Најновије

Бенке и Лолић за нове бодове ОФК Кикинде

Фудбалери ОФК Кикинде забележили су и другу победу у новој сезони Српске лиге „Војводина”! У другом колу савладали су 2:1 у Бечеју истоимени тим. У уводу запретили су Бечејци, а на супротној страни вођство ОФК Кикинди донео је Андреј Бенке у 11. минуту. Мојсиловић је извео аут, Ивановић је примио лопту и када је ушао у казнени простор одложио ју је у десно. Тамо се сам нашао Бенке и забио високо по средини гола. До одмора, Ивановић је могао дуплирати предност, све је одлично одрадио, али онда и промашио немогуће, са седам или осам метара. Још су двапут Бечејци тукли ван оквира гола у за њих обећавајућим ситуацијама, а Вељко Лолић ОФК Кикинди могао је донети уверљивију предност.

Ипак, млађани Лолић у 59. минуту дуплирао је вођство. Бенке је утекао одбрани Бечејеца у контри и затим упослио Лолића који је маниром искусног играча матирао домаћег чувара мреже. Контролисала је ОФК Кикинда у потпуности догађања на терену током целог другог полувремена, а Ивановић је у 78. минуту био у још једној одличној прилици. Могао је и, уместо што је сам покушао, упослити Лолића који би онда имао зицер. У наредном нападу, Бечеј је стигао до пенала, застала је пре тога одбрана наше екипе помисливши да је офсајд, а из казненог ударца сигуран је био Томић, али у напетом финишу, ипак, победа ОФК Кикинде није била угрожена.

ОФК Кикинда: Опарница, Бељић, Бенке, Мирков, Ивановић, Мојсиловић, Кецман (Ђукић), Рафаел (Шевић), Барбул (Јарић), Лолић (Молнар), Радовановић (Попесков).  

368557137_837014684677721_2482026608004970900_н

У врелом летњем дану освежавајућа лимунада прија и окрепљује, а уколико је купите од једанаестогодишњих суграђана, близанаца Лене и Филипа, учинићете добро дело и помоћи у прикупљању новца за лечење двогодишњег Дамјана Петрова. Лена и Филип лимунаду продају на импровизованој тезги код дечијег игралишта на градском тргу.

Када су дошли на идеју да организују ову акцију и да приход иде у добротворне сврхе, мама Данијела здушно је подржала њихов племенити гест.

– Мајка малог Дамјана Петрова је моја школска другарица. За његово лечење потребна су велика средства. Када су ми деца рекла да желе да праве и продају лимунаду и да зарађени новац дају у хуманитарне сврхе, одлучили смо да то буде за Дамјаново лечење. Лимунада је свеже цеђена, они је доносе, увек је хладна и прија- каже мајка Данијела, главни помагач у овој Лениној и Филиповој хуманој причи.

Цена лимунаде је симболичних 50 динара, а прве реакције суграђана су веома позитивне. Похваљују хуман гест и укусну лимунаду.

После кратког дневног предаха, Лена и Филип нудиће суграђанима освежавајући напитак данас поново од 17 сати, а ова акција за Дамјана Петрова биће настављена и наредних дана.

Прошетајте до трга, окрепите се лимунадом и будите хумани.

Подсетимо, суграђанин Дамјан Петров (2) приликом порођаја је остао без кисеоника што је довело до неуролошких оштећења.  Средства су потребна за бројне медицинске третмане: физикалне терапије, логопедске и дефектолошке третмане, специјалистичке прегледе, МРИ дијагностику као и за ортопедства помагала.

 

ИМГ-цд684342е0ц146е5154це47ецф6фцф20-В

Представници удружења ликовних и књижевних стваралаца „Џев“ из Банатског Великог Села данас и сутра домаћини су седмој  Ликовној колонији „Керкез Душан – Џев“. Ове године учествује 18 сликара из  Суботице, Ноог Сада, Београда, Зрењанина и Кикинде, а међу њима је и Шандор Керекеш, бард суботичког сликарства.

