Polaznici Baletske škole Novi sad, izdvojenog odeljenja u Kikindi, prikazali su večeras, na velikom godišnjem koncertu, sav svoj talenat i trud uložen u toku upravo završene školske godine. Na sceni Narodnog pozorišta nastupile su balerine i jedan baletan, od pripremnog do četvrtog razreda, u zadatim, ali i koreografijama koje su sami osmislili.
– Ovo je koncert maturanata i uvek bude i autorski jer deca i sama smišljaju koreografije.Osnovnu baletsku školu završavaju četiri učenice, one su sad šesti i sedmi razred osnovne škole. Ta deca nam se uvek vraćaju dok su u Kikindi i nastupaju sa nama, tako je i večeras. Naši polaznici se ne školuju da obavezno igraju na sceni, mi ih školujemo i kao publiku i kao ljude koji će ceniti umetnost – rekla je Ingrida Vojvodić Crnomarković, nastavnica klasičnog baleta u Baletskoj školi.
Baletska škola u Novom Sadu ove godine proslavlja sedam decenija postojanja, a izdvojeno odeljenje u Kikindi postoji 25 godina. Više od stotinu dece izašlo je iz kikindske škole. Jedini dečak trenutno je Andrej Gligorin i on je, za četvrtinu veka postojanja baleta u Kikindi, tek treći baletan.
Završni koncert otvorio je Adađo, a u finalu se igrao valcer. U međuvremenu, bilo je tarantele, varijacija iz baleta i savremene muzike jer se u Školi pohađaju i časovi savremnih igara. Igrači na sceni podelili su radost koju im donosi ova umetnost sa publikom, koja ih je nagrađivala ovacijama.
U Mokrinu je u toku Nedelja kulture koja će, posle niza književnih, muzičkih i izložbenih programa, biti krunisana dvema manifestacijama u čast slavnih Mokrinčana, Miroslava Mike Antića i Raše Popova.
U petak, 23. juna, od 21 sata, u Galeriji Doma kulture biće prikazan dokumentarni film „Miroslav Antić – okovan u slobodi” u produkciji RTV-a i Produkcijske kuće „Panorama grup“ i pod pokroviteljstvom Grada Kikinde.
Tradicionalni Memorijal posvećen pesniku, biće, 38. put, održan na Varoškom trgu u subotu, 24. juna, od 21 sata. Ove godine program nosi naziv „Putokaz za sanjare i oblake”. Učestvovaće Ana Sofrenović, Milorad Damjanović, Dragan Jovanović Danilov, Miodrag Petrović, Iva Štrljić, Ljuba Bulajić, Daša Bosnić („Ođila“), Ratomir Damjanović, Ivan Leščešen, Petra Todorić, Tamburaški orkestar „MOKAS“ i Žarko Novakov.
Memorijal organizuje Mesna zajednica Mokrin.
„Dan Raše Popova“ je u ponedeljak, 26. juna. Programi će početi u 16 sati u Galeriji Doma kulture, tribinom na temu „Šta o Raši misle pesnici odlikaši”, a zatim će biti dodeljene nagrada „Raša Popov“ i „Rašin šešir“.
Kulturno-umetnički program na Varoškom trgu pod nazivom „Rašinarije dečje igrarije” zakazan je za 19 sati. Učesnici su: Slobodan Stanišić, dobitnik nagrade „Raša Popov“ za izuzetan doprinos u stvaralaštvu za decu, Radovan Vlahović, Tode Nikoletić, Uroš Petrović, Predrag Vuković Peđolino, Ena Gogić, Vrtić „Neven” i OŠ „Vasa Stajić” iz Mokrina, KUD „Mokrin”, OŠ „Ivo Lola Ribar” iz Novih Kozaraca i mnogi drugi.
Program se završava svečanim otvaranjem izložbe portreta Raše Popova čiji su autori poznati slikari i karikaturisti, u 20 sati, u Galeriji Doma kulture.
Organizator je mokrinsko Udruženje građana „Raša Popov“.
