June 25, 2026

Најновије

Vladimir Šponja, trener OFK Kikinde. Nakon stabilizacije možemo razmišljati i o saveznom rangu

Vladimir Šponja, trener OFK Kikinde: Nakon stabilizacije možemo razmišljati i o saveznom rangu

Dejan Panić August 9, 2023

Predstojećeg vikenda startovaće nova fudbalska sezona u Srbiji, u rangovima ispod saveznog, a fudbaleri OFK Kikinde, predvođeni novim trenerom Vladimirom Šponjom, u prvom kolu Srpske lige „Vojvodina”, dočekaće na Gradskom stadionu, u subotu od 17 sati, tim Omladinca iz Novih Banovaca.

– Iza nas je šest mikrociklusa i više od 40 treninga. Odigrali smo i šest kontrolnih utakmica i sve je sprovedeno onako kako sam i planirao. Sliku pomalo kvare povrede nekoliko igrača i to će uticati na startnu postavu, ali verujem da ćemo uskoro biti kompletni, a time će i naš optimizam dodatno porasti. Zadovoljan sam ozbiljnošću i zalaganjem svojih izabranika, verujem da ćemo biti hrabar i nadahnut rival svima u ligi – kaže Šponja.

Na Gradski stadion ovoga su leta došli: golman Jovan Oparnica, Aleksa Beljić, Uroš Mojsilović, Jovan Šević, Veljko Lolić, Bojan Popeskov, Andrej Benke, Viktor Molnar i Nikola Lukić, ali Šponja veli da igrački kadar nije kompletiran.

– Želimo da se dodatno pojačamo u veznom redu, ali mali je izbor igrača, a kada je reč o momcima koji su stigli u OFK Kikindu, neki od njih adaptirali su se na novu sredinu, a od preostalih očekujemo više i da pokažu kvalitet zbog kojeg su i dovedeni u klub srpskoligaškog ranga.

OFK Kikinda, najpre, želi da izbegne scenario iz pretprošle sezone u Srpskoj ligi.

– Prioritet nam je da postanemo stabilan srpskoligaš. Svesni smo konkurencije i znamo da nam neće biti lako kao novajliji u ligi, međutim verujemo da se mukotrpan rad isplati, naravno uz talenat koji naša mlada ekipa poseduje. Nadamo se da tokom ove sezone možemo postaviti temelj za godine koje slede i povratak OFK Kikinde među savezne ligaše gde, istorijski gledano, ovaj klub i pripada – jasan je Šponja.

LUDAJE KRNIC_obr

Desetkovan rod ludaja – nevreme i grad umanjili prinos

Aleksandra Djuran August 9, 2023

Na jutru zemlje, Nikola Krnić iz Kikinde, proizvodi banatsku kraljicu. Uzgojem bundeva bavi se već 13 godina. Ova jednogodišnja biljka i nije zahtevna za uzgoj, međutim nevreme koje je zadesilo Kikindu u subotu desetkovalo je rod.

– Pored jake kiše bilo je i grada koji je naneo veliku štetu. Ludaja je ostala bez lišća i još uvek je neizvesno da li će se oporaviti. Najpre je udario led, a potom i 50 litara kiše po kvadratu, što je dodatno uništilo biljku. Za manje od sata uništen je trud i rad za ovu godinu. Neke ludaje su sazrele i njih ćemo obrati – kaže Krnić.

Krnić je proizvodnju nasledio od oca koji je tikvu zasnovao na manjoj parceli, da bi je, sa godinama, povećavao i ulagao u nju.

– Prve godine rod je bio odličan, a potražnja, prvenstveno ludaja za kolače, bila je jako dobra – dodaje Krnić. – Nakon toga, proširili smo proizvodnju sa ludajama od kojih prodajemo semenke za cepkanje jer smo, u razgovoru s kupcima, shvatili da je i za njima potražnja velika.

Sve do vremenske nepogode, ludaje su bile u odličnom stanju i obećavale su solidan rod.

– Ove godine smo ludaju zasnovali početkom maja i setva je obavljena u pravom trenutku. Nakon toga usledilo je hladno proleće, tako da su, tek tokom juna, počele da bujaju. Iako je prošla godina imala više sunčanih dana, ove smo je više zalivali, svaksu i drugi ili treći dan. Na njivi imamo sistem kap po kap bez kog ne bismo imali ništa roda –
napominje mladi poljoprivrednik.

