У Парку пријатељства „Нарвик“ данас је обележена 81 година од хапшења кикиндских родољуба и њиховог присилног одвожења у Норвешку. Венце су положили представници Града, Друштва српско-норвешког пријатељства и борачких организација.
– Сећања не бледе, иако су везе са нашим норвешким пријатељима готово нестале. У Норвешкој, организација која је неговала ово пријатељство има тек тридесетак чланова и ми смо изгубили званични контакт са њима. Важно је да чувамо успомену и да је преносимо млађим генерацијама. Кикиндски огранак Друштва српско-норвешког пријатељства има око 200 чланова. Волели бисмо да обновимо чланство, пре свега потомцима интернираца – рекао је Тибор Фиреди, секретар Друштва у Кикинди.
У име локалне самоуправе, скупу сећања присуствовали су председник Градског парламента, Младен Богдан, и начелник Градске управе, Драгиша Михајловић.
– Окупљамо се овде сваког Ђурђевдана јер је важно да одамо пошту нашим мученицима. Због трагичних догађаја у нашој земљи посебно је значајно да покажемо саосећање и заједништво у тузи и болу према свим жртвама – рекао је Богдан. – Овим још једном исказујемо и захвалност нашим норвешким пријатељима јер су се пријатељски и хумано односили према свима који су боравили у Норвешкој у тим временима, због чега је и настало пријатељство између Кикинде и града Нарвика. Наша политика је да негујемо везе са братским и пријатељским градовима и општинама, да проширујемо и унапређујемо сарадњу.
У одмазди нациста због активности партизанског покрета, маја 1942. године, заточено је 46 Кикинђана који су одвезени у логор на Сајмишту, а затим интернирани у концентрациони логор Бејсфорд у близини Нарвика. Локално становништво пружало је помоћ логорашима у суровим условима. У Кикинду су се, после рата, вратила само седморица.
Пријатељске везе два града, Кикинде и Нарвика, успостављене су 1966. године, а Декларација о пријатељству обновљена је 2017. године. У част интернираца и пријатељства два народа, 1975. године подигнут је споменик „Камене руже“ аутора, академског вајара, Слободана Којића.
Поводом незапамћене трагедије која се догодила у Основној школи „Владислав Рибникар” у Београду, градоначелник Никола Лукач са сарадницима одржао је састанак са директорима кикиндских школа, на тему заштите деце у школама.
На састанку је анализирана ситуација у основним и средњим школама, а разговарало се о томе шта се још може учинити да деца буду безбеднија.
Поводом масовног убиства које је починио тринаестогодишњи дечак, градоначелник је изразио саучешће породицама страдалих ученика, наставника и радника обезбеђења.
Градоначелник Никола Лукач, чланови Градског већа и радници Градске управе су паљењем свећа у Храму Светог оца Николе одали почаст жртвама стравичног злочина у београдској Основној школи „Владислав Рибникар” и масовног убиства код Младеновца.
Овим чином желимо да искажемо искрено саучешће породицама жртава и саосећање у трагедији која их је погодила, а све у нади да се ово никад више не понови, поручили су овом приликом.
Од трагичног дана за нашу земљу, у кикиндским школама, као и у читавој земљи, преовладавају шок, неверица и туга због изгубљених живота. На часовима наставници са децом разговарају о свим темама које је ова трагедија отворила.
Организују се скупови солидарности и пале свеће испред школа и код Цркве Светог Николе у Кикинди. У порукама се изражава солидарност у тузи и за ноћас изгубљеним животима у околини Младеновца.
Свеће су палили и цвеће данас доносили грађани, ђаци, а организовано су, са својим професорима, да одају почаст невиним жртвама, до цркве дошли и кикиндски гимназијалци.
После незапамћене трагедије у школи на Врачару, у којој је тринаестогодишњак убио деветоро и ранио седморо људи, још увек је више питања него одговора. У покушају да схвати несхватљиво, потресена јавност таргетира оне које сматра одговорнима и покушава да препозна узроке који су довели до крвавог пира које је починило дете.
Да није у питању само трагедија, већ и велика траума за породице настрадалих, за децу и запослене у школи и за друштво у којем живимо, потврђује Татјана Тановић, психолог, психотерапеут и оснивач Центра за подршку породици, лични развој и хумано друштво „Повежи се“ у Кикинди.
