Најновије Архиве | Паге 664 оф 700

Град помаже предузетнике и предузећа: Пријаве на конкурс до 28. априла

Jelena Trifunović Април 11, 2023

Град Кикинда и у овој години на основу конкурса доделиће бесповратна средства предузетницима, микро, малим и средњим предузећима која послују на територији Града Кикинде, за суфинансирање набавке машина и опреме, нове и половне до седам година старости.

Право на коришћење бесповратних средстава имају предузетници, микро, мала и средња предузећа која имају од једног до 100 запослених. Неки од услова су да су уписани у регистар Агенције за привредне регистре најкасније до 31. децембра 2021. године, да имају седиште односно регистрован огранак на територији Града Кикинде и да су позитивно пословали у 2022. години.

Преглед достављене документације и испуњеност услова за доделу бесповратних средстава утврдиће Комисија за оцењивање и одабир корисника коју решењем образује градоначелник.

Учесник конкурса може поднети захтев за суфинансирање највише до 50% вредности предметних машина и опреме са урачунатим ПДВ-ом (уколико је продавац опреме у систему ПДВ-а).

Најмањи износ средстава по пројекту је 75.000 динара, а највећи 400.000 динара. Пријављивање на конкурс траје до 28. априла.

За овај програма подршке развоју, осавремењивању, проширењу и повећању обима производње, стабилизације производње, инвестирања у савремена средства за рад у циљу повећања конкурентности привредних субјеката, те укупног развоја предузетништва и привреде на територији града Кикинде, у градском буџету је опредељено три милиона динара.

Текст конкурса, правилник за доделу подстицаја и образац пријаве налазе се на сајту града.

Много воље у малом месту – за још лепши Сајан

Igor Crnogorac Април 10, 2023

Сајан је једно од најмањих насељених места на подручју града Кикинде, и село у којем се, у сарадњи са Месном заједницом, мештани веома труде да га учине што лепшим и удобнијим за живот.

– Трудимо се да наше расположиве капацитете – хумане, материјалне и законске, усмеравамо ка побољшању живота наших мештана, да им увек пружимо адекватну помоћ, колико год смо у могућности. Приоритете у раду утврђујемо тако што слушамо њихов глас и то усклађујемо са расположивим финансијским средствима – каже председник Савета Месне заједнице Сајан, Золтан Тот.

Уређени коловози, расвета, сигнализација…

Осврћући се на годину за нама, Тот каже да је већина планираног и остварена.

– Планирали смо поправку крова на старој биоскопској сали. Струка је, међутим, проценила да је потребна комплетна реконструкција која кошта пет милиона динара, па смо, за сада, учинили први корак, израдили смо пројектно-техничку документацију. Као што је и било предвиђено, изградили смо два аутобуска стајалишта, ремонтовали смо електричну инсталацију расвете у Дому културе и поставили соларну саобраћајну сигнализацију за успоравање у зони школе на регионалном путу што, показало се, има ефекта. Урађен је коловоз са туцаником у улицама Ударничка, Хуњади Јаноша и Петефи Шандора, што нам је било преостало из претходне године – каже Тот.

Из буџетских средстава Града, која су износила шест милиона динара, обновљена је и јавна расвета у целом селу и постављене су нове лед-сијалице. Планирано одржавање тротоара остало је за ову годину.

– Настављени су и радови на путу између Сајана и Иђоша који користе наши пољопривредници. У 2021. години уређен је део у дужини од 800 метара, а прошле године туцаник је постављен на још 600 метара пута. Ове радове финансирао је Покрајински секретаријат за пољопривреду, а за средства је аплицирао Град. У питању је напредна технологија, нови, квалитетни материјали су уграђени и очекујем да ће дуго трајати.

Тот додаје да је, од Покрајинског секретаријата за образовање, прошле године добијено 30 хиљада динара за израду вишејезичне информационе табле – на српском, мађарском и енглеском језику, са мапом и агендом места, која ће ускоро бити постављена у центру села.

По конкусима за јавне радове, Месна заједница је, у 2022. години, радно ангажовала три особе са инвалидитетом, за шта је утрошено 443 хиљаде динара.

Мештани у редовним акцијама уређења села

У Сајану се веома води рачуна о томе да се село редовно, периодично чисти и уређује. Акцијама се мештани спремно одазивају, организовано, као чланови удружења, или самостално, каже Тот.