Pošto nikne, ludaji su neophodna dva paranja, jedno okopavanje i bacanje đubriva. Najveći neprijatelji ove biljke su plemenjača i vaške, tako da je neophodno i prskanje protiv bolesti i štetočina. Krnić na svojoj parceli najviše uzgaja kikindsku ludaju, „tamburicu“, potom sortu „helovin“, ukrasne ludaje, ali i japansku „hokaidu“ koja je tražena za kolače i čorbe. Odustao je od uljane ludaje jer je potražnja mala.

– Ludaja voli dosta sunca i toplije zemljište, a kako je na mojoj parceli prvenstveno pesak, to joj savršeno odgovara. „Helovin“ sorta je dosta tražena, naročito u Beogradu, jer odmah sa njive može da se rezbari – objašnjava Krnić.

NAJSLAĐA LUDAJA

Krnić je i predsednik udruženja “Kikindska ludaja” koje okuplja proizvođače takmičarskih bundeva. Članovi Udruženja će se, na najvećoj kikindskoj manifestaciji, naći u ulozi sudija.
– U saradnji sa Turističkom organizacijom ove godine biraće se i najslađa kikindska ludaja. Takmičiće se muskatne tikve i „tamburice“, a uz pomoć automatskog reflaktometra, odredićemo slast. Reč je o aparatu koji utvrđuje količinu šećera u voću i povrću. Upravo „tamburica“ je ludaja koju želimo da brendiramo kao kikindsku – istakao je Krnić.

Spomen kosturnica 3

Nastavljeni radovi na spomen-kosturnici poginulima u NOR-u

Igor Crnogorac August 9, 2023

Rekonstrukcija Spomen-kosturnice poginulima u Drugom svetskom ratu koja se nalazi na Mokrinskom groblju, nastavljena je postavljanjem ploča sa imenima žrtava i oblaganjem spomenika mermerom. Popravka je započeta prošle godine i obavlja se pod nadzorom Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Subotice koji i finansira radove.

– Postavljene su četiri bronzane ploče – tri sa imenima 51 žrtve iz Kikinde i okoline i jedna sa imenima 18 vojnika Crvene armije koji su 1961. godine ekshumirani i prebačeni u zajedničku grobnicu “Bagljaš” u Zrenjaninu. Takođe, porodice žrtava Narodnooslobodilačkog rata sa ovog područja su svoje najmilije sahranili na druge, njima željene lokacije – rekao je Savo Orelj, predsednik Gradskog odbora SUBNOR-a odakle je i potekla inicijativa za radove.

Radove su nadgledale Natalija Klišćenkova, prvi sekretar Ruskog ambasadora i Maja Rakočević iz subotičkog zavoda. Postavljanju bronzanih ploča prisustvovao je i sugrađanin Milinko Arsenov koji je bio ukazao na pogrešno ispisana imena, što je ispravljeno na novopostavljenim pločama.

Savo Orelj je dodao da se očekuje da će spomen-kosturnica, u prvoj polovini naredne godine, dobiti osvetljenje i novi prilaz, čime će njena rekonstrukcija biti završena.

edjseg 1

KUD „Eđšeg“ na „Kikindskom letu“

Igor Crnogorac August 9, 2023

Kulturno-umetničko društvo „Eđšeg“ nastupiće na Kikindskom letu u četvrtak, 10. avgusta. U dvorištu Kurije koncert će početi u 20 sati. U slučaju lošeg vremena, održaće se u Narodnom pozorištu. Ulazak je besplatan.

Nemci 4

Nesvakidašnji performans slikara: kada se osećajno pretpostavi vizuelnom

Igor Crnogorac August 9, 2023

Umetnici iz Nemačke, Dragana Damjanović Šahner i Tobi Grej sinoć su na Trgu izveli neobični slikarski performans – stvarali su delo velikog formata vezanih očiju, uz muziku. Prvi nastup u Srbiji imali su u Novom Bečeju. U naš grad stigli su na poziv iz Kulturnog centra.

I Šahner i Grej su slikari, žive u Štuttgardu, odnosno Berlinu, i ovo je, kažu, novi vid njihove saradnje.

– Naš novi zajednički put započeli smo pre mesec dana na festivalu u mestu u kojem živim. Naišli smo na oduševljenje publike i rešili da nastavimo zajedno da stvaramo na ovaj način. U Nemačkoj smo slikali uz muzičare. Ovde, u Srbiji, prvi put emitujemo muziku koju smo sami odabrali i koju oboje volimo – priča Dragana koja za sebe kaže da je rođena Vojvođanka.

