Најновије

stablo

Пљусак са грмљавином и јак ветар вечерас нису мимоишли ни Кикинду. Делови града остали су без струје на око сат времена.

Ватрогасне екипе су на терену и интервенишу на више локација. У појединим улицама био је заустављен саобраћај због оборених стабала. Тако је било у у Улици Краља Петра где је пао део великог стабла и оштетио паркирани аутомобил. Ватрогасци су интервенисали и у улици Тозе Марковића, као и на тргу где су се, како сазнајемо, два пса уплела у сошке за бицикле.

И државни путеви из Зрењанина ка Новом Саду и Београду били су блокирани због стабала на путу

Druga provera za fudbalere OFK Kikinde

У другој провери за оба српсколигаша, ОФК Кикинда на Градском стадиону поражена је 2:3 од елемирског Нафтагаса.

Већ у трећем минуту повратник у редове Кикинђана Молнар решио је ситуацију „један на један”, матирајући голмана Елемираца Галина. У 19. минуту на супротној страни Миливојев је покушао искоса нешто између набачене лопте и ударца у доњи угао, а на лопту је налетео Бачвански и изблиза ју убацио у мрежу за изједначење. Преокрет је донео Ренић након пола сата игре, а одбрана ОФК Кикинде претходно је изиграна на малом простору у свом шеснаестерцу. До одмора, ново поравнање. У 37. минуту новајлија Бенцке прелепим голом изједначио је на 2:2. Свему је претходио корнер, а нови играч Кикинђана, након одбитка, школски је, ефектиним ударцем, пребацио читав букет играча испред себе, као и истрчалог чувара мреже Нафтагаса.

Нови кормилар ОФК Кикинде Шпоња на одмору је променио свих 11 играча, Кандић стратег Елемираца тек тројицу, а у 56. минуту Миливојев је донео нову предност гостима, после асистенције Ренића који га је лепо спојио. Одмах потом и преостали резервисти, њих осморица, из редова Елемираца ушли су у игру, а до краја више није било промене резултата, иако је на обе стране виђено неколико одличних покушаја.

ОФК Кикинда: Савков, Барбул, Ђукић, Лукић, Радовановић, Кецман, Лолић, Бенцке, Мирков, Молнар, Ивановић. Играли су још: Опарница, Радосављевић, Галешев, Јовановић, Јарић, Рафаел, Попесков, Виловски, Бељин, Хајду, Шевић.

Adrenalin 12

Манифестација „H2O адреналин“ одржава се овог викенда у Кикинди на Старом језеру. У бесплатној малој школи мотонаутике, инструктори из Мотонаутичког клуба „Мото џет“ из Новог Сада, децу узраста од осам до 14 година уче управљању скутером. Овај летњи програм је, други пут, уприличила Туристичка организација Града.

– Деца су прошлог лета веома лепо прихватила ову нову активност у току распуста и то нас је подстакло да је организујемо поново. Прошле године било је 150 деце, верујем да ће их овога пута бити исто толико. Сви који су осетили чари вожње, дошли су поново и моћи ће да кажу да су у свом граду научили нешто ново – рекла је Јасмина Миланков, в. д. директорица Туристичке организација.

Деца су на скутерима са инструкторима и, како каже Миланкова, по некад за вожњу долазе у обзир и мало млађи, уколико инструктор процени да је то безбедно.

Александар Кревешић, председник Мотонаутичког клуба, истиче одличну сарадњу са Градом и наглашава значај обуке за вожњу скутером, јер се она, често, олако схвата.

– Неправилно управљање скутером може да буде веома опасно, што многи не знају. Грешка је кад људи оду на море, седну на скутер и мисле да знају да га возе. Најчешће греше јер не знају да, када пусте гас, пловилом више не може да се управља и тада лако може да дође до судара. Поред обуке, ми желимо да постигнемо и то да се неко заљуби у мотонаутику као грану спорта и да почне да се такмичи. Прво имамо кратку теоретску обуку, у току које причамо о култури понашања на води. Обука на скутеру траје четири сата – каже Кревешић.

Он наглашава да је „Мото џет H2O адреналин“ већ нека врста националне школе јер су инструктори из овог клуба, током лета, сваког викенда у другом граду, на радост малишана који нису имали таква искуства.

Један од оних који је данас имао прву вожњу је десетогодишњи Филип Чубрило који је био задовољан, али је и признао да се мало уплашио када је скутер скретао.

Леон Петровић има 12 година и први пут се на скутеру, уз инструктора, опробао прошлог лета.

