Најновије

радловиц

Набавком новог апарата за аутоматску идентификацију микроорганизама, на резултате микробиолошких анализа, пацијенти више неће чекати четири или пет дана. Са комплетним антибиограмом, налази ће бити доступни за 12 сати, сазнајемо од директорице кикиндског Завода за јавно здравље др Сандре Радловић. Медицински апарат биће купљен захваљујући протеклом покрајинском конкурсу на ком је за ову намену, кикиндској здравственој установи опредељено 4,7 милиона динара.

– Микробиолошке анализе, анализе изолата бактерија и гљивица биће знатно убрзане. За мање од 12 сати добићемо комплетан резултат анализе заједно са антибиограмом. То ће посебно бити од велике користи пацијентима који леже на јединицама интензивне неге и који су животно угрожени. Ми ћемо за 12 сати добити комплетан микробиолошки налаз на који се до сада чекало четири до пет дана- указује др Сандра Радловић.

На истом конкурсу покрајине, Заводу за јавно здравље средства у висини од 19,9 милиона динара, опредељена су за грађевинске радове у приземљу зграде у улици Краља Петра Првог.

– Зграда је изграђена почетком прошлог века и потребна је адаптација. Надамо се да ће наши пацијенти и запослени добити савремену, модерну здравствену установу какву и заслужују. Током извођења радова, процес рада са пацијентима неће трпети, биће им пружане све здравствене услуге као и до сада. Сигурна сам да ће се овим новим улагањима,  здравствена заштита подићи на виши ниво- истиче директорица ЗЗЈЗ.

Након спровођења јавне набавке, нови дијагностички апарат биће купљен и стављен на распологање Центру за микробиологију Завода за јавно здравље. Подсетимо да је од марта прошле године, Центар за микробиологију смештен у новој згради у улици Генерала Драпшина, која је изграђена захваљујући суфинансирању Покрајинске владе.

Завршен први „Кикинда куп”. Славље Северних Македонаца

Дводневни, први „Кикинда куп” завршен је вечерас тријумфом скопске ФК Македонија „Ђорче Петров” која је на Градском стадиону савладала 1:0 словеначко НК Бриње из Гросупља док је у борби за треће место, истим минималним резултатом, наша новосадска Војводина победила казахстански Мустанг (Алмати). Претходно су Македонци били бољи (3:0) од Војводине, а Словенци (1:0) од Казахстанаца.

Победнички пехар и златне медаље уручио је градоначелник Кикинде Никола Лукач, другопласиранима су награде стигле из руку Драгана Пецарског, градског већника за спорт, а Јелена Чуданов, председница Спортског савеза Кикинде, наградила је трећепласиране.

За најбољег играча тунира проглашен је Адмир Љатифи из редова Скопљанаца, којему је трофеј уручио Здравко Рауковић, зачетник ”Кикинда купа”, а за најбољег чувара мреже Аиту Аикин из алматијевског клуба који је позирао са нашим Марком Вукобратом, спортским директором ОФК Кикинде, некадашњим голманом.

Додајмо, осим поменута четири полуфиналиста, јуче и данас у нашем граду надметали су се још и: београдска Црвена звезда, будимпештански Ференцварош, темишварски Галакси и наравно ОФК Кикинда. На самом концу сјајног фудбалског догађаја, новинарима се обратила Јелена Чуданов.

– Предивно је било бити део свега овога, сви који су макар на кратко посетили током ова два дана Градски стадион, могли су видети да је све било беспрекорно. Хвала Здравку Рауковићу на идеји и сви ћемо се потрудити да турнир постане традиционалан, а ево већ данас имамо најаве за идућу годину који би нови клубови могли тада бити учесници – закључила је председница Спортског савеза Кикинда.

340621418_201997905905295_5611501268949099555_н

Најновији инвестициони циклус Покрајинске владе у области здравства обухватио је све три здравствене установе у Кикинди- Општу болницу, Дом здравља и Завод за јавно здравље.

