Најновије

фризерај 1

Млади долазе и враћају се у Кикинду, многи и да би овде започели самосталан посао.

Милица Нешковић је свог супруга Васу, Кикинђанина, упознала у родној Суботици, у коју је он стигао пре десетак година у потрази за послом.

Данас је Милица у нашем граду отворила Мушки фризерски салон „Тхе Гентлеман М“.

– Муж је добио понуду за посао у Кикинди и решила сам и ја да дођем као подршка и да почнем да радим самостално. Девет година радим као мушки фризер и сада први пут отварам сопствени салон – каже Милица. – Апелујем на младе да започну свој посао, посебно ако имају занат у рукама. Има посла за све и где год да се оде, треба се само осмелити.

Овај млади брачни пар ће, са сином Богданом, своју будућност наставити да гради у нашем граду. Милица ће, за сада, радити сама, а у плану јој је и да запосли колеге и да прошири посао.

Подршку породици Нешковић данас су пружили и градоначелник, Никола Лукач, и члан Градског већа, Саша Танацков.

– Ово није јединствен случај повратка младих и породица са малом децом, опредељених да овде креирају нову будућност. То је и потврда мени и мојим сарадницима да радимо добре ствари, и додатни импулс да помажемо младима, да обезбеђујемо услове како би они могу да се врате. У нашем граду заједнички креирамо лепши, бољи и безбеднији живот. Радимо на томе да буде више посла и да нас буде још више, да од Кикинде направимо још боље место за живот и рад – рекао је Лукач.

Васа, Милица и Богдан изабрали су Кикинду као лепше место за живот и подизање породице.

Нови, савремено уређени фризерски салон са новом, креативном енергијом, налази се у Улици Димитрија Туцовића 2.

 

катарина и ненад

Вест о страшној трагедији која је задесила млади брачни пар потресла је Зрењанин и Руско Село. Беживотна тела Катарине Ј. (23) из Руског Села и Ненад Б. (25) из Зрењанина пронађена су у четвртак увече у у дворишном стану у Зрењанину. Млади пар је прошле године почео да живи заједно, а Катарина Ј. је била у четвртом месецу трудноће.

Сумња се да су се угушили од гаса који је цурео из гасне пећи пре скоро недељу дана. Да ли је ова претпоставка истинита показаће истрага, након што су тела несрећних младића и девојке послата на обдукцију.

Катарина Ј. је одрасла у хранитељској породици у Руском Селу где је живела до пунолетства. Са Ненадом се упознала у средњој школи у Зрењанину коју су обоје похађали.

– Катарина је код нас била од треће године живота. Бринули смо о њој 15 година. Од када се удала, нисмо били у контакту. Ненад и она су се упознали у средњој школи „9.мај“ у Зрењанину, коју су обоје завршили. Она је завршила за шнајдерског техничара, а он за ауто-лимара- рекла је хранитељка која је одгојила Катарину Ј.

-Превелика туга. Цео живот патња и таман кад је требало нешто лепо да се догоди, десило се најгоре. Била је добро дете- каже једна мештанка Руског Села.

Стравичну сцену затекла је власница стана у који се несрећни пар недавно уселио. Стан се продаје, па су је контактирали из агенције за некретнине. Из стана се, међутим, нико није јављао, иако је кључ био са унутрашње стране. Комшије су тврдиле да, од када се уселио млади пар, нису их ни чули нити видели. Нису приметили чак ни упаљено светло у стану.

– Комшије су ми рекле да је зид код комшије на који је наслоњена пећ из мог стана скроз врео. Позвали смо полицију и они су нам рекли да развалимо врата ако је то мој стан. Ужасну сцену смо затекли, двоје младих без знакова живота и гасна пећ на најјачој снази тако да је напукло стакло на њој – испричала је потресена газдарица.

Беживотна тела младог пара пронађена су на ћебету на сред собе. Кауча унутра није ни било. Након што су отпочели заједнички живот, са дететом на путу, млади пар планирао је да се скући.

Ненад Б. је пре три године остао без оца. Имао је мајку, брата и млађу сестру.

 

 

 

Миленко-Јованов

Кикинђанин Миленко Јованов, шеф посланичке групе Српске напредне странке у Скупштини Србије, најактивнији је посланик у садашњем сазиву парламента.