– Било је баш супер, вожња је била јако брза. Највише ми се свидело што сам могао и сам да управљам – каже Леон.

Манифестација траје два дана. Још сутра, од 13 до 17 сати, искусни мотонаутичари биће у нашем граду и чекаће нове заљубљенике у овај спорт. У међувремену, своје прве вожње на води, искусиће сви који то желе и тако стећи лепу успомену на лето у свом граду.

Dan Suvače 7

Мекике-лангоши, штрудле и погачице, песма, ручни радови, стари занати и приче испод ораха обележили су јубиларни „Дан Суваче“, одржан данас у овом јединственом млину на коњски погон у Кикинди.

Домаћице програма ове године биле су чланице Удружења жена „Сунце“ из Падеја. У уводном програму наступила је Женска певачка група „Др Тихомир Остојић“ из Остојићева.

Није случајно што је управо удружење из Падеја дочекивало госте – у овом месту направљена је комплетна дрвена грађа за млин, а затим и донесена и монтирана у Кикинди 1899. године. Од тада, млин је непрестано био у функцији, све до 1945. године.

Жене из Падеја су, поред кулинарских специјалитета, припремиле и изложбу ручних радова, организовале радионицу украшавања предмета техником декупаж и предавање о лековитом биљу, односно представљање производа „Маквала“ из Падеја, некадашње „Менте“.

– Удружење „Сунце“ нам је једно од најактивнијих у општини. Баве се ткањем, декупажом, кулинарством, представљају нас на такмичењима. У општини Чока много улажемо у рад свих удружења, желимо да сачувамо традицију. Демографски смо доста стари, али радимо на инфраструктури и култури, трудимо се да задржимо младе – нагласила је Стана Ђембер, председница општине Чока и оснивачица Удружења жена из Падеја.

Гошће-домаћице из Падеја поздравио је градоначелник Никола Лукач.

– Сувача нам веома много значи и идеја манифестације да представимо културу, традицију и обичаје народа са ових простора – истакао је Лукач. – Наша је обавеза да чувамо културу Баната и то се управо ради и у оваквим програмима.

Организатор „Дана Суваче“, Народни музеј Кикинда, установио је програм како би се популаризовао овај споменик културе од изузетног значаја, рекла је Славица Гајић, виши кустос-етнолог у Музеју.

– Сувача је једини објекат те врсте у Србији. Имамо бројне програме – кампове, радионице, долазе нам посетиоци из читаве Србије, Мађарске и Румуније, и многобројне екскурзије. Сада, после десет година, Сувача је много познатија и о њој се зна и ван граница наше земље. На „Дан Суваче“ седнемо испод ораха у дворишту, послужимо се старинским специјалитетима и причамо старе приче. Негујемо традицију и зато верујем да ће ова манифестација трајати – сигурна је Гајићева.

Од када постоји манифестација, као домаћице су се смењивале чланице удружења из свих села које припадају Кикинди. Сада се, каже Гајићева, круг затворио, и поново ће, наредне године, са својим рукотворинама, старим занатима и песмом, госте дочекивати домаћице из једног од кикиндских села.

– Све је већа популарност Суваче међу посетиоцима из других крајева, зато ми је жао што су у Кикинди људи мало инертни, и не долазе често – додаје Славица Гајић. – Наша идеја је да потпуно оспособимо млин и пуштамо га у погон, као што то раде у Сарвашу у Мађарској, у којем то чине једном годишње и својеврсна je атракција.

Овај споменик културе је, иначе, отворен и доступан посетиоцима сваког дана, осим понедељком, од 10 до 16 сати и у њега се увек може свратити, поседети у хладовини или под орахом у дворишту и сетити се неких давних времена чији дух живи управо на овој адреси.

vasar basaid

Од марта до октобра, сваке друге недеље у месецу, у Башаиду се организује вашар. Овако је протеклих деценија, а у задњих неколико окупља све више оних који купују и продају, долазе да виде и буду виђени. Тако је било овог месеца када је простор од три хектара врвео од људи. Нудило се све, од игле до локомотиве. Поред одеће, обуће, воћа,поврћа, ситне и крупне стоке, прибора за кућу посетиоци су могли да купе алате, намештај, огрев, али и машине за пољопривредну производњу. Поред продаваца из Кикинде и околних села ту су и комшије из оближњих градова, али и осталих делова Војводине, па и шире.

Жељко Чокањев из Зрењанина, власник је шеширџијске радње „Мој шешир“ и како нам открива увек долази са својом робом у Башаид.

