Најновије

386818511_1319740882008584_3054362606102699218_н

До краја недеље биће завршено асфалтирање у улици Уроша Предића. Осим реконструкције пута у дужини од 270 метара, уређени су и колски прилази, а  постављене  су и  риголе и ивичњаци који ће омогућити одводњавање вишка воде ка колекторима у улицама Уроша Предића и Сутјеска. Становници улице истичу да од када је изграђено ово насеље није било радова на путу. Марија Бор живи у улици Уроша Предића 46 година.

-Улица је била катастрофална. Када падне киша вода се задржавала и практично смо пливали у води. Презадовољна сам што је оно што нам је обећано и урађено – рекла је Марија Бор.

Становници улице дуго година апелују да се она реконструише, сазнајемо од Миленка Бабића.

 

-Ова улица била је најгора у Граду. Точак од бицикла или аутомобила није могао да прође, а да не упадне у рупу. Градоначелник Лукач нас је саслушао, био је у улици када је падала киша и уверио се да је то неопходно. Свака част власти која испуњава обећања – додао је Бабић.

Градилиште су посетили градоначелник Никола Лукач и в.д. директор ЈП „Кикинда“ Чедо Гверо који је истакао да се реконструкција и санација путева на територији Града приводе се крају.

 

-Асфалтирање, изградња паркинг места, реконструкција комплетне инфраструктуре у улици Уроша Предића значајно је за становнике јер је решен дугогодишњи проблем који су имали са одвођењем воде. Осим у Граду, средства у износу од 70 милиона динара, али и радове смо равномерно расподелили и у селима тако да су завршени послови у Мокрину, а започети су у Руском Селу. Очекује нас реконструкција у Банатској Тополи и у Башаиду. Извођач  радова је „Еко градња“ и сав посао биће завршен за месец дана – рекао је Гверо.

Приоритетне радове заједно су договорили ЈП „Кикинда“ и локална самоуправа, јер је најважније да посао буде квалитетно обављен, казао је Никола Лукач.

 

-Обилазак радова, али и разговор са грађанима који нас дочекају важни су за нас који водимо град, јер у непосредном разговору чујемо предлоге о томе шта недостаје у појединим деловима града. Становници улице Уроша Предића задовољни су јер је проблем који су имали решен. Настављамо са радовима на селима, онако како смо и договорили са мештанима почетком године. Ускоро ће почети санација улице Бранка Радичевића код Градске пијаце према вртићу „Плави чуперак“, ради се на атмосферској канализацији у Чанадској, а на више локација у току је замена водовода. Молим моје суграђане за стрпљење због раскопаних улица, али сви поменути радови су значајни и важни. Захваљујем се на разумевању покрајинској и републичкој власти која има слуха за важне  инфраструктурне пројекте за наш град – прецизирао је Лукач.

Ускоро ће бити расписана јавна набавка за одбир зимске службе. У оквиру овог уговора биће предвиђено такозвано хладно крпљење које ће подразумевати санацију ударних рупа током зиме, када температуре то дозволе.

 

три и пол сестре

Представа Градског казалишта „Јоза Ивакић“ из Винковаца гостоваће у првом репертоарском термину у новој сезони Народног позоришта, у среду, 4. октобра,.

Комедија „Три и пол сестре“ настала је по тексту Петре Цицварић и у режији Пеђе Гвоздића. Играју: Петра Цицварић, Мартина Стјепановић, Матеа Марушић и Ловорка Трдин

Цена карте је 400 динара, што је и нова, виша цена улазнице од нове сезоне у Позоришту. Ученици, ђаци, студенти, пензионери и корисници социјалне помоћи остварују попуст од 50 одсто.

Информације и резервације могу се добити на број Позоришта: 0230/422-638.

379638263_1768809773547890_2046715660099492108_н

Малишани из кикиндских вртића учествовали су на 33. кросу РТС-а „Кроз Србију“. У дворишту Гимназије „Душан Васиљев“ и Економско трговинске школе, у трци коју подржава Мнистарство просвете, учествовало је 324 деце, а најбољима су уручене дипломе. У категорији девојчица прва је била Хана Жувела, док је од дечака најбржи био Марко Пилиповић.

