најчитанији портал Севернобанатског округа
Због дана жалости, на сцени кикиндског Народног позоришта сутра увече неће бити играна представа „Сироти мали хрчки” коja је на програму репертоара.
Такође, у Дому културе у Мокрину отказана је промоција нове књиге поезије Живке Торбице „Две капи воде”. O новом датуму, јавност ће бити благовремено обавештена.
Почели су радови на уређењу приступне стазе и постамента за постављање спомен обележја борцима Мокрина погинулим у ратовима деведесетих година . Споменик подижу Српски ратни ветерани Кикинда, месни одбор Мокрин, заједно са породицама погинулих и Месном заједницом Мокрин.
-У жељи да одамо почаст погинулим борцима и у складу са нашим опредељењем да негујемо сећање на страдале суграђане, колеге из месног одбора у Мокрину иницирале су да подигнемо ово спомен обележје. Споменик је рад вајара Милана Рамаија. Свечано откривање се планира за другу половину маја- каже за Кикиндски портал Владимир Радојчић, председник скупштине Српских ратних ветерана Кикинде.
Радове изводи грађевинска фирма из Мокрина СЗР Брег.
Лепа сарадња, започета пре много година, обновљена је ових дана – полазници Хуманитарног театра „Гусани у магли“ прикључили су се корисницима Центра за пружање услуга социјалне заштите „Наша кућа“ у припреми инклузивне представе.
– Представу смо почели да радимо пре годину дана, на иницијативу наших корисника који су дали идеју и са нама написали текст. „Вулканизерска драма“ је прича о ситуацијаама из живота онако како их они виде. Радња се дешава у вулканизерској радионици јер један од наших корисника заиста има вулканизерску радњу. Имамо 12 глумаца и сада су нам се прикључили и чланови „Гусана у магли“, што нас је све веом обрадовало. Они су наши стари сарадници, оплеменили су нас умећем и знањем и додали представи још лепшу енергију. Увек је добро да се неко укључи, да наши корисници виде да су неком драги и корисни и да неко подржава њихов рад – каже Јелена Јанкелић, социјални радник у Центру.
Сарадња Хуманитарног театра „Гусани у магли“ и Центра започета је пре више од десет година. Када је рад Театра обновљен, једна од првих веза које успостављају је управо са овом установом.
– У представи учествују четири полазнице старије глумачке групе. У припрему сценографије, реквизита и костима укључили су се и полазници наше ликовне секције. Посебно нас радује што помажемо инклузију јер корисници Центра су део друштва који не смемо да занемаримо. Увек имају сву нашу подршку – рекао је директор Театра, Стефан Остојић.
Заједничке пробе одржавају се, већ месец дана, у просторијама Центра.
– У представи играм самог себе. Јако ми се свиђа овај рад и велика ми је част да глумим у представи – каже Зоран Савичић.
Његова другарица, Светлана Калинов, такође је задовољна сарадњом са новим актерима представе.
– Ја играм Зоранову другарицу. Јако лепо радимо, волим да учествујем у представама јер ме то испуњава.
Марија Бутер је трећи разред Гимназије „Душан Васиљев“ и полазница је глумачке радионице Театра „Гусани у магли“.
– После јавног часа у Театру ово нам је први већи пројекат ван њега – каже Марија. – Први пут радим са корисницима „Наше куће“. Веома су пријатни, имају много талената. Жао ми је што људи имају предрасуде јер су и њима потребни пријатељи.
„Вулканизерска драма“ биће премијерно изведена у четвртак, 11. маја, од 19 сати, у Дечијем позоришту „Лане“. Улазница је добровољни прилог намењен куповини сублимационог штампача, за потребе активности у Центру.
Представа ће имати и репризе, а планирана су и гостовања. Тако ће ова лепа сарадња пружити прилику свима који то желе да подрже ове младе људе који са великим ентузијазмом и радошћу припремају своју „Вулканизерску драму“.
У Центру за ликовну и примењену уметност „Тера“ за овај месец су припремили веома разноврстан програм који ће се одвијати на простору Атељеа, Музеја и у Галерији на Градском тргу.
