Најновије

велики парк пројекат

Градски парк „Бландаш“ настао је 1896. године. Под заштитом је државе, у трећој категорији заштићених природних добара. Адаптацију и ревитализацију Великог парка, како га Кикинђани још називају, није могуће радити осим у складу са строго прописаним условима Покрајинског завода за заштиту природе. То подразумева захтеване биљне врсте, као и одређени мобилијар што поскупљује потребна улагања у обнову ове парковске целине.

Будући изглед парка

-Вредност радова је изузетно велика и зато је најлогичније да покушамо да та средства обезбедимо изван буџета града- указује Саша Танацков, члан Градског већа.

-Реч је о првом позиву програма прекограничне сарадње са Румунијом за циклус до 2027. године. Разговарали смо са партнером у Жомбољу у контексту наставка сарадње на пројектима „Зелени Банат“ односно „Еколејкс“ како бисмо заједнички конкурисали. Они намеравају да реконструишу парк у Жомбољу- објашњава Танацков.

Због специфичност „Бландаша“ и читавог пројекта, укључене су и друге релевантне институције као партнери: Фонд „Европски послови“ АП Војводине и Пољопривредни универзитет у Темишвару са својим Шумарским факултетом.

-Струка нам је потребна ради јасних смерница. Уколико нам буду одобрена средства радићемо реконструкцију у сарадњи са Покрајинским заводом за заштиту природе и Институтом за низијско шумарство из Новог Сада са којим имамо уговоре на годишњем нивоу у области озелењавања. Реконструкција „Бландаша“ је веома скупа за наше прилике, предрачунска вредност радова износи 90 милиона динара односно 760.000 евра. Финансирање из фонда ЕУ би подразумевало да бисмо од њих добили 85 одсто потребног износа, док би 15 посто обезбедио град- прецизира Танацков.

Слике најбоље дочаравају нови, обновљени изглед „Бландаша“. Део вегетације сада је уништен, шимшир је пре неколико година захватила биљна болест због чега се осушио.

-Пројекат подразумева занављање свих биљних врста, нове клупе, расвету, уређење плочника. Радови адаптације и реконструкције парка планирани су у две фазе. Првом фазом су обухваћени радови реконструкције главне уличне ограде парка, пешачких стаза и платоа, фонтане, расвете и парковског мобилијара. Друга фаза обухвата рушење и изградњу нове југозападне ограде, затим улазне капије у парк поред стадиона, као и капије расадника.

Да ли ће овај заједнички пројекат са партнером из Жомбоља проћи у ужи круг за подршку Европске уније, биће познато на јесен. Конкуренција је велика. Пријављено је чак 128 пројеката укупне вредности 127 милиона евра. Буџет који ће бити опредељен је вишеструко мањи, износи 30 милиона евра.

-Пројекат је рађен озбиљно и студиозно, са респектабилним и стручним партнерима. Надамо се да ће то бити препознато од оцењивача- истиче Танацков.

Будући изглед парка

Зелена плућа града

Велики парк је током историје мењао називе, звао се још и „Варошки врт“ и „Народна башта“. У њему се налази око 700 стабала, 40 врста, форма и варијетета дрвећа. Алеја кестена простире се целом дужином главне стазе. У дну парка је ветрозаштитни појас стабала јавора и црне тополе. Посебно се истичу примерци храста лужњака, платана, софоре, беле и црне тополе импресивних димензија.

„Бландаш“ се простире се на површини од 2,5 хектара и један је од најстаријих јавних паркова у Војводини. Мањи део парка обликован је у француском стилу- са геометријски формираним шимширима унутар којих је цвеће. Већи део је у енглеском стилу, са групама стабала између којих су травњаци. У оквиру парка, некада се налазио угоститељски објекат.

 

 

златне нити

Удружења жена „Великоселке” и „Иђош” биле су учеснице Сајма народног стваралаштва прела и посела и старих заната „Златне нити” одржаног 1. и 2. априла у Врњачкој Бањи.

Овогодишњи, 20. Сајам „Златне нити” окупио је око 70 излагача из свих крајева Србије, као и из Црне Горе, Северне Македоније и Републике Српске који су се посетиоцима представили својим рукотворинама, производима из домаће радиности, као и старим јелима и ђаконијама српске домаће кухиње.

Циљ ове манифестације је очување традиције и културног стваралаштва на нашим просторима. Организатор је Друштво жена „Златне нити”, а покровитељ општина Врњачка Бања.