-Другу годину заредом наша установа прикључује се кросу РТС-а  који се организује широм земље. Важно нам је да се деца учествују у спортским активностима. Сви су победници и најважније је да осете радост трчања – рекао је Душан Попесков, сарадник за спорт и физичко васпитање Предшколске установе „Драгољуб Удицки“.

Малишане су са трибина бодрили њихови вршњаци, али и чланови Градског већа Валентина Мицковски и Драган Пецарски.

-Крос РТС-а је једна од највећих атлетских манифестација и драго ми је што су део ње и  деца из наших вртића. У предшколском узрасту важна је физичка активност и бављење спортом јер их учи здравом начину живота  – напоменуо је Пецарски.

Крос РТС највећа је аталетска манифестација у Европи и широм земље подржали су је предшколци и ђаци.

 

Веленје

Делегација Кикинде, председник Скупштине града, Младен Богдан, и в. д. директорица Туристичке организације, Јасмина Миланков, присуствовали су свечаности обележавања 64 године од отварања модерног, новог центра општине Велење (Словенија), који се празнује као Дан општине.

Представници Града први пут су званично учествовали у обележавању важног датума за Велење и том приликом исказана је обострана жеља за остваривањем сарадње.

Суваца слава 3

Чланице Етно-грађанског удружења „Сувача“ из Кикинде угостиле су данас, на обележавању своје славе у „Белој вили“, госте из пријатељских удружења из читаве Србије.

– Већ 13 година прослављамо Рођење Пресвете Богородице јер је то празник  посвећен женама. Нисмо могле баш све пријатеље да позовемо – половина нам је дошла сад, а половину угостимо у априлу, када су рођендан Удружења и „Штрудлијада“ – каже председница, Радојка Вујадинов.

Резању славског колача, које су обавили свештеници кикиндског намесништва, присуствовао је и градоначелник, Никола Лукач.

– Хвала вам што на достојан начин представљате ваше удружење и град, што чувате обичаје и културу региона и што град подржавате, помажете у манифестацијама и чините да Кикинда буде још боља. Ви жене сте најбољи део нашег друштва и знате да нам помогнете и укажете на наше грешке, да будемо мудрији. Честитам вам славу и желим нам свима да чувамо једни друге и да се узајамно помажемо – рекао је градоначелник.

На прославу је стигло више од 200 чланова удружења са којима „Сувача“ сарађује. Софија Смиљанић, председница Актива жена „Ириг“, каже да имају сталну сарадњу са кикиндским удружењем.

– Кикинду волимо, овде се увек дивно проведемо. Наш актив, такође, ради на  очувању традиције и имамо хуманитарне активности – каже Смиљанићева. – Имамо и своју манифестацију, Сремачко вече“, која се одржава у јулу и окупља уметнике.

Из Александрова су стигле, такође дугогодишње пријатељице Кикинђанки, жене из Удружења „Ливађанке“

– Управо смо се вратиле из Ниша где смо, на манифестацији „Бела кошуља“, освојили прво место у категорији слаткиша. Победиле смо са куглофом, што нам је посебно драго, јер ми 21. октобра организујемо „Куглофијаду“, која је међународна манифестација – рекла је Љупка Мишков, председница „Ливађанки“.

Гошће из свих удружења донеле су и ситне колаче на такмичење „Рецепти наших бака“ које је одржано на прослави и на којем не учествују домаћице из Кикинде. По оцени жирија из „Беле виле“, прво, треће место и главну награду однеле су чланице Удружења „Булевар 023“ из Зрењанина. „Ливађанке“ из Александрова биле су другопласиране.

Етно-грађанско удружење „Сувача“, које постоји 20 година и има 15 активних чланица, бави се очувањем традиције и хуманитарним радом. Чланице су, истиче председница, посебно активне, када је потребна помоћ старијима и болесној деци.

379625309_319040107468195_78598506302510329_н

У оквиру прекограничног пројекта „Романиан – Сербиан Цросс Бордер Риск Мониторинг ин цасе оф Емергенцy Ситуатионс” на простору касарне одржана је заједничка тактичка вежба гашења пожара. Циљ је био да се у што реалнијим условима, уз поштовање свих прописаних мера безбедности и заштите, провере способности и мобилност ватрогасаца – спасиоца  из Кикинде, као и ватрогасаца – добровољаца Градског ватрогасног савеза.  Гашењу пожара у објекту присуствовалли су чланови ватрогасно – спасилачких  јединица и јединица цивилне заштите из Румуније и Зрењанина, Града Кикинде и Севернобанатског округа.