Direktor Sportskog centra „Jezero“ Kikinda Dejan Pudar, uz saglasnost Upravnog odbora ove ustanove, doneo je odluku o popustima na letnje sezonske kartice od 10, 25 i 50 ulazaka za penzionere i roditelje odnosno staratelje koji samostalno i neposredno brinu o deci, kao i o poklon od 10 ulazaka za letnju sezonu na otvorenim bazenima za svu decu registrovane sportiste uzrasta od 7 do 14 godina.
Penzioneri ostvaruju popust od 50% na sezonske letnje kartice za otvorene bazene Sportskog centra „Jezero“ Kikinda od 10, 25 i 50 ulazaka uz ličnu kartu i penzionersku karticu iz PIO fonda.
Roditelji ili staratelji dece koji samostalno brinu o deci ostvaruju popust od 20% na sezonske letnje kartice za otvorene bazene Sportskog centra „Jezero“ Kikinda od 10, 25 i 50 ulazaka uz dokaz o razvodu ili umrlicu supružnika, prebivalištu deteta i rešenje o starateljstvu.
Sva deca registrovani sportisti klubova na teritoriji grada Kikinda uzrasta od 7 do 14 godina, uz potvrdu Granskog saveza ostvaruju pravo na poklon od 10 ulazaka za letnju sezonu 2023. na otvorenim bazenima Sportskog centra „Jezero“ Kikinda. Potrebno je da ovlašćena lica klubova donesu sezonske kartice svojih sportista i overen spisak od strane Granskog sazeza.
– Pre svega, moram da napomenem, da smo ovu odluku doneli osluškujući želje i potrebe naših sugrađana i uvažavajući njihove sugestije. Uz već postojeće sjajne popuste i prodajne akcije, želimo da omogućimo lakši pristup svima na otvorene bazene Sportskog centra „Jezero“ Kikinda- rekao je direktor Pudar.
– Što se tiče naših najstarijih sugrađana, potpisan je sporazum sa PIO fondom, da uz ličnu kartu i penzionersku karticu penzioneri ostvaruju razne i visoke popuste, do 80% na neke od usluga Sportskog centra „Jezero“ Kikinda, ali s obzirom na to da je taj ugovor na snazi od oktobra, a poštujući potrebe i veliko interesovanje naših najstarijih sugrađana, odlučili smo da omogućimo popust od 50% na sezonske karte sa 10, 25 i 50 ulazaka uz ličnu kartu i penzionersku karticu od danas.
-Takođe, roditelji koji neposredno vode brigu o deci ostvaruju popust na sezonske kartice od 10, 25 i 50 ulazaka u visini od 20%. Potrebno je da roditelji dođu sa traženom dokumentacijom u upravnu zgradu Sportskog centra „Jezero“ Kikinda, kako bi ostvarili navedeni popust- precizirao je direktor Sportskog centra i naglasio:
-Najviše smo ponosni što smo, u saradnji i uz podršku grada Kikinda i sportskog saveza Kikinda, uspeli da napravimo fantastičnu poklon akciju za najmlađe sportiste. Deca do 7 godina starosti svakako imaju besplatan ulaz na bazene Sportskog centra „Jezero“, a od danas sva deca od 7 do 14 godina, koja su registrovani sportisti u sportskim klubovima sa teritorije grada Kikinda dobijaju po 10 besplatnih ulazaka na otvorene bazene Sportskog centra „Jezero“. Potrebno je da se roditelji obrate matičnim klubovima u kojima im treniraju i za koje se takmiče deca, kako bi ostvarili popust – napomenuo je direktor Sportskog centra „Jezero“ Dejan Pudar.
Kako poslovati sa digitalnom imovinom, kako je koristiti za investiranje i računovodstveno obraditi i gde je i kako moguće pretvoriti je u realan novac i obrnuto, bile su teme današnjeg stručnog skupa u Regionalnoj privrednoj komori u Kikindi.
Stručni skup je deo prvog kripto karavana Srbije pod nazivom „Uslovi poslovanja sa digitalnom imovinom – od investiranja do računovodstva“, u organizaciji Pokrajinskog Sekretarijata za privredu i turizam, namenjenog pravnim i fizičkim licima.
Kriptovaluta je nova vrsta digitalnog novca koju u potpunosti kontroliše njen vlasnik. Najpoznatiji je bitkoin koji je samo jedna od više hiljada digitalnih valuta. Zahvaljujući tome što je van domašaja institucija i posrednika, omogućuje direktne uplate, štednju i još mnogo toga.
