Најновије Архиве | Page 662 of 700 | Кикиндски портал

Студентска питања у фокусу седнице Одборa за образовање и науку АП Војводине

Jelena Trifunović April 14, 2023

На факултете Универзитета у Новом Саду у овој школској години, уписано је 48.874 студената што је за 680 студената више у односу на претходни период. Информације о упису студената на факултете Универзитета у Новом Саду, као и пријему у студентске центре разматране су на јучерашњој седници Одбора за образовање и науку АП Војводине, којим председава Станислава Хрњак, покрајинска посланица из Кикинде.

-Сваке године се упознајемо са тим подацима и дискутујемо. На Универзитету у Новом Саду највећи број програма у високошколским установама организује се на српском језику, али се полагање испита и слушање наставе на акредитованим студијским програмима реализује и на језицима мањина, као и на енглеском језику. Учитељски факултет у Суботици наставу изводи искључиво на мађарском језику, а Медицински факултет у Новом Саду има акредитована три студијска програма на основним академским студијама и један на докторским, на енглеском језику. Имамо 500 студената који студирају на енглеском језику, поред Медицинског факултета и на Факултету техничких наука и на Технолошком- указује Станислава Хрњак.

Како указује наша саговорница, Одбор за образовање и науку разматрао је и Информацију о студентским домовима.

-У Војводини услуге смештаја студентима чије се школовање финансира из буџета обезбеђују се у студентским центрима у Новом Саду, Суботици, као и домовима ученика у Вршцу и Кикинди. Постоји и студентски дом „Европа” у Новом Саду за студенте који су основно или средње образовање завршили на мађарском језику, као и студенте српске националности који су држављани Мађарске, а студирају на неком од факултета новосадског Универзитета. Постоји и приватни студентски дом у оквиру факултета „Едуконс” у Новом Саду- наводи председница Одбора за образовање и науку AП Војводине.

Интересовање за студентске домове у Новом Саду веће од капацитета

За разлику од мањих центара попут Суботице или Вршца, у Новом Саду капацитети студентских домова не могу да приме све заинтересоване академце.

-Интересовање је веће него што су капацитети. Студентски домови у Новом Саду реализују око 80 одсто предатих захтева, а 20 одсто оних који желе, не буду смештени, иако домови имају један број једицима за смештај по економским ценама, али је то опет недовољно. За пријем у Студентски центар Нови Сад било је пријављено 3757, а примљено је 3024 студената. Важно је напоменути и то да је 10 одсто капацитета обезбеђено за студенте из осетљивих друштвених група. Покрајинска влада учествује у адаптацији простора, како би у перспективи видели шта је најпотребније. У мањим студентским центрима, па и у Кикиди, увек постоји могућност да 100 одсто захтева буде испуњено. Дом ученика и студената „Никола Војводић” у Кикинди је квалитетно оцењен и може да прими све заинтересоване, а тако је и у Вршцу и Суботици.

Улагања у унапређење студентског стандарда

-Ресорни секретаријат опредељује средства за унапређење услова. Студентски центар у Новом Саду је прошле године од ресорног секретаријата добио 4 милиона динара, радиће се и адаптација ресторана 2 у Новом Саду, ради се адаптација у Студентском дому „Фејеш Клара”, Студентски центар у Суботици је добио два милиона за извођење радова. Како што квалитетнији и ефикаснији смештајни простор да се обезбеди студентима, о томе смо детаљно разговарали на седници Одбора- указује Станислава Хрњак.

Студентски центар Нови Сад инвестира значајна средства у реконструкцију и модернизацију свих студентских домова у Новом Саду, и домова у Сомбору и Зрењанину. С том праксом се наставља и ове године. Студентски дом „Др Зоран Ђинђић” у Сомбору потпуно ће бити реконструисан, а очекује се да радови вредни око 40 милиона динара, које финансира Покрајинска влада, почну крајем пролећа или почетком лета.