У пројекту који је почео прошле године учествују ватрогасци и полицајци из Жупаније Тимиш, док су са српске стране партнери градови Зрењанин и Кикинда. Мирослав Сладојевић,командир јединице цивилне заштите опште намене из Зрењанина напомиње да је слична вежба током јуна одржна у овом граду.

-Ми смо приказали тактичку вежбу спашавања из поплављеног подручја. Показали смо спашавање на води и са воде. Овакав пројекат је значајан јер се међусобно повезујемо, али и набављамо опрему неопходну за свакодневни рад – рекао је Сладојевић.

Вежби су присуствовали и партнери из Жупаније Тимиш, а Богдан Михаеску, менаџер пројекта, захвалио је партнерима на који учествују   и прецизирао да ће пројекат бити завршен до краја године.

-Пројекат ће омогућити да се за ватрогасно- спасилачке екипе обезбеди опрема неопходна за гашење пожара и спашавање живота. Повезаће суседе из Србије и Румуније, а и са једне и са друге стране границе планиране су радионице за децу и младе који ће моћи да сазнају више о раду ватрогасаца, али и опасностима  – казао је Михаеску.

Подршку су  дали и представници Града на челу са градоначелником Николом Лукачем, као и начелник Севернобанатског управног округа Мирослав Дучић.

-Важна нам је сарадња са првим комшијама, а вежбе показују да се спремно дочекује свака кризна ситуација. Овакви пројекти помажу што бољем оспособљавању ватрогасно-спасилачких екипа, али и добровољних ватрогасаца и јединице цивилне заштите.  Током вежбе видели смо спремност да се ризикује сопствени, како би се спасао туђи живот и имовина – поручио је Лукач.

Пројекат је нашем граду омогућио куповину потребне опреме и камиона цистерне која је вишенаменска, сазнајемо од Саше Танацкова, члана Градског већа. Укупна вредност је милион и 108 хиљада евра, а Кикинди је припала 181.000 евра.

-Цистерна се користи  за пијаћу воду и као испомоћ ватрогасним јединицима у случају великих пожара, када је неопходно допуњавање ватрогасних камиона водом. Осим тога сарадња која је успостављена са службама из Жупаније Тимиш и Зрењанина је немерљива нарочито уколико је неопходно да заједнички реагују у случају елементарних непогода и других инцидентних ситуација  – прецизирао је Танацков.

У оквиру пројекта у  октобру, вежба спашавања из рушевина након земљотреса, биће одржана у Темишвару. Крајем следећег месеца Кикинда ће бити домаћин радионицама намењених деци, али и пољопривредницима јер није редак случај да се у атару запали усев или стрњиште.

вибер_имаге_2023-09-21_11-04-10-738

Радионица под називом „Хоћу да растем у Србији!“ одржана је током викенда у Кикинди, у организацији Удружења грађана “Деца са ахонроплазијом Србије“ са седиштем у нашем граду.

Породице са децом која имају ову ретку дијагнозу, дефектолози и представници предшколских установа из Сврљига, Београда, Лесковца, Шида, Земуна и Кикинде окупили су се ради израде нацрта медицинског водича за ахондроплазију, као и размене искустава.

– Водич је неопходан како би се правовремено успоставила дијагноза и започела правилна нега деце са ахондроплазијом, што је од суштинског значаја. Помогао би и у успостављању системског приступа у третману деце са овом дијагнозом и бољем разумевању ове ретке болести. Намењен је струци и биће дистрибуиран по педијатријским установама и породилиштима у читавој Србији – каже Слађана Терзин, председница Удружења.

У изради водича помаже докторка Драгана Грујић. Радионица је организована под покровитељством Министарства здравља које ће помоћи и у његовој изради, што се, како каже Слађана, очекује до краја године.