Posle vesti o prevarama sa kriptovalutama, važno je istaći da je ova valuta potpuno legalna na tržištu, rekao je Slavoljub Arsenijević, podsekretar u Sekretarijatu za privredu i turizam Vlade Vojvodine.
– Naša zemlja je među prvima koje imaju Zakon o kriptovalutama. Ideja je da se privrednici upoznaju sa zakonskim okvirima tržišta. Zakon otvara mogućnost da se sa ovom valutom radi kao i sa drugim sredstvima i da investitori mogu da dođu i da na taj način ulažu u srpska preduzeća, kao i da firme uzmeđu sebe rešavaju finansijske transakcije, što može da bude veoma korisno. Naša prireda je, zbog tranzicije, tehnološki 30 godina u zaostatku u određenim granama u odnosu na druge zemlje. Ovde smo u korak sa tehnologijama u finansiranju – istakao je Arsenijević.
Posle Sombora i Subotice, Kikinda je treći grad u kojem se održava stručni skup na ovu temu.
– O ovoj temi nema dovoljno informacija. Na seminar smo pozvali privrednike, privredna društva i preduzetnike koji su se odazvali u većem broju. Verujem da će se, vremenom, uključivati i firme – rekao je Tibor Horvat, predsednik Regionalne privredne komore sa sedištem u Kikindi.
Na seminaru su govorili edukatori i investitori prve akademije u Srbiji specijalizovane za kriptovalute – „CTB kripto konslating“, prvi ovlašćeni kripto računovođa, Miloš Praštalo, i predstavnici kripto-menjačnice.
– Digitalna imovina postoji u onlajn svetu i, kada imate onlajn menjačnicu, onda možete da kupite kriptovalute ili da ih prodate. Mi smo prva kripto-menjačnica koja je dobila licencu od Narodne banke Srbije. Postoji zabluda o kriptovalutama da su nesigurna imovina, zato na našem sajtu zainteresovani mogu da prouče sve aspekte kripta koji je trenutno jedna od najsigurnijih imovina na svetu. Sve prevare koje su povezivane sa tim bile su zbog ljudi, ne zbog tehnologije – istakao je Igor Mirković iz „ECD kriptomenjačnice“.
On je dodao da je Narodna banka Srbije izdala dve licence za kripto menjačnice u Srbiji, a Komisija za hartiju od vrednosti i odobrenje za izdavanje dva digitalna tokena (vrste digitalne imovine) koji su u funkciji već godinu dana i po tome naša država zauzima visoko mesto u svetu.
Posle samo dva meseca prikupljanja plastičnih čepova na dečijem igralištu na trgu, danas je konstruktor i darodavac korpe, dr Milan Brkin, otključao prepuno srce od žice i čepovi su predati korisnicima Centra za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama “Naša kuća”.
– Kao privatnik koji se bavi konstrukcijom mašina i kao građanin, osetio sam obavezu da napravim nešto za grad, da pokažemo da brinemo o Kikindi i da se bavimo humanim radom. Gledao sam u drugim gradovima kako je to rešeno i želeo sam da naša posuda za čepove bude najveća – rekao je dr Milan Brkin, vlasnik firme „Metalotehnika grup“ iz Kikinde.
Brkin dodaje da humanitarna akcija nije završena i da će, u dogovoru sa Gradom, biti još lepih iznenađenja iz njegove firme.
Čepove su preuzeli korisnici Dnevnog boravka „Naše kuće“, zadovoljni što će im, ovom donacijom dece i roditelja koji dolaze na igralište, biti ispunjena želja.
– Verujem da ćemo sada imati dovoljno novca za kupovinu sublimacionog štampača za šolje i majice, za koji već neko vreme sakupljamo sredstva – kaže Nikoleta Pavlov, v. d. direktorica Centra. – Građani nam i u naše prostorije donose čepove i mogu, ukoliko žele, i dalje to da čine.
Žičano srce danas je ispražnjeno i na raspolaganju je svoj humanoj deci i starijima našeg grada jer, humanost se uči od malena.
