May 1, 2026

Најновије

veliki park projekat

Ambiciozni planovi za temeljnu rekonstrukciju „Blandaša“- slike sve govore

Jelena Trifunović April 5, 2023

Gradski park „Blandaš“ nastao je 1896. godine. Pod zaštitom je države, u trećoj kategoriji zaštićenih prirodnih dobara. Adaptaciju i revitalizaciju Velikog parka, kako ga Kikinđani još nazivaju, nije moguće raditi osim u skladu sa strogo propisanim uslovima Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. To podrazumeva zahtevane biljne vrste, kao i određeni mobilijar što poskupljuje potrebna ulaganja u obnovu ove parkovske celine.

Budući izgled parka

-Vrednost radova je izuzetno velika i zato je najlogičnije da pokušamo da ta sredstva obezbedimo izvan budžeta grada- ukazuje Saša Tanackov, član Gradskog veća.

-Reč je o prvom pozivu programa prekogranične saradnje sa Rumunijom za ciklus do 2027. godine. Razgovarali smo sa partnerom u Žombolju u kontekstu nastavka saradnje na projektima „Zeleni Banat“ odnosno „Ekolejks“ kako bismo zajednički konkurisali. Oni nameravaju da rekonstruišu park u Žombolju- objašnjava Tanackov.

Zbog specifičnost „Blandaša“ i čitavog projekta, uključene su i druge relevantne institucije kao partneri: Fond „Evropski poslovi“ AP Vojvodine i Poljoprivredni univerzitet u Temišvaru sa svojim Šumarskim fakultetom.

-Struka nam je potrebna radi jasnih smernica. Ukoliko nam budu odobrena sredstva radićemo rekonstrukciju u saradnji sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode i Institutom za nizijsko šumarstvo iz Novog Sada sa kojim imamo ugovore na godišnjem nivou u oblasti ozelenjavanja. Rekonstrukcija „Blandaša“ je veoma skupa za naše prilike, predračunska vrednost radova iznosi 90 miliona dinara odnosno 760.000 evra. Finansiranje iz fonda EU bi podrazumevalo da bismo od njih dobili 85 odsto potrebnog iznosa, dok bi 15 posto obezbedio grad- precizira Tanackov.

Slike najbolje dočaravaju novi, obnovljeni izgled „Blandaša“. Deo vegetacije sada je uništen, šimšir je pre nekoliko godina zahvatila biljna bolest zbog čega se osušio.

-Projekat podrazumeva zanavljanje svih biljnih vrsta, nove klupe, rasvetu, uređenje pločnika. Radovi adaptacije i rekonstrukcije parka planirani su u dve faze. Prvom fazom su obuhvaćeni radovi rekonstrukcije glavne ulične ograde parka, pešačkih staza i platoa, fontane, rasvete i parkovskog mobilijara. Druga faza obuhvata rušenje i izgradnju nove jugozapadne ograde, zatim ulazne kapije u park pored stadiona, kao i kapije rasadnika.

Da li će ovaj zajednički projekat sa partnerom iz Žombolja proći u uži krug za podršku Evropske unije, biće poznato na jesen. Konkurencija je velika. Prijavljeno je čak 128 projekata ukupne vrednosti 127 miliona evra. Budžet koji će biti opredeljen je višestruko manji, iznosi 30 miliona evra.

-Projekat je rađen ozbiljno i studiozno, sa respektabilnim i stručnim partnerima. Nadamo se da će to biti prepoznato od ocenjivača- ističe Tanackov.

Budući izgled parka

Zelena pluća grada

Veliki park je tokom istorije menjao nazive, zvao se još i „Varoški vrt“ i „Narodna bašta“. U njemu se nalazi oko 700 stabala, 40 vrsta, forma i varijeteta drveća. Aleja kestena prostire se celom dužinom glavne staze. U dnu parka je vetrozaštitni pojas stabala javora i crne topole. Posebno se ističu primerci hrasta lužnjaka, platana, sofore, bele i crne topole impresivnih dimenzija.

