У недељу, 19. новембра од 8 до 16 часова у амбуланти Дома здравља у Светосавској 53 биће организовани превентивни прегледи. Према речима директорице Дома здравља др Биљане Марковић грађани ће моћи да измере телесну масу, а биће им доступно и израчунавање степена ухрањености, мерење крвног притиска, одређивање гликемије, гликолизираног хемоглобина (ХбА1Ц) и липидни статус.
-Ни овога пута нема заказивања, већ је довољно само да грађани оду до здравствене установе од 8 до 16 сати. Држава овим прегледима жели да укаже на значај превенције и да превентивне прегледе учини приступачнијим грађанима. Грађане ће прегледати специјалисти опште медицине, а пацијенте молимо да за лабораторију дођу до 12 сати зато што се одређују масноћа и шећер у крви – рекла је др Марковић.
У протеклом периоду рађени су ултразвук дојке, ПСА тест, прегледи штитасте жлезде, као и кардиолошки прегледи са контролом нивоа глукозе, триглицерида и холестерола у крви.
Град Кикинда односно читав Севернобанатски округ је 2016. године био део пројекта током ког је омогућено добровољно вакцинисање против хуманог папилома вируса, који узрокује инфекције гениталног система, али и рак грлића материце. Тада су хпв вакцину примале само девојчице од 9 до 13 година и ова акција Министарства здравља и Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ одлично је прихваћена. Какво је стање пет година након пилот пројекта разговарали смо др Татјаном Пецарски епидемиологом и начелницом Центра за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље.
-Ова вакцина, иако није уврштена у календар обавезних, успела је да у календар имунизације уђе као препоручена. Од почетка, када је Фонд за здравствену осигурање обезбедио да ова вакцина буде бесплатна за девојчице и дечаке од 9 до 19 година, у Кикинди је укупно дато 476 доза. Дато је 102 прве дозе у узрасту од 9 до 14 година од чега су 23 дечака. Вакцинисано је и 126 њих од 15 до 19 година међу којима је 21 дечак – истакла је др Пецарски.
Старији од 15 година хпв вакцину примају у три дозе тако да је у овом узрасту комплетно вакцинисано 76 дечака и девојчица, а 80 њих завршило је вакцинацију у узрасти од 9 до 14 година.
– На територији нашег округа 270 деце је комплетно вакцинисаних узраста од 9 до 14, док их је 164 старијих од 14 година, тако да на територији Севернобанатског округа имамо 441 дете комплетно вакцинисано. С обзиром на то да је вакцина препоручена и када сагледамо број вакцинисаних у другим окрузима можемо да будемо задовољни – напоменула је др Татјана Пецарски.
Са друге стране, напомиње наша саговорница, обухват вакцинисани треба да буде већи нарочито ако се узме у обзир важност ове вакцине. Она није превенција само за кондиломе односно не онкогене типове хуманог папилома вируса, него се у њој налазе и онкогени типови који изазивају рак грлића материце.
-У 100 одсто узорака рака грлића материце налази се хпв инфекција. То значи да је сваком раку грлића материце претходила ова инфекција, а овом вакцином смањује се ризик од поменуте инфекције, а самим тим и од рака грлића материце. Вакцинишемо и дечаке јер су управо они преносиоци хпв инфекције. Ова вакцина сматра се једном од најсигурнијих вакцина јер има најмањи број нежељених ефеката и још увек нисмо забележили тежи нежељени ефекат након што је неко примио – појаснила је др Тајана Пецарски.
Вакцине има и ко год жели да заштити своје дете на овај начин може да се јави педијатрима у Школском диспанзеру. Вакцина се даје петком и сви од 9 до 19 година могу је примити. До 14. године вакцина се даје у две, а од 15. до 19. године у три дозе.
Рак грлића материце погубан за жене
Рак грлића материце у Србији је међу три најчешћа и у оболевању и у морталитету код жена. Разлог томе је касно јављање лекару и жене најчешће долазе када болест узме маха и када не може пуно тога да се уради.
-Поражавајуће је да у 21. веку, када имате превентиву меру, имате и огроман број младих жена које оболевају и умиру од рака грлића материце. Ова вакцина штити и од карцинома на аногениталној регији, орофаринксу, језику – навела је наша саговорница.
Према последњим информацијама са терена и најави извођача радова на водоводној мрежи данас, 16. новембра, без воде ће од 11 до 15 часова остати потрошачи у Кикинди и у улицама Марка Краљевића од Киш Михаља до Вељка Петровића и Милоша Црњанског од Кумановске до Саве Липованова.