О томе колико ће ова улагања и набавка нове најсавременије опреме побољшати квалитет здравствених услуга, за Кикинди портал говоре директорице ових установа- др Весна Томин, др Биљана Марковић и др Сандра Радловић.

 

 

цхина-15989_1280

Делегација Народне Републике Кине боравиће сутра у радној посети Кикинди. После састанка у Градској кући, гости ће посетити СЦ „Језеро“ и Музеј и студио „Тера“.

Гостујућу делегацију представљаће Лиу Каи, економски и привредни саветник Амбасаде НР Кине, Xу Моyи, трећи секретар Амбасаде НР Кине, Лиу Wеи, асистент генералног директора ЦРБЦ, потпредседник Кинеске привредне Коморе у Србији и Марина Рагуш, народна посланица и председница Посланичке групе пријатељства са Кином у Скупштини Републике Србије.

Домаћини гостима из НР Кине биће Никола Лукач, градоначелник, Миленко Јованов, народни посланик у Скупштини Републике Србије, Станислава Хрњак, народна посланица у Скупштини АП Војводине, Мирослав Дучић, начелник Севернобанатског управног округа и Дејан Пудар, директор СЦ „Језеро“.

КСВ-28

Педесетдвогодишњи мушкарац који је задобио тешке телесне повреде у тучи у угоститељском објекту у Мокрину у понедељак, сада је у стабилном стању, сазнали смо у ПР служби Клиничког центра Војводине у Новом Саду.

Како се наводи у саопштењу, Т. З, рођен 1971. године, примљен је у Ургентни центар КЦВ у понедељак, након иницијалног прегледа у Општој болници у Кикинди.

Након детаљне дијагностике, лекарске помоћи и збрињавања повреда, пацијент је стабилног здравственог стања, смештен на Клинику за неурохирургију ради наставка лечења.

Кикиндска полиција ухапсила је тројицу мушкараца: Д. З. (1996), М. Ј. (1994) и Б. Л. (2003) са подручја Кикинде, због постојања основане сумње да су извршили кривична дела тешка телесна повреда и насилничко понашање, и И.Г. (1999), који је осумњичен за насилничко понашање.

Тројица ухапшених, Д. З, М. Ј. и Б. Л. се сумњиче да су у понедељак, 10. априла, у току ноћи у једном локалу у Мокрину, после свађе, задали више удараца педесетдвогодишњем мушкарцу Т. З. и младићу старом 24 године. Т. З. је задобио тешке, а младић лаке телесне повреде. Сва четворица ухапшених осумњичени су  да су уништили инвентар угоститељског објекта.

Свим осумњиченима одређено је задржавање до 48 сати, након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведени Основном јавном тужилаштву у Кикинди.

др чедомир гавранчић 1

Кикинђанина доктора Чедомира Гавранчића, специјалисту трансфузиолога и хематолога, суграђанима познатог као начелника у Општој болници, у Нови Сад је, пре двадесет година, одвео професионални напредак. Ових дана, после пет година проведених у пензији, поново се запослио, али као лекар опште праксе у Првој здравственој станици у нашем граду.

– Долазио сам у Кикинду и чуо сам да нема довољно лекара ни у примарној ни у секундарној, заштити, да је потреба енормна и да је много пензионисаних лекара враћено на посао. Хтео сам да помогнем, овде је свака помоћ драгоцена – каже доктор Гавранчић. – У Првој здравственој станици, рецимо, три лекара су недовољна за пола града, значи за око 15 хиљада становника. Ево, у поподневној смени сада је само један лекар на две амбуланте. Људи су ме јако лепо дочекали, пуно хвала свима, и особљу и пацијентима, многи су ме се и сетили, то је јако лепо и пуно ми значи. У здравству увек треба довољно искуства и стрпљења, а тога понестаје.

По завршетку Медицинског факултета у Београду, доктор Гавранчић се вратио у родни град и две године радио као лекар у Кикинди и у Башаиду. Завршио је специјализације из трансфузиологије и из хематологије. Затим одлази на место директора Покрајинског завода за трансфузију у Новом Саду и свих 11 трансфузија у Војводини. Радни век наставља и на Одељењу имунохематологије и трансфузиологије у Клиничком центру Војводине. Поред искуства у раду с пацијентима дугог две и по деценије, имао је и значајну улогу у реформи система трансфузије.