-Врло је пријатно радити у Банатском Великом Селу, у окружењу језера „Лагуна“. Имам два разлога што сам већ пети пут учесник ове колоније. Џева сам познавао, обојица смо били студенти новосадске Академије. Био је велики сликар и добар пријатељ. Дружење са њим било је незаборавно и успомена коју имам на њега доводи ме сваке године на колонију која се организује у његову част – рекао је Шандор Керекеш.

Ове године тема је слободна, а ранијих  је била архитектура Банатског Великог Села, у којој се преплићу утицаји различитих нација, које су и стварале ово место, напоменуо је Марко Ђаковић, председник удружења.

– -Овог пута препустили смо сликарима да сами одлуче шта ће сликати. Очекујемо квалитетне радове јер су већи део учесника наши стални гости на колонији. Милан Сташовић, академски сликар насликаће ресторан „Крајина“ у центру селу који је изгорео пре неког времена. Желимо да остан траг како је изгледао некад – додао је Ђаковић.

По завршетку колоније настали радови биће изложени у Банатском Великом Селу, а у октобру ће изложба бити оганизована у Галерији Културног центра, као и у Новом Саду. У фундусу удружења има више од 70 радова, а очекивања чланова су да ће се пронаћи адекватан простор у селу за Галерију како би они били изложени и доступни широј јавности.

Ко је био Џев?

Душан Керкез Џев седмадесетих година био је зачетник културних догађаја у Банатском Великом Селу. Уписао је ликовну академију у Новом Саду, али га је рана смрт спречила да постане први академски сликар у овом месту.

дјура скола 1

У току су последње припреме за нову наставну годину у Основној школи „Ђура Јакшић“. Улагања у ову установу су константна, а све у циљу бољих услова рада и образовања.

-Школа је добила средства од Министарства правде, а по основу опортунитета, у износу од 2,2 милиона динара. Новац је утрошен на санацију тоалета на последњем спрату – сазнајемо од директорице Биљане Шимон.

И локална самоуправа издвојила је новац за уређење школе. Уграђена су нова врата у приземљу у учионицама у којима ће бити прваци и ученици нижих разреда.

-Град Кикинда определио је милион динара. Поред замене врата, купљени су ормарићи и ђачки столови за наше прваке, а хоблован је и паркет у три учионице који је био у лошем стању. Локална самоуправа је наш најбољи партнер и сваке године издвоји средства како би наши ученици, али и запослени, имали боље услове за рад – рекла је наша саговорница.

У овој школи има 408 ђака, од којих је 43 ученика који ће први пут сести у школске клупе.

ПАЗИ С КИМЕ СПАВАШ 2

Представа „Пази с киме спаваш 2“ гостоваће на сцени у дворишту Курије у оквиру Кикиндског лета у недељу, 20. августа. Ова комедија рађена је у продукцији „Академије 28“ из Београда и у њој играју: Мирка Васиљевић, Елизабета Ђоревска, Немања Јаничић, Семир Гичић и Игор Дамњановић, који је и режирао представу.

Реч је о комедији која говори о љубавним заврзламама, проблемима, преварама, патњи и неспоразуму између партнера, а која је заснована на оргиналној идеји – концепту који већ четири године одушевљава публику: читав текст представе је састављен од стихова популарних песама аутора бивше СФРЈ, чиме ова представа, поред одличног заплета и глумачке екипе, гарантује смех до суза, наводи се у најави.

Почетак представе је у 21 сат. У случају лошег времена одиграће се у сали Народног позоришта. Улазак је бесплатан.

осмех-војводине1

Изградња брзе саобраћајнице која ће спојити Бачки Брег, на граници са Мађарском, и Наково или Српску Црњу, на граници са Румунијом, требало би убрзо да почне најавио је председник Србије Александар Вучић. Према његовим речима, ускоро би требало да буде потписан уговор за изградњу ове саобраћајнице. Пут којем је „радно” име „војвођански осмех”, „смајли” или „северна тангента”, покренуће развој севера Војводине, целе покрајине, а тиме и Србије. Саобраћајница дужине 175 километара спојиће два гранична прелаза, и између њих Сомбор, Кулу, Врбас, Бечеј, Нови Бечеј и Кикинду. Биће изграђено 11 петљи, 12 површинских раскрсница и 152 моста, надвожњака и подвожњака.

