U Parku prijateljstva „Narvik“ danas je obeležena 81 godina od hapšenja kikindskih rodoljuba i njihovog prisilnog odvoženja u Norvešku. Vence su položili predstavnici Grada, Društva srpsko-norveškog prijateljstva i boračkih organizacija.
– Sećanja ne blede, iako su veze sa našim norveškim prijateljima gotovo nestale. U Norveškoj, organizacija koja je negovala ovo prijateljstvo ima tek tridesetak članova i mi smo izgubili zvanični kontakt sa njima. Važno je da čuvamo uspomenu i da je prenosimo mlađim generacijama. Kikindski ogranak Društva srpsko-norveškog prijateljstva ima oko 200 članova. Voleli bismo da obnovimo članstvo, pre svega potomcima interniraca – rekao je Tibor Firedi, sekretar Društva u Kikindi.
U ime lokalne samouprave, skupu sećanja prisustvovali su predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan, i načelnik Gradske uprave, Dragiša Mihajlović.
– Okupljamo se ovde svakog Đurđevdana jer je važno da odamo poštu našim mučenicima. Zbog tragičnih događaja u našoj zemlji posebno je značajno da pokažemo saosećanje i zajedništvo u tuzi i bolu prema svim žrtvama – rekao je Bogdan. – Ovim još jednom iskazujemo i zahvalnost našim norveškim prijateljima jer su se prijateljski i humano odnosili prema svima koji su boravili u Norveškoj u tim vremenima, zbog čega je i nastalo prijateljstvo između Kikinde i grada Narvika. Naša politika je da negujemo veze sa bratskim i prijateljskim gradovima i opštinama, da proširujemo i unapređujemo saradnju.
U odmazdi nacista zbog aktivnosti partizanskog pokreta, maja 1942. godine, zatočeno je 46 Kikinđana koji su odvezeni u logor na Sajmištu, a zatim internirani u koncentracioni logor Bejsford u blizini Narvika. Lokalno stanovništvo pružalo je pomoć logorašima u surovim uslovima. U Kikindu su se, posle rata, vratila samo sedmorica.
Prijateljske veze dva grada, Kikinde i Narvika, uspostavljene su 1966. godine, a Deklaracija o prijateljstvu obnovljena je 2017. godine. U čast interniraca i prijateljstva dva naroda, 1975. godine podignut je spomenik „Kamene ruže“ autora, akademskog vajara, Slobodana Kojića.
Povodom nezapamćene tragedije koja se dogodila u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” u Beogradu, gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima održao je sastanak sa direktorima kikindskih škola, na temu zaštite dece u školama.
Na sastanku je analizirana situacija u osnovnim i srednjim školama, a razgovaralo se o tome šta se još može učiniti da deca budu bezbednija.
Povodom masovnog ubistva koje je počinio trinaestogodišnji dečak, gradonačelnik je izrazio saučešće porodicama stradalih učenika, nastavnika i radnika obezbeđenja.
Gradonačelnik Nikola Lukač, članovi Gradskog veća i radnici Gradske uprave su paljenjem sveća u Hramu Svetog oca Nikole odali počast žrtvama stravičnog zločina u beogradskoj Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” i masovnog ubistva kod Mladenovca.
Ovim činom želimo da iskažemo iskreno saučešće porodicama žrtava i saosećanje u tragediji koja ih je pogodila, a sve u nadi da se ovo nikad više ne ponovi, poručili su ovom prilikom.
Od tragičnog dana za našu zemlju, u kikindskim školama, kao i u čitavoj zemlji, preovladavaju šok, neverica i tuga zbog izgubljenih života. Na časovima nastavnici sa decom razgovaraju o svim temama koje je ova tragedija otvorila.
Organizuju se skupovi solidarnosti i pale sveće ispred škola i kod Crkve Svetog Nikole u Kikindi. U porukama se izražava solidarnost u tuzi i za noćas izgubljenim životima u okolini Mladenovca.
Sveće su palili i cveće danas donosili građani, đaci, a organizovano su, sa svojim profesorima, da odaju počast nevinim žrtvama, do crkve došli i kikindski gimnazijalci.
Posle nezapamćene tragedije u školi na Vračaru, u kojoj je trinaestogodišnjak ubio devetoro i ranio sedmoro ljudi, još uvek je više pitanja nego odgovora. U pokušaju da shvati neshvatljivo, potresena javnost targetira one koje smatra odgovornima i pokušava da prepozna uzroke koji su doveli do krvavog pira koje je počinilo dete.
Da nije u pitanju samo tragedija, već i velika trauma za porodice nastradalih, za decu i zaposlene u školi i za društvo u kojem živimo, potvrđuje Tatjana Tanović, psiholog, psihoterapeut i osnivač Centra za podršku porodici, lični razvoj i humano društvo „Poveži se“ u Kikindi.