-Већ 16 година бавимо се производњом шешира, а дуже од десет долазимо на башаидски вашар – сазнајемо од Чокањева – Иако не живимо од вашара, овде долазимо јер смо у комшилику и јер нас овде увек лепо дочекају. Радимо шешире за филмове и свештенике и то нам је најважнија производња, а овде долазимо првенствено јер је уређено и сређено, а и купци нас увек испоштују. Ово је један од бољих вашара у Војводини.

Супружници из Лаћарка код Сремске Митровице  први пут су били на башаидском вашару.

-Бавимо се производњом домаћих производа од меса. Све правимо по старим рецептима, без адитива и било каквих додатака. Цене су приступачне, а купаца има. Ово је породична производња и шира фамилија је укључена у њу. Презадовољни смо како је у Башаиду. Место је мало, али је све уређено. Доћи ћемо и наредног месеца сигурно – рекли су нам

А какав је то вашар без музике. Данијела из Новог Сада обучена у банатску ношњу уз звуке виолине допринела је да атмосфера и купаца и продаваца буде лепша и веселија.

-Била сам једном прошле године и свидело ми се. Поред посла бавим се и уличним свирањем у Новом Саду, али и на већим  скуповима попут овог. На вашарима нема свађе око места на ком ћу свирати што ми се често дешава у Новом Саду. Када ме виде, прво се мало зачуде, али након тога су љубазни и лепо реагују – додала је Данијела.

Наредни вашар у Башаиду је 6. августа и уколико сте пропустили овај, отиђите на следећи.

dr Milos Bajic

Изузетно високе температуре ваздуха и такозване тропске ноћи, када се температура не спушта испод 20 степени, актуелизовале су савете лекара и њихова упозорења која се посебно односе на одређене групе људи.

Овакве временске неприлике сметају свима, а Служби за хитну медицинску помоћ у Кикинди, позиви су, претходних дана, највише стизали од хроничних болесника.

– Последњих неколико дана повећан је број кућних посета за око двадесет одсто. За 24 сата имали смо тридесетак интервенција – двадесетак кућних посета и десетак амбулантних прегледа – каже др Милош Бајић, специјалиста ургентне медицине, начелник Службе за хитну медицинску помоћ у Кикинди. – За помоћ нам се јављају хронични, срчани и плућни болесници. Пријављују се  повишени крвни притисак, астматичари имају гушења, то су нам најчешћи пацијенти. Периодично, на промену температуре ваздуха и ваздушног притиска, интензивније реагују психијатријски болесници.

Доктор Бајић подсећа да су ризичне групе хронични болесници, труднице и мала деца и да се на њих посебно односе препоруке да остану у кући од 10 до 17 сати, или, уколико је неопходно да изађу, то не чине без заштите: гардеробе од природних материјала, са дугим рукавима, која не привлачи сунчеву светлост, и шешира. Важно је да се уноси течност, да се повремено расхлађујемо, док је за хроничне болеснике понекад неопходно да прилагоде терапију.

– У току летњег периода крвни притисак може да буде нешто нижи, управо због тога одређени лекови треба да се коригују, али само уз консултацију са изабраним  лекаром. Најчешћи симптоми пада или сниженог крвног притиска су омаглице, вртоглавица, мучнина, презнојавање. У тим случајевима потребно је узети мало већу количину течности, лећи и подићи ноге изнад нивоа срца, да би се повећао доток крви у мозак. На тај начин притисак може релативно брзо да се стабилизује. Међутим, уколико ови симптоми потрају, обавезно се треба јавити лекару или Служби за хитну медицинску помоћ – објашњава др Бајић.

Он додаје да, генерално, дуго излагање топлоти, може да доведе до прегрејавања организма, сунчанице и топлотног удара. Симптоми су повишена телесна температура, главобоља, мучнина, повраћање. Тада се, напомиње, обавезно треба јавити лекару.

Посебно опасно у летњем периоду, може да буде уколико се нагло прелази из климатизованог у отворен простор и обрнуто.

– Тешко је постићи оптималну разлику између спољне и унутрашње температуре тамо где се користе клима-уређаји – каже др Бајић. – Зато бисмо морали да имамо период привикавања, што није увек ни могуће. У суштини, најважније је уности довољно течности и не боравити дуго на високој температури.

Доктор Бајић потврђује да, као и увек у овом периоду године, запослени у Хитној помоћи често реагују и у случајевима транзиторног исхемијског атака (ТИА), што може да буде предзнак шлога.

