У Мокрину је у току Недеља културе која ће, после низа књижевних, музичких и изложбених програма, бити крунисана двема манифестацијама у част славних Мокринчана, Мирослава Мике Антића и Раше Попова.
У петак, 23. јуна, од 21 сата, у Галерији Дома културе биће приказан документарни филм „Мирослав Антић – окован у слободи” у продукцији РТВ-а и Продукцијске куће „Панорама груп“ и под покровитељством Града Кикинде.
Традиционални Меморијал посвећен песнику, биће, 38. пут, одржан на Варошком тргу у суботу, 24. јуна, од 21 сата. Ове године програм носи назив „Путоказ за сањаре и облаке”. Учествоваће Ана Софреновић, Милорад Дамјановић, Драган Јовановић Данилов, Миодраг Петровић, Ива Штрљић, Љуба Булајић, Даша Боснић („Ођила“), Ратомир Дамјановић, Иван Лешчешен, Петра Тодорић, Тамбурашки оркестар „МОКАС“ и Жарко Новаков.
Меморијал организује Месна заједница Мокрин.
„Дан Раше Попова“ је у понедељак, 26. јуна. Програми ће почети у 16 сати у Галерији Дома културе, трибином на тему „Шта о Раши мисле песници одликаши”, а затим ће бити додељене награда „Раша Попов“ и „Рашин шешир“.
Културно-уметнички програм на Варошком тргу под називом „Рашинарије дечје играрије” заказан је за 19 сати. Учесници су: Слободан Станишић, добитник награде „Раша Попов“ за изузетан допринос у стваралаштву за децу, Радован Влаховић, Тоде Николетић, Урош Петровић, Предраг Вуковић Пеђолино, Ена Гогић, Вртић „Невен” и ОШ „Васа Стајић” из Мокрина, КУД „Мокрин”, ОШ „Иво Лола Рибар” из Нових Козараца и многи други.
Програм се завршава свечаним отварањем изложбе портрета Раше Попова чији су аутори познати сликари и карикатуристи, у 20 сати, у Галерији Дома културе.
Организатор је мокринско Удружење грађана „Раша Попов“.
Директор Спортског центра „Језеро“ Кикинда Дејан Пудар, уз сагласност Управног одбора ове установе, донео је одлуку о попустима на летње сезонске картице од 10, 25 и 50 улазака за пензионере и родитеље односно старатеље који самостално и непосредно брину о деци, као и о поклон од 10 улазака за летњу сезону на отвореним базенима за сву децу регистроване спортисте узраста од 7 до 14 година.
Пензионери остварују попуст од 50% на сезонске летње картице за отворене базене Спортског центра „Језеро“ Кикинда од 10, 25 и 50 улазака уз личну карту и пензионерску картицу из ПИО фонда.
Родитељи или старатељи деце који самостално брину о деци остварују попуст од 20% на сезонске летње картице за отворене базене Спортског центра „Језеро“ Кикинда од 10, 25 и 50 улазака уз доказ о разводу или умрлицу супружника, пребивалишту детета и решење о старатељству.
Сва деца регистровани спортисти клубова на територији града Кикинда узраста од 7 до 14 година, уз потврду Гранског савеза остварују право на поклон од 10 улазака за летњу сезону 2023. на отвореним базенима Спортског центра „Језеро“ Кикинда. Потребно је да овлашћена лица клубова донесу сезонске картице својих спортиста и оверен списак од стране Гранског сазеза.
– Пре свега, морам да напоменем, да смо ову одлуку донели ослушкујући жеље и потребе наших суграђана и уважавајући њихове сугестије. Уз већ постојеће сјајне попусте и продајне акције, желимо да омогућимо лакши приступ свима на отворене базене Спортског центра „Језеро“ Кикинда- рекао је директор Пудар.
– Што се тиче наших најстаријих суграђана, потписан је споразум са ПИО фондом, да уз личну карту и пензионерску картицу пензионери остварују разне и високе попусте, до 80% на неке од услуга Спортског центра „Језеро“ Кикинда, али с обзиром на то да је тај уговор на снази од октобра, а поштујући потребе и велико интересовање наших најстаријих суграђана, одлучили смо да омогућимо попуст од 50% на сезонске карте са 10, 25 и 50 улазака уз личну карту и пензионерску картицу од данас.