У акцији пошумљавања простора око фудбалског терена, посађено је 600 стабала сибирског бреста, добијеног од „Војводинашума“. МЗ је прошле године обезбедила и вишегодишње засаде који су посађени у парку у центру села. Одржавање и заливање садница такође су мештани преузели као своју обавезу.

У великој акцији поводом Дана планете у априлу, очишћено је цело село. Још једна редовна активност је „Базар здравља“ – бесплатно мерење крвног притиска и шећера у крви, које организују веома активно месно Удружење пензионера и Црвени крст Кикинда.

Удружења са дугом традицијом и дуговечним манифестацијама

Културно-уметничко друштво „Ади Ендре“ најстарије је у Сајану, ове године славе 75 година постојања. Овај КУД познат је на ширем простору као носилац „Жетелачких свечаности“. Заслужни су и за организацију Дана села – Светог Стефана, али и за бројне културне и фолклорне манифестације.

Вишедеценијским радом на очувању обичаја могу да се похвале чланови Друштва за неговање традиције и екологије „Делибаб“. Они су, ове године, 29. пут одржали Ускршње свечаности.

– Поред већ поменутог Удружења пензионера, у друштвеном животу села активни су и чланови Добровољног ватрогасног друштва. Чланови Ловачког удружења „Слатина“ такође, поред својих редовних активности, нађу времена да се прикључе акцијама које покреће Месна заједница, као и Удружење спортских риболоваца које, иначе, редовно организује и такмичења за најмлађе – каже Тот.

Он напомиње да је за удружења која немају своје просторије доступан простор у Дому културе са плаћеним режијским трошковима.

За дотације цивилним и спортским организацијама, удружењима и Римокатоличкој цркви, из буџета намењеног селу издвојено је, прошле године, 1,4 милиона динара.

Да у селу свима буде добро

И ове године, када су у питању инвестиције, радиће се по установљеним приоритетима, каже Золтан Тот.

– Лимени кров зграде у којој се налази вртић „Медењак“ је у веома лошем стању, зграда је изграђена пре више од 30 година и до сада се није улагало у њу. Кров прокишњава и то нам је приоритетна инвестиција.

Два гасна котла у Дому културе се морају заменити новим како би се смањили трошкови и то ће бити наредна инвестиција ове године. Ускоро ће почети обнављање тротоара код пијаце и наставиће се са уређењем коловоза у делу улице Хуњади Јаноша и у Ужичкој улици. Биће саниране и ударне рупе у Улици Ади Ендреа.

Редовне акције неће изостати ни ове године: уређење парка, пошумљавање, чишћење села, одржавање канала за атмосферске падавине.

Тот, такође, наглашава да ће, у читавом селу, са постављањем пречистача за воду који ће користити заједно са становницима Иђоша, бити замењене водоводне цеви.

За ову годину из буџета Града, Сајану је припало 8,5 милиона динара, што је више у односу на 2022.

– За дотације за наредну годину морамо планирати још више новца јер је сада то мало за све активности – објашњава Тот. – Било би добро да нам се издвајања повећају бар за 30 одсто.

У Сајану, према првим проценама са најновијег пописа, живи нешто више од 800 становника. На попису из 2011. године било их је тачно 1.164. У сарадњи са својом Месном заједницом мештани се труде да одржавају и побољшају услове у којима живе. Зато су сарадња и поверење од највеће важности, сигуран је Тот.

– Месна заједница треба да буде у служби грађана. Кад имају проблем, људи нам се одмах обраћају. То су, најчешће, скромни захтеви и много им значи када то решимо. Увек се трудимо да им помогнемо и то је узајамно, ради лепшег живота у нашем месту.

Колпинг друштво Србије у Сајану – оснаживање кроз едукацију

Сајан је, поред Новог Сада, једино место у Србији у којем свој едукативни центар има Међународно удружење „Колпинг“. Ова организација реализује пројекте у циљу позитивних друштвених промена кроз развој појединаца, подршку старијима и оснаживање маргинализованих група. Друштво је основано 1850. у Келну и делује у 60 земаља, у нашој држави дуже од две деценије.

Колпинг друштво Србије организује едукације, посебно намењене женама у сеоским срединама, али и јавне догађаје. У Сајану су прошле године девети пут приредили Међународни фестивал кувања, што је само једна од активности.

