је дипломирани индустријски менаџер. Својих 25 година радног искуства стицао је у нафтној индустрији на широком спектру послова, након тога у аутомобилској индустрији, а затим у трговини и угоститељству. Од 2021. године био је члан кабинета градоначелника Кикинде.

Активно се бавио ватерполом десет година, у ВК „ЖАК”. Говори енглески језик.

Кикиндски СУБНОР обележио сећање на револуционарку Лидију Алдан

Igor Crnogorac April 6, 2023

Савез удружења бораца Народноослободилачког рата (СУБНОР) баштини најсветлију револуционарну традицију са наших простора. И ове године чланови су обележили годишњицу смрти кикиндске револуционарке Лидије Алдан полагањем венца на њену бисту у дворишту некадашње Четврте месне заједнице која је носила њено име.

На данашњи дан 1941. године, без објаве рата нападнута је Југославија. Према неким проценама, тог дана било је две хиљаде жртава, подсетио је Саво Орељ, председник Градског одбора СУБНОР-а. Годину дана касније, 5. априла, свој живот трагично је изгубила кикиндска хероина, Лидија Алдан. Минутом ћутања на данашњем скупу одата је почаст погинулима.

Лидија Алдан, револуционарка, секретар Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) и члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) рођена је 1921. године у Јекатеринодару, данас Краснодару, у Русији. Са породицом је дошла у Кикинду, где је похађала основну школу и Гимназију.

– Породица Алдан живела је у Улици Ђуре Јакшића 3, где је Лидија, већ као шеснаестогодишњакиња, окупљала напредну омладину Кикинде. Сви су касније постали чланови КПЈ. Међу првим револуционарима били су и Олга Удицки, Влада Богарошки, Божидар Јовичин, Слободанка Ациган и Радован Бранчић. У кругу својих пријатеља Лидија Алдан била је поштована и спремна да помогне пролетаријату. Њена опредељеност, оданост Партији и несебичност, утицали су на то да постане вођа омладинског покрета у Кикинди. Због револуционарног рада, избачена је из Гимназије. Њен први велики задатак било је формирање Месног комитета СКОЈ-а у којем је изабрана за секретара – рекла је Мира Ступар, потпредседница Четвртог месног одбора СУБНОР-а у Кикинди.

У току рата Лидија Алдан је била задужена за курирску службу и одржавање веза између партизанских одреда, а затим и за рад илегалне штампарије и формирање скојевских група у јужном Банату. На том положају је и откривена од стране окупатора.

Како би избегла хапшење, извршила је самоубиство хицем из пиштоља, 5. априла 1942. године у месту Фердин (данас Нови Козјак), код Алибунара. Основна школа у овом месту носила је њено име до почетка 2000-тих.

Годишњицу њене смрти сваке године обележава кикиндски СУБНОР. Од ове године, каже Мира Ступар, ова организација, која има више од 300 чланова, активирала је рад месних одбора, који самостално организују пригодне скупове у знак сећања на хероје погинуле за слободу и идеју бољег живота будућих генерација.

Марији Малеш признање СКАС-а као најбољој студенткињи Високе школе за образовање васпитача

Jelena Trifunović April 6, 2023

Поводом Дана студената, у Народној скупштини је уприличена свечаност са доделом награда најбољим студентима струковних студија у Републици Србији.

Високу школу струковних студија за образовање васпитача из Кикинде на свечаности су представљали најбољи студент, Марија Малеш из Кикинде, представници Студентског парламента Светлана Крнета и Никола Халаи и наставници др Србислава Павлов и др Роса Шапић.

Марија Малеш, студенткиња треће године смера струковни васпитач за традиционалне игре добила је признање Студентске конференције академија струковних студија и високих школа као најбољи студент треће године кикиндске ВШССОВ.

У мобилној ординацији више од 300 Кикинђана снимило трбушну аорту

Igor Crnogorac April 5, 2023

Сви грађани који су то желели, више од 300 њих, бесплатно су се подвргли ултразвучном снимању трбушне аорте у мобилној ординацији Клинике за васкуларну и ендоваскуларну хирургију Клиничког центра Србије.

Караван под називом „Аорта није само на срцу“ организован је ради превенције, раног откривања и лечења абдоминалне анеуризме. Доступан је свим грађанима старијим од 50 година и реализује се у сарадњи Министарства здравља, Удружења кардиоваскуларних хирурга Србије и Клиничког центра Србије.

Пуцање, односно руптура анеуризме један је од водећих узрока смрти код нас и у свету.

– Анеуризма, односно проширење абдоминалне аорте, може бити опасно ако је велико јер може да дође до компликација и до нежељениог исхода. Уколико је мало, може да се прати и да се реагује на време. Сваки пут када радимо ултразвучно снимање стомака, ми гледамо и абдоминалну аорту. Сама анеуризма може да даје симптоме, али и не мора. Могуће је да човек има болове, а може и да се напипа. Упозоравајући симптоми су бол, пулсирање у стомаку, бол у леђима – рекао је за „Кикиндски портал“ др Вукосав Тркуља, начелник Одељења радиологије Опште болнице у Кикинди.

