Најновије

буц топола

Поводом Дана Банатске Тополе и црквене славе у центру села организован је 14. „Тополски котлић“ који је окупио 22 екипе. Такмичење у кувању рибље чорбе ове године имало је више пријављених екипа у односу на прошлу, а пехаре, медаље и вредне награде уручили су градоначелник Никола Лукач и председник Скупштине града Младен Богдан.

Прво место освојио је Јожеф Мака из Банатске Тополе који је и иначе сеоски шампиона у кувању овог специјалитета.

– Годинама кувам рибљу чорбу и, осим у Војводини, такмичим се и широм Србије, у већим градовима. Где год да одем, позовем организаторе да дођу и буду гости на „Тополском котлићу“ јер је важно да промовишемо наше село и нашу највећу манифестацију. Нема велике тајне када се кува рибља чорба. Најважније је да је риба свежа, да има доста лука и да је паприка квалитетна. Иако сви ми, такмичари, истичемо да је важно учествовати, волимо и када победимо. Ипак, најбоље од свега  је дружење – истакао је Мака.

Друго место заузео је Петер Сабо из Зрењанина, а трећи је био Драган Терек из Кикинде. Сва тројица добила су котлић и пехаре, а жири је доделио још шест утешних награда.

И Тихомир Стојић из Зрењанина сагласан је да је најважније да је шаран за чорбу свеж.

– Уз квалитетну рибу и добру паприку чорба не може да буде лоша. Рибљу чорбу кувам двадесетак година и други пут сам на такмичењу у Банатској Тополи. Драго ми је што овако мало место успе да окупи велики број такмичара. Велику улогу у томе има одлична организација – рекао је Стојић.

Породично су се такмичењу прикључили чланови породице Берта из Банатске Тополе. Беата нам је открила да су до сада били два пута други и једном трећи.

– Дан села је прилика да се окупе мештани и да се врате они који више не живе овде. Сви који су отишли у веће градове или ван граница наше земље једва чекају буч како би се сви окупили на једном месту. За добру рибљу чорбу најважнији састојак је љубав према кувању, а након тога долази и све остало – казала је Беата Берта.

Председник жирија био је Имре Сабо, витез кулинарства из Сенте.

– Оцењивали смо боју, густину, потковицу од рибе која не сме да буде раскувана и укус. Морам да признам да Банаћани, иако немају реку, боље кувају рибљу чорбу у односу на становнике Бачке. Није било лако одабрати најбољу чорбу, пресудиле су нијансе – напоменуо је Сабо.

Традиционалну кулинарску манифестацију организовали су Удружење љубитеља природе – Клуб „Мрена“ и Месна заједница Банатска Топола, уз помоћ локалне самоуправе.

– Иако су били најављени, пријатељи из Румуније нису могли да дођу, са њима би такмичење било још квалитетније. Најважније је да смо испунили очекивања такмичара у погледу квалитета рибе, али и да нико није имао замерку на организацију. Такмичарске екипе дошле су из Кикинде, Накова, Банатског Великог Села, Бочара, Новог Милошева, Михајлова и других места – додао је Марко Тинтор, председник клуба „Мрена.

Председник Савета Месне заједнице Банатска Топола Недељко Цимеша навео је да је, поред великог броја учесника, Банатска  Топола била добар домаћин  великом броју гостију.

– Ово је била прилика и да попричамо о плановима до краја године. У септембру нас очекују радови на адаптацији Дома културе, како би мештани, након више година, поново добили место за окупљање. У плану је и изградња два паркинга и, уколико то урадимо, бићемо задовољни – прецизирао је Цимеша.

Опредељење локалне самоуправе је да улаже у развој свих села на територији Града.

– Свака месна заједница нам је подједнако важна јер је наш приоритет да се села равномерно развијају. Са мештанима Банатске Тополе обележавамао Дан села, помажемо им да се „Тополски котлић“ одржи и да буде још бољи. Ово је прилика и да поразговармо са Тополчанима, да чујемо њихово мишљење и њихове идеје о развоју села и његовом бољем функционисању – навео је Младен Богдан.

Сутра и прекосутра ово село постаје место ходочашћа многобројних верника јер се прославља сеоска слава Велика Госпа. Римокатоличка црква, подигнута 1899. године у центру села, сматра се највећим светим местом у Банату с обзиром на то да је позната по појављању Богородице на зиду цркве.

богдан циплиц

Конкурс за награду која носи име књижевника, преводиоца и управника Српског народног позоришта, рођеног у Новом Бечеју, Банатски културни центар из Новог Милошева расписује трећи пут.