Одбор за образовање и науку Аутономне покрајине Војводине на јучерашњој седници размотрио је и Предлог одлуке о доношењу Плана развоја АП Војводине од 2023. до 2030. године и предложио Скупштини њено усвајање.

На буџету 51 одсто студената

На високошколским установама у Војводини има 62.644 студената. У школској 2021/22 години у Војводини, четворогодишње средњошколско образовање завршило је 12.779 ученика.

На Универзитету у Новом Саду, високо образовање се остварује на 14 високошколских установа односно уметничких академија. Из буџета се финансира 51,09 посто студената.

Одложена премијера у Народном позоришту

Igor Crnogorac April 14, 2023

Премијера представе „Облаци“ одложена је за петак, 28. април. Првобитно најављена извођења за 20, 21. и 22. април отказују се, саопштено је из Народног позоришта.

Уместо тога, у уторак, 18. априла, на репертоару ће бити представа „Љубавно писмо“. Друга репертоарска извођења до краја месеца нису најављена.

За представу о Душану Васиљеву, „Облаци“, текст је написала Нина Плавањац, режира је Стеван Бодрожа, а лик кикиндског књижевника тумачи Владимир Максимовић.

Комад ће се играти на малој сцени.

Васкршње свечаности у Мокрину

Igor Crnogorac April 14, 2023

Програми традиционалних Васкршњих свечаности у Мокрину које организује Месна заједница у сарадњи са удружењима у овом селу, укључују велики број догађаја: приказивање обичаја, књижевне вечери, изложбе и концерте, црквене литургијске активности и, ове године, 33. Светско првенство у туцању фарбаним васкршњим јајима.

За петак је, у преподневним сатима, најављено је фарбање јаја и представљање старих мокринских обичаја у просторијама Удружења жена, као и осликавање споменика јајима на улазу у Мокрин у којем ће учествовати чланови КУД „Мокрин“ и Милош Србљин.

Изложба дечијих радова на тему Ускрса биће отворена у 17 сати у ОШ „Васа Стајић“. За 20 сати, у Дому културе, заказано је књижевно вече. Познати стрип-уметник из Мокрина, Спасоје Кулаузов, говориће о својој „Књизи стрипова“.

Две изложбе – ручних радова чланица Удружења жена и мокринских ликовних уметника, биће посрављене у суботу увече у Галерији Дома културе. Отварања су у 18 и 20 сати. У 22 сата почиње вече у Мокринском музеју.

На Варошком тргу ће се у недељу одржати 33. Светско првенство у туцању фарбаним васкршњим јајима. Такмичења ће почети у 9 и 30, наступом јуниора, а финале 16 најбољих заказано је за 12 сати. У 20 сати ће концерт одржати група „Апсолутно романтично“.

Васкршње свечаности затвориће КУД „Мокрин“, целовечерњим концертом у понедељак, од 19 сати, у Дому културе.

Obaranje ruku. Sport u ekspanziji i u našem gradu

Обарање руке: Спорт у експанзији и у нашем граду

Dejan Panić April 13, 2023

Спортско обарање руке (Armwrestling), спорт је у експанзији, прича Илија Трамошљанин из кикиндског Armwrestling Teama.

– Ова спортска дисциплина све је популарнија међу младом популацијом, посебно мушкарцима, а очекује се да постане олимпијски спорт на Олимпијади у Лос Анђелесу 2028. године – каже Трамошљанин.

Кикиндски обарачи руке организовани су у поменутом тиму током минулих годину дана.

– Имамо седморицу активних обарача који желе да се опробају у овој дисциплини. Телевизија „Arena Fight” преноси уживо турнире у нашем спорту и то у великој мери помаже да се обарање руке подигне на још виши ниво у нашој земљи.

Кикинђани се, према његовим речима, спремају за надметање које их очекује за пет месеци.

– Куп Србије на распореду је 18. септембра, а дотле ћемо се припремати вежбајући спортове снаге и моторике – закључује Трамошљанин.

