Најновије

воз

О значају реконструкције две регионалне пруге важне за грађане Србије и Румуније, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић разговарао је са амбасадорком Румуније у Србији Силвијом Давидоју. Реч је о пругама Панчево-Вршац-румунска граница и Панчево-Зрењанин-Кикинда-румунска граница.

Министар је истакао важност поновног успостављања воза између Србије и Румуније, који је укинут због неслагања око дугова. Предложио је оснивање Радне групе надлежних министарстава две земље, која би започела и пратила реализацију заједничких пројеката, а за које би финансијска помоћ могла да се затражи и од Европске уније.

– Желимо да решимо тај проблем и да поново успоставимо воз између Србије и Румуније – нагласио је Весић.

Истакао је и да ће се градити аутопут Београд-Зрењанин-Нови Сад и брза саобраћајница од Бачког Брега, на граници са Мађарском, до Накова на румунској граници, што ће бити најбржи пут од Румуније ка западној Европи.

-Банат је био запостављен у досадашњем развоју земље, али ће се то променити, значајно ћемо улагати у инфраструктуру у том делу земље, а то ће значити и грађанима Румуније, и бољој вези две земље- нагласио је министар.

 

Ускрс 2

Католици, протестанти, англиканци, неке православне и бројне мање цркве, прослављају данас Васкрсење Исуса Христа, празник који симболизује победу живота над смрћу.

Ускрс је највећи хришћански празник јер суштина хришћанског учења означава Христово васкрснуће из мртвих.

За католичке заједнице средиште је читаве литургијске године. Како се слави у пролеће, и само ново годишње доба симбол је поновног стварања, а сврха му је да људима донесе храброст и наду за још једну годину.

Поводом овог празника негују се бројни обичаји, од ускршњих ватри, процесија с покорничким карактером на велики петак, до бојења и украшавања јаја и даривања јајима уз ускршња весеља и игре.

Римокатоличка црква је највећа хришћанска црквена заједница на свету, а такође и једна од најстаријих црквених институција. Отуда и разноликост обичаја, мада су они у суштини слични и код православних и код католика.

Богаство обичаја и њихова испреплетаност међу различитим културама дају целом обреду још једно, посебно обележје. На Ускрс је обичај у многим крајевима да се храна, која ће се јести на празник, носи на благослов, што лепше и богатије украси сто, и припреми што више разноврсних јела.

Цвети (улазак Христа у Јерусалим)

Цвети су покретни хришћански празник којим се обележава Христов улазак у Јерусалим. Слави се у недељу, дан после Лазареве суботе, и седмицу пре Ускрса.

Празник је установљен у Јерусалиму крајем ИВ века, као успомена на последњи, царски и свечани улазак Исуса Христа у свети град Јерусалим и на његову последњу недељу живота.

Према хришћанском предању, Христос је, праћен својим ученицима, кренуо из Витаније у Јерусалим. Глас о доласку Спаситеља и васкрсењу Лазара Четвородневног брзо се ширио, па су му се на путу многи придружили.

На улазу у Свету земљу, народ је Исуса дочекао простирући хаљине на пут којим ће проћи и машући гранама палме, што је представљало исказ дубоког поштовања и високе почасти.

Исус је у Јерусалим ушао на магарцу. Симболика магарца је мир, за разлику од коња, који симболише рат. Стога улазак Христов у Јерусалим представља долазак принца мира, не долазак краља, ратног завојевача.

Међу православцима Цвети важе за један од најрадоснијих празника. У народу је везан и за буђење природе и њено цветање. Уочи Цвети девојке и деца одлазе у поља и беру цвеће које се не уноси у кућу, већ се оставља у посуде са водом у дворишту да преноћи. Обичај је да се тог дана млади међусобно дарују цвећем.

врбица

Лазарева субота у народу позната као Врбица  посвећена је најмлађима и означава се као дечији празник.

