September 1, 2026

Најновије

poljoprivreda

Kikinda u vrhu lokalnih samouprava po procentu popisanih gazdnistava

Aleksandra Djuran November 15, 2023

U Srbiji je 1. oktobra počeo popis poljoprivrednih gazdinstava. U deset katastarskih opština na teritoriji Grada ima 5.369  poljoprivrednih gazdinstava i svi su u obavezi da učestvuju u popisu. Za popis su angažovana 24 popisivača među kojima je i Dragan Ilić iz Kikinde.

-U prvom navratu imao sam zadatak da popišem 230 domaćinstava i kako sam to dobro uradio, povereno mi je još poljoprivrednika koje obilazim. Do sada sam popisao 306 i ostalo mi je još desetak mahom onih gde su nosioci gazdinstava u inostranstvu ili na nekom radu. Sa većinom sam stupio u kontakt i dogovorio da obavimo popis – kaže Ilić čiji je zadatak bio da obiđe poljoprivredna gazdinstva u centru i užem centru Kikinde.

Iskustva su, napominje Ilić, vrlo dobra.

-U 99 odsto slučajeva nosioci gazdinstava bili su korektni. Objašnjeno im je da je popis i njihov i naš zadatak i da je potreban zbog statističkih podataka. Najviše su me pitali zbog čega se sada radi popis, kada su već sve prijavili i to u kvadratnim metrima putem e agrara. Ovo je ipak nešto drugo, reč je o statistici i popis se organizuje na nivou čitave zemlje, tako da su popisana i gazdinstva koja nisu registrovana u Ministarstvu poljoprivrede i svi su obuhvaćeni bez obzira na to koliko zemlje imaju i kojom granom poljoprivrede se bave – rekao nam je Dragan Ilić.

Tractor agricultural machine cultivating field.

Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj podseća da se popis odnosi na registrovana poljoprivredna gazdinstva, kao i ona koja su ažurirana u bazi podataka  u odnosu na prethodnu godinu.

-U gradu i selima završen je popis u 85 odsto gazdinstava što nas je svrstalo u vrh lokalnih samouprava u kojima je popis pri kraju  i mi očekujemo da će se završiti do kraja meseca. Od tog broja 53 procenta je onih koja se bave poljoprivredom. U popis ne ulaze samo porodična poljoprivredna gazdinstva, nego i pravna lica i preduzetnici koji su mogli da se samo popišu od 1. juna. Zakon o popisu poljoprivrede nalaže da se popisuju sva poljoprivredna domaćinstva, bez obzira na to da li su pravna lica, preduzetnici ili fizička lica. Popis se obavlja svakih deset godina i to je jedini instrument koji za svako naseljeno mesto može da pruži podatak o broju gazdinstava, zemljišnom i stočnom fondu i kategorijama korišćenja zemljišta, o površinama pod usevima, voćnjacima, vinogradima, navodnjavanju, upotrebi organskih i mineralnih đubriva, broju košnica pčela, poljoprivrednih mašina, objekata, čak i broju ljudi koji obavljaju poljoprivredne aktivnosti i prema polu i prema starosti – pojasnila je naša sagovornica.

Popis će omogućiti da se dobijeni podaci iskoriste za razvoj poljoprivredne proizvodnje, za donošenje mera agrarne politike koje će pomoći proizvođačima da unaprede i razviju svoj posao. –

-Naši poljoprivrednici su saradljivi i dobro informisani. Popisivači ne pitaju ništa od ličnih podataka i formular obuhvata opšte podatke, a sve njih želim da pohvalim da savesno i odgovorno obavljaju posao na terenu –  dodaje Miroslava Narančić.

Krajnji rok za završetak popisa je 15. decembar, a preliminarni rezultati biće u januaru 2024. godine.

Marta Istvan 3

Predstavljanje istraživačkog rada Marte Ištvan: da se ljudi ne zaborave

Igor Crnogorac November 14, 2023

Najnovije delo kikindskog etnografa Marte Ištvan, „Ovde počivaju u večnom miru: groblja u Kikindi“, predstavljena je večeras u prepunom holu Narodne biblioteke koja je, u saradnji sa Arhivom Vojvodine, i izdavač knjige.

