Најновије

Принт

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ у четвртак ће бити представљен роман Кикинђанина Ненада Пипера, „Различити људи“.

Пиперов књижевни првенац ослања се на животне приче клијената једног београдског таксисте. Исповести су увезане у роман који нам пружа могућност да дубље проникнемо у своје и туђе унутрашње светове.

Клијенти, „различити људи“, њихове мисли, недоумице, добре или погрешно донете одлуке, чине окосницу овог романа који се лако чита и сврстава аутора раме уз раме са много искуснијим писцима, наводи се у најави књиге.

Поред аутора, о роману ће говорити Биљана Хукић, песникиња. Књижевно вече почиње у 19 сати.

битка на иљеву

Полагањем венаца, пригодним програмом и служењем парастоса страдалима, код Белог крста у Башаиду данас је обележено 174. године од битке на Иљеву. Догађај је организовало Удружење српских ратних ветерана Кикинде, а присуствовали су и Младен Богдан, председник градске скупштине и Драгиша Михајловић, начелник Градске управе.

-Обележили смо важан историјски дан. Српски ратни ветерани Кикинде, Секција потомака погинулих у ратовима деведесетих, Удружење потомака ратника 1912-20, Културно-историјско друштво Срба северног Баната „Ђорђе Сервијски” из Новог Кнежевца заједно са месном заједном Башаид и ОШ „1. Октобар” , као и Градском управом и житељима Башаида, обележили смо 24. април, дан када се догодила битка на Иљеву 1849. године- наводи Владимир Радојчић из Удружења српских ратних ветерана Кикинде.

Године 1849, 24. априла генерал побуњеничке Кошутове војске Перцел Мор напао је Меленце надмоћном војском наоружаном топовима. Срби су бранили место под командом свог војводе Лазара Зубана. У бици на пољу Иљево страдало је две стотине добровољаца, највише из Велике Кикинде, Башаида и Меленаца. Место погибије обележено је Крстом на Иљеву.

-Не заборавити јунаке са „Иљева – банатског Косова”, дужност је свих нас. Херојска борба и погибија 198 Срба из Велике Кикинде, Меленаца и Башаида пре 174 године, оставила је неизбрисив траг у историји ових крајева и целог Баната. Бранећи своја места, домове и српство на овим просторима, утрли су пут будућим генерацијама да остваре свој вековни сан о присаједињењу са матицом Србијом- истакао је Богдан.

 

хпв трибина

Конференција „Заједно против рака грлића материце- ХПВ не” одржана је данас у Кикинди. Епидемиолози, педијатри, гинеколози и други представници медицинске струке, као и Удружења „Родитељ” изнели су значај ХПВ вакцине која је сада и у нашој земљи бесплатна и доступна.

Примена ове вакцине у неким земљама довела је до тога да се карцином грлића материце готово искорени. Србија има висок степен умирања од ове малигне болести, а ХПВ изазива и карциноме аногениталне регије, као и корена језика, крајника, задњег зида ждрела.

 

Шта знашш о саобраћају победници 3

На 54. Градском такмичењу „Шта знаш о саобраћају“ набољи су били основци школе „Вук Караџић“. Другопласирана је екипа ОШ „Васа Стајић“ из Мокрина, док су ђаци из ОШ „Ђура Јакшић заузели треће место.

Појединачно, у Б категорији – девојчице, прво место заузела је Јелена Чворак из школе „Васа Стајић“, Јана Ињац из школе „Вук Караџић“ је друга, и треће место припало је Милици Лучић из ОШ „Славко Родић“ из Банатског Великог Села“.

Међу дечацима у истој категорији, најбољи резултат постигао је Милош Миленковић из Руског Села, ученик школе „Глигорије Попов“. Другопласирани је Марко Станкић“ – „Вук Караџић“ школа, и на трећем месту такмичење је завршио Огњен Ханцик из школе „Ђура Јакшић“.

У Ц категорији – девојчице, победила је Петра Чудан – ОШ „Вук Караџић“, на другом месту је Гордана Ристић из Мокрина – ОШ „Васа Стајић“, док је Милица Кришан, ученица школе „Ђура Јакшић“ била трећа.