Осим њега – сениора до 100 кг, ту су и јуниор Стефан Репац, потом сениори: до 100 кг Саша Игњатов, Никола Голушин до 110 кг и преко 110 кг Владимир Булатовић те рекреативци Петар Драгољевић и Давид Грујић.

(ВИДЕО) Представници амбасаде Кине и кинеске привреде у Кикинди – прилика за сарадњу са инвеститорима

Igor Crnogorac April 13, 2023

У посети Кикинди данас су били представници амбасаде Народне републике Кине и привредници из ове државе. Посету је иницирала народна посланица Марина Рагуш, председница Посланичке групе пријатељства са Кином. Она је, приликом недавне посете Кикинди, увидела могућности за почетак разговора о сарадњи кинеских и компанија из нашег града, рекао је народни посланик Миленко Јованов који је, са представницима локалне самоуправе и округа дочекао високе госте у Градској кући.

– Представници кинеске амбасаде већ су долазили овде пре много година, када су набављали машине и опрему из кикиндских фабрика. Тих фабрика данас више нема. На нама је да се потрудимо да отворимо нове погоне, да људи у Кикинди имају перспективу у свом граду, то је, пре свега, наша идеја. Данас разговарамо о култури и зеленој енергији, али и о још неким могућностима. Упркос чињеници да нема више тако моћну привреду, Кикинда има шта да понуди. Важно је да одшкринемо та врата, да имамо саговорника у амбасади НР Кине, а затим и у Влади, да тражимо партнера за пројекте који су нам важни, пре свега у области инфраструктуре. У Скупштини Србије имамо још група пријатељстава са којима бисмо могли, такође, да остваримо овакву сарадњу. Драго ми је и част што су у првој оваквој посети представници моћне земље која може да служи за пример и за углед и која је наш велики пријатељ. НР Кина нам је помагала у многим ситуацијама и доказала да су наше две државе везане челичним пријатељством – рекао је Јованов.

Делегацију гостију предводио је Liu Kai, економски и привредни саветник Амбасаде НР Кине, који се новинарима обратио на српском језику.

– Веома ми је драго што имам прилику да посетим Кикинду за коју знам да је један од најлепших градова у Војводини и Србији. Са мном су и представници Привредне коморе кинеских предузећа у Србији, како бисмо заједно разговарали о могућој сарадњи. Нама у Амбасади стало је до што боље сарадње између наше две земље и, наравно, између кинеских и српских компанија.

Разговорима су присуствовали и Liu Wei, асистент генералног директора CRBC Serbia (China Road and Bridge Corporation) и потпредседник Привредне коморе кинеских предузећа у Србији, затим Zhang Kai, заменик руководиоца пројекта Пут Нови Сад – Рума, и Xu Moyi и трећи секретар Амбасаде НР Кине.

Делегацију домаћина, поред градоначелника Николе Лукача и народног посланика Миленка Јованова, чинили су и начелник Севернобанатског управног округа, Мирослав Дучић и директор Спортског центра „Језеро“, Дејан Пудар.

– Почаствовани смо посетом представника Амбасаде и Привредне коморе кинеских предузећа јер имамо прилику да представимо све потенцијале града и да пронађемо начин да заједно, у наредном периоду, реализујемо инвестиције и пројекте – рекао је Лукач. – Добра сарадња између председника Србије и НР Кине даје нам наду да ћемо, и на локалном нивоу, пронаћи начин да унапредимо живот у нашим малим срединама. Важно је да госте упознамо са плановима развоја града како би нам они, својим искуством, помогли да у Кикинди буде још квалитетнији и лепши живот. Данашња посета је прва оваквог типа било којој локалној самоуправи и верујемо да се отварају могућности за заједничко финансирање пројеката са инвеститорима из Кине.

У наставку посете гости су обишли Спортски центар „Језеро“ и Музеј и Студио „Тера“.

Градоначелник Лукач: Млади парови купили 65 сеоских кућа

Jelena Trifunović April 13, 2023

На данашњој седници Скупштине града представљен је податак да је Град Кикинда међу пет локалних самоуправа које предњаче на конкурсу Министарства за бригу о селу које даје бесповратна средства за куповину сеоских кућа. То говори и о унапређењу квалитета живота у нашим селима, указао је први човек града Никола Лукач.