– Радно искуство је веома важно у брзој процени здравља човека. Лично мислим да је лакше са пацијентима радити као специјалиста, мада је, с друге стране, то и теже, због стручне процене. У општој пракси је пресија великог броја пацијената и различитих болести, што захтева сталну пажњу и опсервацију. Много људи је у тешкој ситуацији, остају без посла, што ремети породичне односе и њихово здравствено стање – каже др Гавранчић.

Говорећи о разликама у лечењу и самом систему здравствене заштите у време када је, као млад лекар, почињао рад са пацијентима и данас, доктор Гавранчић истиче управо значај социјалног статуса и последица по здравље.

– Има много промена у снабдевању пацијената лековима. Раније је то сваком пацијенту било обезбеђено, на књижицу, једнако су свима били доступни сви лекови, бар они основни. И свако је добијао бар примарну дијагнозу у амбуланти. Сада је много лекова на слободној листи и пацијенти морају да их купе, што нису сви у могућности. Ванредно велики су захтеви и напори за лекаре и сестре да одраде норму. Пацијенти одустају, одлазе код приватника или се сами лече. Повећањем броја лекара смањио би се број пацијената и продужило би се време које се посвећује пацијенту. Важно је да пацијент може да седне и да га саслушате, да добије и лепу реч, која је свима потребна. Мој утисак је и да се повећао број психијатријских болесника и дијабетичара. Велики број људи узима седативе.

Један од разлога мањег броја лекара је и тај што млади лекари не желе да раде ван великих центара.

– Језа их хвата да из Београда, рецимо, дођу у село. Да буду сеоски лекари, то не могу да прихвате. Мисле да развојни пут високошколованог кадра то не укључује и да је понижавајуће, сматрају да је то знак да нису квалитетни или препознати за рад у великом центру.

Он подсећа да је раније законом било уређено да је обавезан минимално двогодишњи стаж пре добијања специјализације, а приоритет у томе имали су  управо лекари који су радили у сеоским амбулантама. Тај систем треба да се врати, сматра др Гавранчић.

– По мом мишљењу треба материјално стимулисати сеоске лекаре, посебно оне у мултинационалним срединама. Такав посао укључује већи труд, у селу лекар ради све. Рад у сеоским амбулантама и општој пракси уопште, у искуственом смислу је драгоцен. Сада се сматра да то лекару специјалисти није потребно. У другим земљама такође немају обавезне две године рада у општој пракси, али је зато статус тих лекара, рецимо у Француској, бољи од статуса специјалисте.

Он додаје да је до проблема са недостатком лекара дошло и због недостатка правовремене и континуиране замене. Старији од 65 година су пензионисани, домови здравља су испражњени, неколико година нису додељиване специјализације.

– Кад пођете код лекара морате бити сигурни да ћете бити прегледани, јер сте уредно плаћали осигурање. Мора вам бити загарантован минимум права на здравље. Не сме да се догоди да неко не успе да дође до лекара јер није заказан или јер село нема лекара. Са аспекта становништва које живи у мањим срединама то није у реду јер су грађани једнаки по Уставу, треба да им је подједнако доступна здравствена заштита, али то није проблем само у Кикинди – додаје доктор Чедомир Гавранчић и закључује:

„Ја желим да учествујем и да помогнем иако сам у пензији, као и многе моје колеге, али ми смо само привремено решење“.

куд петар коциц

Фолклораше из целе Србије, али и Црне Горе и Републике Српске , њих више од шест стотина, окупили су Трећи сусрети ветерана у Ивањици.

Међу културно-уметничким друштвима која су кроз песму и игру, на најлепши начин, приближила традицију и обичаје нашег народа било је и Културно-уметничко друштво „Петар Кочић“ из Нових Козараца.