Великоселке и Иђошанке су на свом штанду представиле традиционалне гастрономске ђаконије и ручне радове из Баната, а након дефилеа запажено је њихово учешће на округлом столу где су разматране могућности проширења сарадње.

Учешће Великоселки и Иђошанки на Сајму у Врњачкој Бањи помогла је Градска управа Кикинда.

Сајам запошљавања 1

На 18. Сајму запошљавања, одржаном данас у сали „Партизана“, 26 послодаваца понудило је око 500 радних места у Кикинди и околним местима.

– Позвали смо послодавце који имају потребе за радницима сада или ће запошљавати у наредних шест месеци. На сајмовима које организујемо имамо све више послодаваца и слободних радних места. Највише могућности за запослење сада имају особе са средњом стручном спремом. Траже се: продавци, конобари, кувари, књиговође, административни радници, електричари, бравари, це-ен-це оператери, медицинске сестре – рекла је Јелена Митровић, директорица кикиндске филијале Националне службе за запошљавање, организатора Сајма.

Она је додала да је, на прошлогодишњем сајму запослено 23 одсто оних који су поднели пријаве, што је, како каже, веома добар резултат.

Овог момента на евиденцији НСЗ је 2.330 незапослених из града и околних села, од тога више од половине су неквалификовани радници. За њих, каже директорица Митровић, има и највише понуда – у аутоиндустрији, металским и грађевинским гранама. Мање се траже високообразовани, којих на евиденцији Службе има тачно 132.

Сајам је отворио градоначелник Никола Лукач, који је најавио долазак нових послодаваца.

– Проналазимо нове инвеститоре и важно нам је да нова радна места буду  квалитетнија и више плаћена јер у овом моменту у Кикинди има довољан број радних места за неквалификовану радну снагу. Уз помоћ покрајинских и републичких органа сигуран сам да ћемо, поред инвеститиција којих ће бити у наредних неколико месеци, пронаћи још домаћих и страних инвеститора и тиме омогућити Кикинђанима бољи живот – рекао је Лукач.

На Сајму запошљавања своје штандове су, између осталих, имале фабрике: „Ливница Кикинда“, “Ле Белиер”, “Тоза Марковић”, “Мецафор”, „Цалзедониа“, „Тиса аутомотиве“, „Италтеx“ Нови Козарци“, „Јапан тобаццо“ из Сенте, али и мање фирме: “ПроУниверзал”, „Сани оптик“, „Граwе“ осигурање, „Терра“, „Ујнина кујна“…

– Имамо јако велико интересовање незапослених. Код нас није важан степен стручне спреме ни радно искуство, ми обучавамо раднике – рекла нам је Марта Копас, менаџер у малопродаји „СП маркета“ из Сенте. – Сада нам је потребан један продавац у Кикинди, а у Сенти имамо и радна места у набавци, маркетингу и на административним пословима, укупно за десет радника. Запосленима плаћамо путне трошкове.

Велико интересовање незапослени су показали и за посао у Д.о.о. „Лира“, предузећу за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом.

– Будући да проширујемо производни асортиман, биће нам потребни радници за монтажу производа у аутомобилској индустрији и механизама за меко отварање и затварање фиока. Ангажовани смо да докажемо да особе са инвалидитетом имају радне способности, знања и вештине које им омогућавају да заснују самостални живот и да се осећају као корисни чланови заједнице, да не морају да буду издржавана лица. Дајемо им шансу који они користе и искуство нам је показало да су изузетно добри радници. Њихову преосталу радну способност усклађујемо са потребама радног места и они имају пуни радни учинак. Тренутно имамо 133 запослених, од тога 80 особа са инвалидитетом. Данас смо добили велики број пријава и једних и других. За сада само правимо базу података и позваћемо их чим се укаже могућност – рекла је Валентина Рађеновић, стручни радник Заштитне радионице „Лира“.

Раднике је данас тражила и фабрика за производњу гума „Линглонг“ из Зрењанина.

– Производња ће бити започета ускоро, још увек не знамо тачан датум. Иако у Зрењанину већ имамо доста кандидата, мислимо да ће нам бити потребни и радници из других места. Тражимо оператере, раднике на одржавању – техничаре и електричаре, раднике на обезбеђењу, виљушкаристе, инжењере. Процене су да ће нам бити потребно око 1.200 радника. Од маја се планира увођење сталне аутобуске линије од Кикинде до наше фабрике – каже Јелена Маринковић, из одељења за људске ресурсе у Компанији „Линглонг“.