Предложено повећање цена такси услуга – старт скупљи за 30 динара

Igor Crnogorac Април 10, 2023

На седници Скупштине Града која је заказана за четвртак, биће разматран и предлог за поскупљење такси-превоза. Разлог за доношење овакве одлуке је, како се наводи, унапређење квалитета услуге.

У образложењу се, такође, наводи да се постојеће цене у ауто–такси систему могу сматрати готово минималним за функционисање. Повећањем цена, водећи рачуна да је она прихватљива за кориснике, омогућило би се лакше покривање трошкова за свако возило као и унапређење квалитета услуге.

Уколико се предлог усвоји, нова цена старта, тачније обавезна најнижа цена вожње, биће повећана са 220 на 250 динара у првој и другој тарифи, док ће у трећој тарифи (која се обрачунава само у новогодишњој ноћи), старт поскупети са 340 на 350 динара.

У првој тарифи (вожње од 6 до 22 сата радним данима и суботом, у оквиру места), сваки пређени километар поскупеће са 65 на 75 динара. За вожње које се обрачунавају по другој тарифи (ноћна вожња, вожња недељом и вожње до других насељених места), такође ће километар бити скупљи за десет динара и нова цена биће 90 динара.

За обе тарифе сат времена чекања поскупљује за 100 динара и износиће 750 уместо 650 динара.

Најнижа цена вожње у трећој тарифи поскупљује за десет динара и биће 350 динара, с тим што се већ урачуната километража за ову тарифу повећава са два на 2,4 километра.

Цена за превоз пртљага тежег од осам килограма остаје непромењена, у износу од 50 динара.

Иначе, најнижа обавезна цена превоза, такозвани „старт“ подразумева вожњу до 1,8 километара у оквиру прве и 1,5 километар у другој тарифи.

Градско веће одобрило је предлог повећања цена и упутило га Скупштини на усвајање. Уколико се предлог усвоји, нове цене ступиће на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном листу града Кикинде“.

Шампион знања: Стефан Варга освојио златну медаљу на државном такмичењу из програмирања

Jelena Trifunović Април 10, 2023

Стефан Варга, ученик осмог разреда Основне школе „Свети Сава“ ређа изванредне резултате из програмирања, математике и физике. Најновији успех остварио је на републичком такмичењу из програмирања одржаном у Рачунарској гимназији у Београду где је освојио прву награду и златну медаљу.

-Легли су ми задаци и добро сам урадио, четврти задатак је био доста тежак. 300 поена је требало за топ 5. Учествовала су 72 ученика осмих разреда. Ја сам се једини такмичио из Севернобанатског округа- каже Стефан за Кикиндски портал.

Захваљујући оствареном резултату, овај свестрани четрнаестогодишњак пласирао се и на Српску информатичку олимпијаду која га очекује у наредном периоду.

Да је међу најбољима и у математици и физици, потврђује то што се пласирао на државна такмичења и из ових наука. Међутим, за Стефана то није ништа необично. На чак три републичка такмичења учествовао је и прошле године када је донео две сребрне медаље: из програмирања и физике.

Неочекивано, ипак, на питање који је његов најдражи предмет у школи, одговара:

-Физичко, јер играмо баскет.

Како је махер за математичке, програмерске и задатке из физике са којима мало ко у његовој генерацији може да се ухвати у коштац, признаје да му је на тим часовима у школи неретко досадно.

Као и већина тинејџера његових година, воли спорт и компјутерске игрице. Тренира тенис, игра шах, а воли и пливање којим се раније активно бавио. Прошле године је завршио Музичку школу, одсек клавир. И ту је остварио просек 5,00. Скромно каже да за све има времена.

Најзначајнија Стефанова подршка су родитељи. Математички ген имао је од кога и да наследи. Мама Зорица је професорка математике, а тата Ервин програмер и ванредни професор на Факултету техничких наука у Новом Саду. Старији брат Андреј је био ђак генерације Основне школе „Свети Сава“, а изузетне резултате из математике и програмирања наставио је да остварује и као средњошколац.

Стефану наука иде од руке, али важност рада и припреме никако није занемарива. Интернет данас у томе пружа одлично упориште, платформе попут петља.орг и цодефорцес.орг нуде мноштво корисног, едукативног материјала.

Да ће и у наставку школовања Стефан постизати сјајне успехе, несумњиво је већ сада, иако он још вага коју ће средњу школу уписати.