U ime lokalne samouprave, promociji je prisustvovala resorna članica Gradskog veća, Valentina Mickovski, koja je podsetila da je inicijativa za partnersko izdavaštvo potekla od našeg sugrađanina, narodnog poslanika Milenka Jovanova.

– Ovo je važan kulturni događaj jer je Marta Ištvan svojim delom uspela da svedoči o prošlosti žitelja naše multikulturalne sredine. Impresionira me činjenica da se u knjizi ne pominju samo znamenite ličnosti, već i oni koji nemaju svojih potomaka – rekla je Valentina Mickovski.

Pored autorke, na predstavljanju su govorili i istoričar Lazar Demić i direktor Istorijskog arhiva Vojvodine, dr Nebojša Kuzmanović.

– Autorka je uradila važan posao i dobro i veliko delo za grad – istakao je Kuzmanović. – To je kulturni dobitak jer saznajemo mnogo o ljudima koji su živeli na ovim prostorima. Kultura sećanja je važna, bez ovakvih knjiga veoma malo bismo znali o svojim precima. Ne može se živeti bez prošlosti i naš zadatak je da objavljujemo dela u kojima se ona čuva.

Marta Ištvan je za vreme svog dvadesetpetogodišnjeg rada u Biblioteci, kao prevodilac sa nemačkog i mađarskog jezika pomagala istraživačima, a zatim je i sama počela da proučava zavičajnu istoriju Vojvodine i to čini već dve decenije. Večeras predstavljena knjiga sedma je koju je objavila i tek prvi deo o grobljima u Kikindi.

– Ovo je nastavak moje teme o masovnim grobnicama u Vojvodini, nemačkim, mađarskim i srpskim – rekla je autorka. – Prvobitna ideja je bila da napravim zbirku najlepših spomenika. Međutim, kada sam počela da radim, shvatila sam da ima mnogo toga što treba zabeležiti jer nestaje. Tu su opisi grobalja, grobnica, biljnog sveta, simbola, najstarijih nadgrobnih ploča, grobova poznatih Kikinđana. Ovde su groblja stara više od 200 godina, ima nadgrobnih ploča iz prve polovine 19. veka, ali ne i nema starijih. Mnogo toga se zanimljivog može saznati o ljudima koji su živeli ovde i važno je što je moguće više sačuvati od zaborava.

U prvom delu istraživačkog rada nalaze se opisi i podaci o četiri groblja – Mokrinskom i Melinom, i pravoslavnom i katoličkom. Pored toga što se pravoslavci sahranjuju ka istoku, a katolici ka zapadu, razlika u pismu na nadgrobnim pločama je sve manje.

– Kod pravoslavaca nalazimo i latinicu i ćirilicu, mada, u poslednje vreme, sve više ovo drugo pismo. Na katoličkim spomenicima, deca iz mešovitih brakova neretko upotrebljavaju ćirilicu. Jedna od razlika je i u tome što se kod pravoslavaca članovi jedne porodice sahranjuju u grupama grobovima, dok su kod katolika to kripte u kojima su svi članovi porodice. Ni pravilo o pravcima sahranjivanja sve manje je važno u odnosu na to da grob bude uočljiv. Radi mode i da bude bolje viđen, grob se postavlja pored puta. Ni na grobljima čovek ne može da odustane od svoje želje da bude viđen, da bude prvi i da bude na nekom dobrom mestu, i grob se okreće iz tog razloga, i toga ima sve više, na svim grobljima – svedoči Marta Ištvan.

Kao najlepši i spomenik kojem se uvek vraća, izdvaja skulpturu žene od belog mermera koja sedi pored crnog polomljenog stuba. Spomenik se nalazi ispred kapele na Katoličkom mokrinskom groblju i podignut je Nemici iz Beča koja je preminula u 42. godini. Na njemu piše samo „Mici“ i „Porodica Kislinger“, i simbolizuje rano prekinut život žene kojoj je suprug, na ovaj način, podario večnost.

Knjiga je dvojezična, napisana je i na srpskom i na mađarskom jeziku. Istraživanja na ovu temu autorka nastavlja i napominje da je tek na početku. U planu joj je, kaže, da zabeleži sve o svih jedanaest grobalja u Kikindi i time da vredan doprinos sećanju na ljude koji su živeli i sahranjeni su pod istim nebom.

muzicka 1

Koncert „Solvembar“ u Muzeju

Igor Crnogorac November 14, 2023

Po programu obeležavanja Sovembra – meseca sova, učenici Osnovne muzičke škole „Slobodan Malbaški“ sutra (sreda, 15. novembar) će održati Koncert pod maskama – „Solvembar“. U svečanoj sali Narodnog muzeja koncert će početi u 18 sati.