Za Tobija Greja iskustvo slikanja vezanih očiju ne razlikuje se mnogo od uobičajenog postupka.

– Svakako, tokom procesa, pokušavam da “napustim” čulo vida. U poređenju sa onima kojima je ono najvažnije, mi slikamo automatski po osećaju, prepuštamo se drugim čulima: dodira, sluha, mirisa – kaže Tobi.

U Srbiji je prvi put i ističe da su mu iskustva veoma lepa.

– Osećam se dobrodošlim. Ljudi su dobri, gostoprimljivi, žele da pomognu, toplog su srca i inteligentni.

Sudeći po broju publike, ovaj slikarski performans Kikinđanima je bio veoma zanimljiv. Slikari kažu da će svoje delo, nastalo inspirisano atmosferom i mirisima našeg grada, ostaviti na poklon Kikindi.

Plava laguna odbranila naslov

Treći „Vojvodina Open by invictus” na bazenu „Jezero”: Plava laguna odbranila naslov

Dejan Panić July 30, 2023

Ekipa Plave lagune odbranila je naslov prvaka na trećem „Vojvodina Open by invictus”, zabavno-sportskom takmičenju koje one starije možda podseća na nekadašnje „Igre bez granica”, upriličenom na bazenu „Jezero”.

Pobednička ekipa, predvođena kapitenkom Milicom Matijević, trijumfovala je nakon 10 disciplina u konkurenciji još devet ekipa, a pehar joj je uručio gradonačelnik Nikola Lukač.

– Prvi poligon zadao nam je najviše problema, ali kasnije smo bili sve bolji i zasluženo slavili. Inače, svi smo u ekipi sportisti, koleginica i ja plivačice, a tu su još i šestorica momaka – rekla je Matijević.

Dejan Pudar, direktor SC „Jezero”, napomenuo je:

– Treći put organizovali smo ovo nadmetanje i polako ono postaje tradicionalno. Smatram i da je upravo ovaj događaj najatraktivniji ovog leta u Kikindi, a pod pokriviteljstvom Grada. Videli smo svi koliko je mnogo publike ovde bilo.

Jelena Čudanov, predsednica Sportskog saveza Kikinde dodala je:

– Uvek ćemo da podržimo ovakve događaje, kao što podržavamo i one koje organizuju naši klubovi. Videli smo dosta teških disciplina na ovom takmičenju, ali sve je bilo lepo da se gleda, mnogo je ljudi došlo da vidi ovo i ja jedva čekam da iduće godine opet ovo organizujemo i da bude na još višem nivou.

Marija Marić, portparolka iz redova novosadskih organizatora ove manifestacije, zaključila je:

– Posećenost ovog takmičenja koje organizujemo po Vojvodini, bila je najveća upravo u Kikindi. Takođe, i kada je reč o organizaciji, sve je bilo od domaćina na najvišem nivou.

Druga na ovom nadmetanju bila je Krivina, a treća ekipa Akva termala.

358274986_299052242605832_6611069621979296729_n

Višeboj u Banatskom Velikom Selu čuva čojstvo i junaštvo

Aleksandra Djuran July 29, 2023

U centru Banatskog Velikog Sela, kod Zavičajne kuće, organizovan je 13. „Krajiški višeboj“ koji je okupio šest takmičarskih ekipa iz Srbije, među kojima su bili i takmičari iz Uba, tri ekipe iz Banatskog Velikog Sela i po jedna iz Nakova i Novih Kozaraca.

Aleksandar Popović  (28) iz Valjeva profesionalno se bavi obaranjem ruku, što je bila njegova disciplina. Član je ekipe „Gorski vukovi“ iz Uba i rado se odaziva višebojima.

-Obaranje ruku treniram od 14 godine i do sada sam pet puta bio šampion Srbije, već tri godine sam treći u svetu u kategoriji od 75 do 85 kilograma i član sam reprezentacije Srbije. – otkrio nam je Popović – Za obaranje ruku najvažnije su tetive na rukama i odgovarajući treninzi. Dva puta nedeljno imam sparinge na stolu, a tu su i vežbe snage i izdržljivosti.

Stevan Veljko (23) iz Novih Kozaraca takmičio se u tri discipline: hodanje po brvnu, skoku u vis iz mesta i penjanje uz stožinu.

