Цвети су покретни хришћански празник којим се обележава Христов улазак у Јерусалим. Слави се у недељу, дан после Лазареве суботе, и седмицу пре Ускрса.

Празник је установљен у Јерусалиму крајем ИВ века, као успомена на последњи, царски и свечани улазак Исуса Христа у свети град Јерусалим и на његову последњу недељу живота.

Према хришћанском предању, Христос је, праћен својим ученицима, кренуо из Витаније у Јерусалим. Глас о доласку Спаситеља и васкрсењу Лазара Четвородневног брзо се ширио, па су му се на путу многи придружили.

На улазу у Свету земљу, народ је Исуса дочекао простирући хаљине на пут којим ће проћи и машући гранама палме, што је представљало исказ дубоког поштовања и високе почасти.

Исус је у Јерусалим ушао на магарцу. Симболика магарца је мир, за разлику од коња, који симболише рат. Стога улазак Христов у Јерусалим представља долазак принца мира, не долазак краља, ратног завојевача.

Међу православцима Цвети важе за један од најрадоснијих празника. У народу је везан и за буђење природе и њено цветање. Уочи Цвети девојке и деца одлазе у поља и беру цвеће које се не уноси у кућу, већ се оставља у посуде са водом у дворишту да преноћи. Обичај је да се тог дана млади међусобно дарују цвећем.