Ugovori gerontoloski

Više od tri miliona Pokrajinska Vlada opredelila Gerontološkom centru

Aleksandra Djuran November 14, 2023

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović uručio je danas ugovore za unapređenje socijalne zaštite u Vojvodini, istakavši da je od 2016. godine u tu oblast iz pokrajinskog budžeta uloženo gotovo 2,5 milijardi dinara. I Gerontološki centar u Kikindi na ovom konkursu dobio je 3,4 miliona dinara za tri projekta. Za nabavku nameštaja za klub i trpezariju u Novom domu opredeljeno je milion i 190 hiljada dinara, za računarsku opremu u istom prostoru dobijeno je 1,2 miliona, dok je milion dinara dodeljeno za nabavku klima uređaja za trpezarije i klub Gerontološkog centra. U Novom domu trenutno je 60 korisnika i kapacitet je ispunjen, dok je u Starom domu trenutno smešteno 96 korisnika i ima još malo mesta.

-Izdvojili smo nemali novac od 2016. godine, posebno u protekle dve godine, da bismo unapredili sistem socijalne zaštite. Danas možemo reći da imamo jedan dodatni kvalitet u tim ustanovama. Sve ono što je naša obaveza kao osnivača mi ćemo realizovati u ovoj i u sledećoj godini, a već u januaru ili februaru izdvojićemo dodatnih 450 miliona dinara za ovu namenu – rekao je ovom prilikom Mirović.

Na drugom ovogodišnjem konkursu Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, sa ukupno 469 miliona dinara, podržana su 122 projekta koje će realizovati 27 ustanova za smeštaj korisnika čiji je osnivač Pokrajinska vlada – domovi za stare, ustanove za decu i omladinu, domovi za duševno obolela lica i Centar za socijalni rad Novi Kneževac sa domskim odeljenjem.

 

386866620_1093862388269441_3050445911359972365_n

Proslavljena slava Hrama svetih Kozme i Damjana i 20 godina od početka izgradnje

Aleksandra Djuran November 14, 2023

Svetom arhijerejskom Liturgijom, koju su služili Vladika banatski Nikanor i sveštenstvo Pravoslavne crkvene opštine, u prisustvu velikog broja vernika i predstavnika Grada, na čelu sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem, u Hramu svetih Kozme i Damjana obeležena je slava Sveti Vrači i 20 godina od početka izgradnje. Ovo je bila prilika da se darodavcima i graditeljima uruče gramate i zahvalnice, a Vladiki banatskom Nikanoru dodeljena episkopska panagija i naprsni krst.

-Dve decenije nije kratak period, ali izgradnjom i ukrašavanjem Hrama ispunjena je namera ovog grada, njegovih žitelja, vernika i sveštenika. U Kikindi se gradi još jedan sveti Hram posvećen Petru i Pavlu u Banatskoj Topoli, a svete kuće grade se tamo gde su potrebne i gde narod to traži. Sve bogomolje, pa i ova, izgrađeni su dobrovoljnim prilozima i molićemo se Bogu da postoji dugo i da ostane naslednicima i vernom narodu. Na nama je da crkve čuvamo i obnavljamo – rekao je Vladika banatski Nikanor obraćajući se prisutnima.

Zaslužnima su uručene gramate, čime su uvršteni u red crkvenih dobrotvora, a među dobitnicima je i gradonačelnik Nikola Lukač.

-Za sve nas ovo je značajan jubilej, naročito u ovim izazovnim vremenima, gde su se na delu pokazali marljivost, upornost i želja za opstankom naše vere. Na nama je da cenimo i poštujemo srpsku tradiciji, kulturu i običaje. Hram svetih Kozme i Damjana krasi deo grada i dokaz je da svi mi, Kikinđani, kada smo ujedinjeni možemo mnogo toga da uradimo i napredujemo. Mnogo ljubavi i truda ugrađeno je u ovaj Hram i gramata koju sam primio je zahvalnost svim sugrađanima, ali i onima koji su sproveli u delo inicijativu za izgradnju još jedne crkve u gradu. Ona je na ponos svih nas i pokazuje da samo zajedno krupnim koracima možemo da napredujemo – istakao je Lukač.