– Мислим да ће, од овог момента, много тога почети друкчије да се посматра и вреднује и да ћемо се друкчије бавити многим стварима – истиче Тановићева на почетку разговора.
Кикиндски портал: Како је могуће да се дечак од 13 година месец дана припрема да учини масовно убиство и да, вероватно, много дуже има проблем, а да нико не примети промену у његовом понашању?
Татјана Тановић: Не постоји један фактор који је проузроковао ову несрећу, нити можемо прстом да уперимо само у једном правцу, то је врло сложена прича. Ја не могу да причам о дечаку нити о његовој породици, јер их не знам. Имам само неке информације које нису ни проверене, и све што бих рекла о њима било би нагађање, па ћу говорити у начелу. Сам чин је показао да је ипак могуће да нисмо довољно обазриви, осетљиви, ни као родитељи, запослени у школи, сви који се сусрећу са децом, да приметимо сигнале које она шаљу када се нађу у неком проблему, када трпе неко тешко емотивно стање. Ово тумачим тиме да живимо у време веома брзог ритма, у којем родитељи јуре за новцем да би обезбедили егзистенцију породици. С друге стране, имамо све већу отуђеност у самој породици. Све више времена проводимо сами или са савременим технологијама, које веома утичу на свест деце и младих, њихов систем вредности, на њихов доживљај света, а поготово на доживљај себе и других. Врло је важно да родитељи пораде на својој осетљивости да препознају шта се то са дететом дешава, да прате сигнале и да некако нађу времена за своју породицу и за своје дете. Можда понекад ни сами нисмо свесни да је оно што смо видели толико озбиљно, могуће је да нисмо препознали озбиљност онога што се пред нашим очима дешава. То не смемо да радимо јер је дечији сигнал који указује на промену приоритет. Морамо одмах да станемо и да се позабавимо тиме, никако то не смемо да прескочимо или заобиђемо јер може да прерасте у нешто драматичније.
Кикиндски: Како видите и објашњавате подршку коју К. К. добија од неких вршњака на друштвеним мрежама после овог страшног догађаја?
Тановић: То ми говори да је реч о особама лишених емпатије, саосећања и свести да су нечији животи прекинути. Мене брине нормализација суровости, бруталности, агресивности, безосећајности и недостатак одговорности око нас. Један од узрока томе је глорификација свега наведеног и то препознајем свуда око нас, чак и на местима где не би смело да буде присутно, а то је, рецимо, Скупштина. Тако високо државно тело треба да буде за пример, у њему треба да владају и емпатија, саосећање, дијалог и разумевање, а тога нема. Затим су ту медији који глорификују насиље, бруталност, несаосећање, и не постоји нико ко ће да каже „Стоп, то не може!“. Корени свега лошег су дубоки. Свакако укључујем и оно што се дешава у породици, како породица негује емпатију. Међутим, породица не може бити изолована од времена и система у којем постоји. Проблем је веома сложен. Мислим, такође, да медији треба да дају мање простора оваквим реакцијама.
Кикиндски: Да ли особа са 13 година, психички здрава, може да има потпуну свест о делу и последицама?
Тановић: Да, свака ментално здрава особа, чак и у млађем узрасту, свесна је последица и може да их предвиди. Итекако могу да буду свесни онога што њихов чин може да проузрокује.
Кикиндски: Који су најчешћи знаци упозорења у понашању детета који указују на то да му је неопходна помоћ стручњака?
Тановић: Знаци упозорења могу бити врло индивидуални, то зависи од особе до особе, од тога каква је структура личности, и од узраста детета. Начелно говорећи, најчешћи знаци упозорења, када је реч о овом узрасту, 13 и 14 година, јесу: свако повлачење детета у себе, интензивно смањени контакти са члановима породице и пријатељима, одступање од уобичајених навика или показивање незаинтересованости за активности које су му до тада биле интересантне и које је често упражњавало. Такође, честа узнемиреност, повећена осетљивост, нерасположење и дуготрајна изолованост, али и врло агресивни испади, могу бити знакови да се у души једне младе особе дешавају потешкоће, психички ломови, тешке епизоде кроз које пролази и врло тешка, непријатна искуства са којима она нема ресурсе да изађе на крај.