Лазар Сремчев из мокринске школе победник је у истој категорији у конкуренцији дечака. Другопласирани је Матеја Радивојша из школе „Вук Караџић“. Треће место освојио је Данило Миличевић из школе у Руском Селу.

Најбољи су награђени диломама и пехарима и бициклима. По двоје са најбољим резултатима из сваке категорије, наступиће на регионалном такмичењу 13. маја, такође у ОШ “Фејеш Клара. На највећем градском такмичењу у познавању саобраћаја за старије основце учестовало је 56 ученика из свих школа са територије Града.

Под покровитељством Града, манифестацију организују Министарство просвете, науке и технолошког развоја, МУП – Одељење саобраћајне полиције, АМСС и Актив наставника технике и технологије.

Облаци 1

У кикиндском Народном позоришту данас је најављена премијера представе „Облаци“. Први пут на позоришним даскама наћи ће се живот и дело Кикинђанина Душана Васиљева, писца којем је српска култура остала дужна, рекла је директорица Позоришта, Милена Живков.

– Васиљев је писао и драме и његова жеља је била да ради у позоришту и да пише много више него што је то успео у свом кратком животу. Ми смо се потрудили да му вратимо дуг, да га вратимо у позориште.

Главну улогу, самог Васиљева, игра Владимир Максимовић.

– Бавили смо се и мотивима који су пунили рупе у његовој души и из којих је остала најлепша родољубива поезија – каже Макисмовић. – Био је несрећан, сва његова поезија настала је из велике муке. Цео живот је живео у блату. Када је умро, сијало је сунце. Читав његов живот били су блато и каљуга.

Представу је режирао Стеван Бодрожа којем је, после комада „Лажа и паралажа“ ово друга срадња са кикиндским позориштем.

– Овом представом покушавамо да урадимо коректив историјске запостављености којом је обележено наслеђе Душана Васиљева. Посвећеност, професионалност и срчаност кикиндског ансамбла је изванредна и препоручују ово позориште и ову средину. Управо Васиљев је, у свом односу према уметности, имао ту срчаност и беспоштедност, вероватно је зато тако брзо скончао. Био је велики пацифиста, противник рата, насиља и социјалних неправди којих је и сам био жртва. На најдубљем нивоу, за мене интимно, ово је представа о маћехинском односу према младим људима који тек ступају на сцену. Душан није имао среће да живи у добром времену и да буде подржан. Ова представа је порука и опомена да такве дарове, такве изванредне људе, треба да препознајемо – рекао је Бодрожа.

Текст за представу наменски је написала Нина Плавањац и највећи део драме чине реченице из прича и стихова Васиљева.

У представи играју и Мина Стојковић, у улози Душанове мајке, Миљана Кравић, Никола Јоксимовић, Анђела Киковић, и двојица младих гостујућих глумаца: Филип Клицов са АУ у Новом Саду и Лука Јовановић Џивџановски који је завршио приштински Факултет уметности.

Премијера представе заказана је за петак, у 20 сати. У исто време, дан раније, одржаће се претпремијера. Наредна играња на репертоару ће бити 9. и 23. маја.

О Душану Васиљеву

Песник, прозни и драмски писац, један од највећих српских експресиониста, рођен је у Великој Кикинди 1900. и живео је само 24 године.

Завршио је учитељску школу у Темишвару. Два пута је био на фронту. Основао је Коло младих Срба и лист Слога.

Умро је у свом родном месту. Сахрањен је на Мелином гробљу, у близини Манастира Свете Тројице. Највећи део његове заоставштине чува се у Народној библиотеци Србије и Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду.

 

Соња Псодоров

Матуранткиња ССШ „Милош Црњански“, Соња Псодоров, награђена је златном дипломом на данас завршеној 53. Покрајинској смотри рецитатора “Песниче народа мог“ у Сечњу. Соња је наступила у конкуренцији 45 рецитатора старијег узраста и пласирала се на Републичку смотру која ће се одржати у Ваљеву.

Говорила је песму Жане Стојановић „Убијте нас“, а њен стручни сарадник је Јелена Влаисављевић. Соња Псодоров је, уз Драгана Јованића, друга такмичарка из Кикинде која је добила златну диплому на овом такмичењу.