Rebalansom budžeta AP Vojvodine koji su poslanici usvojili na jučerašnjoj sednici pokrajinske skupštine, budžet je uvećan za 8,1 milijardu dinara.
Značajna sredstva planirana su za ustanove obrazovanja. Na listi kapitalnih ulaganja u škole je i Kikinda. Rebalansom pokrajinskog budžeta 150 miliona dinara planirano je za rekonstrukciju Osnovne škole „Feješ Klara“.
Na sednici Skupštine AP Vojvodine, poslanici su dali zeleno svetlo i za izradu plana za transportni gasovod Novo Miloševo- Kikinda, koji će finansirati NIS AD. Zbog povećane proizvodnje kiselog gasa, NIS planira izgradnju gasne turbine u Novom Miloševu i kogenerativnog postrojenja u Kikindi. Naime, kiseli gas koji se do sada samo spaljivao, uz dodatak prirodog gasa, koristiće se za proizvodnju električne i toplotne energije.
Kapitalni deo budžeta pokrajine je rekordan i iznosi 35,3 odsto. Ulaganja su čak tri i po puta veća u odnosu na 2016. godinu.
Kako je istakao predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, to najbolje potvrđuje koliko je pokrajinski budžet snažan zamajac za ekonomski i ukupni razvoj Vojvodine.
„Slučaj Vinča“ i „Muk“ dva su najnovija romana književnika Gorana Milašinovića koje je večeras predstavio u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ u Kikindi. Milašinović je pisac sa bogatim književnim opusom; za 35 godina objavio je osam romana, knjigu epistolarne proze (pisanje u obliku niza dokumenata), knjigu poezije, knjigu razgovora i zbirku priča. Romani „Apsint“ i „Kamera obskura“ bili su u najužem izboru za NIN-ovu nagradu.
Autor je, inače, lekar specijalista interne medicine, kardiolog-elektrofiziolog, direktor Pejsmejker centra Univerzitetskog kliničkog centra u Beogradu i redovni profesor na beogradskom Medicinskom fakultetu. Večeras je prvi put bio u Kikindi.
– Veoma sam počastvovan što sam ovde. Ovo je slavan grad sa slavnom istorijom i piscima, ovde se, na svakom mestu, vidi duh Srednje Evrope i Austorugarske. A u toj Srednjoj Evropi jedna od važnih stvari bila je književnost. Poreklom sam Slavonac, pa je i to je razlog što se osećam kao kod kuće – rekao je prof. dr Milašinović.
Dva nova romana su, kaže, stavljena u zajednički kontest jer su oba bazirana na istinitim događajima.
– „Slučaj Vinča“ se bavi ekstremnom humanošću prilikom prve transplantacije koštane srži koja je urađena 1958. godine u Parizu i to je bila i prva transplantacija bilo kog organa u ljudskom telu. U toku naučnog eksperimenta u Institu „Vinča“, ozračeno je pet naših atomista. Izlečeni su zahvaljujući donaciji koštane srži običnih Francuza kojima nije bilo saopšteno da će sigurno preživeti vađenje koštane srž. Za mene je to primer ekstremne himanosti. S druge strane, u romanu „Muk“ je antipod humanosti, besprizorno zlo prema prirodi, masovno ubistvo ptica u krivolovu koji se dogodio 2002 u Bačkoj. Grupa italijanskih lovaca pobila je deset hiljada ptica pevačica zarad hedonizma, gurmanskog specijaliteta koji su pravili. Ova priča poslužila mi je kao potka da ukažem na bezobzirnost prema prirodi koja vodi uništenju homosapiensa, da će možda nestati ljudi, kao što su nestali dinosaurusi i da će, možda, tada doći neka nova vrsta, koja će biti humanija prema prirodi. Svaka naša aktivnost može da sklizne u patologiju, nemar nam je lako dostupan i ne razmišljamo dovoljno.
Na veoma posećenoj književnoj večeri o delima prof. dr Milašinovića govorila je i dr Ana Stišović Milovanović, naučni saradnik na Institutu za srpsku kulturu u Prištini. Jedna od tema bila je i društveni uticaj književnosti.