-Svaka disciplina je teška na svoj način, ali je za penjanje uz stožinu potrebno najviše umešnosti. Kod hodanja po deblu važna je ravnoteža i brzina, kod skoka u vis potrebne su jake noge, a za stožinu je presudna snaga. Svake godine učestvujem i ovo je način da odamo počast našim starima i krajevima odakle su došli – istakao je Stevan Veljko.

Dugogodišnji takmičar Vladimir Bulatović (31) ove godine bio je u ulozi sudije u disciplini obaranje ruku.

-Ruke su se obarale na profesionalnom stolu koji se koristi na državnom prvenstvu i pošto znam pravila pozvan sam da budem sudija. Deset godina bio sam učesnik u više disciplina: nadvlačenju konopca, obaranju ruku i drugim. Za sve disciplne potrebni su snaga i umeće, a posebno je važno mladima skrenuti pažnju na to koliko je potrebno baviti se sportom i biti u prirodi, a upravo je to jedan od ciljeva višeboja – poručio je Bulatović.

Borislav Stoisavljević, predsednik udruženja „Krajiški višeboj“ iz Banatskog Velikog Sela dodao je da su se ekipe takmičile u deset disciplina.

-Cilj je negovanje običaja, tradicije i kulture srpskog naroda. – napomenuo je Stoisavljević – Višeboj je otvorila trka u džaku za decu, nakon čega su se i odrasli takmičili u istoj disciplini, nastavljeno je sa hodanjem po brvnu, skokom u dalj i vis iz mesta, kuke, obaranje ruku, privlačenje klička, penjanje uz stožinu da bi se završilo nadvlačenjem konopca.

Događaju su prisustvovali gradonačelnik Nikola Lukač, koji je otvorio manifestaciju, i njegovi saradnci Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika i predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan.

– Ovakvi događaji važni jer sela ožive. Na jednom mestu okupe se sve generacije, a kako se Dan Banatskog Velikog Sela proslavlja u dobrom raspoloženju, tu su i gosti iz okolnih sela. Ovo je jedan od načina da oživimo tradiciju i očuvamo viteške discipline vezane za krajeve iz kojih su došli naši preci, da se novim generacijama dočara kakvo je bilo čojstvo i junaštvo – kazala je Dijana Jakšić Kiurski.

Pored toga što su najbolji dobili pehare i medalje, ovo je bila prilika i da se zaslužnim meštanima dodele zahvalnice.

358174969_1447747986001924_4030355874573451593_n

Ljupki Miškov iz Aleksandrova pehar za najlepši krajiški kolač

Aleksandra Djuran July 29, 2023

Pobednica manifestacije „Najlepši krajiški kolač“, koju je povodom Dana sela organizovalo udruženje žena „Orhideja“ iz Banatskog Velikog Sela, je Ljupka Miškov, predsednica udruženja „Livađanke“  iz Aleksandrova. U takmičenju za najlepši kolač od višanja učestvovalo je 19 udruženja žena iz čitave Vojvodine koje su na štandovima u centru sela prikazale šta sve izrađuju u okviru svojih udruženja.

-Volim da pravim kolače i nije prvi put da pobeđujem na gastronomskim takmičenjima. Kolač od višanja pravim kao što se to nekada radilo. Višnje prvo skuvam jer su tada najlepše i dodam griz ili mrvice hleba, a moj kolač je sa merama na šoljice. Često ga pravim jer ga deca obožavaju – saznali smo od Ljupke Miškov.

Drugo mesto pripalo je  građanskom udruženju „Bašaid“, a treće udruženju žena „Kozarčanke“ iz Novih Kozaraca. Novka Pavlović, predesednica „Orhideje“ istakla je da je manifestacija organizovana drugi put.

-Kolač od višanja su naše bake i mame rado spremale i nama, deci, on je bio najslađi i najlepši koji smo ikada probali. To je jednostavan, običan i najlepši kolač. Naš cilj je da očuvamo tradiciju i da je prenesemo na mlađe generacije– rekla je Novka Pavlović.

Manifestaciju je otvorio gradonačelnik Nikola Lukač koji je pozdravio sve prisutne, a Velikoselcima je čestitao Dane sela.

– Svi meštani zajedno sa mesnom zajednicom i udruženjima građana potrudili su se da za Dane sela organizuju niz događaja koji su okupili veliki broj posetilaca. Udruženje žena „Orhideja“  čuva običaje, tradiciju i kulturu naroda  i predaka odakle smo potekli. Žene su nosioci društva i stub porodice i na nama je da ih poštujemo, cenimo i volimo– napomenuo je Lukač.

