Najnovije Arhive | Page 665 of 700

U susretu ministra Vesića i ambasadorke Rumunije potvrđeno: Rekonstrukcija pruge Pančevo-Zrenjanin-Kikinda-rumunska granica značajna za obe države

Jelena Trifunović April 9, 2023

O značaju rekonstrukcije dve regionalne pruge važne za građane Srbije i Rumunije, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić razgovarao je sa ambasadorkom Rumunije u Srbiji Silvijom Davidoju. Reč je o prugama Pančevo-Vršac-rumunska granica i Pančevo-Zrenjanin-Kikinda-rumunska granica.

Ministar je istakao važnost ponovnog uspostavljanja voza između Srbije i Rumunije, koji je ukinut zbog neslaganja oko dugova. Predložio je osnivanje Radne grupe nadležnih ministarstava dve zemlje, koja bi započela i pratila realizaciju zajedničkih projekata, a za koje bi finansijska pomoć mogla da se zatraži i od Evropske unije.

– Želimo da rešimo taj problem i da ponovo uspostavimo voz između Srbije i Rumunije – naglasio je Vesić.

Istakao je i da će se graditi autoput Beograd-Zrenjanin-Novi Sad i brza saobraćajnica od Bačkog Brega, na granici sa Mađarskom, do Nakova na rumunskoj granici, što će biti najbrži put od Rumunije ka zapadnoj Evropi.

-Banat je bio zapostavljen u dosadašnjem razvoju zemlje, ali će se to promeniti, značajno ćemo ulagati u infrastrukturu u tom delu zemlje, a to će značiti i građanima Rumunije, i boljoj vezi dve zemlje- naglasio je ministar.

Danas je Uskrs za katoličke i sve vernike koji ga proslavljaju po Gregorijanskom kalendaru

Igor Crnogorac April 9, 2023

Katolici, protestanti, anglikanci, neke pravoslavne i brojne manje crkve, proslavljaju danas Vaskrsenje Isusa Hrista, praznik koji simbolizuje pobedu života nad smrću.

Uskrs je najveći hrišćanski praznik jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih.

Za katoličke zajednice središte je čitave liturgijske godine. Kako se slavi u proleće, i samo novo godišnje doba simbol je ponovnog stvaranja, a svrha mu je da ljudima donese hrabrost i nadu za još jednu godinu.

Povodom ovog praznika neguju se brojni običaji, od uskršnjih vatri, procesija s pokorničkim karakterom na veliki petak, do bojenja i ukrašavanja jaja i darivanja jajima uz uskršnja veselja i igre.

Rimokatolička crkva je najveća hrišćanska crkvena zajednica na svetu, a takođe i jedna od najstarijih crkvenih institucija. Otuda i raznolikost običaja, mada su oni u suštini slični i kod pravoslavnih i kod katolika.

Bogastvo običaja i njihova isprepletanost među različitim kulturama daju celom obredu još jedno, posebno obeležje. Na Uskrs je običaj u mnogim krajevima da se hrana, koja će se jesti na praznik, nosi na blagoslov, što lepše i bogatije ukrasi sto, i pripremi što više raznovrsnih jela.

Pravoslavni vernici obeležavaju Ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim – Cveti

Igor Crnogorac April 9, 2023

Cveti su pokretni hrišćanski praznik kojim se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim. Slavi se u nedelju, dan posle Lazareve subote, i sedmicu pre Uskrsa.

Praznik je ustanovljen u Jerusalimu krajem IV veka, kao uspomena na poslednji, carski i svečani ulazak Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim i na njegovu poslednju nedelju života.

Prema hrišćanskom predanju, Hristos je, praćen svojim učenicima, krenuo iz Vitanije u Jerusalim. Glas o dolasku Spasitelja i vaskrsenju Lazara Četvorodnevnog brzo se širio, pa su mu se na putu mnogi pridružili.

Na ulazu u Svetu zemlju, narod je Isusa dočekao prostirući haljine na put kojim će proći i mašući granama palme, što je predstavljalo iskaz dubokog poštovanja i visoke počasti.

Isus je u Jerusalim ušao na magarcu. Simbolika magarca je mir, za razliku od konja, koji simboliše rat. Stoga ulazak Hristov u Jerusalim predstavlja dolazak princa mira, ne dolazak kralja, ratnog zavojevača.

Među pravoslavcima Cveti važe za jedan od najradosnijih praznika. U narodu je vezan i za buđenje prirode i njeno cvetanje. Uoči Cveti devojke i deca odlaze u polja i beru cveće koje se ne unosi u kuću, već se ostavlja u posude sa vodom u dvorištu da prenoći. Običaj je da se tog dana mladi međusobno daruju cvećem.

Vrbica- praznik dečije radosti

Jelena Trifunović April 8, 2023

Lazareva subota u narodu poznata kao Vrbica posvećena je najmlađima i označava se kao dečiji praznik.