Најбољи прозни рукопис на српском језику изабраће жири који чине: Радован Влаховић, књижевник и директор Банатског културног центра (председник жирија), мср Милана Поучки и мср Ненад Станојевић.

Награда је установљена у знак сећања на Богдана Чиплића (Нови Бечеј, 1910 – Београд, 1989). Његова дела су: „Пољана“, „Дивље јато“, „Паорске баладе“, „Мртва Тиса“, „Окамењена стада“, „Слатко православље“, „Снага земље“, „Стравична звона“, „На велико и на мало“, „Дечаци са Тисе“, „Синови равнице“, „Окови“, „Јаруга“, „Ђура Јакшић“ и друга.

Рукопис у Wорд документу (до 100 А4 страна, Тимес Неw Роман 12), заједно са контакт подацима аутора (мејл, адреса, телефон, кратка биографија) треба послати на мејл: bogdanciplic@gmail.com до 30. августа. Резултати ће бити објављени до 30 септембра, а награда је објављивање рукописа у издању Банатског културног центра, до краја 2023. године.

Конкурс се реализује уз подршку Општине Нови Бечеј.

СУНЦОКРЕТ Насловна

Невреме је донело невоље и пољопривредницима чије се њиве налазе у делу атара од Кикинде према Накову. Два пластеника и парцелу на отвореном на поменутом потесу има и повртар Драган Вукобрат којем је лед потукао све што је засновао на отвореном.

– У два минута остао сам без годишње производње. Потпуно је уништено пола јутра под паприком, краставци корнишони засновани на 1.400 метара квадратних, као и парадајз. Лед је направио штету на оба пластеника. На више места пробушио је спољну фолију – прича Вукобрат. Током олује и кише Вукобрат је био на њиви.

– Све се догодило веома брзо. Док сам радио у повртњаку приметио сам црне облаке и вир. Одједном је почео да пада лед и отрчао сам до аутомобила да се склоним. Никада нисам доживео овако нешто. Помислио сам да ће лед употпуности избушити аутомобил и да ће ме ветар однети. Лед је падао, не дуже од два минута, али и то је било довољно да потуче сав род у овом делу атара. Скоро четрдесет година бавим се пољопривредом и по читав дан сам у пољу и ово је први пут да су облаци дошли из правца Руског Села. Увек је невреме стизало из правца пољопривредног газдинства „Кинђа“ – каже наш саговорник.

Ветар и лед порушили су и 100 метара шпалира краставаца, а малтене ниједан лист на поврћу није остао цео.

– Овакав интензитет невремена никада нисам осетио. Њива изгледа као да је машина за брање прошла кроз њу, ништа није остало, ниједан лист – појашњава Драган Вукобрат.

Наш суграђанин краставце корнишоне производи за познатог купца, фирму „Мамингер“, и они су осигурани. Додаје да је на половини брања и да је до сада вратио оно што је уложио. Не зна да ли ће му бити призната штета. Паприку није осигурао и ту не може ничему да се нада. У пластеницима има паприку и друго поврће, међутим, оно неће моћи да врати ни оно што је уложено у производњу.

И на потесу познатијем као Олуш, лед, киша и ветар оркансе јачине покосили су сунцкрет  на делу њива. Штета на овим њивама је стопроцентна и власницима не преостаје ништа осим да узору њиве.

306983978_459781659526200_2666303006100074558_н

Прослава „Дана села“ у Иђошу почиње у недељу, 13. и завршава се у суботу 19. августа, када је и црквена слава Преображење. У недељу у подне на стадиону ФК „Борац“ биће одржана трећа Фијакеријада  у организацији Удружења љубитеља коња и кувара „Бистрица“.

Уторак, 15. август, када је и Дан села  у 15 сати почиње „Крофнијада“ коју пети пут организује удружење жена „Иђош“. Председница Биљана Ђурђулов истиче да ће се крофне правити на лицу места, а да је учешће пријавило девет удружења жена, те да ће се делити свим посетиоцима.

Од 19 сати испред Дома културе је отварање изложбе слика Смиљане Шалго које организује удружење „Вретено“,  а винари и виноградари из „Шасле“ у исто време промовисаће иђошко вино.