-Још нисам одлучио. Гимназију у Кикинди, природно-математички смер или математичко одељење Гимназије „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду- каже Стефан.

Ипак, већ сада је готово сигуран да ће програмирање и област вештачке интелигенције, бити његов будући позив.

Уверена да ће својим радом и трудом остварити све што зацрта је и Стефанова разредна Николина Сувајџић.

-Стефана познајем две године, у школи сам почела да радим кад су они полазили у седми разред. Стефан је дете које не жели силно да се истакне, и које на „прву лопту” не упада у очи, већ својим резултатима и радом све показује. Пре свега је друг, увек спреман да помогне свом разреду, шта год да је у питању. С обзиром на то да сам наставник музичке културе, као његов разредни старешина могу поносно да кажем да Стефан одлично свира клавир и да је завршио основну музичку школу, што ми је посебно драго. Целом разреду сам пре свега пријатељ, па тек онда разредни старешина, и знам да они то препознају. Стефану желим да никад не одустаје од својих снова- каже Стефанова разредна.

Ниже награде

Међу бројним Стефановим наградама издвојићемо још неке. На државном такмичењу из физике заблистао је и као ђак шестог разреда освојивши другу награду. Исте године пласирао се и на државно такмичење из математике и био први на окружном из програмирања.

Добио је и диплому Друштва математичара Србије за запажен резултат на међународном такмичењу „Кенгур без граница“ за 2022. годину, а лане се пласирао и на Српску информатичку олимпијаду. Међу признањима је и плакета „Свети Сава” која се додељује најбољим ученицима ове школе.

–

Порез за фриленсере по формирању портала

Igor Crnogorac Април 10, 2023

Почетком другог квартала стартовао је нови модел самоопорезивања фриленсера. Они би, већ овог месеца, требало да поднесу пореску пријаву и плате порез за први квартал, али им је одобрено да то не морају да учине док се не успостави портал „фриленсер”.

На недавном одржаном састанку представника удружења фриленсера са представницима кабинета председнице Владе Србије, речено је да фриленсери, који то желе, пријаву могу да поднесу већ овог месеца на постојећој пријави или да сачекају почетак рада портала и нову пријаву.

– Од 3. априла они могу да поднесу пореску пријаву за приходе остварене у првом кварталу 2023. тако што ће поднети пријаву на обрасцу – рекао је помоћник министра финансија, Драган Демировић.

Гостујући на РТС-у у петак, Иван Радак из НАЛЕД-а, рекао је да ће портал почети да ради у другом кварталу и да фриленсери који пријаве и плате порез у року од 30 дана од почетка његовог рада неће морати да плаћају камату, преноси Танјуг.

Подручна лига „Зрењанин”: Полет посустаје, нови неуспех Делије

Dejan Panić Април 9, 2023

Наковачки Полет у дербију за друго место у Подручној лиги „Зрењанин”, у Меленцима је убедљиво поражен 4:1 од Русанде док је мокрински Делија изгубио 2:0 у Српској Црњи од Будућности.

Меленчани су већ на одмору водили 4:0, а након четврт сата игре једини погодак за Полет постигао је Кристиан Драганов из казненог ударца.

Полет: Гајинов, Надлачки (Мићин), Зорић, Шћепановић (Радловић), Драганов (Цвијан), Буцало (Узелац), Марковић, Кењало, Красин, Вукобрат, Нешић (Инђић).

Водећи Српскоцрњани рано су повели против Мокринчана без резервних играча, а ближе крају утакмице и оверили тријумф којих их, девет кола пре краја надметања, чврсто одржава на лидерској позицији.

Делија: Ковач, Тот, Вукобрат, Де. Миладинов, Д. Симић, Перишић, Фишаков, Недељков, Толмач, Моноштори, Челекетић.

Полет је пао на четврто место, има 10 бодова мање од лидера из Српске Црње, а три од другопласиране Русанде. Делија пак трећи је одоздо са 16 бодова.

Мокринчани ће у наредном 22. колу чекати Меленчане, а у Наково долази АСК из Арадца.