Vrbica je praznik dečije radosti, jer je Hristos, polazeći u Jerusalim rekao: „Pustite decu k meni, jer takvih je Carstvo nebesko”. U tom činu je i simbolika vrbe, po kojoj i praznik nosi ime. Ona simbolizuje palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja na ulasku u Jerusalim.

Običaj u našem narodu jeste da se deca dovedu u crkvu. Roditelji ih lepo obuku, kupuju im zvončiće vezane za trobijku i stavljaju ih oko vrata. Deca trče po portu i raduju se, a mlade vrbine grančice nose, potom, kućama i stavljaju se pored ikone i kandila
Zvončići koje deca nose su simbol pobede nad smrti jer je na taj dan Isus oživeo Lazara.

Pored vrbe i zvončića, običaji nalažu i da se danas nabere cveće, a potom ostavi da prenoći u vodi. Sutradan, na Cveti, svi ukućani treba da se umiju tom vodom kako bi bili zdravi.

Tradicija u Kikindi je da Vrbicu prati i vašar, koji ni ovoga nije izostao, na radost dece.

340216932_537399248468413_12781215206332245_n

340242564_713098980594368_404768815222317781_n

340442699_572341618324969_8823281924625783871_n (1)

340231612_1124493375612313_7388016418495319625_n (1)

Kamiondžija (39) izvršio samoubistvo u Mađarskoj

Jelena Trifunović April 8, 2023

Muškarac D. V. star 39 godina, rodom iz Iđoša, koji je radio kao vozač kamiona za jednu firmu, izvršio je samoubistvo vešanjem u Mađarskoj.

Ništa nije ukazivalo da muškarac ima nekih problema, a najmanje da će podići ruku na sebe. Strašna vest šokirala je sve koji su ga poznavali, kaže izvor upućen u ovaj slučaj, prenosi Informer.

– Radio je kao vozač kamiona, prevoznik za jednu firmu i često je bio na putu. Kao grom iz vedra neba pogodila nas je vest da je sebi oduzeo život. Koliko znamo, nije imao problema, bar ništa nije ukazivalo na to, tužna vest nas je rastužila i zatečeni smo saznanjem da je to uradio- kaže izvor.

Muškarac koji je počinio samoubistvo putovao je u Mađarsku. Parkirao je kamion kod jednog uzvišenja, popeo se na taj breg i u blizini pronašao banderu na koju se obesio.

D. V. je rodom iz Iđoša, ali je već duže vreme živeo u Bašaidu. Iza sebe je ostavio suprugu i dvoje dece.

Danas je Lazareva subota – Vrbica

Igor Crnogorac April 8, 2023

Pravoslavni vernici danas obeležavaju Lazarevu subotu jer se smatra da je tog dana Isus vaskrsao Lazara.

Vrbica se uvek slavi subotom, dan uoči praznika Cveti, nedelju dana pre Uskrsa.

Na ovaj dan se u pravoslavnim hramovima služi večernje bogosluženje i u crkvu se unosi mlada, tek olistala vrba. Pošto se osvešta, sveštenik grančice deli narodu.

Zatim se vrši trokratni ophod oko crkve, sa crkvenim barjacima, ripidama i čiracima i peva se tropar Lazareve subote.

Običaj je da, na ovaj dan, majke svečano obuku decu i dovedu ih u crkvu. Deci se kupuju zvončići vezani na trobojku i stavljaju oko vrata, a venčići na glavu. Mlade vrbove grančice se odnose kućama i stavljaju pored ikone i kandila.

Lazareva subota ili Vrbica se slavi sa posnom trpezom jer je u toku Uskršnji post

Lazarica u KC – vatra, kokice, krofne i tamburaši

Igor Crnogorac April 7, 2023

Jedinstven običaj ovih krajeva, preskakanje vatre, „lazarice“, veče pre Lazareve subote, održan je u dvorištu Kulturnog centra. Deca su se oprobala u preskakanju vatre i upoznala sa običajima naroda severnog Banata.

U ime lokalne samouprave, ovom lepom događaju prisustvovao je predsednik Skupštine grada, Mladen Bogdan.

– Ovo već postaje tradicija, tu su tamburaši, vatra i krofne, možemo da uživamo jer smo grad koji ume da čuva običaje. Takođe, da mlađima pokažemo da je važno čuvati nasleđe predaka i drago mi je što nas u tome podržava veliki broj sugrađama. Ne samo da se trudimo da Kikindi pružimo napredak, rast i razvoj, mi i čuvamo našu baštinu od zaborava – rekao je Bogdan.

Uprkos hladnom vremenu, dvorište Kulturnog centra večeras je bilo puno. Uz muziku tamburaškog orkestra sa bine, podeljeno je mnogo kokica, krofni i sokova.