Наш град пут ће обићи са јужне стране, а даље наставља ка Накову, или Српској Црњи, и граници са Румунијом. Градоначелник Никола Лукач још једном је истакао значај овог пута за развој града, али и комплетног Севернобанатског округа.

– Брза саобраћајница спаја североисток и северозапад севера наше Србије, односно спаја исток и запад Војводине. За Кикинду ће он  значити повећање инвестиционих потенцијала као и најбрже и најближе повезивање са Коридором 10 и ауто- путем. Самим тим Кикинда ће бити још боље место за живот, рад и подизање деце. Овакви пројекти омогућавају креирање одличног амбијента за живот и рад у нашем граду.

Саобраћајница ће се састојати од четири траке широке 3,5 метра  са највећом дозвољеном брзином од 100 километара на час. Практично, пут  ће од свих ових шест градова и општина ка Новом Саду, и обрнуто, бити знатно убрзан. Од Новог Сада до Сомбора стизаће се за око сат времена, уместо досадашњих више од сат и по. Пут до Кикинде биће скраћен за двадесетак минута, па ће од Новог Сада ка Кикинди бити брже преко Србобрана и нове саобраћајнице, него преко Зрењанина. Сада је за тај пут потребно више од 90 минута. Сомбор и Кикинда сада ће бити удаљени само 90 минута вожње новом саобраћајницом, док је до сада најбржи пут био преко Бачке Тополе и Сенте, за шта је требало издвојити више од два сата.

Гранични прелази Бачки Брег са Мађарском и Наково са Румунијом биће удаљени мање од два сата вожње, док су тренутно удаљени три часа вожње.

 

ИМГ_20230818_211635

Први пут у Кикинди и први пут са балкона Курије певачица Бојана Стаменов одушевила је Кикинђане. Џез и блуз певачица заједно са Ненадом Пауновићем, пијанистом и Габором Гунфордом, саксофонистом чине соул трио који је извео најпознатије светске композиције. Раскошног гласа дирнула је публику која се окупила у великом броју.

-Наступ је био необичан с обзиром на то да смо били на балкону и са радошћу сам прихватила позив да будем један од промотера прелепих балкона које имате на Градском тргу. Ово је други пут да сам наступала, а да сам далеко од публике. Први пут то је било на Евровизији – истакла је Бојана Стаменов.

Додаје и да воли да комуницира са својом публиком.

-Волим да причам и сва моја очекивања су испуњена. Најављујем песме, објасним о чему је композиција и увек убацим своју причу, анегдоту која ми се десила. Било је ово лепо вече за уживање јер су ретке прилике да изводим соул и поп хитове. На оваквим наступима највише уживам – открила је Бојана Стаменов.

Из ужурбаног Београда, преселила се у, како каже, мирну Суботицу.

-Прија ми равница, прија ми живот који има лаганији темпо од оног на који сам навикла живећи у главном граду. Као Војвођанка се осећам добродошлом и морам да признам да припадам овде. Београд волим, рођена сам тамо, али ми више прија темпо и атмосфера Суботице где се осећам лепо и пријатно. Пуно путујем и наступам и треба ми мирно животно окружење – открила је популарна певачица.

Бојану Стаменов поздравио је и градоначелник Никола Лукач који је похвалио наступ и позвао је да опет дође у наш град.

калабиц

Књига „Богдан Калабић – човек аматеризма“ у издању Банатског културног центра (БКЦ) из Новог Милошева представљена је вечерас у „Белој вили“ у Кикинди. Кроз сабране приказе сарадника, суграђана, уметника о овом посвећенику аматеризму, пре свега у свом родном месту, Новим Козарцима, у књизи се осликава и време ентузијазма и великог полета и патриотизма оличеног у богатом културном животу овог али и других места, кроз деценије.