Pojedincima su uručene su i zahvalnice za pokazanu vernost, trud i nesebičnu ljubav. Svetoj arhijerejskoj Liturgiji prisustvovali su i Mladen Bogdan, predsednik gradske Skupštine, Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika i Valentina Mickovski, članica Gradskog veća. Kumovi slave bili su Igor Golijan i Ivan Gavrilov.

-Čast mi je što smo Igor i ja kumovi slave, a ujedno je to nadahnuće za naše porodice. I ovo je način da doprinesemo obeležavanju velikog jubileja, 20 godina od početka izgradnje Hrama – rekao je Gavrilov.

I Igor Golijan istog je mišljenja.

-Ovo je mesto okupljanja i prikupljanja duhovne snage. Sama činjenica da je dve decenije od početka izgradnje daje poseban ton ovom danu – dodao je Golijan.

Hram, posvećen čudotvorcima, besrebernicima Kozmi i Damjanu, počeo je da se gradi pre dve decenije na današnji dan. Kako je istakao starešina Hrama otac Boban Petrović ideja da Kikinda dobije još jedno pravoslavno zdanje potekla je devedesetih godina prošlog veka.

 

 

 

-Pošto je Crkvena opština prikupila dokumentaciju i iznašla lokaciju, lokalna vlast darivala je plac. Vladika banatski Hrizostom 1996. osvetio je ovo mesto, a do 2003. godine tekle su pripreme za početak izgradnje. Trudom i zalaganjem sveštenstva i Odbora za izgradnju Hrama uspeli smo u svojoj misiji. Od 2010. godine ovde su se služile nedeljne i praznične svete Liturgije, a od 2014. organizovan je aktivni život Crkvene opštine i uspostavljena su svakodnevna sveta služenja – napomenuo je otac Boban Petrović.

Osim hrama u porti je izgrađena crkvena kancelarija sa svetosavskom salom, česma sa filtriranom vodom,  pri kraju je izgradnja Parohijskog doma sa četiri stana u koji će se useliti sveštenci. Ovih dana završeno je uređenje porte i dvorišta oko Hrama.

raspisan-konkurs-za-nagradu-dusan-vasiljev-za-2022-godinu

Konkurs za književnu nagradu „Dušan Vasiljev“

Igor Crnogorac November 14, 2023

Grad Kikinda raspisuje konkurs za nagradu „Dušan Vasiljev” koja se dodeljuje za najbolju knjigu napisanu na srpskom jeziku objavljenu tokom godine. U konkurenciji za ovo književno priznanje mogu se naći pesničke i prozne knjige objavljene na teritoriji Republike Srbije. Nagrada se sastoji od povelje i novčanog iznosa od 1.500 eura.

Nagrada „Dušan Vasiljev” osnovana je Odlukom Kulturno-prosvetne zajednice 1997. godine u znak sećanja na delo i značaj pesnika koji je rođen u Kikindi juna 1900. godine. Vasiljev je poživeo samo 24 godine, postigavši da bude jedan od najznačajnijih srpskih modernih pesnika, odnosno pesnika ekspresionističke ideologije.

Posle prekida od nekoliko godina, odlukom Skupštine opštine Kikinda, nagrada je ponovo ustanovljena 2009. godine. Po novom Pravilniku dodeljuje se za najbolju pesničku ili proznu knjigu savremenog autora koja je objavljena na srpskom jeziku.

Tokom proteklih četvrt veka nagradu su dobili: Jovan Zivlak, Stevan Raičković, Jovica Aćin, Milorad Pavić, Milisav Savić, Gojko Tešić, Franja Petrinović, David Albahari, Zvonko Karanović, Mića Vujičić, Selimir Radulović i drugi.

Izdavači i autori treba da pošalju knjige (četiri primerka po pojedinačnom naslovu, tri za žiri i jedan za biblioteku) na adresu: Narodna biblioteka „Jovan Popović”, Trg srpskih dobrovoljaca 57, Kikinda, uz napomenu „Za nagradu Dušan Vasiljev“, najkasnije do 14. februara 2024. godine.