– Mislim da će, od ovog momenta, mnogo toga početi drukčije da se posmatra i vrednuje i da ćemo se drukčije baviti mnogim stvarima – ističe Tanovićeva na početku razgovora.
Kikindski portal: Kako je moguće da se dečak od 13 godina mesec dana priprema da učini masovno ubistvo i da, verovatno, mnogo duže ima problem, a da niko ne primeti promenu u njegovom ponašanju?
Tatjana Tanović: Ne postoji jedan faktor koji je prouzrokovao ovu nesreću, niti možemo prstom da uperimo samo u jednom pravcu, to je vrlo složena priča. Ja ne mogu da pričam o dečaku niti o njegovoj porodici, jer ih ne znam. Imam samo neke informacije koje nisu ni proverene, i sve što bih rekla o njima bilo bi nagađanje, pa ću govoriti u načelu. Sam čin je pokazao da je ipak moguće da nismo dovoljno obazrivi, osetljivi, ni kao roditelji, zaposleni u školi, svi koji se susreću sa decom, da primetimo signale koje ona šalju kada se nađu u nekom problemu, kada trpe neko teško emotivno stanje. Ovo tumačim time da živimo u vreme veoma brzog ritma, u kojem roditelji jure za novcem da bi obezbedili egzistenciju porodici. S druge strane, imamo sve veću otuđenost u samoj porodici. Sve više vremena provodimo sami ili sa savremenim tehnologijama, koje veoma utiču na svest dece i mladih, njihov sistem vrednosti, na njihov doživljaj sveta, a pogotovo na doživljaj sebe i drugih. Vrlo je važno da roditelji porade na svojoj osetljivosti da prepoznaju šta se to sa detetom dešava, da prate signale i da nekako nađu vremena za svoju porodicu i za svoje dete. Možda ponekad ni sami nismo svesni da je ono što smo videli toliko ozbiljno, moguće je da nismo prepoznali ozbiljnost onoga što se pred našim očima dešava. To ne smemo da radimo jer je dečiji signal koji ukazuje na promenu prioritet. Moramo odmah da stanemo i da se pozabavimo time, nikako to ne smemo da preskočimo ili zaobiđemo jer može da preraste u nešto dramatičnije.
Kikindski: Kako vidite i objašnjavate podršku koju K. K. dobija od nekih vršnjaka na društvenim mrežama posle ovog strašnog događaja?
Tanović: To mi govori da je reč o osobama lišenih empatije, saosećanja i svesti da su nečiji životi prekinuti. Mene brine normalizacija surovosti, brutalnosti, agresivnosti, bezosećajnosti i nedostatak odgovornosti oko nas. Jedan od uzroka tome je glorifikacija svega navedenog i to prepoznajem svuda oko nas, čak i na mestima gde ne bi smelo da bude prisutno, a to je, recimo, Skupština. Tako visoko državno telo treba da bude za primer, u njemu treba da vladaju i empatija, saosećanje, dijalog i razumevanje, a toga nema. Zatim su tu mediji koji glorifikuju nasilje, brutalnost, nesaosećanje, i ne postoji niko ko će da kaže „Stop, to ne može!“. Koreni svega lošeg su duboki. Svakako uključujem i ono što se dešava u porodici, kako porodica neguje empatiju. Međutim, porodica ne može biti izolovana od vremena i sistema u kojem postoji. Problem je veoma složen. Mislim, takođe, da mediji treba da daju manje prostora ovakvim reakcijama.
Kikindski: Da li osoba sa 13 godina, psihički zdrava, može da ima potpunu svest o delu i posledicama?
Tanović: Da, svaka mentalno zdrava osoba, čak i u mlađem uzrastu, svesna je posledica i može da ih predvidi. Itekako mogu da budu svesni onoga što njihov čin može da prouzrokuje.
Kikindski: Koji su najčešći znaci upozorenja u ponašanju deteta koji ukazuju na to da mu je neophodna pomoć stručnjaka?
Tanović: Znaci upozorenja mogu biti vrlo individualni, to zavisi od osobe do osobe, od toga kakva je struktura ličnosti, i od uzrasta deteta. Načelno govoreći, najčešći znaci upozorenja, kada je reč o ovom uzrastu, 13 i 14 godina, jesu: svako povlačenje deteta u sebe, intenzivno smanjeni kontakti sa članovima porodice i prijateljima, odstupanje od uobičajenih navika ili pokazivanje nezainteresovanosti za aktivnosti koje su mu do tada bile interesantne i koje je često upražnjavalo. Takođe, česta uznemirenost, povećena osetljivost, neraspoloženje i dugotrajna izolovanost, ali i vrlo agresivni ispadi, mogu biti znakovi da se u duši jedne mlade osobe dešavaju poteškoće, psihički lomovi, teške epizode kroz koje prolazi i vrlo teška, neprijatna iskustva sa kojima ona nema resurse da izađe na kraj.