Председник КУД-а „Петар Кочић“, иницијатор и организатор културних манифестација из различитих области уметности, Богдан Калабић оставио је неизбрисив траг у животима свих који су одрастали и чинили прве кораке у културном животу, раду и каријери управо у Новим Козарцима.

„У свакој средини културни живот зависи не само од финансијских услова и постојања културних институција већ и од појединаца, њиховог преданог рада, организационих способности, упорности и богатства идеја. Такве личности не само да дају значајан допринос културном просперитету своје средине већ и окупљају на свом програму рада и друге људе, уметнике, културне прегаоце.

Међу такве културне раднике спада и Богдан Калабић у Новим Козарцима крај Кикинде. Однос према култури он је формирао још у својој младости и на тој основи делује више деценија. Битна карактеристика Калабићевог културног активизма је ентузијазам који он уноси у свој рад, али и преноси на своје сараднике.

Богдан Калабић је многе године свога живота посветио унапређењу културног нивоа живота грађана Нових Козараца и кикиндске комуне, а да га за тај дуги период никада није напустила вера у исправност те врсте делатности, те је остварио високе резултате и стекао углед изузетног културног радника“ написао је о Калабићу 2007. године књижевник, некадашњи министар и амбасадор Ђоко Стојићић, који је одрастао у Новим Козарцима.

О Богдану Калабићу на промоцији су говорили: сликар Брацо Азарић, песник Ђуро Буцало, Тања Ножица, заменица директора Културног центра Кикинда, библиотекар Влада Добријевић, Калабићев брат Слободан и Нада Каиш која је говорила своју песму посвећену њему. У име издавача обратили су се Радован Влаховић, књижевник и директор БКЦ-а и Сенка Влаховић, визуелна уметница, уметничка директорка БКЦ-а. У музичком делу програма наступила је Мушка певачка група КУД-а „Петар Кочић“.

Фото: Александар Курбалија

сајан ватрогасци 1

Јуниорска екипа Добровољног ватрогасног друштва Сајан освојила је прво место на деветом Државном ватрогасном првенству, одржаном у Новом Саду. Десеторо младих ватрогасаца награђено је пехаром и медаљама, као и пласманом на Европско ватрогасно такмичење за јуниоре које ће се, за годину дана, одржати у Италији.

Златну екипу у пратњи тренера и председника Градског ватрогасног савеза данас су, у Градској кући, примили градоначелник Никола Лукач и чланови Градског већа, Небојша Јованов и Саша Танацков.

Тим државних шампиона чине ђаци од 12 до 16 година: Арнолд Потлока, Хенрик Беседеш, Јожеф Доци, Алехандро Арва, Кристијан Баланго, Јожеф Комар, Данијел Михок, Марк Сенеш, Акош Бењоцки и Јулија Будаи.

Петнаестогодишњи Јожеф Доци, ученик Техничке школе, каже да је такмичењу претходило много вежбе.

– Вежбали смо извлачење црева брентаче и циљање у мету. Имали смо мало трему, али само на почетку – признаје Јожеф.

– Ватрогасац сам од првог разреда основне школе. Било је тешко, али сам задовољан, у свему смо били најбољи и све смо урадили без грешке – каже шеснаестогодишњи Данијел Михок, такође ђак Техничке школе и додаје да је већ и учествовао у гашењу пожара и да се не плаши ватре.

Екипу је припремао Алекса Нађ који са младим ватрогасцима у Сајану ради већ шест година. Иначе је професор математике, али и ватрогасац са стажом дужим од две деценије.

– За такмичење смо се припремали од почетка априла, вежбали смо сваког дана најмање два сата – каже Нађ. – Велики успех је био већ то што смо ми, из малог села, стигли до државног такмичења. Тим је постигао невероватно добро време, никада до сада, ни на једном такмичењу, ни на тренинзима нису били толико брзи, и нису направили ниједну грешку.

Нађ истиче да је веома важно да се у селу одржава ватрогасни подмладак и да су скоро сва деца из школе у којој предаје, а има их 60, ангажована у Добровољном ватрогасном друштву.