Друга лига Војводине. Мокринчани пред циљем

Друга рукометна лига Војводине: Мокринчани пред циљем

Dejan Panić Април 9, 2023

Рукометаши мокринске Црвене звезде у 21. колу Друге лиге Војводине забележили су 20. победу у сезони и бод их дели од овере првога места и пласмана у наш трећи степен надметања. Мокринчани су данас у Панчеву 30:27 победили РА Динамо, а у наредном колу дочекаће ЖСК из Жабља који је други на лествици са 10 бодова заостатка.

Црвена звезда: Крстић, Алмаши 2, Гаврилов, Иветић, Дукатаров 8(6), Маркуш 2, Домазет, Векић 3, Голић 5, Трнић 4, Ковач 4, Блажић, Ладичорбић 2, Малуцков.

Играле су у истом рангу и девојке ЖРК Мокрина, претпоследње на табели, које су поражене 37:35 у 15. колу на свом терену од Врбаса, а следећи противник биће им Нафтагас у Елемиру.

ЖРК Мокрин: Бркин 15(5), Стојшић 1, Вукобрат 3, Кецић, Попадић 3, Кнежев 4, Рељин, Бајкин 6, Ладичорбић 3.

Мушка АРКУС лига: Огроман улог, мала добит за танку наду у спас

Dejan Panić Април 9, 2023

Унапред се знало, поражени из вечерашњег дуела у „Језеру”, Кикинда – Шамот (Аранђеловац), могу сматрати три кола пре краја да су испали, а и евентуални реми обе екипе оставио би, готово је сигурно, зацементиране испод црте спаса. Са тим сазнањем ривали за опстанак ушли су у дуел, који је на крају, пред стотинак гледалаца, припао Кикинђанима – 39:34.

Први део већ донео је много голова уз минималне разлике за ривале, 18:17 било је за Кикинђане. И у наставку пресликано, све до половине тога дела игре. Тада се пуцачки расположенија Кикинда резултатски одлепила, додуше захваљујући истовремено и свом голману Гаћиновићу који је на супротној страни терена баш у том периоду био одличан. Видело се већ тада да нашима други везани успех неће измаћи. Како било, улог и напор Кикинђана био је огроман, а добит мала тек толика да продужи танку наду у спас.

– Тешка утакмица, после два месеца успели смо да победимо код куће. Знамо каква је ситуација на табели и ово је битна победа за нас. Било смо борбени и пожртвовани, надамо се опстанку – рекао је наш Марко Трнинић, проглашен за играча утакмице.

Владимир Митрески, први тренер Кикинђана редовно у оваквим ситуацијама када главни шеф струке, најчешће „са стране”, добије од „Гриндексоваца” карту у једном правцу, додао је:

– Нервозно смо ушли у меч, али смо паметно играли у нападу, а када су се наши голмани разбранили све је дошло на место. Трнинић је играч утакмице, али било их је још неколико који су заслужили тај епитет. Презадовољан сам, борићемо се до краја.

Наредног викенда неће бити рукомета, предстојеће 24. коло на распореду је за девет односно 10 дана, а Кикинђани ће 19. априла играти у Београду против Партизана. Три кола пре краја, Кикинда је прва испод црте опстанка, али сада са 13 бодова, два мање од Пролетера и три од Југовића.

МРК Кикинда: Балабан, Кукић, Стојановић 7, Босанчић, Лисица 4(2), Трнинић 1, Ђукић, Мишков (одбрана, 2 седмерца), Шијан 8, Врговић 8, Панић 2, Ракић 2, Комарек 4(2), Илијин 3, Гаћиновић (7 одбрана, два седмерца).

Обележен Светски дан Рома – културом и образовањем до бољег упознавања

Igor Crnogorac Април 9, 2023

Поводом Светског дана Рома, 8. априла, данас је одржан програм у Народном позоришту. Припремила су га два удружења из Кикинде – Ромски облак маште и КИ РОТ.

Свечаности су присуствовали градски, окружни, и покрајински функционери.

– Град Кикинда чини огромне напоре да се побољша положај ромске националне заједнице. Локалним акционим планом обухваћене су мере и активности у областима образовања, побољшања становања, културе. Кикинда је град у којем највише деце учи ромски језик са елементима националне културе, што нам је веома важно ради очувања националног идентитета – рекла је посланица у Скупштини АП Војводине, Јелена Јовановић.

Културне манифестације ради промоције културног идентитета Рома биле су локално ограничене на саме ромске заједнице. Установе културе нису препознавале значај активности за ромску националну мањину, што у Кикинди никада није био случај, истакла је директорица покрајинске Канцеларије за инклузију Рома, Љиљана Михајловић.