„Blandaš“ se prostire se na površini od 2,5 hektara i jedan je od najstarijih javnih parkova u Vojvodini. Manji deo parka oblikovan je u francuskom stilu- sa geometrijski formiranim šimširima unutar kojih je cveće. Veći deo je u engleskom stilu, sa grupama stabala između kojih su travnjaci. U okviru parka, nekada se nalazio ugostiteljski objekat.

 

 

zlatne niti

Velikoselke i Iđošanke na „Zlatnim nitima”

Jelena Trifunović April 4, 2023

Udruženja žena „Velikoselke” i „Iđoš” bile su učesnice Sajma narodnog stvaralaštva prela i posela i starih zanata „Zlatne niti” održanog 1. i 2. aprila u Vrnjačkoj Banji.

Ovogodišnji, 20. Sajam „Zlatne niti” okupio je oko 70 izlagača iz svih krajeva Srbije, kao i iz Crne Gore, Severne Makedonije i Republike Srpske koji su se posetiocima predstavili svojim rukotvorinama, proizvodima iz domaće radinosti, kao i starim jelima i đakonijama srpske domaće kuhinje.

Cilj ove manifestacije je očuvanje tradicije i kulturnog stvaralaštva na našim prostorima. Organizator je Društvo žena „Zlatne niti”, a pokrovitelj opština Vrnjačka Banja.

Velikoselke i Iđošanke su na svom štandu predstavile tradicionalne gastronomske đakonije i ručne radove iz Banata, a nakon defilea zapaženo je njihovo učešće na okruglom stolu gde su razmatrane mogućnosti proširenja saradnje.

Učešće Velikoselki i Iđošanki na Sajmu u Vrnjačkoj Banji pomogla je Gradska uprava Kikinda.

Sajam zapošljavanja 1

Na Sajmu zapošljavanja ponuđeno 500 radnih mesta

Igor Crnogorac April 4, 2023

Na 18. Sajmu zapošljavanja, održanom danas u sali „Partizana“, 26 poslodavaca ponudilo je oko 500 radnih mesta u Kikindi i okolnim mestima.

– Pozvali smo poslodavce koji imaju potrebe za radnicima sada ili će zapošljavati u narednih šest meseci. Na sajmovima koje organizujemo imamo sve više poslodavaca i slobodnih radnih mesta. Najviše mogućnosti za zaposlenje sada imaju osobe sa srednjom stručnom spremom. Traže se: prodavci, konobari, kuvari, knjigovođe, administrativni radnici, električari, bravari, ce-en-ce operateri, medicinske sestre – rekla je Jelena Mitrović, direktorica kikindske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, organizatora Sajma.

Ona je dodala da je, na prošlogodišnjem sajmu zaposleno 23 odsto onih koji su podneli prijave, što je, kako kaže, veoma dobar rezultat.

Ovog momenta na evidenciji NSZ je 2.330 nezaposlenih iz grada i okolnih sela, od toga više od polovine su nekvalifikovani radnici. Za njih, kaže direktorica Mitrović, ima i najviše ponuda – u autoindustriji, metalskim i građevinskim granama. Manje se traže visokoobrazovani, kojih na evidenciji Službe ima tačno 132.

Sajam je otvorio gradonačelnik Nikola Lukač, koji je najavio dolazak novih poslodavaca.

– Pronalazimo nove investitore i važno nam je da nova radna mesta budu  kvalitetnija i više plaćena jer u ovom momentu u Kikindi ima dovoljan broj radnih mesta za nekvalifikovanu radnu snagu. Uz pomoć pokrajinskih i republičkih organa siguran sam da ćemo, pored investiticija kojih će biti u narednih nekoliko meseci, pronaći još domaćih i stranih investitora i time omogućiti Kikinđanima bolji život – rekao je Lukač.

Na Sajmu zapošljavanja svoje štandove su, između ostalih, imale fabrike: „Livnica Kikinda“, “Le Belier”, “Toza Marković”, “Mecafor”, „Calzedonia“, „Tisa automotive“, „Italtex“ Novi Kozarci“, „Japan tobacco“ iz Sente, ali i manje firme: “ProUniverzal”, „Sani optik“, „Grawe“ osiguranje, „Terra“, „Ujnina kujna“…

– Imamo jako veliko interesovanje nezaposlenih. Kod nas nije važan stepen stručne spreme ni radno iskustvo, mi obučavamo radnike – rekla nam je Marta Kopas, menadžer u maloprodaji „SP marketa“ iz Sente. – Sada nam je potreban jedan prodavac u Kikindi, a u Senti imamo i radna mesta u nabavci, marketingu i na administrativnim poslovima, ukupno za deset radnika. Zaposlenima plaćamo putne troškove.