Јованов се чак 314 пута јавио за реч у Скупштини Србије. Најчешће су у питању биле реплике (205), затим говори о актима (54), амандманима (43), а најмање је причао о пословнику, 12 пута, показују подаци сајта Отворени парламент.

После њега, када су у питању најпричљивији посланици, следи неколико опозиционих политичара са 100 и више обраћања. Следећи најактивнији посланик владајуће коалиције је Маријан Ристичевић који је 74 пута говорио,

У актуелном сазиву Народне скупштине Србије налазе се представници 11 изборних листа, а посланике има 31 странка и покрет. Од њих је 70 одсто народних посланика који припадају владајућој већини, 55 одсто посланика је први пут у посланичким клупама, а 35 одсто је жена.

(Блиц)

Саша Чолак 2

На почетку смо периода цветања воћа, па су Управа за заштиту биља Министарства пољопривреде и Савез пчеларских организација Србије заједнички апеловали на пољопривредне произвођаче, кориснике средстава за заштиту биља и пчеларе, како би се смањио ризик од тровања пчела.

„Неправилна употреба средстава за заштиту биља, поред опасности да доведе до тровања пчела, утиче и на опрашивање: услед лошег опрашивања, не само да опада принос, већ се и смањује квалитет плодова, па је и мање плодова прве класе у роду”, наводи се у апелу.

Потписници подсећају да Закон потпуно забрањује примену пестицида отровних за пчеле у току цветања, у било ком делу дана, тако да се пестициди који су отровни за пчеле не смеју примењивати ни увече, ни рано ујутру.

Управа и Савез пчеларских организација апелују на пољопривредне произвођаче, да, чак и када примењују средства за заштиту биља која су отровна за пчеле код културе која није у цвету, прво сузбију корове у воћњацима јер, како наводе, корови који су у фази цветања могу да буду посећени од стране пчела.

Посебно скрећу пажњу пољопривредним произвођачима да је, приликом третирања уљане репице и соје инсектицидима, забрањено примењивати оне који су отровни за пчеле у току цветања.

Проблем је и третирање комараца из ваздуха, упозоравају, јер се често поклапа са цветањем липе и других медоносних биљака које пчеле интензивно посећују.

О томе зашто су апели неопходни и како се пчелари „носе“ са овим проблемом, за наш портал говори Саша Чолак, председник Савеза пчеларских организација Војводине, дугогодишњи председник Удружења пчелара Војводине. Чолак се пчеларством бави 37 година.

– Проблем је у томе што се не контролише спровођење прописа приликом третирања пољопривредних култура инсектицидима – каже Чолак. – Раније пестициди нису били, у тој мери, отровни за пчеле, нити је било толико пољопривредне производње на великим површинама, па је и тровање пчела био спорадична појава и догађала се на микролокацијама.

Чолак је подсетио на два велика инцидента на подручју Кикинде – први који се догодио 2015. године, када је 3.509 кошница изгубило све излетнице због тровања, али су пчелиње заједнице ипак некако преживеле; други се догодио 2019, када је, како каже, било стравично тровање. Тада је потпуно уништено 1.668 кошница отровом „фипронил“ који је, у том тренутку, био седам година забрањен за употребу на пољопривредним културама у Србији. Све је пријављено Полицији, али починиоци никада нису пронађени.

– Са позиције члана Групације за пчеларство Привредне коморе Војводине, још пре неколико година поднео сам захтев за измену Кривичног законика Србије – да то не буде само кривично дело, него и да се процесуира по службеној дужности. Пчелари не могу и не треба појединачно да се боре са адвокатима великих корпорација. Ове године предлог је обновљен и сада је потребно да лобирамо да се закон измени – каже Чолак.

Да се проблем мора решавати системски јасно је јер, како каже Чолак, пчелари сваке сезоне, од марта до краја августа, брину да ли ће пчеле затећи живе.

ГОСНС донација Гимназија

Поводом обележавања 165 година постојања Гимназије „Душан Васиљев“, данас је овој школи стигао вредан поклон. Градски одбор Српске напредне странке донирао је ђацима, за школску библиотеку 200 књига.

Поклон је уручила председница ГО СНС, Станислава Хрњак.