Udruženje žena „Krajišnik“ iz Krajišnika rado dolazi i sarađuje sa Banatskim Velikim Selom.

-Kod naših zemljaka dolazimo kad god možemo. Naše vredne članice pripremile su  i tradicionalni bosanski kolač od višanja, a doneli smo i liker, sirup i sok od drenjina, marmeladu i slatko. Tu su i naši ručni radovi od vune: čarape, prsluci, kape i sve što su nekada naše majke i bake radile i samo tako uspećemo da sačuvamo našu tradiciju od zaborava – kazala je  Mirjana Umićević, predsednica udruženja „Krajišnik.

Pozivu Velikoselčanki, između ostalih, odazvale su se članice udruženja iz Krajišnika, Aleksandrova, Česterega, Srpske Crnje, okolnih sela.

 

 

358180986_1964387233917503_5527094181720702839_n (1)

Kikindi 9,8 miliona dinara za bolju bezbednost saobraćaja

Aleksandra Djuran July 29, 2023

Grad Kikinda je među 11 lokalnih samouprava koje su dobile sredstva za program podrške u primeni inovativnih rešenja u oblasti saobraćaja. Reč je o savremenim kamerama koje će biti postavljene u gradu, a koje prepoznaju registarske tablice, tablama za merenje brzine, svetlosnoj signalizaciji, sistemima za merenje vozila u kretanju i sličnom.

Ugovore je u Kuli uručio ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, a za program podrške namenjeno je 100 miliona dinara kako bi se bezbednost građana podigla na viši nivo. U ime grada događaju je prisustvovao član Gradskog veća Nebojša Jovanov.

Za unapređenje bezbednosti saobraćaja našem gradu pripalo je 9,8 miliona dinara što će obezbediti veću bezbednost građana, a pre svega dece u saobraćaju.

IMG_20230722_071535

Šteta nastala zbog nevremena – ko i pod kojim uslovima može da je nadoknadi

Igor Crnogorac July 26, 2023

Posledice poslednjih superćelijskih oluja još uvek se saniraju i tek predstoji procena materijalne štete. U olujnim udarima vetra najviše su stradali krovovi, fasade i prozori, automobili, usevi.

„Pravo na naplatu štete od osiguravajućih društava imaju oni koji su kupili polisu osiguranja i zaštitili svoju imovinu od rizika kakva je oluja”, kaže Zoran Ćirić, portparol Udruženja osiguravača Srbije, a prenosi RTV.

Uslove osiguranja precizira polisa. Za štetu na autu najjednostavniju proceduru isplate omogućuje kasko.

„Ukoliko postoji kasko osiguranje, potrebno je da građani pozovu policiju da se izvrši uviđaj, da bi mogli da aktiviraju to osiguranje”, rekao je advokat Saša Parežanin.

Dokaze o nastaloj šteti fotografisanjem građani treba da obezbede i sami i da kontaktiraju svog agenta osiguranja, objašnjavaju iz Udruženja osiguravača Srbije. Kažu da država nije dužna da nadoknadi štetu.

„Država nema nikakvu zakonsku obavezu da nama nadoknadi bilo kakvu štetu. Zadatak države je humanitarni. Jednostavno, ako porodica nema gde da se skloni, zadatak države je da pomogne i da obezbedi smeštaj, garderobu, hranu za jedan određeni period dok se porodica ne snađe, ali nadoknada štete u smislu da se napravi nova kuća, to nije zadatak države i mi iz Udruženja stalno apelujemo na ljude da se osiguravaju”, rekao je Ćirić.

Ko nije osiguran, precizira advokat Parežanin, može da računa na dve mogućnosti. U slučaju da je uzrok štete stablo za koje je na osnovu redovnog programa održavanja nadležno Javno komunalno preduzeće, prvi korak je toj službi uputiti poziv. Nakon toga sledi zajednički izlazak na lice mesta, sačinjavanje zapisnika i podnošenje zahteva lično. A nadoknada je moguća i od vlasnika privatnog poseda.

„Onda je građanin dužan da se, za nadoknadu štete, obrati tom vlasniku. Obično u praksi prvo ide opomena, daje mu se rok 10-15 dana da izmiri tu štetu. Ako to ne učini, oštećeni su dužni da se tužbom obrate sudu”, dodao je Parežanin.

error: Content is protected !!