Žiri će raditi u sastavu: Radovan Vlahović, predsednik, dr Zoran Đerić, potpredsednik, i Đorđe Pisarev. Priznanje će biti dodeljeno 27. marta, na dan smrti Dušana Vasiljeva, što je i Dan kikindske Gimnazije koja nosi njegovo ime, i u okviru programa obeležavanja stogodišnjice smrti pesnika.

Dodatne informacije mogu se dobiti putem mejla: nagradadusanvasiljev@gmail.com.

acko

Znate li ko je bio Acko Pejakov iz Mokrina?

Jelena Trifunović November 14, 2023

Stručnjaci kažu da su banatske ili mokrinske gajde od svih na svetu najkomplikovanije za izradu i za sviranje. Gajde su tradicionalni banatski instrument bez kog se nije moglo zamisliti nijedno narodno veselje, kao ni tužni događaji.

Između dva svetska rata, najpoznatiji graditelj gajdi u ovom delu Banata bio je Aleksandar Acko Pejakov (1877-1957) iz Mokrina.

Acko je naučio da pravi gajde od svog oca Sovre, a instrument je unapredio i u svet muzike lansirao velike, troglasne, kumovske gajde, ili kako ih nazivaju atnomuzikolozi- mokrinske gajde. Inače, Acko je bio poznat i kao mokrinski fotograf.

Gajde koje je Acko napravio 1936. godine bile su izložene u kikindskom Muzeju, u okviru postavke „Sto nevidljivih”. Pripadale su Radomiru Živkoviću iz Kikinde, koji je na njima svirao do 1966. godine.

Gajde se prave od drveta javora, oraha, šljive…Različiti delovi od raličičitog drveta, sve ručno. Meh se izrađuje od kozije kože.

(Izvor: Narodni muzej Kikinda)

Sveti_kozma_i_damjan

Pravoslavni vernici sećaju se svetih Kozme i Damjana – danas je slava lekara

Igor Crnogorac November 14, 2023

Braća Kozma i Damjan su bili vračevi (lekari), besrebrenici i čudotvorci. Od Gospoda su dobili dar za isceljenje raznih bolesti, kako su to dobili besplatno, besplatno su i lečili imenom Gospoda Isusa Hrista, te su im ljudi dali ime još besrebrenici, što znači besplatni lekari.

Hram svetih Kozme i Damjana u Kikindi

Bili su veoma oprezni u besplatnom lečenju ljudi, pa se Kozma jednom istinski naljutio na Damjana što je uzeo tri jajeta od žene koju su izlečili, po imenu Paladija. Toliko se Kozma naljutio da je naredio da ga posle smrti ne sahrane kraj brata Damjana. Ali Damjan je uzeo ta tri jajeta ne kao nagradu, nego zbog toga što ga je Paladija zaklela Svetom Trojicom. Ipak. po smrti njihovoj u mestu Feremanu bili su zajedno sahranjeni. I posle smrti su isceljivali.

Manastir Zlatenac

U crkvenom kalendaru praznik je obeležen crnim slovom. Praznik svetih vrača obeležava se i u zdravstvenim ustanovama koje svetitelje i lekare slave kao zaštitnike svoje profesije.

Manastir Zočište

Sveti vrači obeležavaju se s uverenjem da će Bog sačuvati ljude od bolesti i održati ih zdravima i sposobnima za rad tokom cele godine. Bolesnici se zavetuju Svetim Vračima da će ih posebno poštovati i svetkovati ukoliko ozdrave, a u narodu postoji verovanje da na ovaj praznik nije dobro raditi teške fizičke poslove, posebno ne na velikim visinama. Takođe, ne bi trebalo da se bez preke potrebe izlazi iz kuće. Ovaj praznik se slavi i kao zaštita od udara groma.

Ovim svetiteljima posvećen je hram u Kikindi koji danas proslavlja 20 godina od početka izgradnje. Takođe su im posvećeni manastiri Zlatenac i Zočište.

Tera 1

„Tera“ potpisala sporazume o saradnji sa fakultetima u Osijeku i Tirani

Igor Crnogorac November 13, 2023

U Centru za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“ nastavljaju proces izgradnje međunarodne institucionalne i intersektorske saradnje u regionu.