– Велико ми је задовољство што смо у прилици да, на овако велики јубилеј, дарујемо Гимназију чији сам и ја била ђак. Гимназијалци су ових дана, у различитим програмима, представили своје знање, умеће и посвећеност. Зато нам је важно да им омогућимо да дођу до неких наслова који им, можда, до сада, нису били доступни. Уверена сам да ће и ђаци и професори оправдати важност ове образовне институције и њен свеукупни значај за наш град – рекла је Станислава Хрњак.

Градски одбор СНС континуирано спроводи акције поклањања књига грађанима.

– Договорили смо се да се наша акција, у току ових празничних дана, измести са Трга и да књиге сада поклонимо библиотеци у Гимназији. У питању су наслови широког дијапазона – од белетристике, стручних, научних дела, до књига издатих у Кикинди и оних на страним језицима. Такође смо поклонили комплетна дела Стевана Сремца и Иве Андрића. Увек мислимо на младе и желимо да остану у Кикинди и да нам се врате после школовања – додао је Срђан Сивчев, председник Савета за науку и технологију ГО СНС.

Мирјана Дражић, директорица Гимназије, захвалила је на поклонима.

– Ово је диван поклон за завршницу обележавања нашег јубилеја. Наши ученици радо користе школску библиотеку за припрему за наставу, али и за читање из задовољства.

Станислава Хрњак истакла је да акција поклањања књига траје већ годинама.

– Суграђани увек дивно реагују. У времену развоја технологије, сматрамо да је то веома важно. Људима нудимо различите наслове, свако може да изабере књигу коју жели и добија је бесплатно. Никада не губимо из вида да је писано штиво неопходно. У овом брзом темпу живота све мање стижемо да читамо. Зато се искрено надам да ће то бити мотивација да, не само гимназијалци, него и остали наши суграђани, прочитају нешто лепо.

Она је најавила да ће кикиндски СНС још једну акцију даривања књига на Градском тргу одржати већ наредних дана.

Дан школе Васа Стајић 3

Креативним радионицама, изложбама и спортским активностима, ученици и запослени у Основној школи „Васа Стајић“ у Мокрину данас су обележили значајан јубилеј – 65 година постојања и рада.

Прослави су, у име локалне самоуправе, присуствовали Валентина Мицковски, чланица Градског већа за културу и образовање и Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе.

– Ђаци су одлучили да Дан школе буде обојен креативношћу и љубављу. Пипремили су веома лепе активности. Мислим да је сарадња локалне самоуправе и Школе на завидном ноивоу. Ми у Граду бринемо о деци, сматрамо да је улагање у образовање и инвестирање у школску инфраструктуру веома важно, како би се побољшали услови за одржавање наставе – рекла је Валентина Мицковски честитајући Дан школе ђацима и свим запосленима.

Она је истакла да је, из буџета Града, ове године, само за основно образовање идвојено 220 милиона динара, што је за 40 милиона  више у односу на прошлу годину.

Прослава јубилеја Школе биће настављена вечерас, приредбом у сали Дома културе, од 19 сати. За родитеље, пријатеље и госте, наступиће ђаци, чланови КУД „Мокрин“ и полазници Основне музичке школе “Слободан Малбашки”.

Зграда ОШ „Васа Стајић“ изграђена је 1963. године. Има 12 учионица, осам кабинета, фискултурну салу, кухињу, трпезарију, библиотеку, информатичку и учионицу са видео-бимом, просторију за продужени боравак. Највећа је сеоска школа на територији Града.

предавање јп

Мноштво корисних информација о псима као кућним љубимцима, предшколци из вртића „Мики” и „Плави чуперак” сазнали су на данашњем предавању у Културном центру које је за њих организовало Јавно предузеће „Кикинда”. Посебно одушевљење деце изазвало је то што су имали прилику да се друже са два умиљата пса из градског прихватилишта.

Веома је важно да се од малих ногу разговара на тему одговорног власништва и да малишани чују поучне савете о опхођењу према псима, потребама љубимаца и обавезама власника, указује Јелена Пантелић из ЈП Кикинда.

-Кроз разговор, дружење и видео презентацију деца су научила нешто ново и корисно и упознала се и играла са псима из градског прихватилишта. У другом делу радионице причали смо о томе како на свет гледа један пас, читајући његов дневник. У овоме нам је помогла гошћа Љубица Ђурковић која је са псећег језика превела дневник њеног љубимца Куција.