Важна тема овог скупа, одржаног у Играоници „Чаробни дворац“, било је и укључивање деце са ахонроплазијом у вршњачке групе и у локалну заједницу. По искуствима родитеља, у неким местима још увек не постоји довољно разумевања у вртићима и школама за стварање услова за ову врсту инклузије, каже Слађана. Деца са ахондроплазијом су нижег раста и једино што је неопходно јесте да се обезбеде сто и столица одређене величине. Такође је закључено да је, посебно у процесу успостављања дијагнозе, неопходна и психолошка помоћ читавој породици.

Четворогодишња Сташа, ћерка Слађане и Давора Терзина овог септембра је кренула у вртић.

– Сташа се веома добро снашла, није јој уопште било потребно прилагођавање, много воли да се дружи са децом. Међутим, као и сви малишани на почетку, често има инфекције, што код деце са овом дијагнозом, због друкчије грађе горњих дисајних путева, може додатно да се искомпликује – каже Слађана. – Ипак, ми не одустајемо и радујемо се сваком дану у вртићу и дружењу са децом.

Иначе, како је већ познато, терапија за децу са овом дијагнозом постоји. Инјекције које дете треба да прима свакодневно, од друге године до престанка развоја, обезбеђују правилан раст без тешких и болних хируршких интервенција. Годишња терапија кошта 270 хиљада евра и Републички завод за здравствену заштиту до сада је обезбедио терапију за троје деце. У Србији је за овај лек индиковано двадесеторо деце, а њих 13 је на листи чекања Завода. Међу њима је и мала Сташа из Кикинде.

Родитељи деце са ахондроплазијом, захваљујући породици Терзин, чврсто су повезани и редовно иницирају и организују окупљања. До краја године још једном ће се срести у Предшколској установи „Радост“ у Новим Бановцима. Да поделе искуства, пруже подршку једни другима и учине све како би њихова деца, која имају исте потребе као и њихови вршњаци, била равноправна и срећна.

– Ми славимо различитост, то је био и мото прошлогодишњег окупљања. Наша деца заслужују то – каже Слађана.

141917479_102405325196773_3630163075865200986_н

Од данас поново ради амбуланта за фебрилна стања и респираторне сметње Дома здравља. Како сазнајемо од главне сестре Мире Пећанац услед повећања броја особа позитивних на корона вирус амбуланта ће поново бити на услузи пацијентима.

-Као и до сада амбуланта за фебрилна стања и респираторне сметње се налази у дворишту Друге здравствене станице у Светосавској улици број 53. Радно време је од 9 до 16 сати, а сви суграђани код којих постоји сумњиво фебрилно стање и респираторне сметње долазе у ову амбуланту на преглед. Дежурни лекар након прегледа одредиће којим пацијентима ће се радити тест на ковид – истакла је Мира Пежанац и напоменула да је улаз у амбуланту, која није радила два и и по месеца, кроз двориште.

Последње две недеље повећан је број тестирања на вирус корона на дневном нивоу тако да је од укупно тестираних око 20 процената узорака позитивно на корона вирус. У свету, али и околним земљама, циркулише подваријанта „ерис“, која се лакше и брже преноси, а која је регистрована и у Србији. Симптоми су повишена температура, кијање, бол у грлу, малаксалост, главобоља. Поједини пацијенти  имају и дијареју, осип по кожи и цурење носа.

Од данас су, у Дому здравља, али и у Општој болници, обавезне маске за све који улазе у поменуте здравствене установе, као и за запослене.

ДАН ПЕСАЦЕЊА 2

Планинарско друштво „Кинђа“ и ове године организује успон на Кинђу у оквиру Дана пешачења који се обележава у суботу, 23. септембра.

Скуп је у 10 са на платоу испред Спортског центра „Језеро“, из „Кинђе“ напомињу да је важно имати јаку и удобну обућу. До највишег брда у граду хода се по тврдој подлози   асфалту и земљаном путу. Треба обући тренерку са дугим ногавицама с обзиром на то да је брдо прекривене травом, као и воду, слаткиш и нешто да се поједе. Пре поласка на пешачење доручак је обавезан. Кружна стаза дужине је око 10 километара и креће се кроз улице у Баранди,након чега се атарским путем стиже до  Кинђе. Након успона до врха уследиће повратак  до почетне тачке истим путем. Предвиђено време пешачења је  око два сата.