-Млади парови су добијеним средствима купили 32 куће у 2021. години и 33 куће у 2022. години, завршавамо још неколико. Да није атрактивно, не би се толико брачних парова определило да живе у селима. Културно-уметничка друштва живе, град и савети МЗ подржавају њихов рад, као и рад спортских клубова и удружења. Сви се поносимо и бројним манифестацијама у селима, ту смо да их подржимо. Разговарамо са грађанима и доносимо закључке шта су приоритети. Око 143 милиона је уложено у села, али средства иду и из других конкурса који нису стриктно опредељени за села- истакао је Лукач.

Градоначелник је изнео и податке о улагањима у путну инфраструктуру од 2014 до 2022 године. Подсетио је да предстоји изградња постројења за пречишћавање пијаће воде у четири села, а потом и у осталима.

-У Накову је урађено девет улица, паркинзи код Ловачког дома, вртића, Ватрогасног дома. У Банатском Великом Селу 13 улица, планирано је још две. У Мокрину шест улица, треба још пет, у Иђошу осам, остала је још једна, у Новим Козарцима шест улица, предвиђене су још три. У Руском Селу три, остале су још две дуге улице. У Башаиду су урађене три, треба још пет, у Сајану једна и још једна треба, у Банатској Тополи такође једна улица.

-Реконструкција пута од Кикинде до Руског Села договарана је још од пре неколико година, а реализује се сада. Саниран је пут од Тобе до уласка у Банатску Тополу, и од Руског Села до Тополе. Трудимо се да што више инвестиција издејствујемо. Подсетићу на четири постројења за пијаћу воду, завршена је набавка за пројектовање мини постројења за Наково, Банатско Велико Село, Мокрин и Башаид. Преостала ћемо урадити почетком наредне године и покушаћемо да поново добијемо средства од покрајине- напоменуо је први човек града.

Радислав Иветић поново изабран за директора Центра за социјални рад

Jelena Trifunović April 13, 2023

Радислав Иветић остаје на челу кикиндског Центра за социјални рад. Ново поверење указано му је након истека претходног мандата, што су одборници изгласали на данашњој седници градске скупштине.

Претходно је Управни одбор Центра за социјални рад спровео конкурс за директора установе. Стигла је једино Иветићева пријава уз коју је доставио и Програм рада за предвиђени мандатни период.

Овај дипломирани економиста је радио у АД ,,Ливница Кикинда” као шеф одељења шпедиције, у РЗЗО–филијала Кикинда као шеф сектора за контролу доприноса, у предузећу ,,25. Мај ДМК“ као комерцијални директор.

Од 2005. до 2008.године био је генерални директор ЈП ,,Аутопревоз Кикинда”, док је у истом предузећу, од 2008. до 2011. године обављао послове кординатора плана и анализе. Обављао је функцију вршиоца дужности, а потом и директора Центра за социјални рад Кикинда у два мандата.

Небојша Јованов је нови члан Градског већа, одборници усвојили извештаје о раду месних заједница

Jelena Trifunović April 13, 2023

Избор новог члана Градског већа и усвајање извештаја о прошлогодишњем раду и пословању месних заједница обележили су данашњу седницу градске скупштине. Седница је почела потврђивањем мандата одборнику Жељку Радаковићу (СНС) из Мокрина који је сео у скупштинску клупу уместо Срђана Сивчева. Сивчев, досадашњи шеф напредњака у локалној скупштини, у фебруару је поднео оставку због преласка на место директора у Историјском архиву.

Предлог градоначелника Николе Лукача да Небојша Јованов (СНС) буде изабран за новог члана Градског већа, подржала је скупштинска већина. Joванов ступа на нову дужност након што је његов претходник Мирослав Дучић поднео оставку због преузимања функције начелника Севернобанатског округа.