-На крају радионице, заједнички смо научили и отпевали песмицу из „Псећег дневника”, па је дружење завршено на најлепши и највеселији начин. Верујемо да су овакве акције корисне и да су забавне едукације важне за успостављање здравог односа према нашим четвороножним пријатељима- истиче Јелена Пантелић и додаје да ће ЈП Кикинда наставити да спроводи овакве активности.

Велико интересовање малишана изазвала је и књига „Псећи дневник”.

-Навикли смо на то како ми гледамо на псе и да им додељујемо разне особине, да процењујемо шта воле, шта не воле, да их шетамо кад мислимо да треба. Пошто ја са једним псом живим већ 16 година онда смо нас двоје почели да се разумемо и одлучила сам да то преточим у књигу, да презентујем широким масама шта један пас мисли. Књига је намењена деци, али мислим да и одрасли који желе да имају љубимца, добро би било да је прочитају како би знали шта их очекује. Реакције на књигу су одличне, припремамао и друго издање-наводи Љубица Ђурковић, ауторка „Псећег дневника”.

Јавно предузеће „Кикинда” је покренуло акције у циљу подизања свести о значају одговорног власништва и подстицања суграђана да размисле о удомљавању кућног љубимца како би утицали на боље разумевање добробити животиња и решавање проблема напуштених паса.

Промоција „Псећег дневника”

Из Јавног предузећа Кикинда позвали су све заинтересоване, децу и родитеље, љубитеље паса и животиња, садашње и будуће власнике љубимаца да дођу на промоцију збирке песама „Псећи дневник” Љубице Ђурковић.

-Промоција се одржати данас у 17 сати у сали Културног центра. Дођите да наставимо дружење на тему кућних љубимаца јер је неопходно што више причати о њиховом значају и потребама, као и о томе колико нам улепшавају и обогаћују живот- истиче Јелена Пантелић.

Деца воле псе

Филип Мрђа из вртића „Плави чуперак” каже да много воли животиње.
-Волим псе и мачке, али немам љубимца јер живимо у стану. Свиђа ми се ова књига о псима, волео бих да је имам.

Псе воли и Вања Богојевић.
– Немам пса јер живимо у стану. Више волим псе него мачке, Желим да, кад будемо имали кућу, да имамо куцу.

Библ_кафане 6

Предавање на тему „Испод кафанских кровова“ одржано је вечерас у Народној библиотеци „Јован Поповић”. На тему хедонизма, односно о кафанама као средишту уживања, говорила је Оливера Скоко, виши кустос-историчар уметности. Инспирација за предавање потекла је од изложбе коју је приредила под називом „Мерак ми је…“ у својој матичној кући, зрењанинском Народном музеју.

– Тему хедонизма обрађујем кроз пресек уметничких дела сликара који су били инспирисани кафанским амбијентом. Прва асоцијација за хедонизам нам је кафана – четвртасти столови, карирани столњаци, пиксле, инструменти. Кафана изједначава све слојеве, то не смемо заборавити. Стеван Алексић је насликао „Веселе Банаћане“ које људи често замењују са „Веселом браћом“ Уроша Предића, али и један и други сликар су представили тај специфични банатски начин уживања – каже Оливера Скоко.

Водитељка програма била је Милана Бајкин, библиотекар Завичајног одељења Библиотеке. Она је подсетила на почетке кафанског живота на овим просторима.

– Почетком 19. века виноградарство је било једна од најуноснијих пољопривредних грана, У Великој Кикинди под виноградима је било 300 катастарских јутара, у Мокрину још више, чак 440. Са развојем виноградарства и насељавањем Велике Кикинде, настајале су и кафане, бифеи, гостионе и хотели. Стециште трговине била је Железничка станица и на њој су биле чак четири кафане које су постојале и после Другог светског рата – каже Милана Бајкин. –  Позната је била и кафана „Када“ која се налазила на углу садашњих улица Краља Петра Првог и Семлачке. Ту је била најлепша башта и пекли су се најлепши ћевапи, док је хотел „Национал“ био стециште аристрокатије. Наш град је, у то време, имао буран кафански живот који се одвијао до ситних сати. Свака кафана имала је своју „банду“ са певачицом и певале су се севдалинке. Хотел „Национал“ је био опремљен најбољом кухињом и пићима, свирао се џез и играо амерички билијар. Собе су биле веома лепо опремљене, хотел је имао своју гаражу и радионицу. Такође је била позната и кафана „Код белог крста“ у којој је Ђура Јакшић написао песму о Мили.