– Симптоми ТИА су неуролошки, слични можданом удару. Свакако треба одмах потражити лекарску помоћ. Уколико симптоми трају кратко и не изазову трајнији поремећај, спровођењем одговарајуће дијагностике и терапије, може да се предупреди настајање шлога. Ово се обично дешава код хроничних пацијената. Редовним узимањем терапије, праћењем висине крвног притиска и корекцијом нивоа шећера у крви, могу да се предупреде компликације. Ипак, људи се, у највећој мери, придржавају препорука да не излазе у најтоплијем делу дана, закључује доктор Бајић.

Позната је и препорука да је, у врелим данима, поред флашице воде, добро имати и магнезијум или коцкицу супе, ради надокнаде минерала. Треба, како се наводи, узети парченце овог концентрата и одмах затим попити воду. Добро је, због могућег пада нивоа шећера у крви, увек имати при руци и нешто слатко.

Према прогнозама метеоролога, тропске температуре задржаће се и наредне седмице, средином недеље жива у термометру биће близу четрдесетог подеока. Краткотрајно освежење, како се најављује, могуће је тек за викенд.

sladoled (3)

Туристичка организација града трећу годину заредом обележила је Светски дан сладоледа. Овим  поводом на Градском тргу окупио се велики број деце  на интерактивном дружењу са члановима дечијег позориштанца „Лане“, а они који су знали највише добили су бесплатан сладолед.

Да уживају у омиљеној посластици затекли смо браћу од стрица старијег Филипа и млађег Вука Булатовића. Вук нам је рекао да воли сладолед и да му је то омиљена посластица. Са друге стране деветогоришњи Филип, који живи у Москви, у сладоелду ужива када је у посети бакама и декама.

-Омиљени слаткиш ми је сладолед и то укус орео и плазма. У Русији се он купује у продавницама, а не овако на кугле као у Кикинди. Овај сладолед је пуно лепши, а и има га више, него онај који једем кући – искрен је Филип.

Исти је случај и са Марком Накракућиним који долази из Чачка.

-Сви сладоледи су ми омиљени. Ипак, највише волим пунч са чоколадним преливом и мрвицама. Ове кугле су огромне и зато га волим – казао је Марко.

Четворочлана породица Ковач такође ужива у летњој посластици, а највише петогодишња Александра.

-Омиљени ми је сладолед од јагоде. Једем га сваки дан док је лето, али прво морам да поједем ручак – открила нам је Александра.

Организована  је и потрага за сладоледом за нешто старију децу који су уз помоћ кодова постављених на туристичким локацијама долазили  до главне награде -сладоледа.

-Лети највише уживамо у сладоледу, а ниједна летња шетња Градским тргом не може да прође без, бар једне кугле сладоледа – истакла је Маријана Мирков из Туристичке организације – Зато смо се и одлучили да обележимо Светски дан сладоледа у чему су нас подржале све локалне сладолеџије које су надалеко познате.

Манифестацију су подржале посласитачрнице „Чери“, „Корзо“, „Сабо“, „Спорт“, „Специјал“ и „Фонтана“. У посластичарници „Ел Кафе“ у Руском Селу омиљена летња посластица поклањана је чији је био рођендан.

maskenbal 1

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ организован је маскенбал читалачког клубића. Ово је уједно била и завршна свечаност клубића с обзиром на то да ће до септембра на заслужену паузу. Фудбалери, ратници, принцезе, виле, спајдермени, краљеви уживали су у интерактивном програму. Дружењу је присуствово и велики фудбалер Роналдо у кога се маскирао Милан Бркин.

-То  ми је омиљен фудбалер и решио сам да будем Роналдо. Мама ми чита и волим приче у којима се деца играју и друже – открио нам је Милан.

Његов другар Урош Чавић био је боксер.

-Бокс је мој омиљени спорт јер су боксери јаки и снажни. Волим да долазим у Библиотеку јер се има пуно радионица  и увек чујемо нову причу – рекао је Урош.

Вила из бајке била је Нина Сабо.

-Волим причу о Пепељуги којој су помогле добре виле и моја жеља је била да и ја будем као оне. Виле живе у краљевству и у причама. Омиљена књига ми је „Снежана и седам патуљака“  – сазнали смо од Нине.

Дуња Бркин Трифуновић истакла је да је маскенбал традиција коју подједнако воле и деца и запослени у Библиотеци.