Велики успех сајански ватрогасци постигли су у озбиљној конкуренцији од 17 екипа, од којих је већина била из Војводине. Поред њих, у Сајан је медаљу за освојено треће место, донео и подмладак овог Друштва. На државном такмичењу град су представљале и женске екипе подмлатка из Мокрина и јуниора из Башаида.

Свима је честитке упутио градоначелник Лукач.

– Честитам вам на пожртвованости, хуманости и жељи да помажете својим комшијама и свим мештанима. Захваљујући марљивом раду достојно сте представили своје породице, своје место и град и хвала вам на томе. Локална самоуправа годишње, за добровољна ватрогасна друштва на територији града, издваја око десет милиона динара и наставиће да подржава њихов рад јер, на тај начин, помаже у подизању нивоа сигурности и безбедности свих грађана на подручју града – истакао је Лукач.

Председник Градског ватрогасног савеза Кикинда, Ерне Талпаи, рекао је да је Сајан једно од два села у којем је добровољно ватрогаство најразвијеније.

– У Сајану имамо шест такмичарских екипа свих узраста, од подмлатка до одраслих, као и у Мокрину. У осталим местима вежбају две до три екипе.  Помажемо мештанима у сваком погледу, увек смо спремни да најбрже сттигнемо до пожара, не жалећи своје слободно време и ризикујући животе. Спроводимо и превентиву, пред жетву и вршидбу прегледамо механизацију и указујемо на најбољи начин лагеровања усева како би се избегла опасност од пожара. Оспособљени смо да реагујемо у свим ванредним ситуацијама, мада често немамо адекватну опрему. Боце са кисеоником, на пример, имају само друштва у Сајану и у Башаиду – истакао је Талпаи.

Постојање, подмлађивање и омасовљавање добровољних ватрогасних друштава у свим местима веома је важно за заједницу, додао је Талпаи и подсетио на одлике сваког ватрогасца: храбро срце, снажна рука и братска љубав.

њива

Почетком маја локална самоуправа расписала је 20 јавних позива у оквиру подршке пољопривреди и руралном развоју за шта је укупно издвојено 15 милиона и 750 хиљада динара. Овај износ већи је од прошлогодишњег за пола милиона.

 

-Према последњим информацијама реализовано је непуних 50 одсто планираних средстава. То говори да су пољопривредници заинтересовани за мере подршк – сазнајемо од Љубана Средића, члана Градског већа. – Новац је опредељен за све гране пољопривреде: ратарство, сточарство, воћарство, пчеларство, виноградарство, кредитну подршку, осигурање усева, наводњавање, за јачање удружења из области пољопривреде, младе пољопривреднике. Субвенције су од 30 до 100 одсто.

Право да конкуришу имају пољопривредна газдинства са територије града која испуњавају услове, а јавни позиви су отворени до утрошка средстава. Мере су утврђене у складу са потребама газдинстава на територији града.

-Највеће интересовање је за опрему за пчеларство и набавку нових пчелиљих друштава и ту нема више средстава. Сав планирани новац за изградњу и опремање објеката за традиционалне занате, такође је утрошен. Константно пристижу захтеви за опрему за наводњавање и подизање нових и обнављање постојећих засада воћа. Има и интересовања за меру намењену младим пољопривредницима за коју је опредељено 1,7 милиона, а максималан износ је 200.000 динара – рекао је Средић.

За набавку опреме за мужу, за примање, прераду паковање, чување млека је најслабије интересовање.

-Припремили смо предлог измене програма, тако да ће се средства са позиција за које нема заинтересованих преусмерити на оне за које је конкурисао највећи број пољопривредника. Циљ нам је да се сва планирана средства и потроше и да што више произвођача буде обухваћено – напомиње наш саговорник.

За конкурисање је потребна потврда о активном пољопривредном газдинству, фотокопија личне карте и наменског рачуна пољопривредног газдинства, као и доказ о плаћеном порезу који се прибавља по службеној дужности. Конкурси су отворени до краја новембра, а за све информације заинтересовани могу да се обрате Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој. Прошле године за подршку је пристигло 610, од којих је одобрено 588 захтева.

 

 

error: Content is protected !!