млади физичари

Четворо ђака кикиндских основних школа који су учествовали на Државном такмичењу из физике одржаном овог викенда у Пожаревцу, показали су одлично знање и остварили изузетне резултате освојивши две друге и две треће награде.

Ученик осмог разреда Основне школе „Свети Сава“ Стефан Варга освојио је другу награду и пласман на Српску физичку олимпијаду која ће бити одржана у мају. Одличан резултат остварила је и Сара Живков, ученица шестог разреда Основне школе „Жарко Зрењанин“ која је такође освојила другу награду.

Сјајни су били и ученици шестог разреда: Лена Давидовић из Основне школе „Жарко Зрењанин“ и Матеја Косић из школе „Вук Караџић“. Обоје су освојили треће награде.

На државном такмичењу одржаном у ОШ „Краљ Александар И“ у Пожаревцу учествовало је 633 ученика.

На Српску физичку олимпијаду која ће бити одржана 11. и 12. маја позвано је 20 ученика из редовних и 16 из специјалних одељења при математичкој гимназији.

Ментори кикиндских ђака су наставници Жељко Радивојша (ОШ „Жарко Зрењанин“) и Биљана Груловић (школе „Свети Сава“ и „Вук Караџић“), а на републичко такмичење водила их је наставница Драгана Воларов.

Кукучка пивара 5

Да се млади, по завршетку школовања све чешће опредељују за повратак у Кикинду и да, уз то, имају добре идеје, много воље и ентузијазма да донесу нешто ново свом граду, показује и пример Андреја Кукучке.

Андреј је, по завршетку прехрамбеног смера на Технолошком факултету, са девојком Катарином Келић, графичким дизајнером из Новог Сада, у Кикинди отворио прву регистровану крафт пивару, а однедавно и дестилерију, „Дрозли“.

– Док сам студирао у Београду, придружио сам се екипи која је експериментисала са укусима у малој пивари у Пиварском клубу Булевар. Викендом су биле дегустације на којима смо добијали утиске и затим мењали рецепте – каже Андреј.

По завршетку факултета, Андреј и Катарина одлучују да започну сопствену производњу.  Иако су крафт пиваре већ препознате у већим центрима што би им, вероватно, олакшало пласман, они долазе у Кикинду.

– Јер волимо Кикинду. Овде је најлепше и ту познајемо највише људи. Иако већина угоститеља има екслклузивне уговоре са великим комерцијалним пиварама, успели смо да нађемо начин да пласирамо наша пива – у „Цаффе Цаффе“–у, „Кући кафе“ и у трафици у Светосавској, али и код неколико угоститеља у Новом Саду и Београду.

Андреј објашњава да су њихова пива по квалитету много друкчија од комерцијалних. Кључна разлика је, каже, у томе што велике пиваре, што је и законом прописано, не морају да користе више од 50 одсто јечма. Остало могу да буду и друге житарице које садрже шећер – овас и кукуруз, што појефтињује производњу.

У „Дрозлију“ се пиво прави од јечма, а укуси су, колико необични за просечног конзумента, топлико и потпуно егзотични.

– Ми прво направимо експериментално пиво и понудимо га на пробу људима на базару. Последње које смо направили је јако горко и има пуно хмеља, воћкасто је, цитрусно и тамно, мислили смо да га људи неће прихватити. Догодило се, међутим, да им се јако свидела та дијагонала. Зато ћемо усталити његову производњу и посветићемо га мокринској дропљи.

„Дрозли“ пива, за сада седам врста, у светлој и тамној варијанти, имају укусе коријандера и ароматичних трава, кајсије, тропског воћа, чоколаде, тамне ражи и тамног слада, америчког хмеља.

Производња је започета пре три године. У међувремену су Андреј и Катарина регистровали и дестилерију, и сада су у процесу припреме и џина и ликера од брезиног дрвета.