Милошев Александар има 58 година и 36 година радног стажа.

– Не бирам посао, радио сам као аутогени секач, зидар, молер, котлар, на фарми крава. Свеједно ми је који ћу посао сада наћи, важно ми је да радим како бих остварио право на пензију.

Свој први посао дошла је да потражи Тијана Рељин.

– За сада сам предала пријаве за послове у „Пекари АС“ и у продавници „Туне мобиле“. Покушаћу и у „СП маркетима“ – каже Тијана.

Божидар Ђуран је програмер, завршио је четврти степен средњег образовања.

– Дошао сам да видим којих слободних места има. Радио бих било шта што одговара мојим годинама и могућностима. Овде се не нуди посао у мојој струци, али ћу свакако оставити своје пријаве код послодаваца.

У разговорима са представницима послодаваца, незапослени су се данас распитивали за конкретне позиције, описе радних места и за услове рада. На самом отварању Сајма запошљавања било је више од стотину суграђана свих старосних доби.

бисте зоре крџалић заге

Зора Крџалић Зага, професорка, учесница Народноослободилачке борбе и друштвено- политичка радница чије име је носила Педагошка академија у Кикинди рођена је 3. марта 1914. године у Башаиду.

У родном месту и Кикинди завршила је основну школу и гимназију, где се и заинтересовала за социјалне проблеме друштва. Студије српскохрватског језика и југословенске књижевности завршила је у Београду. Деловала је у студентском покрету.

Године 1938. прелази са супругом Стеваном у Петровград где је предавала у гимназији. Једна је од најзаслужнијих личности за јачање женског покрета у том граду. У октобру 1939. постаје чланица КПЈ. Средином наредне године прелази да предаје у Шесту београдску гимназију.

У њеном стану у Београду, 1940. године радила је илегална штампарија. Зора Крџалић Зага  је писала текстове за партијске листове. У Народноослободилачки покрет (НОП) укључила се 1943. године, када је прешла у Срем где је обављала функцију секретара Среског комитета за илочки срез. Била је активна у Антифашистичком фронту жена.

По завршетку рата именована је на више функција у КПЈ у Зрењанину и Новом Саду. Била је чланица Извршног већа Војводине, посланица у Покрајинској и Републичкој скупштини, секретарка Републичког већа Народне скупштине Републике Србије и чланица Главног одбора Народног фронта Војводине и Србије.

Као председница Савеза за просвету и културу АП Војводине, посветила се изградњи и опремању школа и унапређењу наставе у образовним установама у покрајини. Значајно је допринела оснивању Учитељске мешовите школе у Кикинди 1948. године која је шест година касније прерасла у Школу за васпитаче,  а од 1972. године рад наставила као Педагошка академија „Зора Крџалић Зага“.  Допринела је и отварању Економске школе у Кикинди.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања. Умрла је у 47. години.

Испред Високе школе струковних студија за образовање васпитача била је постављена бронзана биста Зоре Крџалић Заге, рад академске вајарке мр Мирославе Којић, која је украдена 2015. године.

После иницијативе Високе школе струковних студија за образовање васпитача коју је подржао Град, бронзана биста је поново изливена и постављена на постамент испред Школе.

339580974_611012103884001_2152414086410331826_н

Свечаним програмом у препуном амфитеатру, доделом диплома свршеним студентима и откривањем спомен бисте Зоре Крџалић Заге једина високошколска државна установа у Севернобанатском округу, прославила је Дан школе и Дан студената.

Ержебет Тот (48) из Новог Итебеја је студенткиња генерације. Успешно је завршила смер васпитач деце предшколског узраста са просеком 9,87.

Ержебет Тот, студенткиња генерације

-Веома ми је драго што сам завршила ову школу, захвална сам целом колективу. Предивни су професори који су се залагали и трудили, захвална сам и колегиницама и колегама са којима делим незаборавне тренутке Свуда са поносом причам о овој школи. Радила сам са децом 17 година, неговање језика и драмске активности и зато сам се и определила да упишем ову школу. Још не радим као васпитач, али ми је то у плану- каже Ержебет.

Честитке Ержебет, њеним колегама и колегиницама, као и целом колективу упутила је директорица Високе школе струковних студија др Ангела Месарош Живков.