Доктор Тркуља додаје да су најризичнија категорија мушкарци старији од 65 година који су дијабетичари и пушачи.

Једини лек за анеуризму, уколико се открије на време, је операција.

Пуцање анеуризме се назива руптура и настаје уколико се анеуризма не оперише – 80 одсто болесника са руптуром анеуризме аорте умре, што је један од 15 најчешћих узрока смрти код нас и у свету.

Стручни скуп у Привредној комори – да што већи број домаћих привредника буду „чуваркуће“

Igor Crnogorac April 5, 2023

Како доћи до жига „чуваркућа“, како пронаћи партнера у иностранству и користити портал „Е-услуге“, биле су неке од тема данашњег стручног скупа у Регионалној привредној комори у Кикинди. На петом стручном скупу под називом „Привредна комора Србије – ваш пословни партнер“, привредницима из региона говорили су стручњаци из Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Коморе.

– Главна тема је пројекат „Стварано у Србији“ који је покренула ПКС како би што већем броју домаћих произвођача дала могућност коришћења жига „чуваркућа“. Осмишљен је ради унапређења домаће производње и односи се на све гране привреде. Средства из пројекта остају у нашој земљи, улажу се у образовање и привреду. За ове произвођаче радимо и кампању – све „чуваркуће“ су део нашег маркетинга – рекла је Тијана Поповић из ПКС.

Пројекат и жиг представљени су у јуну 2020. године. До сада је аплицирало 86 привредних субјеката, а Савет Коморе доделио је право коришћења жига за 905 производа.

У нашем округу, знак „чуваркућа“ имају само две фирме из Кањиже: произвођач опеке и црепа „Wienerberger“ и „Тисамед“. За сада, овај знак не користи ниједна фирма из Кикинде, каже Поповић.

– „Тоза Марковић“ може бити потенцијални „чуваркућа“, а позивамо и све остале фирме да нам се пријаве, свима ћемо радо изаћи у сусрет и помоћи им у аплицирању.

Члан Савета за одлучивање о праву коришћења колективног жига „Чуваркућа“ ПКС, председник удружења потрошача Кикинда, Дарко Цвијан, сматра да Кикинда има дугу традицију у прехрамбеној индустрији и да је то правац у којем би требало да се иде.

– Према подацима којима располажемо, произвођачи су, по добијању жига „чуваркућа“ забележили раст продаје за 20 одсто. ПКС је направила добру кампању и протежирала такве производе. На свим сајмовима жиг „чуваркуће“ се истиче међу осталим производима. За овај знак аплицирала је и фабрика „Jaffa“, али има доста привредника који су незапажени, иако успешно раде. Уколико би се одлучили да аплицирају, сигурно је да би побољшали пословање. За мале индивидуалне произвођаче овај знак је добра одскочна даска. Они су и привилеговани у односу на веће компаније, имају бенефите за добијање жига. Посебно се то односи на произвођаче ракије и вина – каже Цвијан.

На данашњем скупу у Кикинди, привредницима су представљене и Дигитална академија ПКС, као и смернице како постати део највеће SME мреже (Европске мреже предузетништва) у којој смо, по броју издатих сертификата, лидери у региону.

Теме су биле и повезивање са привредницима из дијаспоре и коришћење портала „е-услуге“. На скупу су учествовали и партнери ПКС из компаније „Cofase Srbija“ који су представили алате за проналажење пословних партнера ради унапређења пословања.

Инвестициони циклус покрајине у области здравства: Средства за три кикиндске здравствене установе

Jelena Trifunović April 5, 2023

Покрајинска влада издвојила је, преко Секретаријата за здравство, готово две милијарде динара за финансирање и суфинансирање изградње, одржавања и опремања 70 здравствених установа у АП Војводини, изјавио је данас председник Покрајинске владе Игор Мировић приликом уручења уговора представницима тих установа, истичући да је то наставак континуираног улагања у све здравствене институције, што је један од приоритета Покрајинске владе од 2016. године.

Средства су добиле све три здравствене установе у Кикинди: Општа болница, Дом здравља и Завод за јавно здравље- укупно 71 милион динара.

За Општу болницу Кикинда др Весни Томин, в.д. директорици уручен је уговор вредан 39,8 милиона динара- за комплетно ОРЛ радно место, ултразвучни апарат за радиологију, ултразвучни апарат са две сонде за интерно одељење, ултразвучни апарат са штампачем за дечије одељење, три дефибрилатора са перкутаним пејсмејкером и операциони сто за гинекологију и хирургију,

Директорици Дома здравља Кикинда др Биљани Марковић уручен је уговор вредан 6,6 милиона динара за набавку ултразвука за преглед кукова за Дечији диспанзер и за дигитални РТГ апарат. Заводу за јавно здравље одобрена су средства у висини од 24,6 милиона, за другу фазу етаже приземља зграде у улици Краља Петра Првог и за набавку апарата за аутоматску идентификацију микроорганизама.

Додели уговора присуствовао је и потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за здравство Зоран Гојковић.