Небојша Јованов је дипломирани индустријски менаџер. Својих 25 година радног искуства стицао је у нафтној индустрији на широком спектру послова, након тога у аутомобилској индустрији, а затим у трговини и угоститељству. Од 2021. године је члан кабинета градоначелника Кикинде. Активно се бавио ватерполом десет година, у ВК „ЖАК”. Говори енглески језик- представио је градоначелник у обраћању.

Небојша Јованов, нови члан Градског већа

-Предложио сам Небојшу Јованова Већу и Скупштини. Мислим да ће квалитетно и одговорно испуњавати све задатке и да ћемо добити квалитетног члана тима Градског већа, да заједно креирамо бољу будућност у Граду Кикинди. Преданост и марљивост га делегирају, радио је заједно са бившим чланом Градског већа на терену, добро је упознат са свим принципима у раду које спроводимо- нагласио је Лукач.

Поводом извештаја о раду и пословању месних заједница у протеклој години, ресорни члан Градског већа Љубан Средић указао је да су укупна средства износила више од 104 милиона динара, и да су у највећој мери из градског буџета. Средић је рекао да би поједини савети месних заједница требало више да се ангажују да привуку средства из других извора.

-Највећи део новца користе за рад удружења, то је у просеку 30 одсто укупних средстава. Следе текућа и инвестициона одржавања објеката, и финансирање плата запoслених и надокнада за лица ангажована по привременим и повременим пословима, углавном из комуналне делатности. На крају прошле године у месним заједницама је било 19 запослених, 16 лица је запослено на неодређено време, три на одређено, 22 радника на привременим и повременим пословима. Средства су у односу на претходну годину већа за 10 одсто. Да би се добила комплетна слика, морају се поменути и инвестиције у путеве, пољске путеве, и друге делатности.

-У инвестиције у објекте уложено је око 43 милиона из буџета града, републике, покрајине и других фондова. Конкретно 16,3 милиона је уложено у Башаиду за наставак радова на капели, 11,4 милиона у Мокрину за чишћење депоније, у Руском Селу 8,4 милиона за реконструкцију објекта ФК Црвена звезда и за предшколску установу, у Банатској Тополи 6,5 милиона за куповину објекта Дома културе. У путну мрежу уложено је 28 милиона динара у свим месним заједницама, Треба поменути и део новца који се усмерава на пољске путеве и отресишта, у Сајану смо имали завршетак пољског пута између Сајана и Иђоша- рекао је Средић.

Извештаје о раду и пословању месних заједница представили су председници Савета Недељко Цимеша, Душан Марјановић, Дејан Ивановић, као и одборници Милана Ђурђевић и Александар Аћимов.

-Јако смо задовољни што је после 17 година Дом културе откупљен, надамо се да ћемо га временом реконструисати и привести намени. Повећан нам је буџет, пре тога смо годинама имали минимални будџет. Оградили смо игралиште и у центру села поправили кишну канализацију- рекао је Недељко Цимеша, председник Савета МЗ Банатска Топола.

Председник Савета МЗ Руско Село Душан Марјановић, између осталог, указао је да је урађено пет километара пута од Кикинде ка Руском Селу и Новим Козарцима.

-Пут је био у катастрофалном стању. Надам се да ће ове године да се наставе радови како би се комплетан пут завршио. Хвала на борби и залагању да добијемо тај пут- рекао је Марјановић.

На примедбе Ладислава Томића, одборника опозиције из ДСС, да су улагања у селима мала, одговорио је председник Скупштине града Младен Богдан истичући да су буџети месних заједница значајно већи него у претходном периоду.

-Да не помињемо период од 2008. до 2012. када су села била потпуно запостављена и скрајнута. Када неко хоће да изокрене ствари и каже како млади сада одлазе, то није тако. Млади села одавно напуштају , тај тренд постоји педесетак година. Ми се боримо за то да млади имају подстицај и жељу да остану и да се врате на село- закључио је Богдан и позвао одборнике да подрже извештаје.