Veliko interesovanje nezaposleni su pokazali i za posao u D.o.o. „Lira“, preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

– Budući da proširujemo proizvodni asortiman, biće nam potrebni radnici za montažu proizvoda u automobilskoj industriji i mehanizama za meko otvaranje i zatvaranje fioka. Angažovani smo da dokažemo da osobe sa invaliditetom imaju radne sposobnosti, znanja i veštine koje im omogućavaju da zasnuju samostalni život i da se osećaju kao korisni članovi zajednice, da ne moraju da budu izdržavana lica. Dajemo im šansu koji oni koriste i iskustvo nam je pokazalo da su izuzetno dobri radnici. Njihovu preostalu radnu sposobnost usklađujemo sa potrebama radnog mesta i oni imaju puni radni učinak. Trenutno imamo 133 zaposlenih, od toga 80 osoba sa invaliditetom. Danas smo dobili veliki broj prijava i jednih i drugih. Za sada samo pravimo bazu podataka i pozvaćemo ih čim se ukaže mogućnost – rekla je Valentina Rađenović, stručni radnik Zaštitne radionice „Lira“.

Radnike je danas tražila i fabrika za proizvodnju guma „Linglong“ iz Zrenjanina.

– Proizvodnja će biti započeta uskoro, još uvek ne znamo tačan datum. Iako u Zrenjaninu već imamo dosta kandidata, mislimo da će nam biti potrebni i radnici iz drugih mesta. Tražimo operatere, radnike na održavanju – tehničare i električare, radnike na obezbeđenju, viljuškariste, inženjere. Procene su da će nam biti potrebno oko 1.200 radnika. Od maja se planira uvođenje stalne autobuske linije od Kikinde do naše fabrike – kaže Jelena Marinković, iz odeljenja za ljudske resurse u Kompaniji „Linglong“.

Milošev Aleksandar ima 58 godina i 36 godina radnog staža.

– Ne biram posao, radio sam kao autogeni sekač, zidar, moler, kotlar, na farmi krava. Svejedno mi je koji ću posao sada naći, važno mi je da radim kako bih ostvario pravo na penziju.

Svoj prvi posao došla je da potraži Tijana Reljin.

– Za sada sam predala prijave za poslove u „Pekari AS“ i u prodavnici „Tune mobile“. Pokušaću i u „SP marketima“ – kaže Tijana.

Božidar Đuran je programer, završio je četvrti stepen srednjeg obrazovanja.

– Došao sam da vidim kojih slobodnih mesta ima. Radio bih bilo šta što odgovara mojim godinama i mogućnostima. Ovde se ne nudi posao u mojoj struci, ali ću svakako ostaviti svoje prijave kod poslodavaca.

U razgovorima sa predstavnicima poslodavaca, nezaposleni su se danas raspitivali za konkretne pozicije, opise radnih mesta i za uslove rada. Na samom otvaranju Sajma zapošljavanja bilo je više od stotinu sugrađana svih starosnih dobi.

biste zore krdžalić zage

Zora Krdžalić Zaga, profesorka i učesnica NOB-a     

Jelena Trifunović April 4, 2023

Zora Krdžalić Zaga, profesorka, učesnica Narodnooslobodilačke borbe i društveno- politička radnica čije ime je nosila Pedagoška akademija u Kikindi rođena je 3. marta 1914. godine u Bašaidu.

U rodnom mestu i Kikindi završila je osnovnu školu i gimnaziju, gde se i zainteresovala za socijalne probleme društva. Studije srpskohrvatskog jezika i jugoslovenske književnosti završila je u Beogradu. Delovala je u studentskom pokretu.

Godine 1938. prelazi sa suprugom Stevanom u Petrovgrad gde je predavala u gimnaziji. Jedna je od najzaslužnijih ličnosti za jačanje ženskog pokreta u tom gradu. U oktobru 1939. postaje članica KPJ. Sredinom naredne godine prelazi da predaje u Šestu beogradsku gimnaziju.