Прва активност је десетодневни интернационални камп на којем ће, од 8. маја, вештине вајања у теракоти искусити студенти завршних година академија уметности из Београда, Новог Сада, Цетиња, Ријеке и Осијека. Курсеве ће водити мр Слободан Којић, академски вајар, оснивач и директор центра „Тера“ и некадашњи професор Факултета ликовних умјетности у Цетињу, и професори са академија у Београду, Новом Саду, Цетињу и Ријеци.
„Из ормара“ назив је изложбе уметнице из Ријеке, Дарије Жмак Кунић, која ће бити постављена 10. маја у Галерији „Тера“. Изложба се састоји од радова од тканина и звучне композиције.
У Атељеу ће се, у оквиру студентског кампа, 11. маја одржати Међународни мастерклас са гостујућим професорима, међународним предавачима из Француске, Црне Горе, Хрватске и Србије. Предавања ће се одвијати на српском/хрватском/црногорском и енглеском језику и отворена су за јавност.
Програми 19. Европске ноћи Музеја одржаће се 13. маја у Музеју „Тера“, на простору некадашње касарне. Од 18 сати биће организоване радионице за децу и одрасле.
Изложба „Олга Јеврић – композиција и структура” биће уприличена Поводом стогодишњице рођења истакнуте југословенске и српске вајарке, легатора, прве и једине жене вајара, редовног члана САНУ. У Салону Музеја, биће доступна до краја маја.
Од 20 и 30 концерт ће одржати професори и ученици музичке школе „Слободан Малбашки“. Женска певачка група „Мелизми“ наступиће од 21.30.
У Галерији на Тргу, 26. маја у 18 сати, биће отворена изложба фотографија под називом „Свет се каже шума“, проф. Јелене Владушић из Новог Сада. Поред фотографија, начињени су и звучни записи локације који ће бити репродуковани у изложбеном простору.
Поред многих акција које мештани Банатског Великог Села предузимају на уређењу села, појавила се и иницијатива да ово место добије свој грб. Покретач је Борислав Стојисављевић, администратор Фејсбук странице „Великоселске новине“, иначе и председник Удружења „Крајишки вишебој“.
– Од постојања села немамо ни грб ни заставу. Изнео сам идеју и позвао људе да шаљу своје предлоге са описом значења симбола. У току марта и априла стигло је десетак предлога. Има различитих идеја, са Завичајном кућом, сунцокретом, пшеницом, кукурузом, пругом. Рецимо, на једном предложеном грбу су Василије Острошки, то је наша сеоска слава, и Крајишник у ношњи, са заставама, а између њих су Козара и три круне које представљају три рејона у селу – прича Стојисављевић.
Он додаје да је и сам, као иницијатор, урадио прво идејно решење на којем су били воз, планина Оштрељ код Босанског Петровца, одакле, углавном, потичу мештани, три цвета рунолиста за три дела села и исписана година колонизације, 1945. Међутим, каже, касније је свој предлог повукао због различитих ставова које мештани износе на страници „Великоселских новина“.
Како је рок за подношење предлога истекао, сада преостаје да идејно решење будућег грба изгласају чланови Савета Месне заједнице, председници удружења и бивши председници Месне заједнице. Затим ће, каже Стојисављевић, грб да се региструје, биће озваничен као симбол места и постављен на улазу у село.
На простору данашњег Банатског Великог Села, до досељавања породица из Босне, живели су Немци, у три мања насеља: Солтур, Шарл(е)вил и Сент Хуберт. Насеља је, после наредбе царице Марије Терезије из 1763. године, формирало 3.300 Француза из покрајине Лорене и Немаца из југозападне Немачке. Временом су се Французи асимиловали у Немце. После Другог светског рата, Немци су депортовани у Немачку, а имена села задржанa су као називи данашњих рејона Банатског Великог Села. Данас ово место има око 2.000 становника.
Трећа књига песникиње из Мокрина, Живке Торбице, имаће своје прво представљање у петак, 5. маја, од 19 сати, у галерији Дома културе у овом месту.
Ово је њена трећа збирка и садржи 95 љубавних и родољубивих песама, насталих у протекле две године.
– Песме су веома емотивне, завичајне су о нашем о Банату, и углавном су истините, то су сећања на моје детињство – каже Торбица. – Сваког јутра напишем једну реченицу, тако започињем дан – прво песма, па све остало. Лајт мотив књиге је стих: „Не постоје два иста дана, ноћи, гласа… Ни срца, ни љубави, па чак ни две капи воде…“. Отуд и назив ове збирке.