– Već drugi put organizujemo ovaj drevni običaj Srba u severnom Banatu. Drago mi je da je odziv veliki, naši sugrađani to vole. Ovo je lep porodični događaj u kojem učestvuju svi iz porodice i nadam se da ćemo podstaći građane da ga održavaju ispred svojih kuća – kaže v. d. Direktor Kulturnog centra, Marko Markovljev. – Za sve prisutne naše drugarice iz Iđoša, Bosa Tatomir i Smilja Gecić, napravile su 800 krofni, a kokičara „Hudini“ nam je poklonila kukuruz za kokice. U dvorištu je i kutija za dobrovoljne priloge namenjene Centru za pružanje usluga socijalne zaštite.

Na Svetski dan zdravlja preventivni pregledi na Gradskom trgu

Igor Crnogorac April 7, 2023

Svetski dan zdravlja 7. april obeležili su danas aktivisti kikindskog Crvenog krsta. U saradnji sa Savetom za zdravlje Grada, Opštom bolnicom, Zavodom za javno zdravlje i Domom zdravlja, na Gradskom trgu su organizovali za sugrađane akciju besplatne provere krvnog pritiska i šećera u krvi.

– Povodom ovog datuma, organizovali smo i radionice i predavanja za učenike osnovnih i srednjih škola, kontrolisali smo zdravlje sugrađana koji su u našem programu „Briga o starima“, kao i migrantske populacije. Ove aktivnosti sprovodimo na Svetski dan zdravlja, na Svetski dan srca, ali i redovno, više puta u toku godine, u prostorijama Crvenog krsta, kao podršku zdravstvenom sistemu grada – kaže Danijela Bjeljac, sekretarka Crvenog krsta Kikinda.

Na Gradskom trgu preventivni pregled danas je obavilo 22 sugrađana. Zdravstvenom pregledu podvrgnuto je i 14 vatrogasaca Sektora za vanredne situacije Policijske uprave Kikinda.

Kikindski Crveni krst kao svoje stalne aktivnosti ima i praćenje zdravstvenog stanja korisnika programa „Briga o starima“, kao i predavanja na temu zdravstvene prevencije za migrantsku populaciju.

Svetski dan zdravlja obeležava se pod pokroviteljstvom Svetske zdravstvene organizacije. Odluka o tome donesena je na prvoj skupštini ove organizacije, održanoj 1948. godine. Ove godine, 7. aprila, SZO obeležava 75 godina od osnivanja, pod sloganom „Zdravlje za sve“.

Policija u Kanjiži pronašla 91 iregularnog migranta

Jelena Trifunović April 7, 2023

Pripadnici Radne grupe za borbu protiv krijumčarenja ljudi i iregularnih migracija, u saradnji sa Policijskom upravom u Kikindi, danas su na više lokacija na području Kanjiže pronašli 91 iregularnog migranta.

Iregularni migranti biće prevezeni u Prihvatni centar u Adaševcima, saopštila je Policijska uprava Kikinda.

Akcija je sprovedena u okviru kontinuiranog rada na suzbijanju iregularnih migracija, a policija će i u narednom periodu sprovoditi redovne kontrole kretanja i boravka migranata kako bi se očuvala bezbednost i sigurnost svih građana, kao i samih migranata.

Odlična poseta na Aprilskom bazaru – Sajam cveća odložen za posle Uskrsa

Igor Crnogorac April 7, 2023

Iako je i ovog prolećnog dana u Kikindi hladno i pada kiša, zbog vremenskih neprilika već jednom odložen Aprilski bazar, održava se danas na Gradskom trgu. Međutim, najavljeni Sajam cveća sačekaće malo lepše vreme.

– Prijavilo nam se deset cvećara, ali jutros je i sneg provejavao, pa su odustali. Nezavisno od Bazara, organizovaćemo sigurno Sajam cveća, najverovatnije prvog vikenda posle Uskrsa, ako bude lepo vreme – kaže v. d. direktorica Turističke organizacije Grada, Jasmina Milankov. – Na Aprilskom bazaru imamo 45 izlagača, tu su i udruženja građana, i izloženi su proizvodi iz različitih delatnosti. Požurili smo malo kako bi sugrađani koji to žele mogli da kupe ukrase za Uskrs.

Udruženje „Kreativni kutak“ ima nekoliko štandova. Na jednom se prodaju ručno rađene lutke.

– Prvi put izlažemo. Hladno je, ali ima posetilaca, za sada sam zadovoljna – kaže Snežana Latković.

Jedini cvećar koji nije odustao, pridružio prodavcima na Bazaru. Kod gajbica sa lekovitim i ukrasnim biljem Lasla Ajandija iz Bečeja, čeka se u redu.

– Mi pravimo vence od slame, a cveće gajimo iz ljubavi. Ljudi su ovde divni, gostoprimljivi, pozitivni i volim da dolazim u Kikindu. Ima mušterija, najviše kupuju lekovito bilje. Jako dobro se prodaje i tamjanika – kaže Ajandi koji, pored veoma povoljnih cena, kupcima daje i detaljne savete o gajenju svake biljke.