-Такође, родитељи који непосредно воде бригу о деци остварују попуст на сезонске картице од 10, 25 и 50 улазака у висини од 20%. Потребно је да родитељи дођу са траженом документацијом у управну зграду Спортског центра „Језеро“ Кикинда, како би остварили наведени попуст- прецизирао је директор Спортског центра и нагласио:
-Највише смо поносни што смо, у сарадњи и уз подршку града Кикинда и спортског савеза Кикинда, успели да направимо фантастичну поклон акцију за најмлађе спортисте. Деца до 7 година старости свакако имају бесплатан улаз на базене Спортског центра „Језеро“, а од данас сва деца од 7 до 14 година, која су регистровани спортисти у спортским клубовима са територије града Кикинда добијају по 10 бесплатних улазака на отворене базене Спортског центра „Језеро“. Потребно је да се родитељи обрате матичним клубовима у којима им тренирају и за које се такмиче деца, како би остварили попуст – напоменуо је директор Спортског центра „Језеро“ Дејан Пудар.
Како пословати са дигиталном имовином, како је користити за инвестирање и рачуноводствено обрадити и где је и како могуће претворити је у реалан новац и обрнуто, биле су теме данашњег стручног скупа у Регионалној привредној комори у Кикинди.
Стручни скуп је део првог крипто каравана Србије под називом „Услови пословања са дигиталном имовином – од инвестирања до рачуноводства“, у организацији Покрајинског Секретаријата за привреду и туризам, намењеног правним и физичким лицима.
Криптовалута је нова врста дигиталног новца коју у потпуности контролише њен власник. Најпознатији је биткоин који је само једна од више хиљада дигиталних валута. Захваљујући томе што је ван домашаја институција и посредника, омогућује директне уплате, штедњу и још много тога.
После вести о преварама са криптовалутама, важно је истаћи да је ова валута потпуно легална на тржишту, рекао је Славољуб Арсенијевић, подсекретар у Секретаријату за привреду и туризам Владе Војводине.
– Наша земља је међу првима које имају Закон о криптовалутама. Идеја је да се привредници упознају са законским оквирима тржишта. Закон отвара могућност да се са овом валутом ради као и са другим средствима и да инвеститори могу да дођу и да на тај начин улажу у српска предузећа, као и да фирме узмеђу себе решавају финансијске трансакције, што може да буде веома корисно. Наша приреда је, због транзиције, технолошки 30 година у заостатку у одређеним гранама у односу на друге земље. Овде смо у корак са технологијама у финансирању – истакао је Арсенијевић.
После Сомбора и Суботице, Кикинда је трећи град у којем се одржава стручни скуп на ову тему.
– О овој теми нема довољно информација. На семинар смо позвали привреднике, привредна друштва и предузетнике који су се одазвали у већем броју. Верујем да ће се, временом, укључивати и фирме – рекао је Тибор Хорват, председник Регионалне привредне коморе са седиштем у Кикинди.
На семинару су говорили едукатори и инвеститори прве академије у Србији специјализоване за криптовалуте – „ЦТБ крипто конслатинг“, први овлашћени крипто рачуновођа, Милош Праштало, и представници крипто-мењачнице.
– Дигитална имовина постоји у онлајн свету и, када имате онлајн мењачницу, онда можете да купите криптовалуте или да их продате. Ми смо прва крипто-мењачница која је добила лиценцу од Народне банке Србије. Постоји заблуда о криптовалутама да су несигурна имовина, зато на нашем сајту заинтересовани могу да проуче све аспекте крипта који је тренутно једна од најсигурнијих имовина на свету. Све преваре које су повезиване са тим биле су због људи, не због технологије – истакао је Игор Мирковић из „ЕЦД криптомењачнице“.
Он је додао да је Народна банка Србије издала две лиценце за крипто мењачнице у Србији, а Комисија за хартију од вредности и одобрење за издавање два дигитална токена (врсте дигиталне имовине) који су у функцији већ годину дана и по томе наша држава заузима високо место у свету.
После само два месеца прикупљања пластичних чепова на дечијем игралишту на тргу, данас је конструктор и дародавац корпе, др Милан Бркин, откључао препуно срце од жице и чепови су предати корисницима Центра за помоћ ментално недовољно развијеним особама “Наша кућа”.
– Као приватник који се бави конструкцијом машина и као грађанин, осетио сам обавезу да направим нешто за град, да покажемо да бринемо о Кикинди и да се бавимо хуманим радом. Гледао сам у другим градовима како је то решено и желео сам да наша посуда за чепове буде највећа – рекао је др Милан Бркин, власник фирме „Металотехника груп“ из Кикинде.