Као и претходне две збирке, „Банаћанка“ и „Дневна доза мушкарца“, и ова је изашла у издању Банатског културног центра из Новог Милошева. Рецензент је Наташа Бундало Микић из Новог Сада, дизајн корица је урадила Сенка Влаховић из БКЦ.
На представљању у Мокрину говориће и библиотекарке Даринка Маљугић и Милана Бајкин. Ауторка каже да се нада и промоцији у Кикинди, у току маја. За наступ у свом селу, каже, не брине.
– У Мокрину је увек било добро посећено, верујем да ће тако бити и овог пута – додаје песникиња.
Нема сумње да ће Мокринчани, и овога пута, подржати своју песникињу. Као што је сигурно да ће Живка Торбица сваког јутра написати нове стихове и придружити их збирци од готово хиљаду својих, за сада необјављених, емотивих поетских изражаја.
Делегација Кикинде на челу са председником Скупштине града Младеном Богданом боравила је у посети Босанском Грахову које је било домаћин треће манифестације „Вратимо спорт у Грахово”.
-Од 2021. године смо заједно и желимо да покажемо колико су наше пријатељство и наше везе јаке. Велики број наших суграђана води порекло из ових крајева и ми желимо да сарадњу учвршћујемо. И овога пута имамо прилику да видимо на који начин се Босанско Грахово развија, који су планови и циљеви у чему их желимо да истрају. Република Србија је умногоме помогла реализацију више пројекте овде, међу њима су санација крова на Дому културе и фискултурна сала, а ми ћемо се трудити да им и у наредном периоду помогнемо да се повежу и да аплицирају за све што им је потребно- рекао је Богдан.
Начелник општине Босанско Грахово Урош Ђуран истакао је да манифестација „Вратимо спорт у Грахово”, трећу годину заредом, окупља велики број Граховљана свих генерација, као и њихових гостију.
-Трећа улична трка окупила је омладину и децу у великом броју. Довели смо атлетичаре из свих делова Босне и Херцеговине, ту су нам и драги гости из Кикинде. Бројни грађани дошли су да нас подрже. За Босанско Грахово је ово један од ретких дана у години када се овако окупљамо. Ове године очекујемо и да ћемо добити Дан општине јер је јавна расправа у току, па ћемо настојити да спојимо две манифестације и окупимо још више грађана – рекао је Ђуран.
Луна парк „Skorpions 3“, на пољани између старог и новог иђошког пута са својим забавним садржајима права је атракција за све узрасте. Два ролеркостера, два мала и један велики рингишпил, тобоган на надувавање, две трамболине, два аутодрома, неки су од забавних садржаја који ће вас на истом месту чекати и сутра, 2. маја.
На бини која је псотављена унутар луна парка, вечерас од 21 сат, наступиће Иван Гавриловић.
За Празник рада нерадни дани су 1. и 2. мај.
ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА:
– бројеви телефона дежурних служби –
ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА – 413258
ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА – 062/88-44-888 и 062/88-44-891
ТОПЛАНА – 422857
СРБИЈАГАС – 422169
ПАРКИНГ – Паркинг служба неће наплаћивати паркирање 1. и 2. маја. У покушају уплате паркинг места корисник ће СМС поруком бити обавештен да је плаћање стопирано;
ПИЈАЦА – Врата градске пијаце током првомајског празника биће отворена за све посетиоце.