–

Метла”

Ускршњи сервис – Радна времена и дежурства за Ускршње празнике

Igor Crnogorac April 13, 2023

Нерадни дани су од петка, 14, до понедељка, 17. априла (закључно са овим даном).

КОМУНАЛНЕ УСЛУГЕ, БРОЈЕВИ ДЕЖУРНИХ СЛУЖБИ:

FCC – сакупљање и транспорт комуналног отпада биће редовно у току празника, осим у недељу, када се неће односити кућно смеће;

ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА – 413258

ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА – 062/88-44-888 и 062/88-44-891

ТОПЛАНА – 422857

СРБИЈАГАС – 422169

ПАРКИНГ – неће се наплаћивати сва четири дана празника.

ТРГОВИНЕ:

„ЗЕЛЕНИ ДРАГСТОР“ – све продавнице ће радити у недељу, од 7 до 12 сати. Осталих празничних дана имаће уобичајено радно време;

“СП” – продавнице у Милоша Великог 24 у Кикинди и у Великој улици 73 у Сајану ће радити у недељу, до 12 сати. Осталих дана празника сви малопродајни објекти радиће по уобичајеном радном времену;

„ЛИДЛ“ – у петак ће бити отворен до 18 сати, у суботу ће радити уобичајено. На Ускрс, у недељу, неће радити продавнице. Од понедељка, 17, априла, ради се уобичајено;

„UNIVEREXPORT“ – свих дана празника радиће уобичајено, осим у недељу, када ће продавнице бити затворене;

„IDEA“ – уобичајено радно време биће у суботу и у понедељак. У петак ће се радити до 18 сати, у недељу је нерадни дан;

„GOMEX“ – неће радити само у недељу. Осталим данима радно време биће редовно, до 21.30;

„ПЕРСУ“ – уобичајено радно време осим у недељу, када ће бити нерадни дан;

“СВЕТОФОР“ – у петак ће радити до 19 сати, у суботу уобичајено, од 8 до 21 сата, у недељу је нерадни дан и у понедељак ће се радити скраћено, од 8 до 18 сати;

„МАТИЈЕВИЋ“ – нерадни дани биће у недељу и у понедељак. Осталим празничним данима радиће се уобичајено;

„БИО-МЕСАРА“ – у петак ће радити уобичајено, од 7 до 20 сати, у суботу од 7 до 17, у недељу и понедељак биће нерадни дани;

„BIG CHICK“ МЕСАРА у Улици Јована Јовановића Змаја – у петак и у суботу радиће уобичајено, у недељу и у понедељак биће нерадни дани;

„DM“– у петак ће радити од 8 до 17, у суботу од 8 до 18 сати, у недељу је затворен, и у понедељак ће радити скраћено, од 10 до 18 сати;

„LILLY“ – у петак ће радити скраћено, од 9 до 17 сати. У суботу се ради по уобичајеном радном времену, у недељу је нерадни дан и у понедељак ће се поново радити скраћено, од 9 до 17 сати.

ПОШТА, БРЗА ПОШТА, ПОСЛОВНИЦЕ:

ПОШТА и POSTEXPRESS – у току празника, радиће само Главна пошта, у Улици генерала Драпшина – у суботу и у понедељак, од 8 до 14 сати. У петак и у недељу пошта неће радити;

DЕXPRESS – нерадни дани су петак и понедељак. Све пошиљке преузете у четвртак, 13. априла, биће на достави у уторак, 18. априла;

БАНКЕ – не раде током четири дана празника.

САОБРАЋАЈ, ЈАВНИ ПРЕВОЗ:

„АУТОПРЕВОЗ“ – у петак, недељу и понедељак примењиваће се недељни ред вожње; у суботу ће се примењивати ред вожње за тај дан;

„ЖЕЛЕЗНИЦА СРБИЈЕ“ – празнични ред вожње;

ТАКСИ ПРЕВОЗ – у току четири дана наплаћиваће се по другој, скупљој тарифи, као недељом;

У недељу, 16. априла, биће затворен саобраћај у Мокрину, на Државном путу, у делу Улице Светог Саве, од Улице Браће Томића до Улице Ђуре Јакшића. 7.00 до 15.00 сати. Саобраћај ће бити преусмерен на улице Браће Томића, Васе Стајића и Ђуре Јакшића.

ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ:

Амбуланта опште праксе имаће, сва четири дана празника, организована дежурства у Другој здравственој станици, у Светосавској улици, од 7 до 20 сати;

Педијатри ће бити доступни у Дечијем диспанзеру, од 9 до 17 сати;

COVID амбуланта (у дворишту Друге здравствене станице, у Светосавској улици) биће отворена сваког дана од 9 до 17 сати;

Дежурни стоматолог биће доступан у Првој здравственој станици, у Дому здравља, у Улици краља Петра Првог 106 сваког дана од 8-12 и од 14 do 18 сати;

Диспанзер за жене неће радити током читавог празника, четири дана;

Специјалистичке амбуланте у Општој болници такође неће радити током четири дана празника.

АПОТЕКЕ:

„ЦВЕЈИЋ“ у Улици браће Татић дежурна је 24 сата;

“СТЕСА” – Апотека у Светосавској 54 ће, сваког дана, као и иначе, радити до поноћи. У петак ће све апотеке радити уобичајено, у суботу ће апотека у Генерала Драпшина радити до 20 сати, а све остале до 15 сати. У недељу ће дежурство бити организовано само у апотеци у Светосавској 54, до поноћи. У понедељак ће радити и апотеке у генерала Драпшина 15, у Микронасељу и код пијаце, али само до 15 сати;

МИЛИ-3“ – апотека у Улици браће Татић радиће у петак, суботу и у понедељак од 8 до 13 сати, у недељу неће радити. Апотека у Краља Петра Првог радиће у петак од 8 до 17 сати, у суботу од 8 до 13 сати, у недељу је нерадни дан и у понедељак ће бити отворена од 8 до 17;

„НЕОФАРМ“ – апотека у Милоша Великог – у петак од 7 до 15 сати, у суботу уобичајено, од 7 до 13.30, у недељу је нерадни дан и у понедељак ће радити од 7 до 15. Апотека у Светосавској улици – у петак од 7 до 18, у суботу редовно од 7 до 20, у недељу ће бити затворена и у понедељак ће поново радити уобичајено, од 7 до 20 сати;

АПОТЕКА – ВЕТЕРИНАРСКА СТАНИЦА “КИКИНДА” – у петак и суботу радиће до 13 сати.

ВРТИЋИ И ШКОЛЕ:

Вртићи – не дежура ниједан вртић;

Основци и средњошколци су на мини распусту. Први радни дан им је уторак, 18. април.

ВАЖНИ БРОЈЕВИ ТЕЛЕФОНА ТАКОЂЕ СЕ НАЛАЗЕ НА НАШЕМ ПОРТАЛУ:

https://kikindski.rs/vazni-telefoni/

Помоћ и ослонац људима из дијаспоре у „Тачки повратка“ у Србији

Igor Crnogorac April 13, 2023

Повратку наших људи из дијаспоре веома се озбиљно приступа у Удружењу “Тачка повратка” у којем имају одговоре на потребе повратника или оних који се за то припремају, као и конкретну помоћ.

– Идеја је настала на конференцији „Таленти на окупу“ која, већ пет година, окупља наше људе из дијаспоре и одавде, успешне предузетнике, уметнике, пословне људе, научнике. Већ на првој конференцији дошли смо до закључка да је потребна једна организација која ће бити контакт-тачка нашим људима из дијаспоре, пре свега високообразованима и висококвалификованима, да се повежу са српским друштвом – било да желе да се врате у земљу или да само хоће да успоставе неки вид сарадње са људима из Србије. „Тачка повратка“ настала је на иницијативу организација из дијаспоре – каже директор Удружења, Иван Бркљач, Кикинђанима познат и као оснивач “Мокрин хауса”.