Дуг аплауз и овације, као и позиви за сарадњу који су уследили, још једном су потврдили квалитетан рад ентузијаста из новокозарачког КУД-а. У категорији двадесет ансамбала из Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе представили су се приказом свадбених обичаја из околине Врања, каже за Кикиндски портал Милан Вашалић, кореограф и уметнички руководилац КУД-а.

– Вредно је поменути да су чланови ансамбла „Петар Кочић“, иако најстарији, побрали велике симпатије како учесника, тако и бројне публике која је наступ поздравила овацијама и громким аплаузима. Непосредно након наступа, добили смо позив за сарадњу и учешће на сличним фестивалима у Ужицу и Требињу. Публика је можда први пут могла на сцени да види традиционално певање Врањанаца, да чује гајде, види обичај бријања младожење и кићења невесте и свекра. Хвала локалној самопурави која је подржала гостовање у Ивањици и омогућила КУД-у да представи своје село и уједно наш град- истиче Вашалић.

КУД „Моравица“ из Ивањице који је домаћин фолклорних сусрета, упутио је позив Културно-уметничком друштву „Петар Кочић“ да и наредне године учествује на овом фестивалу који је на овогодишњем концерту за памћење окупио културно-уметничка друштва из Краљева, Крагујевца, Београда, Новог Сада, Подгорице, Ужица, Севојна, Нове Пазове, Вишеграда, Чачка…

 

полицијска управа

Припадници Министарства унутрашњих послова у Кикинди ухапсили су Д. З. (1996), М. Ј. (1994) и Б. Л. (2003) са подручја Кикинде, због постојања основа сумње да су извршили кривична дела тешка телесна повреда и насилничко понашање, као и И.Г. (1999) из истог града, осумњиченог за насилничко понашање.

Д.З., М.Ј. и Б.Л. сумњиче се да су 10. априла, у току ноћи, у угоститељском објекту у Мокрину, након свађе, задали више удараца педесетдвогодишњем мушкарцу услед чега је задобио тешке повреде, и двадесетчетворогодишњаку који је том приликом задобио лаке повреде.

Такође, четворица ухапшених сумњиче се да су ломили инвентар локала.

Осумњиченима је одређено задржавање до 48 часова након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведени Основном јавном тужилаштву у Кикинди, наводи се у саопштењу Полицијске управе Кикинда.

полиција (2)

Друштвеним мрежама проширио се снимак бруталне туче која се догодила у једној кафани у Мокрину. Том приликом Мокринчанин Т. З. (52) кога је, како се на снимку види, група мушкараца свирепо тукла и столицама док лежи на поду, задобио је тешке телесне повреде. Језивој тучи и демолирању локала у чему је учествовало више лица, претходила је свађа.

Оштећеном је лекарска помоћ указана у Клиничком центру у Новом Саду и за сада, није познато његово стање. Ухапшенима  је одређено полицијско задржавање.

Јавност се посебно згрожена чињеницом да су се нападачи, након туче, фотографисали окрвављених руку са коментаром: „Све смо разбили хахахах”.

В_Мицковски

Како би се стекла права слика о стању културе на територији Града, из локалне самоуправе иницирана је системска анализа рада установа, институција, удружења, друштава, свих који производе и пласирају културне програме. Ово ће бити и тачка од које започиње израда Стратегије развоја културе Града Кикинде за период од 2023. до 2027. године.

О овом документу, приоритетима, кандидатури Кикинде за престоницу културе, али и о стању у овој области, за „Кикиндски портал“ говори Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање.

– То је плански и акциони документ који ће нам помоћи да искристалишемо програме који су у понуди, а такође и потребу за улагањем у инфраструктуру у овој области. Локална самоуправа није обавезна да има овакав документ, али је Стратегија најбољи начин да се издвоје добре ствари и уочи све што је потребно побољшати. Успоставиће се приоритети и знаћемо тачно где су потребне промене и улагања. Иако установе културе функционишу одлично, пријављују се на конкурсе, добијају знатна средства од министарстава и секретаријата, сматрамо да је сада добро време да видимо шта треба унапредити.