Centar “Poveži se”
Kikindski: Šta možete da preporučite deci i roditeljima koji su sada uplašeni prilikom uobičajenih dečijih aktivnosti – odlaska u školu, na treninge, skupove?
Tanović: Deci bih preporučila da pitaju sve što ih interesuje, da ne ćute i da odgovore potraže među članovima svoje porodice pre nego na društvenim mrežama. Kad su roditelji u pitanju, to zavisi od uzrasta. Ukoliko je dete mlađe od osam godina, savet je da ga ne opterećuju brutalnim informacijama i detaljima o ovome što se dogodilo. Treba da budu otvoreni da čuju pitanja koja decu muče, jako je bitno da se posvete, da deca mogu slobodno da im kažu šta ih brine i koje dileme imaju o ovom strašnom događaju i onda da im, u skladu s njihovim uzrastom, daju adekvatne odgovore i objašnjenja.
Kikindski: Šta, inače, najčešće nedostaje u odnosima roditelja i dece školskog uzrasta danas?
Tanović: Današnjoj porodici prvenstveno nedostaje zajedničko vreme provedeno u razumevanju, razgovoru, bliskosti i u druženju. U nekim porodicama roditelji uspevaju da izbalansiraju vreme i da imaju zajedničke trenutke. To je i preporuka da, i pored vremena koje provedemo jureći i organizujući se, pronađemo vreme da budemo zajedno, ali usmereni i fokusirani jedni na druge.
Većina aktivnosti, najavljenih za Nedelju crvenog krsta, onih koje su zabavnog karaktera, otkazane su, zbog tragičnih događaja u našoj zemlji.
„Imajući u vidu da Organizacija Crvenog krsta zastupa najviše humane vrednosti, solidarnost i empatiju prema svim porodicama žrtvava ovih tragičnih događaja i velike nesreće za sve nas, planirane aktivnosti u okviru obeležavanja „Nedelje Crvenog krsta“ i Svetskog dana Crvenog krsta i Crvenog polumeseca su otkazane, navodi se u saopštenju.
Kako saznajemo od sekretarke Opštinske organizacije Crvenog krsta Kikinda, Danijele Bjeljac, umesto prijema za prvake, volonteri će im, 9. i 10. maja, u škole odneti poklon-paketiće fabrike „Jafa“. Aktivisti će u petak, 12. i u ponedeljak, 15. maja, posetiti starije kolege i odneće bebi-pakete na Porođajno odeljenje kikindske bolnice. Akcija dobrovoljnog davanja krvi održaće se, kako je i planirano, 11. maja, od 8 i 30.
U većini škola danas nema nastave jer su članovi Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije i Sindikat radnika u prosveti stupili u štrajk. Zaposleni, članovi ovih sindikata, nalaze se u školama, ali ne održavaju nastavu.
Kako smo saznali, danas se, od škola u gradu, časovi održavaju jedino u OŠ „Jovan Popović“ i Ekonomsko-trgovinskoj školi. Kada su u pitanju seoske škole, u štrajku su zaposleni u Mokrinu, Ruskom Selu i Bašaidu, dok su u Novim Kozarcima časovi skraćeni na 30 minuta.
Iz škola su pozvali đake i roditelje da prisustvuju skupovima solidarnosti koje organizuju zbog nemilih događaja od 3. maja.
U saopštenju Sindikata radnika u prosveti navodi se da se štrajk organizuje kako bi se svim zaposlenima u prosveti obezbedilo poštovanje dostojanstva na radu, kao i rad na radnom mestu i u radnoj okolini na kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu u skadu sa Ustavom i Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu.
Iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije pozvali su roditelje da razumeju razloge za obustavu rada.
„Nemi smo pred činom koji nas je naterao da zatvorimo škole. Sve što činimo i što ćemo činiti je u najboljoj nameri da učinimo škole bezbednim mestom za obrazovanje i vaspitanje sve naše dece“, stoji u saopštenju ovog sindikata.
Gradsko veće na čelu sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem nastavilo je dobru praksu održavanja sednica u seoskim mesnim zajednicama kako bi se na licu mesta upoznali sa problemima, potrebama i zahtevima meštana. Među prioritetima koji su izneti danas u Mokrinu je izgradnja postrojenja za prečišćavanje pijaće vode, izgradnja sportskih terena, uklanjanje divlje deponije, sanacija krova Doma kulture, završetak rekonstrukcije trga, proširenje kapaciteta vrtića. Da je konstruktivan razgovor išao u pravcu iznalaženja rešenja, potvrđuje predsednik Saveta MZ Dejan Ivanović.