Оснивачи Удружења су Национална платформа „Србија ствара“, Научно-технолошки парк и Српски предузетници. Почетак рада био је кроз пилот-пројекат UNDP-а, Развојног програма Уједињених нација, који је прерастао у организацију која успешно ствара и јача мостове између дијаспоре и Србије. За 3,5 године постојања, Удружењу се јавило више од 8,5 хиљада људи.

– Помажемо око различитих ствари – од саветовања како да се врате, да нађу посао, да реше здравствено осигурање, до тога како да отворе фирму и повежу се са одређеним елементима у друштву – појашњава Бркљач. – Радимо и индивидуално и, када препознамо да више људи наилази на исту препреку, покрећемо иницијативу да се проблем реши системски.

Као пример, наводи успостављање царинских олакшица за људе који се враћају у домовину.

– Постојао је „праг“ од 5.000 евра, то је била максимална вредност коју повратник може да донесе кад се сели назад у земљу. Код људи који су, рецимо, 20 година били у иностранству, испуњавао се већ самим физичким пресељењем – објашњава Бркљач. – У сарадњи са Владом, ми смо успели да повећамо ту вредност. Уколико је неко у иностранству био од две до 10 година, „праг“ је 20 хиљада, а за оне који су били дуже од 10 година, нема ограничења.

„Тачка повратка“ успешно је решила и проблем на који су наилазили наши људи када су, док раде у иностранству, хтели да купе некретнину у Србији на кредит. Ово није било могуће јер их домаће банке нису препознавале као пореске резиденте, а истовремено, то није јурисдикција банака у иностранству.

У сарадњи са Банком Поштанска штедионица постигнут је договор и сада свако ко живи у иностранству и планира повратак, може да добије кредит и да купи стан или кућу у Србији, да има место на које може да се врати.

– Видимо повећану тенденцију за повратак, то је почело још са пандемијом, а постоји и више прилика за запослење. Национална служба за запошљавање и највећа платформа послова, „Инфостуд“, имају све више огласа за посао за повратнике. На то утиче и рад на даљину који је, после короне, глобално много заступљенији. Концепт циркуларне миграције достиже нови ниво и шири се, повећан је број људи који се враћају у Србију, било за стално или зато што, због промена на тржишту рада, могу одређени период да проводе у Србији, и то не само у центрима, у Београду и у Новом Саду, него и широм земље.

Бркљач истиче, такође, да је информација у медијима о томе да, због одлазака у иностранство, у Србији сваке године има 35 хиљада до 45 хиљада људи мање, само половично тачна.

– Не узима се у обзир број људи који се врате. Од петоро који оду, четворо се врати. Разлика у броју људи који оду и који се врате, на годишњем нивоу је пет до осам хиљада – закључује Бркљач.

Кућа у Мокрину

Изузетан простор за рад и смештај у Мокрину, „Mokrin House“, мало је преформулисао своју намену током пандемије, каже Бркљач. Мање се ради са дигиталним номадима, а све више га користе компаније за timbilding, скупове за јачање мотивације запослених.

– Од короне је смањен број јавних догађаја за локалну заједницу. Имамо у плану да то обновимо, да се још више отворимо према грађанству, вратићемо се више и пријему појединачних гостију и организацији догађаја који су локално значајни.

У међувремену, „Mokrin House“ је од велике помоћи локалним пољопривредницима. У сарадњи са „Биосенс институтом“ и „Делта холдингом“, покренут је пројекат „Дигитално село“ и управо Мокрин је прво дигитално село у Србији.

– Мокринским паорима ово доноси низ предности. Добијају потпуно бесплатно велико знање пољопривредног института „Биосенс“, као и едукације и софтвере које могу да користе како би знали када је најбоље да се ђубри, када да се сеје, која сорта жита се препоручује. Земљишта им се испитују и имају више информација како да се бави паметном пољопривредом. Наш рад са локалном заједницом се наставио, али у друкчијем формату, који је, можда, мање јавно видљив, али је користан људима – каже Бркљач.