„Кикиндски портал“: За анализу стања у овој области ангажован је Завод за проучавање културног развитка. У протеклим седмицама стручњаци ове установе обавили су разговоре са фокус групама у установама и удружењима, директорима институција културе. Шта показују први резултати?

Валентина Мицковски: Највећи проблем је недостатак садржаја за тинејџере.  Такође су анкетирани грађани и, посебно, млади људи у граду и селима. Млади су рекли да им је потребно место на којем би могли да стварају, такође су изразили жељу за биоскопом и трудићемо се да им све то обезбедимо. Планирамо да  установимо место за младе на којем ће моћи да испоље своју креативност у свим областима културе и уметности, где ће моћи да стварају. Још увек немамо конкретно решење, али је чињеница да је то младима потребно да би остварили свој потенцијал и да би се осећали кориснима, да би се повезивали и имали осећај припадности, да ни не пожеле да оду у кладионицу или кафић. То је нешто што стварно недостаје овом граду. Препознато је и да сарадња између културних установа и образовних институција мора да се формализује, да се схвати озбиљније. Културни програми морају се прилагодити деци и школском програму. Уз то, најаве културних активности морају да се прилагоде комуникацији младих, а то је путем друштвених мрежа јер смо од њих чули да често нису обавештени о догађају. Све наше активности усмерене су ка томе да суграђани буду задовољни културном понудом Града, што значи да је програм усклађен са потребама и укусом публике. Стратегија развоја културе Града биће завршена до 31. јула и биће понуђена Скупштини на усвајање. Пре тога, грађани ће имати прилику да учествују у јавној расправи о овом документу у Градској управи.

„Кикиндски портал“: Кикинда ће конкурисати за Српску престоницу културе за 2025. годину. Који су наши адути и шта би нам то донело?

В. Мицковски: Поменута стратегија помоћи ће нам и приликом конкурисања за престоницу културе. Мислим да имамо чиме да се поносимо када је култура у питању јер свака од установа има одличну репутацију, како у АП Војводини тако и у Министарству. Имамо „Теру“, интернационално изврсно позиционирану уникатну установу. Народни музеј има пројекат за реконструкцију у један атрактиван и модеран простор, какав не постоји на ширем подручју, што би могло да заинтересује жири. Такође, Културни центар нуди нови инфраструктурни пројекат. Програми које ћемо понудити биће атрактивнији од постојећих. Верујемо да нам ова титула не би донела само оживљавање културног живота града и подизање културе на виши ниво, већ би се култура повезала и са осталим сферама друштва. Имаћемо бољу видљивост, маркетинг ће бити много лакши, верујем да би туризам процветао, а такође и сектор услуга, угоститељство, економија и инвестиције. Није неважно и да престоница културе добија знатна средства од министарства. Чак и ако не успемо у томе, имаћемо основ да се пријављујемо на конкурсе у држави и Европи.

„Кикиндски портал“: Како, као ресорна чланица Градског већа, оцењујете културни живот града и села?

В. Мицковски: У разговору са грађанима, у интервјуима у фокус-групама, установили смо да би било пожељно да будемо креативнији у промоцији културе у селима. Све културне установе треба да се приближе деци у селима, то ће бити у акционом плану. На пример, музеј би могао да одржава креативне радионице, позориште би могло да гостује у селима, а „Тера“ би могла да одржава радионице грнчарства или вајарства у малом – и да их упозна са оним што постоји у Кикинди. Уз то, било би пожељно да установе културе међусобно боље сарађују, као и да анализирамо рад удружења грађана. Такође сам за формалнију сарадњу између установа културе и образовних институција; схватили смо да нека деца никада нису посетила позориште, или пак „Теру“. Можда бисмо неке наставне програме могли да прилагодимо понуди неке од установа. Циљ је да свако дете зна шта Кикинда поседује, да сваке године бар једном оде у сваку од установа. Важно је то и за све грађане града и села јер сами смо најбољи амбасадори свог места.