– Književnost neće promeniti svet, svet menjaju politika, progres, tehnologija, dok je književnost zatvorena u ezoteričnom krugu između pisca i čitaoca, zato su ovakvi susreti veoma važni – zaključio je autor.
I posle višemilionskih ulaganja, put Iđoš- Ada nije legalizovan, nema upotrebnu dozvolu, niti je bezbedan za saobraćaj
Firma Zorana Mileševića „3D- Projekt” kao podizvođač podizvođača za građevinski „poduhvat“ za koji nije bila raspisana ni javna nabavka, a odnosi se na putni pravac Iđoš-most na Tisi kod Ade, naplatiće iz gradske kase čak dva miliona evra(!). Milion evra za navodne hitne radove i isto toliko na ime kamate. Rezultat je blokada računa grada za koju se ovih dana, sugrađani s pravom pitaju kako će uticati na dalje funkcionisanje gradskih preduzeća i ustanova, isplatu socijalnih davanja, planirane investicije…
Da je od početka, više nego sumnjiva poslovna šema preko Fonda za kapitalna ulaganja, predstavljena kao razvojni infrastrukturni projekat, bila zamišljena tako da se ogroman novac slije u privatne džepove, ukazuje niz činjenica. Put ni dan danas, posle višemilionskih ulaganja nije legalizovan, nije dobijena upotrebna dozvola niti je bezbedan za saobraćaj. Ipak, košta nas papreno.
–Građani Kikinde dobro znaju ko je Zoran Milešević i da je svojevremeno upravljao Kikindom i kadrirao– kaže prvi čovek grada Nikola Lukač u razgovoru za „Komunu“.
Lukač: Podnećemo krivične prijave protiv Mileševićevih marioneta
— Otuda i inicijativa da baš kikindska Direkcija za izgradnju grada bude nosilac posla, dok ni Čoka, Ada, niti Novi Bečej nisu hteli to da prihvate. Ozbiljne zloupotrebe su načinjene, dokumentacija ne odražava realno stanje, a odgovorni koje je Milešević delegirao potpisivali su ono što ne odgovara činjenicama. Zato će Grad podneti krivične prijave protiv pojedinaca koji su bili marionete Mileševića. Takođe, na sudsku odluku ulažemo vanredni pravni lek- reviziju Vrhovnom sudu, uzdajući se da će razum i moral prevladati– ističe gradonačelnik Lukač.
I dok su odgovorni po zadatku aminovali sporne radove, nalazi i „mišljenja“ obilovali su pristrasnostima koje su, iako protivno logici, rezultirale pomenutom presudom, na osnovu koje Milešević otkida pozamašnih dva miliona evra iz budžeta. Ilustrativno je to što ugovor o izvođenju dodatnih radova nikada nije bio sklopljen, a u postupku nije ni utvrđeno ko ih je naložio. Nema ni aneksa prvobitnog ugovora.
„3D- Projekt” naplatiće od Grada 220 miliona dinara
– Milešević u sprezi sa saborcima iz prethodnog režima otima od građana Kikinde, dece, sportista, talenata, od kulture, socijalno ugroženih, planiranih investicija… Kakav je „Narvik“, takav je, slika i prilika, i put koji nije završen i nema upotrebnu dozvolu. Grad će izaći iz blokade, redukovanjem prioriteta i troškova. Disciplinovano i odgovorno ćemo preraspodeliti novac i grad će normalno funkcionisati. Neke projekte ćemo možda odložiti, ali od njih nećemo odustati– ističe prvi čovek grada.
Bizarnosti celog slučaja doprinosi činjenica da Grad nije imao nikakav ugovorni odnos sa Mileševićevom firmom, koja je čak propustila rok za prijavu potraživanja, u likvidacionu masu Direkcije. Sudu to nije bilo od važnosti, kao ni to što za radove, iako velike vrednosti, nije bilo tendera.
O poslovanju firme „3D- Projekt” govori i to što je osnovana u novembru 2008. godine (nakon dolaska demokrata na vlast). Od 2019. njeni prihodi su bili nula.
Opor je utisak što odjeci malverzacija bivše vlasti, u Kikindi oličene u Zoranu Mileševiću i njegovim marionetama, i deset godina kasnije, sustižu na naplatu. Čovek koji je ostavio grad bez hotela, bez hladnjače, na rub propasti doveo više firmi, pa i OFK Kikindu, sad je blokirao grad. Kad je dosta? Koliko mu još para treba od Kikinđana?