Бркин додаје да хуманитарна акција није завршена и да ће, у договору са Градом, бити још лепих изненађења из његове фирме.
Чепове су преузели корисници Дневног боравка „Наше куће“, задовољни што ће им, овом донацијом деце и родитеља који долазе на игралиште, бити испуњена жеља.
– Верујем да ћемо сада имати довољно новца за куповину сублимационог штампача за шоље и мајице, за који већ неко време сакупљамо средства – каже Николета Павлов, в. д. директорица Центра. – Грађани нам и у наше просторије доносе чепове и могу, уколико желе, и даље то да чине.
Жичано срце данас је испражњено и на располагању је свој хуманој деци и старијима нашег града јер, хуманост се учи од малена.
Ребалансом буџета АП Војводине који су посланици усвојили на јучерашњој седници покрајинске скупштине, буџет је увећан за 8,1 милијарду динара.
Значајна средства планирана су за установе образовања. На листи капиталних улагања у школе је и Кикинда. Ребалансом покрајинског буџета 150 милиона динара планирано је за реконструкцију Основне школе „Фејеш Клара“.
На седници Скупштине АП Војводине, посланици су дали зелено светло и за израду плана за транспортни гасовод Ново Милошево- Кикинда, који ће финансирати НИС АД. Због повећане производње киселог гаса, НИС планира изградњу гасне турбине у Новом Милошеву и когенеративног постројења у Кикинди. Наиме, кисели гас који се до сада само спаљивао, уз додатак природог гаса, користиће се за производњу електричне и топлотне енергије.
Капитални део буџета покрајине је рекордан и износи 35,3 одсто. Улагања су чак три и по пута већа у односу на 2016. годину.
Како је истакао председник Покрајинске владе Игор Мировић, то најбоље потврђује колико је покрајински буџет снажан замајац за економски и укупни развој Војводине.
„Случај Винча“ и „Мук“ два су најновија романа књижевника Горана Милашиновића које је вечерас представио у Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди. Милашиновић је писац са богатим књижевним опусом; за 35 година објавио је осам романа, књигу епистоларне прозе (писање у облику низа докумената), књигу поезије, књигу разговора и збирку прича. Романи „Апсинт“ и „Камера обскура“ били су у најужем избору за НИН-ову награду.
Аутор је, иначе, лекар специјалиста интерне медицине, кардиолог-електрофизиолог, директор Пејсмејкер центра Универзитетског клиничког центра у Београду и редовни професор на београдском Медицинском факултету. Вечерас је први пут био у Кикинди.
– Веома сам почаствован што сам овде. Ово је славан град са славном историјом и писцима, овде се, на сваком месту, види дух Средње Европе и Аусторугарске. А у тој Средњој Европи једна од важних ствари била је књижевност. Пореклом сам Славонац, па је и то је разлог што се осећам као код куће – рекао је проф. др Милашиновић.
Два нова романа су, каже, стављена у заједнички контест јер су оба базирана на истинитим догађајима.
– „Случај Винча“ се бави екстремном хуманошћу приликом прве трансплантације коштане сржи која је урађена 1958. године у Паризу и то је била и прва трансплантација било ког органа у људском телу. У току научног експеримента у Институ „Винча“, озрачено је пет наших атомиста. Излечени су захваљујући донацији коштане сржи обичних Француза којима није било саопштено да ће сигурно преживети вађење коштане срж. За мене је то пример екстремне химаности. С друге стране, у роману „Мук“ је антипод хуманости, беспризорно зло према природи, масовно убиство птица у криволову који се догодио 2002 у Бачкој. Група италијанских ловаца побила је десет хиљада птица певачица зарад хедонизма, гурманског специјалитета који су правили. Ова прича послужила ми је као потка да укажем на безобзирност према природи која води уништењу хомосапиенса, да ће можда нестати људи, као што су нестали диносауруси и да ће, можда, тада доћи нека нова врста, која ће бити хуманија према природи. Свака наша активност може да склизне у патологију, немар нам је лако доступан и не размишљамо довољно.
На веома посећеној књижевној вечери о делима проф. др Милашиновића говорила је и др Ана Стишовић Миловановић, научни сарадник на Институту за српску културу у Приштини. Једна од тема била је и друштвени утицај књижевности.
– Књижевност неће променити свет, свет мењају политика, прогрес, технологија, док је књижевност затворена у езотеричном кругу између писца и читаоца, зато су овакви сусрети веома важни – закључио је аутор.