Центар “Повежи се”
Кикиндски: Шта можете да препоручите деци и родитељима који су сада уплашени приликом уобичајених дечијих активности – одласка у школу, на тренинге, скупове?
Тановић: Деци бих препоручила да питају све што их интересује, да не ћуте и да одговоре потраже међу члановима своје породице пре него на друштвеним мрежама. Кад су родитељи у питању, то зависи од узраста. Уколико је дете млађе од осам година, савет је да га не оптерећују бруталним информацијама и детаљима о овоме што се догодило. Треба да буду отворени да чују питања која децу муче, јако је битно да се посвете, да деца могу слободно да им кажу шта их брине и које дилеме имају о овом страшном догађају и онда да им, у складу с њиховим узрастом, дају адекватне одговоре и објашњења.
Кикиндски: Шта, иначе, најчешће недостаје у односима родитеља и деце школског узраста данас?
Тановић: Данашњој породици првенствено недостаје заједничко време проведено у разумевању, разговору, блискости и у дружењу. У неким породицама родитељи успевају да избалансирају време и да имају заједничке тренутке. То је и препорука да, и поред времена које проведемо јурећи и организујући се, пронађемо време да будемо заједно, али усмерени и фокусирани једни на друге.
Већина активности, најављених за Недељу црвеног крста, оних које су забавног карактера, отказане су, због трагичних догађаја у нашој земљи.
„Имајући у виду да Организација Црвеног крста заступа највише хумане вредности, солидарност и емпатију према свим породицама жртвава ових трагичних догађаја и велике несреће за све нас, планиране активности у оквиру обележавања „Недеље Црвеног крста“ и Светског дана Црвеног крста и Црвеног полумесеца су отказане, наводи се у саопштењу.
Како сазнајемо од секретарке Општинске организације Црвеног крста Кикинда, Данијеле Бјељац, уместо пријема за прваке, волонтери ће им, 9. и 10. маја, у школе однети поклон-пакетиће фабрике „Јафа“. Активисти ће у петак, 12. и у понедељак, 15. маја, посетити старије колеге и однеће беби-пакете на Порођајно одељење кикиндске болнице. Акција добровољног давања крви одржаће се, како је и планирано, 11. маја, од 8 и 30.
У већини школа данас нема наставе јер су чланови Уније синдиката просветних радника Србије и Синдикат радника у просвети ступили у штрајк. Запослени, чланови ових синдиката, налазе се у школама, али не одржавају наставу.
Како смо сазнали, данас се, од школа у граду, часови одржавају једино у ОШ „Јован Поповић“ и Економско-трговинској школи. Када су у питању сеоске школе, у штрајку су запослени у Мокрину, Руском Селу и Башаиду, док су у Новим Козарцима часови скраћени на 30 минута.
Из школа су позвали ђаке и родитеље да присуствују скуповима солидарности које организују због немилих догађаја од 3. маја.
У саопштењу Синдиката радника у просвети наводи се да се штрајк организује како би се свим запосленима у просвети обезбедило поштовање достојанства на раду, као и рад на радном месту и у радној околини на којима су спроведене мере безбедности и здравља на раду у скаду са Уставом и Законом о безбедности и здрављу на раду.
Из Уније синдиката просветних радника Србије позвали су родитеље да разумеју разлоге за обуставу рада.
„Неми смо пред чином који нас је натерао да затворимо школе. Све што чинимо и што ћемо чинити је у најбољој намери да учинимо школе безбедним местом за образовање и васпитање све наше деце“, стоји у саопштењу овог синдиката.
Градско веће на челу са градоначелником Николом Лукачем наставило је добру праксу одржавања седница у сеоским месним заједницама како би се на лицу места упознали са проблемима, потребама и захтевима мештана. Међу приоритетима који су изнети данас у Мокрину је изградња постројења за пречишћавање пијаће воде, изградња спортских терена, уклањање дивље депоније, санација крова Дома културе, завршетак реконструкције трга, проширење капацитета вртића. Да је конструктиван разговор ишао у правцу изналажења решења, потврђује председник Савета МЗ Дејан Ивановић.