Direktor Centra, Aleksandar Lipovan, potpisao je, prošle sedmice, sporazum o saradnji sa dekanicom Akademije za umjetnost i kulturu u Osijeku, prof. dr Helenom Sablić Tomić, a zatim i sa zamenicom rektora Univerziteta „Polis“ u Tirani, dr Elonom Karafili, o razmeni iskustava sa Odsekom za umetnost i dizajn ovog univerziteta.

Kako je u sporazumima istaknuto, institucije su se složile da će zajednički raditi na jačanju buduće saradnje i razvijanju kulturnih, umetničkih, naučnih i nastavnih iskustava radi promocije ovih aktivnosti i zajedničkih interesa.

Studenti navedenih institucija će praktičnu nastavu u oblasti skulpture održavati u Studentskom kampu „Tera“. Rad i boravak u Ateljeu „Tera“ koji ima status spomenika kulture od značaja za industrijsko nasleđe, nudi sve raspoložive tehničke i tehnološke uslove za prenošenje znanja i četrdeset godina integrisanog iskustva u radu sa glinom. U dodatku skulptorske prakse, studenti imaju priliku i da se upoznaju sa osnovama ReOrg metoda, internacionalno priznatog inovativnog načina reorganizacije i optimizacije muzejskih depoa.

Pored redovnih aktivnosti u sklopu programa, profesori ovih institucija održaće i i javne masterklas časove, predavanja, prezentacije istraživanja ili projekata zainteresovanoj javnosti u Kikindi.

Važno je napomenuti da se sporazum o saradnji sa albanskim partnerom oslanja na Memorandum o razumevanju o kulturnoj saradnji na Zapadnom Balkanu koji reguliše vidove saradnje u oblasti kulture između institucija tri strane: Republike Srbije, Republike Albanije i Republike Severne Makedonije. Kroz zajedničke pozive za finansiranje projekata, reguliše lakšu mobilnost umetnika u okviru programa Otvoreni Balkan. Sve institucije su zainteresovane da zajednički učestvuju sa ovim programom na konkursu Kreativne Evrope.

Poziciju Centra „Tera“ i Kikinde kao regionalnog i evropski prepoznatog centra za studente umetničkih akademija utemeljio je i promovisao profesor Slobodan Kojić, osnivač i dugogodišnji direktor Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“.

CDA_9617-w1024

Počelo podnošenje predloga za dodelu nagrade Grada

Aleksandra Djuran November 13, 2023

Lokalna samouprava raspisala je javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nagrade grada Kikinde i gradskih priznanja za 2023. godinu.

Nagrada grada Kikinde, kao najviše priznanje, dodeljuje se fizičkom licu za dugogodišnji rad, lično zalaganje i izuzetne rezultate u svim oblastima stvaralaštva, čime je dat trajan doprinos razvoju grada Kikinde. Gradskim priznanjem nagrađuju se fizička ili pravna lica sa prebivalištem odnosno sedištem na teritoriji grada Kikinde, za značajna ostvarenja u oblasti kulture, obrazovanja, zdravstva, privrede i preduzetništva, sporta, humanosti i dobrotvornog rada, postignuta u godini u kojoj se dodeljuju.

 

Predloge za dodelu nagrada i priznanja mogu podneti preduzeća, ustanove, druge organizacije, organi i asocijacije, grupe građana i pojedinci sa teritorije grada Kikinde.

Pored  najvišeg gradskog priznanja „Zaslužni građanin Kikinde“ dodeljuju se i priznanja za: razvoj sporta „Nika Mirkov“  , u oblasti obrazovanja “dr Pavle Kenđelac” ,u oblasti kulture „Jovan Ćirilov“,  „dr Ranko Petrović“ za oblast zdravstva, u oblasti privrede i preduzetništva „Stefan Bon“ u oblasti humanosti i dobrotvornog rada „Melanija Nikolić Gaičić“.

Predlog se dostavlja pisano i podatke o kandidatu i ishodima njegovog rada, obrazloženje, naznaku oblasti za koju se kandidat predlaže i eventualne dokaze koji potvrđuju navode obrazloženja.

 

 

Predlozi se dostavljaju do 15. decembra 2023. godine, na adresu: Grad Kikinda, Gradska uprava, Kancelarija broj 80 Trg srpskih dobrovoljaca 12, 23300 Kikinda, sa naznakom: ZA NAGRADU GRADA KIKINDE.

Dodela je 28. decembra kada se proslavlja Dan grada.