Врбица је празник дечије радости, јер је Христос, полазећи у Јерусалим рекао: „Пустите децу к мени, јер таквих је Царство небеско”. У том чину је и симболика врбе, по којој и празник носи име. Она симболизује палмине гране којима су хришћани поздрављали Спаситеља на уласку у Јерусалим.

Обичај у нашем народу јесте да се деца доведу у цркву. Родитељи их лепо обуку, купују им звончиће везане за тробијку и стављају их око врата. Деца трче по порту и радују се, а младе врбине гранчице носе, потом, кућама и стављају се поред иконе и кандила
Звончићи које деца носе су симбол победе над смрти јер је на тај дан Исус оживео Лазара.

Поред врбе и звончића, обичаји налажу и да се данас набере цвеће, а потом остави да преноћи у води. Сутрадан, на Цвети, сви укућани треба да се умију том водом како би били здрави.

Традиција у Кикинди је да Врбицу прати и вашар, који ни овога није изостао, на радост деце.

камион

Мушкарац  Д. В. стар 39 година, родом из Иђоша, који је радио као возач камиона за једну фирму, извршио је самоубиство вешањем у Мађарској.

Ништа није указивало да мушкарац има неких проблема, а најмање да ће подићи руку на себе. Страшна вест шокирала је све који су га познавали, каже извор упућен у овај случај, преноси Информер.

– Радио је као возач камиона, превозник за једну фирму и често је био на путу. Као гром из ведра неба погодила нас је вест да је себи одузео живот. Колико знамо, није имао проблема, бар ништа није указивало на то, тужна вест нас је растужила и затечени смо сазнањем да је то урадио- каже извор.

Мушкарац који је починио самоубиство путовао је у Мађарску. Паркирао је камион код једног узвишења, попео се на тај брег и у близини пронашао бандеру на коју се обесио.

Д. В. је родом из Иђоша, али је већ дуже време живео у Башаиду. Иза себе је оставио супругу и двоје деце.

Лазарева субота

Православни верници данас обележавају Лазареву суботу јер се сматра да је тог дана Исус васкрсао Лазара.

Врбица се увек слави суботом, дан уочи празника Цвети, недељу дана пре Ускрса.

На овај дан се у православним храмовима служи вечерње богослужење и у цркву се уноси млада, тек олистала врба. Пошто се освешта, свештеник гранчице дели народу.

Затим се врши трократни опход око цркве, са црквеним барјацима, рипидама и чирацима и пева се тропар Лазареве суботе.

Обичај је да, на овај дан, мајке свечано обуку децу и доведу их у цркву. Деци се купују звончићи везани на тробојку и стављају око врата, а венчићи на главу. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила.

Лазарева субота или Врбица се слави са посном трпезом јер је у току Ускршњи пост

Лазарица КЦ 4

Јединствен обичај ових крајева, прескакање ватре, „лазарице“, вече пре Лазареве суботе, одржан је у дворишту Културног центра. Деца су се опробала у прескакању ватре и упознала са обичајима народа северног Баната.

У име локалне самоуправе, овом лепом догађају присуствовао је председник Скупштине града, Младен Богдан.

– Ово већ постаје традиција, ту су тамбураши, ватра и крофне, можемо да уживамо јер смо град који уме да чува обичаје. Такође, да млађима покажемо да је важно чувати наслеђе предака и драго ми је што нас у томе подржава велики број суграђама. Не само да се трудимо да Кикинди пружимо напредак, раст и развој, ми и чувамо нашу баштину од заборава – рекао је Богдан.

Упркос хладном времену, двориште Културног центра вечерас је било пуно. Уз музику тамбурашког оркестра са бине, подељено је много кокица, крофни и сокова.

