najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Zbog dana žalosti, na sceni kikindskog Narodnog pozorišta sutra uveče neće biti igrana predstava „Siroti mali hrčki” koja je na programu repertoara.
Takođe, u Domu kulture u Mokrinu otkazana je promocija nove knjige poezije Živke Torbice „Dve kapi vode”. O novom datumu, javnost će biti blagovremeno obaveštena.
Počeli su radovi na uređenju pristupne staze i postamenta za postavljanje spomen obeležja borcima Mokrina poginulim u ratovima devedesetih godina . Spomenik podižu Srpski ratni veterani Kikinda, mesni odbor Mokrin, zajedno sa porodicama poginulih i Mesnom zajednicom Mokrin.
-U želji da odamo počast poginulim borcima i u skladu sa našim opredeljenjem da negujemo sećanje na stradale sugrađane, kolege iz mesnog odbora u Mokrinu inicirale su da podignemo ovo spomen obeležje. Spomenik je rad vajara Milana Ramaija. Svečano otkrivanje se planira za drugu polovinu maja- kaže za Kikindski portal Vladimir Radojčić, predsednik skupštine Srpskih ratnih veterana Kikinde.
Radove izvodi građevinska firma iz Mokrina SZR Breg.
Lepa saradnja, započeta pre mnogo godina, obnovljena je ovih dana – polaznici Humanitarnog teatra „Gusani u magli“ priključili su se korisnicima Centra za pružanje usluga socijalne zaštite „Naša kuća“ u pripremi inkluzivne predstave.
– Predstavu smo počeli da radimo pre godinu dana, na inicijativu naših korisnika koji su dali ideju i sa nama napisali tekst. „Vulkanizerska drama“ je priča o situacijaama iz života onako kako ih oni vide. Radnja se dešava u vulkanizerskoj radionici jer jedan od naših korisnika zaista ima vulkanizersku radnju. Imamo 12 glumaca i sada su nam se priključili i članovi „Gusana u magli“, što nas je sve veom obradovalo. Oni su naši stari saradnici, oplemenili su nas umećem i znanjem i dodali predstavi još lepšu energiju. Uvek je dobro da se neko uključi, da naši korisnici vide da su nekom dragi i korisni i da neko podržava njihov rad – kaže Jelena Jankelić, socijalni radnik u Centru.
Saradnja Humanitarnog teatra „Gusani u magli“ i Centra započeta je pre više od deset godina. Kada je rad Teatra obnovljen, jedna od prvih veza koje uspostavljaju je upravo sa ovom ustanovom.
– U predstavi učestvuju četiri polaznice starije glumačke grupe. U pripremu scenografije, rekvizita i kostima uključili su se i polaznici naše likovne sekcije. Posebno nas raduje što pomažemo inkluziju jer korisnici Centra su deo društva koji ne smemo da zanemarimo. Uvek imaju svu našu podršku – rekao je direktor Teatra, Stefan Ostojić.
Zajedničke probe održavaju se, već mesec dana, u prostorijama Centra.
– U predstavi igram samog sebe. Jako mi se sviđa ovaj rad i velika mi je čast da glumim u predstavi – kaže Zoran Savičić.
Njegova drugarica, Svetlana Kalinov, takođe je zadovoljna saradnjom sa novim akterima predstave.
– Ja igram Zoranovu drugaricu. Jako lepo radimo, volim da učestvujem u predstavama jer me to ispunjava.
Marija Buter je treći razred Gimnazije „Dušan Vasiljev“ i polaznica je glumačke radionice Teatra „Gusani u magli“.
– Posle javnog časa u Teatru ovo nam je prvi veći projekat van njega – kaže Marija. – Prvi put radim sa korisnicima „Naše kuće“. Veoma su prijatni, imaju mnogo talenata. Žao mi je što ljudi imaju predrasude jer su i njima potrebni prijatelji.
„Vulkanizerska drama“ biće premijerno izvedena u četvrtak, 11. maja, od 19 sati, u Dečijem pozorištu „Lane“. Ulaznica je dobrovoljni prilog namenjen kupovini sublimacionog štampača, za potrebe aktivnosti u Centru.