И после вишемилионских улагања, пут Иђош- Ада није легализован, нема употребну дозволу, нити је безбедан за саобраћај
Фирма Зорана Милешевића „3Д- Пројект” као подизвођач подизвођача за грађевински „подухват“ за који није била расписана ни јавна набавка, а односи се на путни правац Иђош-мост на Тиси код Аде, наплатиће из градске касе чак два милиона евра(!). Милион евра за наводне хитне радове и исто толико на име камате. Резултат је блокада рачуна града за коју се ових дана, суграђани с правом питају како ће утицати на даље функционисање градских предузећа и установа, исплату социјалних давања, планиране инвестиције…
Да је од почетка, више него сумњива пословна шема преко Фонда за капитална улагања, представљена као развојни инфраструктурни пројекат, била замишљена тако да се огроман новац слије у приватне џепове, указује низ чињеница. Пут ни дан данас, после вишемилионских улагања није легализован, није добијена употребна дозвола нити је безбедан за саобраћај. Ипак, кошта нас папрено.
–Грађани Кикинде добро знају ко је Зоран Милешевић и да је својевремено управљао Кикиндом и кадрирао– каже први човек града Никола Лукач у разговору за „Комуну“.
Лукач: Поднећемо кривичне пријаве против Милешевићевих марионета
— Отуда и иницијатива да баш кикиндска Дирекција за изградњу града буде носилац посла, док ни Чока, Ада, нити Нови Бечеј нису хтели то да прихвате. Озбиљне злоупотребе су начињене, документација не одражава реално стање, а одговорни које је Милешевић делегирао потписивали су оно што не одговара чињеницама. Зато ће Град поднети кривичне пријаве против појединаца који су били марионете Милешевића. Такође, на судску одлуку улажемо ванредни правни лек- ревизију Врховном суду, уздајући се да ће разум и морал превладати– истиче градоначелник Лукач.
И док су одговорни по задатку аминовали спорне радове, налази и „мишљења“ обиловали су пристрасностима које су, иако противно логици, резултирале поменутом пресудом, на основу које Милешевић откида позамашних два милиона евра из буџета. Илустративно је то што уговор о извођењу додатних радова никада није био склопљен, а у поступку није ни утврђено ко их је наложио. Нема ни анекса првобитног уговора.
„3Д- Пројект” наплатиће од Града 220 милиона динара
– Милешевић у спрези са саборцима из претходног режима отима од грађана Кикинде, деце, спортиста, талената, од културе, социјално угрожених, планираних инвестиција… Какав је „Нарвик“, такав је, слика и прилика, и пут који није завршен и нема употребну дозволу. Град ће изаћи из блокаде, редуковањем приоритета и трошкова. Дисциплиновано и одговорно ћемо прерасподелити новац и град ће нормално функционисати. Неке пројекте ћемо можда одложити, али од њих нећемо одустати– истиче први човек града.
Бизарности целог случаја доприноси чињеница да Град није имао никакав уговорни однос са Милешевићевом фирмом, која је чак пропустила рок за пријаву потраживања, у ликвидациону масу Дирекције. Суду то није било од важности, као ни то што за радове, иако велике вредности, није било тендера.
О пословању фирме „3Д- Пројект” говори и то што је основана у новембру 2008. године (након доласка демократа на власт). Од 2019. њени приходи су били нула.
Опор је утисак што одјеци малверзација бивше власти, у Кикинди оличене у Зорану Милешевићу и његовим марионетама, и десет година касније, сустижу на наплату. Човек који је оставио град без хотела, без хладњаче, на руб пропасти довео више фирми, па и ОФК Кикинду, сад је блокирао град. Кад је доста? Колико му још пара треба од Кикинђана?
Нису се мешали су свој посао
Током власти демократа, некада угледни Хотел „Нарвик“, претворен у ругло и руину, био је место на ком се одлучивало о судбини града. Како би спроводили његове замисли, Милешевић је, на руководеће функције, постављао кадрове који се нису превише мешали у свој посао: од Илије Војиновића, Саве Добранића, Бранислава Чолака, Едите Дивковић, Оливере Кантар, Драгана Стојановића…
Подизвођач подизвођача
Иако је главни извођач целог посла на изградњи путних коридора наступио самостално на јавној набавци, касније је закључио уговор са подизвођачем, а тај подизвођач даље са фирмом „3Д- Пројект“. Ипак, Милешевић новац није тражио од оних који су га ангажовали, већ од Града.