– Кикинда активно спроводи програме представљања културе и традиције ромске националне мањине, што је нама веома важно јер сматрамо да, на тај начин, упознајемо једни друге, разбијамо предрасуде једни према другима и стварамо толерантније друштво у којем су сви грађани равноправни.

Програму су присуствовали и начелник Севернобанатског управног округа, Мирослав Дучић, и чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

– Програм носи посебну поруку, а то је подизање свести међу нашим суграђанима о проблемима са којима се носе припрадници ромске националности. У Граду се трудимо да сарађујемо са њима, да им помогнемо у сузбијању сиромаштва, образовању и сузбијању дискриминације – рекла је Валентина Мицковски.

Нажалост, Роми су још увек на маргинама друштва, али напори у области инклузије дају резултате, каже Жељко Раду, координатор за ромска питања у Градској управи и председник Удружења грађана „Ромски облак маште“.

– Остварили смо напредак у социјалном становању и у економском оснаживању Рома. Боримо се за то да се млади Роми образују јер је то једини пут за излазак из зачараног круга сиромаштва и јер једино образовани Роми могу да нас представљају у правом светлу. На тај начин ћемо и остварити интеграцију о којој стално говоримо – каже Раду. – Већ је видљив велики помак. Управо велики број деце која уче ромски језик и традицију довешће до бољег образовања, до тога да што више Рома има занат, средњошколско и факултетско образовање.

У шароликом програму учествовали су рецитатори и фолклор „Ромског облака маште“ као и „КИ РОТ-а“, певач „Звезда гранда“ Борис Петровић, Женска певачка група „Мелизми“ и најмлађи бубњар, Лукијан.

– Имам осам година и идем у други разред. Моја школа се зове „Фејеш Клара“. Свирам бубњеве од шесте године, деда ме је то научио, он је мој идол – каже Лукијан.

Светски дан Рома установљен је 1990. године у Сероцку у Пољској, у знак сећања на Први међународни конгрес Рома који је одржан у Лондону од 4. до 8. априла 1971. године.

На првом интернационалном окупљању представника ромске заједнице из четрнаест земаља света, који су иницирали југословенски Роми, усвојен је међународни назив Ром, што на ромском значи човек, а за химну је изабрана песма „Ђелем, ђелем”, која говори о страдању Рома током Другог светског рата.

Обележавање Дана Рома има за циљ да укаже на чињеницу да се Роми у читавом свету налазе у знатно неповољнијем положају у односу на већинско становништво, у готово свим областима друштвеног живота, као и на њихову дискриминацију.

(ВИДЕО) Ускршње поруке љубави, мира и заједништва

Jelena Trifunović Април 9, 2023

Ускршњу мису у Римокатоличкој цркви „Светог Фрање Асишког” у Кикинди служио је жупник Ласло Бевиз. Присуствовали су јој и градски челници -Младен Богдан, председник Скупштине града, Мелита Гомбар, чланица Градског већа као и Рамона Тот, чланица Извршног одбора Националног савета мађарске националне мањине, који су честитали Ускрс свим суграђанима који данас прослављају највећи хришћански празник.

Локална самоуправа организовала је поделу ускршњих јаја која су фарбале суграђанке из Удружења жена Кикинда, а суграђанима их, уз најлепше жеље, после мисе, делили најмлађи глумци Дечијег позоришта „Лане” и запослени из кикиндског Културног центра.

Честитке уз поделу фарбаних јаја, суграђанима су упутили и активисти Градског одбора Српске напредне странке на својим штандовима.

Највећи хришћански празник који симболизује победу живота над смрћу данас прослављају католици, протестанти, англиканци, неке православне цркве и бројне мање цркве.

Ускршње славље је за вернике крај Великог поста, а први мрсни залогаји су васкршња јаја која се, према обичају, фарбају у црвено као симбол проливене крви Христове. Јаје је симбол обнављања природе и живота. Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Ускрса и зове „чуваркућа”. Деца највише воле овај празник због шарених јаја која им доносе велику радост као и свим укућанима.

У неким крајевима се чувају обичаји да понедељком, на други дан Ускрса, момци поливају девојке, како би биле здраве и лепе, а оне их дарују фарбаним јајима и другим поклонима.