U njenom stanu u Beogradu, 1940. godine radila je ilegalna štamparija. Zora Krdžalić Zaga  je pisala tekstove za partijske listove. U Narodnooslobodilački pokret (NOP) uključila se 1943. godine, kada je prešla u Srem gde je obavljala funkciju sekretara Sreskog komiteta za iločki srez. Bila je aktivna u Antifašističkom frontu žena.

Po završetku rata imenovana je na više funkcija u KPJ u Zrenjaninu i Novom Sadu. Bila je članica Izvršnog veća Vojvodine, poslanica u Pokrajinskoj i Republičkoj skupštini, sekretarka Republičkog veća Narodne skupštine Republike Srbije i članica Glavnog odbora Narodnog fronta Vojvodine i Srbije.

Kao predsednica Saveza za prosvetu i kulturu AP Vojvodine, posvetila se izgradnji i opremanju škola i unapređenju nastave u obrazovnim ustanovama u pokrajini. Značajno je doprinela osnivanju Učiteljske mešovite škole u Kikindi 1948. godine koja je šest godina kasnije prerasla u Školu za vaspitače,  a od 1972. godine rad nastavila kao Pedagoška akademija „Zora Krdžalić Zaga“.  Doprinela je i otvaranju Ekonomske škole u Kikindi.

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih jugoslovenskih odlikovanja. Umrla je u 47. godini.

Ispred Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača bila je postavljena bronzana bista Zore Krdžalić Zage, rad akademske vajarke mr Miroslave Kojić, koja je ukradena 2015. godine.

Posle inicijative Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača koju je podržao Grad, bronzana bista je ponovo izlivena i postavljena na postament ispred Škole.

339580974_611012103884001_2152414086410331826_n

Visoka škola za obrazovanje vaspitača proslavila Dan škole i Dan studenata

Jelena Trifunović April 4, 2023

Svečanim programom u prepunom amfiteatru, dodelom diploma svršenim studentima i otkrivanjem spomen biste Zore Krdžalić Zage jedina visokoškolska državna ustanova u Severnobanatskom okrugu, proslavila je Dan škole i Dan studenata.

Eržebet Tot (48) iz Novog Itebeja je studentkinja generacije. Uspešno je završila smer vaspitač dece predškolskog uzrasta sa prosekom 9,87.

Eržebet Tot, studentkinja generacije

-Veoma mi je drago što sam završila ovu školu, zahvalna sam celom kolektivu. Predivni su profesori koji su se zalagali i trudili, zahvalna sam i koleginicama i kolegama sa kojima delim nezaboravne trenutke Svuda sa ponosom pričam o ovoj školi. Radila sam sa decom 17 godina, negovanje jezika i dramske aktivnosti i zato sam se i opredelila da upišem ovu školu. Još ne radim kao vaspitač, ali mi je to u planu- kaže Eržebet.

Čestitke Eržebet, njenim kolegama i koleginicama, kao i celom kolektivu uputila je direktorica Visoke škole strukovnih studija dr Angela Mesaroš Živkov.

-Škola danas obeležava 69 godina postojanja. Uručujemo diplome studentima koji su završili osnovne i strukovne master studije, ukupno 101 student prima diplomu. Značajno je i da smo danas otkrili bistu Zore Krdžalić Zage koja je nestala 2015. godine. Bistu je izradila akademska vajarka, sugrađanka i dugogodišnja profesorica naše škole mr Miroslava Kojić. Inicijativa da se ona ponovo postavi potekla je iz škole, a podržala ju je lokalna samouprava.

Svečanosti je prisustvovao i gradonačelnik Nikola Lukač zajedno sa članicama Ggradskog veća Valentinom Mickovski i Melitom Gombar.

-Vaš poziv je izuzetno važan, baviti se decom je nešto najlepše. Vaspitači našu decu uče ponašanju, igri, ali i kako da budu dobri ljudi. Kod nas je tradicija predškolstva i vaspitačkog poziva duga i mnoge su generacije prošle kroz ovu školu. Grad Kikinda će i dalje podržavati školu uz želju da zajednički pronađemo način da uvedemo još neke profile u narednom periodu. Siguran sam da će i ubuduće brojne generacije svoje znanje sticati u ovoj školi- poručio je gradonačelnik Lukač u obraćanju.