Из ЈП “Кикинда” апелују на потрошаче да обезбеде довољну количину воде за своје потребе. За све додатне информације обратите се позивном центру на број 422-760 и 062/88-44-888.
Програмима „Совембра“ Туристичке организације Града и ове године прикључили су се ученици и наставници Основне музичке школе „Слободан Малбашки“. У Народном музеју одржали су вечерас „Концерт под маскама – Солвембар“ на којем је наступило 25 полазника.
– Ученички парламент и креативни тим наше школе, наставници и ученици, почели су са припремама за овај концерт већ после „Дана лудаје“ – каже директорица, Маргита Детари. – Веома је важно за ђаке да наступају што више. На овом концерту свирају деца са свих одсека, у највећем броју ученици од првог до трећег разреда. Припремили смо разноврстан програм, од Баха и Моцарта до народних песама.
Милијана Станков је трећи разред на одсеку за клавир.
– За овај наступ припремила сам „Пирате“. Волим да свирам пред публиком, да покажем другима своје умеће – каже Милијана.
Са истог одсека наступила је Катарина Косић, која је на четвртој години.
– Већ сам свирала неколико пута на концертима – каже Катарина. – Ове маскице сова које сви имамо чине ме срећном.
Свој први наступ имала је осмогодишња Невена Симић, ученица првог разреда на одсеку за флауту.
– Припремила сам „Сијај, сијај звездо мала“ – каже Невена. – Дуго сам вежбала тешке делове, а после и целу композицију. Допада ми се песма јер је дугачка и интересантна.
Најмлађи кикиндски музичари са својим наставницима већ припремају наредни концерт. Како је најавила директорица Маргита Детари, на традиционалном Новогодишњем концерту који ће се одржати 13. децембра у Позоришту, биће изведено нешто сасвим посебно. После наступа солиста, њихова публика имаће први пут прилику да гледа мини дечију оперу „Новогодишња бајка“.
Због радова на водоводној мрежи, на локацији будућег кружног тока у Башаиду, сутра, 16. и у петак, 17. новембра од 8 до 14 часова, становници у овом селу остаће без воде.
Из ЈП “Кикинда” апелују на потрошаче да обезбеде довољне количине воде за своје потребе. За све додатне информације на располагању су бројеви позивног центра 422-760 и 062/88-44-888.
Лена Давидовић, ученица седмог разреда ОШ „Жарко Зрењанин“ заузела је друго место на литерарном конкурсу Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине. Тема је била „Мултиетничка слика моје школе“, а како сазнајемо од наше талентоване суграђанке за конкурс је чула од своје наставнице српског језика Јоване Бандић.
-У саставу сам описала своју школу коју похађају ђаци различитих националности. Без обзира на то што је неко српске, мађарске, ромске, црногорске или бошњачке националности, ми се лепо дружимо и слажемо. Помажемо једни другима, заједно учимо и савладавамо градиво. То што смо различити учи нас да будемо толерантни, али и да сазнамо више о култури и традицији других, што ће нас обогатити – сазнајемо од Лене Давидовић.
Награђена је паметним сатом и признање је примила у Покрајинској влади. Како је на конкурс приспео велики број радова ученика из читаве Војводине, није очекивала да ће она бити једна од троје награђених.
-Ово ми није прва награда за литерарни рад, али је једна од најдражих. Више волим да пишем песме и ту сам имала више успеха у односу на прозне саставе. Највеће признање које сам до сада освојила је прво место на конкурсу под називом „Краљевство белих рада“ који је био расписан у Црној Гори у Бијелом Пољу. Волим да читам иако су ми омиљени предмети математика, физика и биологија. Најдраже књиге су му „Ноћна школа“ ауторке К.Џ.Доерти и „Лето кад сам постала лепа“ Џени Хан – открива нам наша суграђанка.
Поред успеха у школи, али и на такмичењима из природних и друштвених предмета, Лена се бави и спортом односно тренира одбојку. У плану јој је да упише Гимназију „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду или природни смер у кикиндској Гимназији.
Туристичка организација Града заказала је за суботу, 18. новембар, на градском тргу, Новембарски базар и још једну прилику за становнике Кикинде и села да понуде и купе домаће производе.
– И овога пута робу ће понудити произвођачи са територије Града. Пријављено нам је више од 40 излагача, од пољопривредних газдинстава који нуде различите производе од бундеве и лешника и домаћа вина, до занатлија са њиховим производима и празничним декорацијама – каже Јасмина Миланков, в.д. Туристичке организације.