-Izneli smo problem odlaganja kabastog i tečnog otpada, a u dogovoru sa sekretarijatima videćemo kako rešiti taj problem. Potrebno je edukovati građane, videćemo da li će to biti tribine ili podela letaka. Tema su bile i investicije. Sportski tereni odnosno sportski centar za koji je u ovoj godini planirana izrada projektne dokumentacije, omogućio bi da deca više vremena provode napolju, odvojeni od računara i društvenih mreža. Važno nam je i da se reši problem Doma kulture čiji krov prokišnjava- rekao je Ivanović nakon sednice Gradskog veća kojoj su prisustvovali i predstavnici udruženja i institucija.
Gradonačelnik Nikola Lukač istakao je da će u Mokrinu biti jedno od četiri mini postrojenja za prečišćavanje pijaće vode čija će izgradnja početi u ovoj godini.
– Mokrinčani su izneli svoje potrebe i zahteve u dobroj nameri rešavanja višedecenijskih problema, koje nastojimo da rešimo zajednički. Povodom problema deponije, razgovarali smo o edukacijama i sankcionisanju nesavesnog ponašanja. Kada je reč o komunalnoj infrastrukturi, potrebna je sanacija krova Doma kulture, završetak trga, izgradnja sportskih terena, proširenje kapaciteta vrtića što je dobra vest. Na Savetu je da definiše prioritete kako bismo pronašli načine finansiranja. Siguran sam i u podršku pokrajine i republike – rekao je Lukač.
Potrebe i zahtevi veći su od mogućnosti, ali se trudimo da realizujemo prioritete u mesnim zajednicama, ukazao je Ljuban Sredić, član Gradskog veća zadužen za mesne zajednice.
-U selima su često problem objekti koje koriste mesne zajednice, domovi kulture gde su potrebna ulaganja, to zahteva značajna sredstva, kao i putevi, trotoari, parking mesta koja rešavamo u skladu sa sredstvima. U Mokrinu je problem deponija smeća. Problem odlaganja otpada na toj lokaciji se ponavlja, a tim sredstvima bi se, na primer, mogao završiti trg. Prošle godine smo 11 miliona uložili u čišćenje deponije međutim ona ponovo niče, i tako se vrtimo u krug. U svim selima imamo privremene deponije gde se mora kabasti otpad odložiti, ali se to ne poštuje pa smeća ima na raznim mestima. Niko sa strane ne dođe da baca taj otpad, već to čine neki meštani-rekao je Sredić.
Ministarstvo unutrašnjih poslova uputilo je apel svim vlasnicima oružja da svoje oružje drže savesno, zaključano u sefovima, kasama ili ormarima, tako da bude nedostupno neovlašćenim licima, a posebno deci.
Ministarstvo takođe apeluje na vlasnike oružja da provere da li oružje drže nenapunjeno, odnosno odvojeno od municije, kao i da ključeve ili šifre od kasa, sefova i ormara u kojima drže oružje učine nedostupnim drugim licima, posebno deci.
U narednom periodu pripadnici MUP-a preduzeće sve mere kako bi se neposrednom kontrolom na adresi prijavljenog prebivališta vlasnika oružja utvrdilo da li drži oružje u skladu sa važećim propisima o oružju – razdvojeno od municije i zaključano u adekvatnim ormarima, kasama i sefovima.
Vlasnicima oružja za koje se kontrolom utvrdi da ga čuvaju nesavesno, tako da može doći u posed neovlašćenih lica i ugrozi bezbednost ljudi, oružje će se oduzeti i podneće se zahtev za pokretanje prekršajnog postupka u skladu sa Zakonom o oružju i municiji, navodi se u saopštenju.
Goran Petrović nagrađivani srpski književnik i akademik, predstaviće u Kikindi, u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“, dva svoja nova romana: „Papir“ (Roman delta: Tok 1) i „Ikonostas“ (Roman delta: Tok 2). Romani delti su alegorične pripovesti čija se radnja raspliće od srednjeg veka do današnjih dana.
Goran Petrović jedan je od najznačajnijih i najčitanijih srpskih pisaca mlađe generacije savremenih prozaista. Piše uglavnom kratku prozu i roman, svrstava se u pisce modernog senzibiliteta.
Njegovi romani i zbirke priča objavljeni su u više od sto trideset izdanja, od čega šezdeset izdanja u prevodu na 18 jezika. Petrovićeva dela adaptirana su za pozorište, televiziju i radio – „Opsada crkve Svetog Spasa”, „Skela”, „Matica“ i druga. „Sitničarnica Kod srećne ruke“ doživela je 25 izdanja, „Opsada crkve Svetog Marka“ – 12, a roman „Atlas opisan nebom“, devet izdanja.
Na književnoj večeri u Biblioteci, koja će se održati u utorak, 9. maja, od 19 sati, govoriće autor i prof. dr Aleksandar Jerkov.