-Изнели смо проблем одлагања кабастог и течног отпада, а у договору са секретаријатима видећемо како решити тај проблем. Потребно је едуковати грађане, видећемо да ли ће то бити трибине или подела летака. Тема су биле и инвестиције. Спортски терени односно спортски центар за који је у овој години планирана израда пројектне документације, омогућио би да деца више времена проводе напољу, одвојени од рачунара и друштвених мрежа. Важно нам је и да се реши проблем Дома културе чији кров прокишњава- рекао је Ивановић након седнице Градског већа којој су присуствовали и представници удружења и институција.
Градоначелник Никола Лукач истакао је да ће у Мокрину бити једно од четири мини постројења за пречишћавање пијаће воде чија ће изградња почети у овој години.
– Мокринчани су изнели своје потребе и захтеве у доброј намери решавања вишедеценијских проблема, које настојимо да решимо заједнички. Поводом проблема депоније, разговарали смо о едукацијама и санкционисању несавесног понашања. Када је реч о комуналној инфраструктури, потребна је санација крова Дома културе, завршетак трга, изградња спортских терена, проширење капацитета вртића што је добра вест. На Савету је да дефинише приоритете како бисмо пронашли начине финансирања. Сигуран сам и у подршку покрајине и републике – рекао је Лукач.
Потребе и захтеви већи су од могућности, али се трудимо да реализујемо приоритете у месним заједницама, указао је Љубан Средић, члан Градског већа задужен за месне заједнице.
-У селима су често проблем објекти које користе месне заједнице, домови културе где су потребна улагања, то захтева значајна средства, као и путеви, тротоари, паркинг места која решавамо у складу са средствима. У Мокрину је проблем депонија смећа. Проблем одлагања отпада на тој локацији се понавља, а тим средствима би се, на пример, могао завршити трг. Прошле године смо 11 милиона уложили у чишћење депоније међутим она поново ниче, и тако се вртимо у круг. У свим селима имамо привремене депоније где се мора кабасти отпад одложити, али се то не поштује па смећа има на разним местима. Нико са стране не дође да баца тај отпад, већ то чине неки мештани-рекао је Средић.
Министарство унутрашњих послова упутило је апел свим власницима оружја да своје оружје држе савесно, закључано у сефовима, касама или ормарима, тако да буде недоступно неовлашћеним лицима, а посебно деци.
Министарство такође апелује на власнике оружја да провере да ли оружје држе ненапуњено, односно одвојено од муниције, као и да кључеве или шифре од каса, сефова и ормара у којима држе оружје учине недоступним другим лицима, посебно деци.
У наредном периоду припадници МУП-а предузеће све мере како би се непосредном контролом на адреси пријављеног пребивалишта власника оружја утврдило да ли држи оружје у складу са важећим прописима о оружју – раздвојено од муниције и закључано у адекватним ормарима, касама и сефовима.
Власницима оружја за које се контролом утврди да га чувају несавесно, тако да може доћи у посед неовлашћених лица и угрози безбедност људи, оружје ће се одузети и поднеће се захтев за покретање прекршајног поступка у складу са Законом о оружју и муницији, наводи се у саопштењу.
Горан Петровић награђивани српски књижевник и академик, представиће у Кикинди, у Народној библиотеци „Јован Поповић“, два своја нова романа: „Папир“ (Роман делта: Ток 1) и „Иконостас“ (Роман делта: Ток 2). Романи делти су алегоричне приповести чија се радња расплиће од средњег века до данашњих дана.
Горан Петровић један је од најзначајнијих и најчитанијих српских писаца млађе генерације савремених прозаиста. Пише углавном кратку прозу и роман, сврстава се у писце модерног сензибилитета.
Његови романи и збирке прича објављени су у више од сто тридесет издања, од чега шездесет издања у преводу на 18 језика. Петровићева дела адаптирана су за позориште, телевизију и радио – „Опсада цркве Светог Спаса”, „Скела”, „Матица“ и друга. „Ситничарница Код срећне руке“ доживела је 25 издања, „Опсада цркве Светог Марка“ – 12, а роман „Атлас описан небом“, девет издања.
На књижевној вечери у Библиотеци, која ће се одржати у уторак, 9. маја, од 19 сати, говориће аутор и проф. др Александар Јерков.