Čestitkama se pridružila i članica Gradskog veća zadružena za obrazovanje i kulturu Valentina Mickovski poželevši da u VŠSSOV nastave da rade sa istim entuzijazmom.

-Verujem da je jedino tako uspeh zagarantovan. Lokalna samouprava ima odličnu saradnju sa jedinom visokom školom u Kikindi upravo zbog kvaliteta kadra i svega što škola nudi. Škola ima dobru reputaciju u Srbiji, ali i Evropi i vrata svršenim studentima su širom otvorena, zavisi od njih koliko će iskoristiti resurse i kontakte koje su stekli tokom studija- rekla je Mickovski.

U svečanom programu, pored studenata ove škole, učestvovala su i deca iz vrtića.

 

–

 

orao

Otkrivena nova gnezda najređe ptice u Srbiji

Jelena Trifunović April 3, 2023

Ornitolozi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, pronašli su dva nova gnezda kritično ugrožene vrste – orlova krstaša, koji su simbol sa nacionalnog grba Srbije.

Oba gnezda nađena su u banatskom Potisju, u Međunarodno značajnom području za ptice „Slatine srednjeg Banata”, koje se prostire od Novog Bečeja na jugu, do Padeja i Iđoša na severu.

„Zahvaljujući satelitskom praćenju kretanja četiri mlada orla krstaša Mime, Mihajla, Radenka i Ivanke, u protekle dve godine naučili smo više o njihovim potrebama nego što smo znali decenijama unazad”, rekao je izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Milan Ružić.

Kako ističe, lokacije koje su najvrednija staništa na kojima orlovi pronalaze hranu, gde se odmaraju i spavaju, iziskuju hitnu zakonsku zaštitu i poštedu od seče stabala i preoravanja.

Iz Društva upozoravaju da uništavanje staništa nije jedina pretnja po krstaše već je su to i na desetine nerešenih i nekažnjenih slučajeva uglavnom namernih trovanja divljih životinja, a koja su usmerena protiv lisica, šakala i pasa a zbog čega stradaju grabljivice hraneći se zatrovanim mamcima ili ostacima otrovanih životinja.

„Velika stradanja moguće je zaustaviti jedino brzom, odlučnom i koordinisanom reakcijom institucija, i tako trajno osigurati opstanak krstaša u Srbiji”, rekao je on.

Naglasio je da trovanje životinja ne samo da predstavlja čitav splet krivičnih dela, već u jednom danu može poništiti višegodišnji trud i rad ornitologa na oporavku vrste, svu brigu koju su ljudi pokazali tokom kampanje i svu radost koju sada osećamo.

Sedam parova u Srbiji

Orlovi krstaši ubrajaju se u najređe ptice u Srbiji, budući da njihova populacija trenutno broji svega sedam parova.

Krstaš, simbol sa nacionalnog grba, u Srbiji ima status kritično ugrožene vrste, pa je svaka jedinka izuzetno značajna za njihov opstanak.

Iz Društva zahvaljuju velikom broju građana koji su im pružili podršku u dvomesečnoj kampanji “Za naše krstaše” tokom koje je sakupljeno više od milion dinara neophodnih za obilazak i čuvanje postojećih parova orlova krstaša u periodu od pet meseci koliko traje period gnežđenja, te obeležavanje i praćenje još dva mladunca.

Ženke krupnije

Dužina tela orlova krstaša, od vrha kljuna do vrha repa je oko 80 centimetara, a raspon krila i do 215 centimetara. Odrasla jedinka, koja može da živi i 30 godina, teška je do 4,5 kilograma.

Ženke su kao i kod drugih ptica grabljivica, krupnije i masivnije od mužjaka. Postaju polno zreli sa pet godina. Masivna gnezda uglavnom prave na rubu šuma, na drvoredima ili usamljenom drveću sa koga imaju dobar pregled terena. Hrane se malim sisarima, poput tekunica i pticama srednje veličine.