Дан пешачења подржали су министарства просвете и спорта и  институт „Др Милан Јовановић Батут”. Под слоганом „Корак ближе здрављу“ циљ је да се покрену житељи Србије да живи здравије и да код грађана подигне свест о активном и редовном пешачењу, као основном предуслову неопходном за очување здравља.

 

 

 

мзицка јубилеј 4

Јубилеј Основне музичке школе „Слободан Малбашки“, 70 година постојања, који се обележава 14. септембра, прослављен је са малим закашњењем због вишедневне манифестације, „Дана лудаје“. Вечерас су, у сали Народног музеја, наступили наставници и бивши ученици Школе, сада средњошколци и академци.

– Школа је, за седам деценија рада, изнедрила многе уметнике који су оставили траг у музичкој уметности не само града, него и шире. Од настанка, сваких десет година отварао се по један нови одсек. Данас их имамо девет и у плану је да имамо и одсек удараљки, као и да оснујемо средњу музичку школу јер много наших ученика одлази из Кикинде на даље школовање у музичкој уметности – рекла је директорица Маргита Детари.

Концерту су, у име локалне самоуправе, присуствовали градоначелник Никола Лукач, ресорна чланица Градског већа, Валентина Мицковски и помоћник градоначелника, Шандор Талпаи.

– Чињеница да је много квалитетних музичара изашло из ове школе значајна је и за град и ја вам захваљујем на томе – рекао је градоначелник. – Пружаћемо максималну подршку Школи и у наредном периоду. Хвала вам што учествујете у културном животу Кикинде и што не заборављате своју школу и град које достојно репрезентујете.

Музичка школа је веома значајна за град, истакла је и Валентина Мицковски.

– Захваљујем наставницима и ученицима на високом стандарду који су показали и вечерас на концерту и на томе што су увек део културних манифестација у граду. С обзором на то да је музика веома корисна за развој деце, ми, као локална самоуправа, сматрамо да је то добар разлог за улагање у ову установу. Стварање услова у складу са репутацијом и квалитетом који нам је представљен и вечерас, јесте наш приоритет – казала је Мицковска.

Један од великих талената, пијанисткиња светског гласа која је школовање започела управо у овој музичкој школи, Кикинђанка Јасминка Станчул, такође је присуствовала концерту. После Средње музичке школе у Суботици, студирала је на новосадској Академији уметности. Пошто је освајила Бетовенову награду у Бечу, тамо је наставила школовање и даљу музичку каријеру. Данас ради и као педагог на академијама у Бечу и у Љубљани.

– Увек када дођем у Кикинду, прођем поред Музичке школе која ми је била друга кућа, и врате ми се успомене из детињства. Покушала сам да се упишем са шест година, али ме нису примили, рекли су ми да сам сувише мала. Мајка ми је купила ксилофон на којем сам сатима вежбала испод наше брезе у Брегалничкој улици. Поново сам, наредне године, отишла на пријемни испит и поново су ме одбили. Онда је наставница солфеђа, Вукица Терзин, инсистирала да ме приме, иако сам имала само седам година. Прво сам научила ноте, а тек затим слова – испричала је Јасминка Станчул.

Даница Боронка, наставница клавира у пензији, истакла је значај музичког образовања.

– Оно што ученици стекну у нашој школи је основа и они ће увек знати да  препознају квалитет, без обзира на то којом музиком ће се бавити. Школовање у овој уметности такође развија дететову личност, захваљујући индивидуалном раду које доноси и много радости, када у њему успете да пробудите оно најбоље – истакла је Боронка.

Музичка школа у Кикинди од настанка се налази у згради која је задужбина адвоката и судије Кузмана Рацковића и његове супруге Ане. Грађена је од 1890. до 1895. године наменски, за потребе прве Више девојачке школе. Касније је у њој била Основна девојачка школа, па Државна школа, а од 1953. нижа, данас Основна музичка школа „Слободан Малбашки“.

На самом почетку Школа је имала 115 ученика. Временом, мењала се и кадровска структура. На почетку су предавачи били наставници из основних школа из Кикинде и других градова. У новијим временима све је више бивших ученика који се, после школовања, враћају у свој град и у својој Музичкој школи нове генерације уче овој лепој уметности.