-Деца радо долазе, а посебна је драж то што се, бар на кратко, претварају у своје омиљене јунаке. Поред причања приче, деца су учествовала у језичким играма  и квизу. – истакла је Дуња Бркин Трифуновић – Поред жеље да деци приближимо књигу, ово је један од видова наше подршке читању. Циљ нам је да оно што прочитају деца знају и да интерпретирају, да издвоје омиљени лик или део приче. Сва наша деца лако науче да читају, али тешко науче да читају са разумевањем.

Наша саговорница додала је и да подршка читању траје од тренутка кад се дете роди, до одраслог доба.

gradska kuca

Након нешто више од месец дана, рачун града је, како сазнаје Кикиндски портал, данас одблокиран.

Безмало 220 милиона динара, слило се из градске касе на рачун фирме „3 Д Пројект“ Зорана Милешевића. Половина новца су камате, а половина наплата за спорне грађевинске радове на путу Иђош- Ада, који, како смо већ извештавали, ни данас нема употребну дозволу и није безбедан за саобраћај.

Тежак изазов са којим се суочила актуелна градска власт, успешно и ефикасно  је пребродила, захваљујући домаћинском и одговорном управљању, пажљивом планирању и финансијској дисциплини. Од великог значаја, била је и помоћ државе, сазнаје Кикиндски портал. Наиме, обраћање председнику Србије Александру Вучићу и Влади Републике односно Министарству финансија, очекивано, није остало без одјека, те је уследила конкретна финансијска подршка државе. Тиме је евидентно, највиши државни врх још једном потврдио бригу за све грађане и исказао подршку градској власти.

Пут Иђош- Ада

Чињеница је да је блокада рачуна, оправдано, изазвала стрепње великог броја суграђана, најпре буџетских корисника, али и свих оних који било каква давања и исплате очекују из градске касе. А таквих је много. Треба напоменути да су зараде редовно исплаћиване, упркос блокади рачуна, као и да је реализација инвестиција важних за побољшање квалитета живота у нашем граду, успешно настављена.

Такође, супротно очекивањима многих, о насталој ситуацији због блокаде рачуна, први човек града Никола Лукач говорио је отворено и без задршке, баш као и председница Градског одбора Српске напредне странке Станислава Хрњак, упознајући суграђане са генезом, околностима и детаљима целог случаја. Подсетимо да су се градски челници обратили Врховном суду због ревизије пресуде, док неће одустати ни од кривичних пријава против оних који се сумњиче за злоупотребе које папрено коштају грађане Кикинде.

А шта су то грађани Кикинде управо платили два милиона евра? Да ли је тај позамашан износ новца могао бити уложен у нови вртић, путну инфраструктуру, културу, спорт, младе, социјална давања… И да ли ће, којим случајем, сада бити уложен у Кикинду? Одговор знамо.

 

350375580_980417932993492_2412439532513911326_n

Најцрње слутње након нестанка суграђанина Радована Јурачића, нажалост су се обистиниле. Породица Јурачић  званично је обавештена да је тело нађено код острва Серифос у Грчкој Радован Јурачић (44), након што је то потврдила ДНК анализа.

Упоређивањем генетског материјала Јурачића и његове мајке, утврђено је да је код острва Серифос извучено тело Радована Јурачића.

У тешким тренуцима када се угасила свака нада да је њихов супруг, отац, брат, син, можда, жив, породица се суочава са новом невољом. Немају довољно новца да преузму Радованово тело и допреме га у Кикинду где желе да га сахране.

Породица Јурачић замолила је све оне који су у прилици да им финансијски помогну. Након што упознати са овим случајем, градоначелник и његови сарадници сусрешће се у понедељак преподне са Радовановом супругом, како би изнашли начин да пруже помоћ унесрећеној породици.

Подсетимо, Радован је нестао 29. маја када се око 18 часова укрцао на брод у Атини до острва Кос. Два сата касније, чуо се са супругом Драганом. Како је испричала, позив се прекинуо, веза је била лоша, а њен супруг се од тада више није јављао.

У Грчку је Радован пошао у потрази за послом.  Две недеље од пријаве нестанка, тело Кикинђанина пронађено је на стенама код острва Серифос. Претпоставља се да је пао са трајекта, а детаље и околности случаја који је окупирао пажњу домаће, али и јавности у суседној Грчкој, треба да утврди истрага.

Сви који желе да помогну породици Јурачић, новац могу да уплате на рачуне: Драгане Јурачић, ул. Банатска 5а, Кикинда, динарски: 250204005918150020, а девизни: /РС35250204002045121022 .

 

error: Content is protected !!