– Већ други пут организујемо овај древни обичај Срба у северном Банату. Драго ми је да је одзив велики, наши суграђани то воле. Ово је леп породични догађај у којем учествују сви из породице и надам се да ћемо подстаћи грађане да га одржавају испред својих кућа – каже в. д. Директор Културног центра, Марко Марковљев. – За све присутне наше другарице из Иђоша, Боса Татомир и Смиља Гецић, направиле су 800 крофни, а кокичара „Худини“ нам је поклонила кукуруз за кокице. У дворишту је и кутија за добровољне прилоге намењене Центру за пружање услуга социјалне заштите.

 

ЦК 1

Светски дан здравља 7. април обележили су данас активисти кикиндског Црвеног крста. У сарадњи са Саветом за здравље Града, Општом болницом, Заводом за јавно здравље и Домом здравља, на Градском тргу су организовали за суграђане акцију бесплатне провере крвног притиска и шећера у крви.

– Поводом овог датума, организовали смо и радионице и предавања за ученике основних и средњих школа, контролисали смо здравље суграђана који су у нашем програму „Брига о старима“, као и мигрантске популације. Ове активности спроводимо на Светски дан здравља, на Светски дан срца, али и редовно, више пута у току године, у просторијама Црвеног крста, као подршку здравственом систему града – каже Данијела Бјељац, секретарка Црвеног крста Кикинда.

На Градском тргу превентивни преглед данас је обавило 22 суграђана. Здравственом прегледу подвргнуто је и 14 ватрогасаца Сектора за ванредне ситуације Полицијске управе Кикинда.

Кикиндски Црвени крст као своје сталне активности има и праћење здравственог стања корисника програма „Брига о старима“, као и предавања на тему здравствене превенције за мигрантску популацију.

Светски дан здравља обележава се под покровитељством Светске здравствене организације. Одлука о томе донесена је на првој скупштини ове организације, одржаној 1948. године. Ове године, 7. априла, СЗО обележава 75 година од оснивања, под слоганом „Здравље за све“.

Хоргос+мигранти

Припадници Радне групе за борбу против кријумчарења људи и ирегуларних миграција, у сарадњи са Полицијском управом у Кикинди, данас су на више локација на подручју Кањиже пронашли 91 ирегуларног мигранта.

Ирегуларни мигранти биће превезени у Прихватни центар у Адашевцима, саопштила је Полицијска управа Кикинда.

Акција је спроведена у оквиру континуираног рада на сузбијању ирегуларних миграција, а полиција ће и у наредном периоду спроводити редовне контроле кретања и боравка миграната како би се очувала безбедност и сигурност свих грађана, као и самих миграната.

Априлски базар 16

Иако је и овог пролећног дана у Кикинди хладно и пада киша, због временских неприлика већ једном одложен Априлски базар, одржава се данас на Градском тргу. Међутим, најављени Сајам цвећа сачекаће мало лепше време.

– Пријавило нам се десет цвећара, али јутрос је и снег провејавао, па су одустали. Независно од Базара, организоваћемо сигурно Сајам цвећа, највероватније првог викенда после Ускрса, ако буде лепо време – каже в. д. директорица Туристичке организације Града, Јасмина Миланков. – На Априлском базару имамо 45 излагача, ту су и удружења грађана, и изложени су производи из различитих делатности. Пожурили смо мало како би суграђани који то желе могли да купе украсе за Ускрс.

Удружење „Креативни кутак“ има неколико штандова. На једном се продају ручно рађене лутке.

– Први пут излажемо. Хладно је, али има посетилаца, за сада сам задовољна – каже Снежана Латковић.

Једини цвећар који није одустао, придружио продавцима на Базару. Код гајбица са лековитим и украсним биљем Ласла Ајандија из Бечеја, чека се у реду.

– Ми правимо венце од сламе, а цвеће гајимо из љубави. Људи су овде дивни, гостопримљиви, позитивни и волим да долазим у Кикинду. Има муштерија, највише купују лековито биље. Јако добро се продаје и тамјаника – каже Ајанди који, поред веома повољних цена, купцима даје и детаљне савете о гајењу сваке биљке.