Predstava će imati i reprize, a planirana su i gostovanja. Tako će ova lepa saradnja pružiti priliku svima koji to žele da podrže ove mlade ljude koji sa velikim entuzijazmom i radošću pripremaju svoju „Vulkanizersku dramu“.
U Centru za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“ za ovaj mesec su pripremili veoma raznovrstan program koji će se odvijati na prostoru Ateljea, Muzeja i u Galeriji na Gradskom trgu.
Prva aktivnost je desetodnevni internacionalni kamp na kojem će, od 8. maja, veštine vajanja u terakoti iskusiti studenti završnih godina akademija umetnosti iz Beograda, Novog Sada, Cetinja, Rijeke i Osijeka. Kurseve će voditi mr Slobodan Kojić, akademski vajar, osnivač i direktor centra „Tera“ i nekadašnji profesor Fakulteta likovnih umjetnosti u Cetinju, i profesori sa akademija u Beogradu, Novom Sadu, Cetinju i Rijeci.
„Iz ormara“ naziv je izložbe umetnice iz Rijeke, Darije Žmak Kunić, koja će biti postavljena 10. maja u Galeriji „Tera“. Izložba se sastoji od radova od tkanina i zvučne kompozicije.
U Ateljeu će se, u okviru studentskog kampa, 11. maja održati Međunarodni masterklas sa gostujućim profesorima, međunarodnim predavačima iz Francuske, Crne Gore, Hrvatske i Srbije. Predavanja će se odvijati na srpskom/hrvatskom/crnogorskom i engleskom jeziku i otvorena su za javnost.
Programi 19. Evropske noći Muzeja održaće se 13. maja u Muzeju „Tera“, na prostoru nekadašnje kasarne. Od 18 sati biće organizovane radionice za decu i odrasle.
Izložba „Olga Jevrić – kompozicija i struktura” biće upriličena Povodom stogodišnjice rođenja istaknute jugoslovenske i srpske vajarke, legatora, prve i jedine žene vajara, redovnog člana SANU. U Salonu Muzeja, biće dostupna do kraja maja.
Od 20 i 30 koncert će održati profesori i učenici muzičke škole „Slobodan Malbaški“. Ženska pevačka grupa „Melizmi“ nastupiće od 21.30.
U Galeriji na Trgu, 26. maja u 18 sati, biće otvorena izložba fotografija pod nazivom „Svet se kaže šuma“, prof. Jelene Vladušić iz Novog Sada. Pored fotografija, načinjeni su i zvučni zapisi lokacije koji će biti reprodukovani u izložbenom prostoru.
Pored mnogih akcija koje meštani Banatskog Velikog Sela preduzimaju na uređenju sela, pojavila se i inicijativa da ovo mesto dobije svoj grb. Pokretač je Borislav Stojisavljević, administrator Fejsbuk stranice „Velikoselske novine“, inače i predsednik Udruženja „Krajiški višeboj“.
– Od postojanja sela nemamo ni grb ni zastavu. Izneo sam ideju i pozvao ljude da šalju svoje predloge sa opisom značenja simbola. U toku marta i aprila stiglo je desetak predloga. Ima različitih ideja, sa Zavičajnom kućom, suncokretom, pšenicom, kukuruzom, prugom. Recimo, na jednom predloženom grbu su Vasilije Ostroški, to je naša seoska slava, i Krajišnik u nošnji, sa zastavama, a između njih su Kozara i tri krune koje predstavljaju tri rejona u selu – priča Stojisavljević.
On dodaje da je i sam, kao inicijator, uradio prvo idejno rešenje na kojem su bili voz, planina Oštrelj kod Bosanskog Petrovca, odakle, uglavnom, potiču meštani, tri cveta runolista za tri dela sela i ispisana godina kolonizacije, 1945. Međutim, kaže, kasnije je svoj predlog povukao zbog različitih stavova koje meštani iznose na stranici „Velikoselskih novina“.