-Школа данас обележава 69 година постојања. Уручујемо дипломе студентима који су завршили основне и струковне мастер студије, укупно 101 студент прима диплому. Значајно је и да смо данас открили бисту Зоре Крџалић Заге која је нестала 2015. године. Бисту је израдила академска вајарка, суграђанка и дугогодишња професорица наше школе мр Мирослава Којић. Иницијатива да се она поново постави потекла је из школе, а подржала ју је локална самоуправа.

Свечаности је присуствовао и градоначелник Никола Лукач заједно са чланицама Гградског већа Валентином Мицковски и Мелитом Гомбар.

-Ваш позив је изузетно важан, бавити се децом је нешто најлепше. Васпитачи нашу децу уче понашању, игри, али и како да буду добри људи. Код нас је традиција предшколства и васпитачког позива дуга и многе су генерације прошле кроз ову школу. Град Кикинда ће и даље подржавати школу уз жељу да заједнички пронађемо начин да уведемо још неке профиле у наредном периоду. Сигуран сам да ће и убудуће бројне генерације своје знање стицати у овој школи- поручио је градоначелник Лукач у обраћању.

Честиткама се придружила и чланица Градског већа задружена за образовање и културу Валентина Мицковски пожелевши да у ВШССОВ наставе да раде са истим ентузијазмом.

-Верујем да је једино тако успех загарантован. Локална самоуправа има одличну сарадњу са једином високом школом у Кикинди управо због квалитета кадра и свега што школа нуди. Школа има добру репутацију у Србији, али и Европи и врата свршеним студентима су широм отворена, зависи од њих колико ће искористити ресурсе и контакте које су стекли током студија- рекла је Мицковски.

У свечаном програму, поред студената ове школе, учествовала су и деца из вртића.

 

 

орао

Орнитолози Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, пронашли су два нова гнезда критично угрожене врсте – орлова крсташа, који су симбол са националног грба Србије.

Оба гнезда нађена су у банатском Потисју, у Међународно значајном подручју за птице „Слатине средњег Баната”, које се простире од Новог Бечеја на југу, до Падеја и Иђоша на северу.

„Захваљујући сателитском праћењу кретања четири млада орла крсташа Миме, Михајла, Раденка и Иванке, у протекле две године научили смо више о њиховим потребама него што смо знали деценијама уназад”, рекао је извршни директор Друштва за заштиту и проучавање птица Србије Милан Ружић.

Како истиче, локације које су највреднија станишта на којима орлови проналазе храну, где се одмарају и спавају, изискују хитну законску заштиту и поштеду од сече стабала и преоравања.

Из Друштва упозоравају да уништавање станишта није једина претња по крсташе већ је су то и на десетине нерешених и некажњених случајева углавном намерних тровања дивљих животиња, а која су усмерена против лисица, шакала и паса а због чега страдају грабљивице хранећи се затрованим мамцима или остацима отрованих животиња.

„Велика страдања могуће је зауставити једино брзом, одлучном и координисаном реакцијом институција, и тако трајно осигурати опстанак крсташа у Србији”, рекао је он.

Нагласио је да тровање животиња не само да представља читав сплет кривичних дела, већ у једном дану може поништити вишегодишњи труд и рад орнитолога на опоравку врсте, сву бригу коју су људи показали током кампање и сву радост коју сада осећамо.

Седам парова у Србији

Орлови крсташи убрајају се у најређе птице у Србији, будући да њихова популација тренутно броји свега седам парова.

Крсташ, симбол са националног грба, у Србији има статус критично угрожене врсте, па је свака јединка изузетно значајна за њихов опстанак.

Из Друштва захваљују великом броју грађана који су им пружили подршку у двомесечној кампањи “За наше крсташе” током које је сакупљено више од милион динара неопходних за обилазак и чување постојећих парова орлова крсташа у периоду од пет месеци колико траје период гнежђења, те обележавање и праћење још два младунца.

Женке крупније

Дужина тела орлова крсташа, од врха кљуна до врха репа је око 80 центиметара, а распон крила и до 215 центиметара. Одрасла јединка, која може да живи и 30 година, тешка је до 4,5 килограма.

Женке су као и код других птица грабљивица, крупније и масивније од мужјака. Постају полно зрели са пет година. Масивна гнезда углавном праве на рубу шума, на дрворедима или усамљеном дрвећу са кога имају добар преглед терена. Хране се малим сисарима, попут текуница и птицама средње величине.