Два дана касније, у четвртак од 9 сати  је ,,Кулинарски дан“ односно кување рибље чорбе, спремање печене рибе и гибанчица у организацији удружења пензионера „Треће доба“.  Петак, 18. август је почетак обележавања црквене славе, тако да је у 18 сати Бденије, сат касније је у Дому културе промоција књиге Живке Торбице, а у 21 час почиње финале турнира у малом фудбалу „Иђош 2023“. Дани села завршавају се 19. августа када је поводом Преображења Света литургија у цркви.

Корзо 6

Није Кикинда једина имала свој корзо тих давних година, пре доста деценија. У два смера, истом трасом, да би се видели и препознали, нашли и заљубили, рецимо од пола осам, шетало се у многим местима.

Кикинда је једина која свој корзо оживљава сваког лета и тако не да времену ни забораву да отму успомене на драге људе, на младост, на љубав. Ти чувари сећања су чланови Фејсбук групе „Кикиндски корзо“ иницијатори овог, сада већ традиционалног догађаја који поклањају суграђанима у сарадњи са Туристичком организацијом Града.

– Некада је то била институција у граду, сваке вечери скуп је био код Католичке цркве и шетало се до „Звезда“ биоскопа. Препричавале су се и размењивале вести – прича Милан Веселинов, један од оснивача групе „Кикиндски корзо“ која има близу седам хиљада пратилаца. – Ми, у ствари, евоцирамо успомене на неке људе који више, нажалост, нису са нама. Било је то лепше време јер смо били млађи, материјално оскудније, али смо били више социјализовани и били смо жељни свега, можда је у томе ствар.

Синоћњи „Кикиндски корзо“ почео је, по обичају, пола сата раније, да би се разгледали панои са фотографијама које суграђани позајмљују Групи да би се и други присетили овековечених дружења из Шумице, са Језера, из Дома ЈНА, „Авале“. Симболична шетња уследила је тачно на време, као некад, у пола осам.

И овога пута, дружење је настављено на простору некадашње дискотеке „Делфин“, на Старом језеру. Ди џеј Сава Грабић је, баш као некад, пуштао диско музику уз коју је играло стотине оних из педесет и шездесет и седамдесет и неке.

Окупљања ових генерација уз старе и данас актуелне хитове постају све учесталија. Већ вечерас, али на отвореним базенима, окупиће се љубитељи музике деведесетих година. Улазак је бесплатан, а добро расположење, уз мало носталгије, сасвим обавезно. За добра стара времена.

Роми 7

Концертна сцена у дворишту Курије вечерас је била резервисана за ромску културу и традицију. Чланови удружења грађана „Ромски облак маште“ и „КИ рота“ приказали су бројној публици своје песме и игре на концерту којем су присуствовали и представници локалне самоуправе и Покрајине.

„Ромски облак маште“ има око 500 чланова, активних у музичким и драмској секцији, рекао је председник Удружења, Жељко Раду.

– Веома је важно да прикажемо нашу културу и традицију јер тако се интегришемо у друштво. Ово је лепа прилика да и наши суграђани виде оно што се одавно зна, да су Роми одлични играчи и певачи – рекао је Раду. – Већ две године, у сарадњи са Градом, радимо на унапређењу положаја Рома, највише на подизању свести о значају образовања. Као координатор за ромска питања у Градској управи Кикинда и као члан Извршног одбора Националног савета Рома сигуран сам у то да само кроз институције Роми могу да се интегришу у друштво. То је био проблем, али Град Кикинда помаже ромској заједници и овде се види колико наша заједница напредује, не само у економском оснаживању, него и у настојањима да Роми буду део институција.

Представници ромске популације учествују и у политичком животу града и напредак је, уз помоћ званичних институција, могућ у свим областима, истакао је градоначелник Никола Лукач.

– Оба удружења, и „Ромски облак маште“ и „КИ рота“ које води Владимир Шајн, много раде на томе да анимирају младе да се укључе у културни живот града. Уз њихову помоћ трудимо се и да их економски ојачамо, али и да им побољшамо статус, да помогнемо у образовању, едукацији, здравственој заштити. И убудуће ћемо радитти на томе да им обезбедимо све што је потребно за пристојан живот у Кикинди. Треба да знају да у нама имају партнера са којим ће градити заједничку будућност у нашем граду – изјавио је Лукач.

Покрајинска посланица Јелена Јовановић похвалила је напоре удружења и Градске управе у унапређењу положаја ромске заједнице.

– Значајно је да се, већ другу годину, организује манифестација којом се представља ромска култура. Град Кикинда пружа несебичну подршку унапређењу положаја ромске националне заједнице. Ово је град у којем највећи број ромске деце учи ромски језик као изборни предмет, што је веома важно како бисмо сачували сопствени језик, културу, традицију и обичаје. У другим местим Војводине наш језик се губи и ми на томе морамо да радимо – истакла је Јовановићева.