ТРГОВИНЕ:
„ЗЕЛЕНИ ДРАГСТОР“ – све продавнице ће 1. и 2. маја радити без измена у радном времену;
„ЛИДЛ“ – у понедељак неће радити, у уторак ће радити регуларно;
„UNIVEREXPORT“ – 1. маја све продавнице радиће до 14 сати, 2. маја уобичајено;
„IDEA“ – 1. маја продавница у Светосавској ће радити уобичајено, све остале ће бити отворене од 7 до 14 сати. Другог маја се ради по редовном радном времену;
„MAXI“ – 1. маја биће отворен до 14 сати, 2. маја радиће уобичајено;
„GOMEX“ – у понедељак од 7 до 15, у уторак – редовно радно време;
„СП“ – у понедељак је нерадни дан, у уторак ће се радити уобичајено;
„ПЕРСУ“ – 1. маја радиће до 14 сати, 2. маја редовно;
“СВЕТОФОР“ – 1. маја ће радити од 9 до 17, 2. маја уобичајено;
„МАТИЈЕВИЋ“ – оба дана празника, месаре ће радити од 7 до 14 сати;
„БИОМЕСАРА“ – неће радити ни у понедељак ни у уторак;
„МРКШИЋЕВИ САЛАШИ“ – код пијаце и у Микронасељу – 1. и 2. су нерадни дани;
„НЕОПЛАНТА“ – 1. и 2. маја радиће од 7 до 13 сати;
„BIG CHICK“ у Улици Ј. Ј. Змаја – не ради оба празнична дана;
„DM“– у понедељак неће радити, у уторак ће радити уобичајено, од 8 до 21 сата;
„LILLY“ – 1. мај је нерадни дан, 2. маја радиће се од 9 до 17 сати.
ПОШТА, БРЗА ПОШТА, ПОСЛОВНИЦЕ:
ПОШТА и POSTEXPRESS – у понедељак неће радити, у уторак ће радити само главна пошта, у Генерала Драшина, од 8 до 14 сати;
DЕXPRESS – понедељак, 1. мај је нерадни дан, у уторак, 2. маја ради се уобичајено. Пошиљке преузете 28. априла, биће на испоруци у уторак;
БАНКЕ – не раде током два дана празника.
ЈАВНИ ПРЕВОЗ:
„АУТОПРЕВОЗ“ – 1. и 2. маја примењиваће се ред вожње као недељом;
„ЖЕЛЕЗНИЦА СРБИЈЕ“ – ред вожње као недељом за оба дана празника;
ТАКСИ ПРЕВОЗ – 1. и 2. маја ће се наплаћивати по другој, скупљој тарифи, као недељом.
ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ:
Амбуланта опште праксе имаће, оба дана празника, организована дежурства у Другој здравственој станици, у Светосавској улици, од 7 до 20 сати;
Педијатри ће бити доступни у Дечијем диспанзеру, од 9 до 17 сати;
COVID амбуланта (у дворишту Друге здравствене станице, у Светосавској улици) биће отворена сваког дана од 9 до 17 сати;
Дежурни стоматолог биће доступан у Првој здравственој станици, у Дому здравља, у Улици краља Петра Првог 106 сваког дана од 8-12 и од 14 do 18 сати;
Диспанзер за жене неће радити током два дана празника;
Специјалистичке амбуланте у Општој болници такође неће радити у понедељак и уторак.
АПОТЕКЕ:
„ЦВЕЈИЋ“ у Улици браће Татић дежурна је 24 сата;
„МИЛИ-3“ – 1. мај је нерадни дан за обе апотеке. У уторак, 2. маја, апотека у Браће Татић 3 радиће од 8 до 13, а апотека у Краља Петра Првог 83, од 8 до 17 сати;
„НЕОФАРМ“ – у обема апотекама, у Милоша Великог и у Светосавској улици, 1. мај је нерадни дан, 2. маја ће се радити од 7 до 14 сати.
„BENU“ – 1. маја је нерадни дан, 2. маја ће радити од 8 до 15 сати. Апотека у објекту „MAXI“ неће бити отворена оба празнична дана.
ВРТИЋИ И ШКОЛЕ:
Вртићи – не дежура ниједан вртић;
Основци и средњошколци немају наставу 1. и 2. маја. Следећи ненаставни дан је уторак, 9. мај.
ВАЖНИ БРОЈЕВИ ТЕЛЕФОНА ТАКОЂЕ СЕ НАЛАЗЕ НА НАШЕМ ПОРТАЛУ:
Секретаријат за заштиту животне средине Градске управе и запослени на одржавању града, уредили су излетишта у Кикинди.
Средствима за сузбијање крпеља третирани су: простор Старог језера, Симићев салаш, Велики парк, СЦ „Језеро“, Кванташ, Водице, Еко стазу у Микронасељу, Стрелиште, Железнички нови ред, игралиште у улици Слободанке Ациган, дечије игралиште у А насељу, Пескара, и друге зелене површине у граду и на периферији, на укупној површини од 241.100 квадратних метара.