Nisu se mešali su svoj posao
Tokom vlasti demokrata, nekada ugledni Hotel „Narvik“, pretvoren u ruglo i ruinu, bio je mesto na kom se odlučivalo o sudbini grada. Kako bi sprovodili njegove zamisli, Milešević je, na rukovodeće funkcije, postavljao kadrove koji se nisu previše mešali u svoj posao: od Ilije Vojinovića, Save Dobranića, Branislava Čolaka, Edite Divković, Olivere Kantar, Dragana Stojanovića…
Podizvođač podizvođača
Iako je glavni izvođač celog posla na izgradnji putnih koridora nastupio samostalno na javnoj nabavci, kasnije je zaključio ugovor sa podizvođačem, a taj podizvođač dalje sa firmom „3D- Projekt“. Ipak, Milešević novac nije tražio od onih koji su ga angažovali, već od Grada.
Braco Azarić, slikar iz Novih Kozaraca, predstavio se i ljubiteljima umetnosti u Beogradu, u Galeriji Ustanove kulture “Božidarac”. Priliku da izlaže u ovom renomiranom umetničkom prostoru dobio je na konkursu koji je raspisala Galerija. Otvaranje izložbe bilo je 14. juna i Azarićeve slike biće izložene još sutra.
– Veoma mi je drago što sam izlagao na ovako značajnom mestu. Izložbu je otvorio mr Miodrag Elezović, a u programu svečanog otvaranja nastupila je moja koleginica iz Beograda, inače i pesnikinja, Nataša Radosavljević Nera. Izložio sam retrospektivu, slike od početaka mog rada do danas, tridesetak ulja na platnu. Neke slike sam već i prodao – kaže Azarić.
Slikarska kolonija u Novim Kozarcima od petka
Braco Azarić je i osnivač slikarske kolonije „Dani Zdravka Mandića“ koja će, ove godine, u Galeriji kozaračke Vile koja, takođe nosi ime po čuvenom slikaru iz ovog mesta, okupiti dvadeset učesnika – iz Beograda, Novog Sada i Kikinde.
Početak Kolonije je u petak, 23. juna, u 18 sati i biće označen otvaranjem izložbe slikarke iz Kikinde, Dušanke Pap Vujević. Umetnici će stvarati tri dana, i u nedelju, u Vili, biće priređena izložba radova nastalih na ovom skupu. Koloniju organizuju Galerija “Zdravko Mandić” i crkveena opština, uz podršku Mesne zajednice i Grada.
Kako je i bilo najavljeno, prskanje komaraca sa zemlje urađeno je juče i danas na teritoriji grada i naseljenih mesta.
– Vremenski uslovi bili su odgovarajući i larvicidno i tretiranje odraslih formi komaraca urađeno je u svim zgradama, javnim ustanovama i drugim objektima u Kikindi, u ulazima i prolazima, na barama i kanalima i u zoni gradskog trga, gde se radilo u ranim jutarnjim satima – rekla je za „Kikindski portal“ Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Gradske uprave.
Tretiranje je uradila novosadska „Ciklonizacija“. Korišćeni su preparati Aqua K-Othrine EW 20, Larva Stop i Vectobac 12 AS. Odluku o vrsti tretmana doneli su Gradska uprava i novosadski Poljoprivredni fakultet na osnovu brojnosti odraslih i larvicidnih formi komaraca, objasnila je Narančićeva.
Ona dodaje da se brojnost obe forme komaraca redovno kontoliše, i u skladu sa tim, i u zavisnosti od vremenskih uslova, tretmani će biti ponavljani u toku leta, sve do septembra, prskanjem sa zemlje i iz aviona, koje može da se očekuje narednog meseca.
On je dodao da je Narodna banka Srbije izdala dve licence za kripto menjačnice u Srbiji, a Komisija za hartiju od vrednosti i odobrenje za izdavanje dva digitalna tokena (vrste digitalne imovine) koji su u funkciji već godinu dana i po tome naša država zauzima visoko mesto u svetu.