Управо активан рад са младима значајан је јер они су чувари нашег културног наслеђа – обичаја, традиције, музике и плеса које треба да пренесу на нове генерације и тако их сачувају од заборава, напоменула је Љиљана Михајловић, директорка Покрајинске канцеларије за инклузију Рома.

Талентовани чланови ромских удружења вечерас су приказали своје културно наслеђе у песми и игри и добром расположењу које су поделили са бројном публиком „Кикиндског лета“.

363893662_1046749409651448_3414133069727547968_н

Реконструкцији цевовода, који са изворишта снабдева Кикинду, ради се пуном паром. Посао, који се одвија  на раскрсници улица Светосавска и Марка Миљанова, подразумева  замену дотрајалих цеви од поливинила ПВЦ-  500 милиметара, новим, полиетиленским цевима Ф- 500.

Завршено је 70 одсто  планираних радова и тренутно је у фази посладња деоница, у оквиру које се монтира нови шахт и постављају  нови вентили, испод асфалтног пута. Рок за завршетак радова је средином следеће недеље.

wатер-г49774ф5аа_1280

Према најавама извођача радова на реконструкцији водоводне мреже, из ЈП “Кикинда” обавештавају о планираним искључењима воде за део потрошача у Кикинди у суботу, 12. и у понедељак, 14. августа.

У суботу, од 6 до 17 сати, воде неће бити у улици Душана Васиљева – од Пере Сегединца до Стевана Сремца.

У понедељак, од 7 до 20 сати, без воде ће остати потрошачи у улицама:

– Цара Душана – Чанадске до Карађорђеве
– Душана Васиљева – Браће Богарошки до Пере Сегединца.

ИМГ_20230811_120509

Изградња паркинг места у Микронасељу у Светосавској улици, у близини вртића „Мики“ и ОШ „Жарко Зрењанин“ су завршени, а готова је и реконструкција паркинга у Београдској улици. Као најгушће насељени део града један од највећих проблема у Микронасељу је недостатк паркинга.

То су истакли  и сами мештани у разговору са представницима локалне самуправе, подсетио је градоначелник Никола Лукач који је са члановима Градског већа Небојшом Јовановим и Драганом Пецарским обишао доскорашње градилиште.

Радови су употпуности завршени и сада је обезбеђено 56 нових паркинг места, 38 у Београдској и 18 у Светосавској улици. Део места налази се у близини пијаце где је и највећа фреквенција грађана.

Осим нових, санирана су и стара, дотрајала места, на којима је било тешко паркирати аутомобил.

 

364083205_1041068200582857_7677229284076985319_н

Постављање нове расвете од пружног прелаза из правца Башаида до Светсосавске улице напредује предвиђеном динамиком. У то су се уверили градоначелник Никола Лукач и члан Градског већа Небојша Јованов који су посетили локацију на којој се поставља јавно осветљење. Први човек Града истакао је да је отворено неколико градилишта и да ће суграђани бити задовољни резулататима на крају ове грађевинске сезоне.

-Најважнији циљ нам је безбедност саобраћаја јер ће сада улаз у град бити осветљен. У радове ће бити уложено више од 67 милиона динара. Средства су заједнички обезбедили Покрајински секретаријат за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалне самоуправе, на конкурсу за суфинансирање инфраструктурног опремања индустријских и пословних зона, и Град Кикинда. За све нас ови радови пуно значе јер ће се безбедније долазити до Индустријске зоне, као и улазати односно излазити из града. Уједно, на овај начин привући ћемо нове инвеститоре у нову зону намењену отварању нових фабрика и погона. Хвала Влади Војводине на разумевању и додатном улагању у инфраструктуту Кикинде – рекао је Лукач.

Славиша Савић из фирме „Инвест Инжењеринг“ напоменуо је да је његова компанија подизвођач на изградњи јавног осветљења.

-Поставиће се 91 нови стуб који није постојао на овом потесу. Осим тога, реконструисаће се постојећа расвета на кружном току на улазу из град код фабрике воде. Биће уграђени нови ормари за напајање који ће растерити градски део расвете. Грађевински радови завршени су 85 одсто,а  монтажни 20 процената. Комплетан пут биће осветљен лед расветом – рекао је Савић.

Рок за завршетак радова је 10. септембар, а очекивања су да ће бити неколико дана раније готови.

error: Content is protected !!