Штандови ће бити постављени од 10 до 16 сати. Већ следећи базар биће новогодишње издање и одржаће се у другој половини децембра.
Најновија представа, „Џепови пуни камења“, дуодрама у којој играју Никола Јоксимовић и Владимир Максимовић, на репертоару је Народног позоришта у петак, 17. новембра. Комад на великој сцени је, по делу ирске глумице и књижевнице Мери Џонс, режирао Растислав Ћопић. Почетак представе је у 20 сати.
Дан Народне библиотеке „Јован Поповић“ биће обележен сутра (четвртак, 16. новембар). За 17 сати заказана је додела награда ауторима најбољих радова на ликовном и литерарном конкурсу Библиотеке. „Уметничке приче“ са глумцем Небојшом Дугалићем и књижевником Милошем Латиновићем почињу у 19 сати.
Народна библиотека „Јован Поповић“ наставља традицију Српске читаонице, основане 1. маја 1845. године која 1939. постаје Јавна градска библиотека. Под именом Градска читаоница сели се, 1948. године, у једну од најлепших зграда Кикинде, у Винцхаидијеву палату, у којој се и данас налази.
Године 1952. Библиотека добија име по Јовану Поповићу који је био родом из Кикинде и који је своју имовину поклонио граду. Свој дан прославља на дан рођења овог књижевника и револуционара.
У Србији је 1. октобра почео попис пољопривредних газдинстава. У десет катастарских општина на територији Града има 5.369 пољопривредних газдинстава и сви су у обавези да учествују у попису. За попис су ангажована 24 пописивача међу којима је и Драган Илић из Кикинде.
-У првом наврату имао сам задатак да попишем 230 домаћинстава и како сам то добро урадио, поверено ми је још пољопривредника које обилазим. До сада сам пописао 306 и остало ми је још десетак махом оних где су носиоци газдинстава у иностранству или на неком раду. Са већином сам ступио у контакт и договорио да обавимо попис – каже Илић чији је задатак био да обиђе пољопривредна газдинства у центру и ужем центру Кикинде.
Искуства су, напомиње Илић, врло добра.
-У 99 одсто случајева носиоци газдинстава били су коректни. Објашњено им је да је попис и њихов и наш задатак и да је потребан због статистичких података. Највише су ме питали због чега се сада ради попис, када су већ све пријавили и то у квадратним метрима путем е аграра. Ово је ипак нешто друго, реч је о статистици и попис се организује на нивоу читаве земље, тако да су пописана и газдинства која нису регистрована у Министарству пољопривреде и сви су обухваћени без обзира на то колико земље имају и којом граном пољопривреде се баве – рекао нам је Драган Илић.
Tractor agricultural machine cultivating field.
Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој подсећа да се попис односи на регистрована пољопривредна газдинства, као и она која су ажурирана у бази података у односу на претходну годину.
-У граду и селима завршен је попис у 85 одсто газдинстава што нас је сврстало у врх локалних самоуправа у којима је попис при крају и ми очекујемо да ће се завршити до краја месеца. Од тог броја 53 процента је оних која се баве пољопривредом. У попис не улазе само породична пољопривредна газдинства, него и правна лица и предузетници који су могли да се само попишу од 1. јуна. Закон о попису пољопривреде налаже да се пописују сва пољопривредна домаћинства, без обзира на то да ли су правна лица, предузетници или физичка лица. Попис се обавља сваких десет година и то је једини инструмент који за свако насељено место може да пружи податак о броју газдинстава, земљишном и сточном фонду и категоријама коришћења земљишта, о површинама под усевима, воћњацима, виноградима, наводњавању, употреби органских и минералних ђубрива, броју кошница пчела, пољопривредних машина, објеката, чак и броју људи који обављају пољопривредне активности и према полу и према старости – појаснила је наша саговорница.
Попис ће омогућити да се добијени подаци искористе за развој пољопривредне производње, за доношење мера аграрне политике које ће помоћи произвођачима да унапреде и развију свој посао. –
-Наши пољопривредници су сарадљиви и добро информисани. Пописивачи не питају ништа од личних података и формулар обухвата опште податке, а све њих желим да похвалим да савесно и одговорно обављају посао на терену – додаје Мирослава Наранчић.
Крајњи рок за завршетак пописа је 15. децембар, а прелиминарни резултати биће у јануару 2024. године.