Kako je rok za podnošenje predloga istekao, sada preostaje da idejno rešenje budućeg grba izglasaju članovi Saveta Mesne zajednice, predsednici udruženja i bivši predsednici Mesne zajednice. Zatim će, kaže Stojisavljević, grb da se registruje, biće ozvaničen kao simbol mesta i postavljen na ulazu u selo.
Na prostoru današnjeg Banatskog Velikog Sela, do doseljavanja porodica iz Bosne, živeli su Nemci, u tri manja naselja: Soltur, Šarl(e)vil i Sent Hubert. Naselja je, posle naredbe carice Marije Terezije iz 1763. godine, formiralo 3.300 Francuza iz pokrajine Lorene i Nemaca iz jugozapadne Nemačke. Vremenom su se Francuzi asimilovali u Nemce. Posle Drugog svetskog rata, Nemci su deportovani u Nemačku, a imena sela zadržana su kao nazivi današnjih rejona Banatskog Velikog Sela. Danas ovo mesto ima oko 2.000 stanovnika.
Treća knjiga pesnikinje iz Mokrina, Živke Torbice, imaće svoje prvo predstavljanje u petak, 5. maja, od 19 sati, u galeriji Doma kulture u ovom mestu.
Ovo je njena treća zbirka i sadrži 95 ljubavnih i rodoljubivih pesama, nastalih u protekle dve godine.
– Pesme su veoma emotivne, zavičajne su o našem o Banatu, i uglavnom su istinite, to su sećanja na moje detinjstvo – kaže Torbica. – Svakog jutra napišem jednu rečenicu, tako započinjem dan – prvo pesma, pa sve ostalo. Lajt motiv knjige je stih: „Ne postoje dva ista dana, noći, glasa… Ni srca, ni ljubavi, pa čak ni dve kapi vode…“. Otud i naziv ove zbirke.
Kao i prethodne dve zbirke, „Banaćanka“ i „Dnevna doza muškarca“, i ova je izašla u izdanju Banatskog kulturnog centra iz Novog Miloševa. Recenzent je Nataša Bundalo Mikić iz Novog Sada, dizajn korica je uradila Senka Vlahović iz BKC.
Na predstavljanju u Mokrinu govoriće i bibliotekarke Darinka Maljugić i Milana Bajkin. Autorka kaže da se nada i promociji u Kikindi, u toku maja. Za nastup u svom selu, kaže, ne brine.
– U Mokrinu je uvek bilo dobro posećeno, verujem da će tako biti i ovog puta – dodaje pesnikinja.
Nema sumnje da će Mokrinčani, i ovoga puta, podržati svoju pesnikinju. Kao što je sigurno da će Živka Torbica svakog jutra napisati nove stihove i pridružiti ih zbirci od gotovo hiljadu svojih, za sada neobjavljenih, emotivih poetskih izražaja.
Delegacija Kikinde na čelu sa predsednikom Skupštine grada Mladenom Bogdanom boravila je u poseti Bosanskom Grahovu koje je bilo domaćin treće manifestacije „Vratimo sport u Grahovo”.
-Od 2021. godine smo zajedno i želimo da pokažemo koliko su naše prijateljstvo i naše veze jake. Veliki broj naših sugrađana vodi poreklo iz ovih krajeva i mi želimo da saradnju učvršćujemo. I ovoga puta imamo priliku da vidimo na koji način se Bosansko Grahovo razvija, koji su planovi i ciljevi u čemu ih želimo da istraju. Republika Srbija je umnogome pomogla realizaciju više projekte ovde, među njima su sanacija krova na Domu kulture i fiskulturna sala, a mi ćemo se truditi da im i u narednom periodu pomognemo da se povežu i da apliciraju za sve što im je potrebno- rekao je Bogdan.
Načelnik opštine Bosansko Grahovo Uroš Đuran istakao je da manifestacija „Vratimo sport u Grahovo”, treću godinu zaredom, okuplja veliki broj Grahovljana svih generacija, kao i njihovih gostiju.