У експериментисању и прилагођавању жељама потрошача ови млади људи не посустају. Сада започињу и безалкохолни програм

– Пре две недеље пустили смо у промет комбуху, ферментисани напитак на бази зеленог и црног чаја, интензивног укуса и допадљивог дизајна. Следе комбуха од зове и комбуха тоник јер смо из Индонезије набавили дрво чинчона од ког се традиционално прави тоник – објашњава Андреј.

Кад год су у могућности, Андреј и Катарина се труде да подрже културне догађаје.  За прошлогодишње „Дане лудаје“ направили су тамно пиво од бундеве које је наишло на веома добре реакције, па ће га поновити и на наредној манифестацији.

– Имамо веома лепу сарадњу са Туристичком организацијом – каже Андреј. – Мислим да више тога треба да буде окренуто локалу. Зато на лето планирамо да у Кикинди организујемо едукацију за све који желе да праве пиво у кућним условима.

Андреј, Катарина, и читава породица која помаже у „Дрозли“ пивари не плаше се конкуренције, штавише, желе да подстакну и подрже суграђане да се одваже и допринесу граду, онако како они то чине. Вредно, упорно, са пуно креативности и љубави.

Драган Јованић 1

Драган Јованић, ученик другог разреда Основне школе „Иво Лола Рибар“ из Нових Козараца, постигао је велики успех на 53. Покрајинској смотри рецитатора у Сечњу.

У конкуренцији 46 рецитатора добио је златну диплому и пласирао се за наступ на највишем нивоу такмичења – Републичкој смотри рецитатора. Драган је наступио са песмом Моше Одаловића „Ма каква дивота“ коју је припремио са својом учитељицом Биљаном Бркић.

Покрајинска смотра „Песниче народа мог” завршно је такмичење најбољих рецитатора и део је селекције за Републичку смотру која се одржава у Ваљеву. Завршава се данас, наступом средњошколаца. Девет рецитатора из сваке категорије наступиће на државном такмичењу.

Жири Смотре радио је у саставу: Предраг Момчиловић, глумац и професор н Академији уметности у Новом Саду, Ана Лесковац, професорка словачког језика, Агнеш Рафаи Телечки, глумица и професорка на Академији уметности у Новом Саду, Амалија Ковач, глумица и новинарка, и Данијела Раду.

Сајам цвећа 1

Кикиндски трг данас је процветао на задовољство великог броја суграђана који имају прилику да купе најразноврсније декоративне саднице по повољним ценама.  “Пролећни сајам цвећа” стални је програм Туристичке организације Града и сваки пут привуче велики број продаваца и купаца.

По изузетно лепом дану, испред Православне цркве, саднице је изложило десет узгајивача цвећа из Кикинде, Сенте, Бечеја и других места.

Пољопривредно газдинство Роберта и Кларе Киш из Бечеја већ је познато Кикинђанима.

– Годинама долазимо овде на цветну пијацу и задовољни смо. Наша понуда је широка, имамо собно цвеће, дрвеће, тује, само вишегодишње засаде продајемо – каже Клара. – Свако пронађе понешто, а највише се тражи цвеће за двориште, као и зачинске биљке – селен, оригано, влашац и рузмарин.

Роберт и Клара Киш имали су гужву као и сви остали продавци, али смо само код њих пронашли сасвим егзотични цвет – мухоловку.

Богату понуду имао је данас и Дарко Гајин који има своје пољопривредно газдинство у Бочару, а у Кикинди, већ неколико година и продавницу „Бочарска башта“.

– Имамо бегоније, кадифе, меденице, различите мушкатле. Највише продајемо ситне расаде – бегоније и мушкатле које су увек популарне јер је Кикинда, рекао бих, град мушкатли. Цене су од 50 динара за ситан расад, мушкатле су 150 и 200, висеће сулфиније су 300 динара, калиопе 350 и 500 – каже Дарко којем у продаји помаже ћерка Нађа.

Међу препуним гајбицама овде су и саксије од теракоте у облику животиња. Цена им је 700 и 900 динара.

“Пролећни сајам цвећа” траје до 16 сати и, уколико га већ нисте посетили, остало је још мало времена данас. Следећу прилику имаћете ускоро јер се у Туристичкој организацији потруде да, у време садње и уређења вртова, понове овај леп догађај.