Брацо Азарић, сликар из Нових Козараца, представио се и љубитељима уметности у Београду, у Галерији Установе културе “Божидарац”. Прилику да излаже у овом реномираном уметничком простору добио је на конкурсу који је расписала Галерија. Отварање изложбе било је 14. јуна и Азарићеве слике биће изложене још сутра.
– Веома ми је драго што сам излагао на овако значајном месту. Изложбу је отворио мр Миодраг Елезовић, а у програму свечаног отварања наступила је моја колегиница из Београда, иначе и песникиња, Наташа Радосављевић Нера. Изложио сам ретроспективу, слике од почетака мог рада до данас, тридесетак уља на платну. Неке слике сам већ и продао – каже Азарић.
Сликарска колонија у Новим Козарцима од петка
Брацо Азарић је и оснивач сликарске колоније „Дани Здравка Мандића“ која ће, ове године, у Галерији козарачке Виле која, такође носи име по чувеном сликару из овог места, окупити двадесет учесника – из Београда, Новог Сада и Кикинде.
Почетак Колоније је у петак, 23. јуна, у 18 сати и биће означен отварањем изложбе сликарке из Кикинде, Душанке Пап Вујевић. Уметници ће стварати три дана, и у недељу, у Вили, биће приређена изложба радова насталих на овом скупу. Колонију организују Галерија “Здравко Мандић” и црквеена општина, уз подршку Месне заједнице и Града.
Како је и било најављено, прскање комараца са земље урађено је јуче и данас на територији града и насељених места.
– Временски услови били су одговарајући и ларвицидно и третирање одраслих форми комараца урађено је у свим зградама, јавним установама и другим објектима у Кикинди, у улазима и пролазима, на барама и каналима и у зони градског трга, где се радило у раним јутарњим сатима – рекла је за „Кикиндски портал“ Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе.
Третирање је урадила новосадска „Циклонизација“. Коришћени су препарати Аqуа К-Отхрине ЕW 20, Ларва Стоп и Вецтобац 12 АС. Одлуку о врсти третмана донели су Градска управа и новосадски Пољопривредни факултет на основу бројности одраслих и ларвицидних форми комараца, објаснила је Наранчићева.
Она додаје да се бројност обе форме комараца редовно контолише, и у складу са тим, и у зависности од временских услова, третмани ће бити понављани у току лета, све до септембра, прскањем са земље и из авиона, које може да се очекује наредног месеца.
Како протиче рехабилитација пет километара државног пута од Башаида до Меленаца, уверио се данас на лицу места градоначелник Никола Лукач. Радови у које ће бити уложено 245 милиона динара без ПДВ-а, изводе се по налогу Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, а извођач је Војпут доо Суботица, прецизирао је Лукач.
-Ово је један од најфреквентнијих путних праваца и за Кикинду је веома значајан. Неколико година смо из Града и Месне заједнице апеловати и дошло је на ред да се ова саобраћајница квалитетно уради. У овој години са „Путевима Србије” биће изграђен кружни ток на улазу у Башаид, чиме ће црна саобраћајна тачка бити решена. Хвала републичкој и покрајинској Влади које нам излазе у сусрет и имају слуха за наше потребе и захтеве- истакао је градоначелник.
У склопу рехабилитације коловоза, после стругања похабаног и оштећеног завршног слоја асфалта, поправке оштећеног носећег слоја, следи израда новог носећег слоја и коначно слој асфалт бетона дебљине 5 цм. Предвиђено је и ојачавање банкина слојем туцаника у ширини од 1,5 метара са обе стране коловоза као и уређење путног земљишта у ширини експропријације.
-Радови су почели 5. јуна, рок је 100 дана и биће завршени крајем августа. Тренутно је ангажовано 20 камиона и 10 разних типова механизације, као и 40 људи. Радови су обележени адекватном саобраћајном сигнализацијом- рекао је је представник извођача, дипломирани инжењер Драгољуб Шугић.
Председник Савета МЗ Башаид Бојан Микалачки истакао је важност радова за становнике тог села.
-Рехабилитација овог пута је значајна за мештане, али и за све који пролазе овуда на путу ка Зрењанину, Новом Саду или Београду. Кружни ток годинама тражимо и захвални смо што ће тај проблем бити решен-напоменуо је Микалачки.
Он је додао да је Народна банка Србије издала две лиценце за крипто мењачнице у Србији, а Комисија за хартију од вредности и одобрење за издавање два дигитална токена (врсте дигиталне имовине) који су у функцији већ годину дана и по томе наша држава заузима високо место у свету.