У вечерашњем програму у Библиотеци атмосферу прошлих времена дочарали су, музиком на гитари, Вукашин Бајкин и Стефан Билић, ученици Основне музичке школе „Слободан Малбашки“.

микронасеље

Цене кућа и станова и у Кикинди у протеклом периоду бележе вртоглави раст. Барем такав се стиче  утисак, ако је судити по огласима у којима се станови и куће нуде на продају. Међутим, колико се тога и по којим ценама заиста и прода?

Вредност тржишта некретнина у Кикинди у прошлој години износила је 17,5 милиона динара, показују подаци Републичког геодетског завода. Поређења ради, у Пироту је вредност свих купопродаја износила 15,4 милиона, у Јагодини 31,7, а у Сомбору чак троструко више –чак 52,1 милион.

На територији Града Кикинде током прошле године продата су 82 стана. Цене су зависиле од низа фактора- локације, опремљености, спратности и бројних других, и кретале су се од 183 до 975 евра по квадратном метру. Просечна цена износила је 592 евра за квадрат.

Купци некретнина чешће су се опредељивали за куће, што је условљено самом понудом на локалном тржишту. Занимљиво је да број продатих кућа на територији Града Кикинде протеклих година бележи раст. Тако је 2020. године прометовано 219 кућа, 2021. године 248, док је током прошле године евидентирана продаја чак 398 кућа у Кикинди и околним селима. Цене продатих кућа кретале су се од неколико хиљада евра па до 80.000 евра.

Тржиште некретнина у Србији

Према извештају Републичког гедоетског завода за 2022. годину, тржиште непокретности у Србији наставља с растом већ четврту годину заредом и то мерено бројем остварених трансакција и укупне вредности купопородаја.

За разлику од тржишта непокретности у већем броју европских земаља, где је под утицајем, пре свега каматних стопа, дошло до знатног успоравања раста или чак пада – како цена тако и обима трансакција, ниво цена непокретности у Србији у протеклој години бележи раст. Број остварених трансакција на нивоу целе земље је, такође, и даље у порасту, али слабијем него протеклих година.

Најскупљи Београд на води

Најскупљи квадрат стана у Србији у 2022. години у новоградњи, прометован је на локацији Београд на води где је квадрат плаћен 10.400 евра за стан површине 97 м2.

Када је реч о староградњи, највиша цена по квадрату је 5.238 евра, плаћена за стан у београдској општини Стари град, површине 42 м2 .

Највише новца у прошлој години, чак 2,5 милиона евра, плаћен је стан површине 383 м2 у Београду на води. Најскупља кућа продата је на Савском венцу, плаћена је 5, 1 милион евра.

Псећи дневник 4

У Културном центру ће се у петак, 31. марта, одржати радионица за предшколце и представљање књиге на тему бриге о кућним љубимцима.

Едукацију о томе како бити одговоран власник кућног љубимца одржаће Бранка Живаљевић и Јелена Пантелић из ЈП „Кикинда“.

Специјални гост биће Љубица Ђурковић, ауторка књиге “Псећи дневник”. Програм почиње у 9 сати и 30 минута.

Циљ програма је да деца науче све о потребама кућних љубимаца и напуштених животиња и да на тај начин створе основе здравог односа са животињама током читавог живота. Такође, да усвоје вредности као што су одговорност, саосећање и поштовање према свим живим бићима и да науче да је одговорно власништво решење проблема напуштених паса.

Истог дана, од 17 сати, такође у Културном центру, Љубица Ђурковић ће одржати промоцију ове књиге.

Књига је намењена деци од пет до девет година, љубитељима паса, онима који већ имају кућног љубимца и онима који ће тек постати поносни власници. „Псећи дневник“ написао је  шеснаестогодишњи пас, малтезер Куци, а са псећег језика превела његова пријатељица (власница) Љубица Ђурковић, наводи се у најави.

На промоцији ће ауторка са публиком разговарати о кућним љубимцима, читати делове из дневника пса, певати, а они који одлуче да књигу те вечери понесу кући, добиће и специјални печат, односно потпис писца – пса.

Љубица је иначе дипломирани васпитач са петнаестогодишњим радним искуством и власник пса Куција. Рођена је у Шапцу 1983. године, ово јој је прва књига, а у припреми је и наставак „Псећег дневника“.