-Treća ulična trka okupila je omladinu i decu u velikom broju. Doveli smo atletičare iz svih delova Bosne i Hercegovine, tu su nam i dragi gosti iz Kikinde. Brojni građani došli su da nas podrže. Za Bosansko Grahovo je ovo jedan od retkih dana u godini kada se ovako okupljamo. Ove godine očekujemo i da ćemo dobiti Dan opštine jer je javna rasprava u toku, pa ćemo nastojiti da spojimo dve manifestacije i okupimo još više građana – rekao je Đuran.
Luna park „Skorpions 3“, na poljani između starog i novog iđoškog puta sa svojim zabavnim sadržajima prava je atrakcija za sve uzraste. Dva rolerkostera, dva mala i jedan veliki ringišpil, tobogan na naduvavanje, dve tramboline, dva autodroma, neki su od zabavnih sadržaja koji će vas na istom mestu čekati i sutra, 2. maja.
Na bini koja je psotavljena unutar luna parka, večeras od 21 sat, nastupiće Ivan Gavrilović.
Za Praznik rada neradni dani su 1. i 2. maj.
JAVNA PREDUZEĆA:
– brojevi telefona dežurnih službi –
ELEKTRODISTRIBUCIJA – 413258
VODOVOD I KANALIZACIJA – 062/88-44-888 i 062/88-44-891
TOPLANA – 422857
SRBIJAGAS – 422169
PARKING – Parking služba neće naplaćivati parkiranje 1. i 2. maja. U pokušaju uplate parking mesta korisnik će SMS porukom biti obavešten da je plaćanje stopirano;
PIJACA – Vrata gradske pijace tokom prvomajskog praznika biće otvorena za sve posetioce.
TRGOVINE:
„ZELENI DRAGSTOR“ – sve prodavnice će 1. i 2. maja raditi bez izmena u radnom vremenu;
„LIDL“ – u ponedeljak neće raditi, u utorak će raditi regularno;
„UNIVEREXPORT“ – 1. maja sve prodavnice radiće do 14 sati, 2. maja uobičajeno;
„IDEA“ – 1. maja prodavnica u Svetosavskoj će raditi uobičajeno, sve ostale će biti otvorene od 7 do 14 sati. Drugog maja se radi po redovnom radnom vremenu;
„MAXI“ – 1. maja biće otvoren do 14 sati, 2. maja radiće uobičajeno;
„GOMEX“ – u ponedeljak od 7 do 15, u utorak – redovno radno vreme;
„SP“ – u ponedeljak je neradni dan, u utorak će se raditi uobičajeno;
„PERSU“ – 1. maja radiće do 14 sati, 2. maja redovno;
“SVETOFOR“ – 1. maja će raditi od 9 do 17, 2. maja uobičajeno;
„MATIJEVIĆ“ – oba dana praznika, mesare će raditi od 7 do 14 sati;
„BIOMESARA“ – neće raditi ni u ponedeljak ni u utorak;
„MRKŠIĆEVI SALAŠI“ – kod pijace i u Mikronaselju – 1. i 2. su neradni dani;
„NEOPLANTA“ – 1. i 2. maja radiće od 7 do 13 sati;
„BIG CHICK“ u Ulici J. J. Zmaja – ne radi oba praznična dana;
„DM“– u ponedeljak neće raditi, u utorak će raditi uobičajeno, od 8 do 21 sata;
„LILLY“ – 1. maj je neradni dan, 2. maja radiće se od 9 do 17 sati.
POŠTA, BRZA POŠTA, POSLOVNICE:
POŠTA i POSTEXPRESS – u ponedeljak neće raditi, u utorak će raditi samo glavna pošta, u Generala Drašina, od 8 do 14 sati;
DEXPRESS – ponedeljak, 1. maj je neradni dan, u utorak, 2. maja radi se uobičajeno. Pošiljke preuzete 28. aprila, biće na isporuci u utorak;
BANKE – ne rade tokom dva dana praznika.
JAVNI PREVOZ:
„AUTOPREVOZ“ – 1. i 2. maja primenjivaće se red vožnje kao nedeljom;
„ŽELEZNICA SRBIJE“ – red vožnje kao nedeljom za oba dana praznika;
TAKSI PREVOZ – 1. i 2. maja će se naplaćivati po drugoj, skupljoj tarifi, kao nedeljom.
ZDRAVSTVENE USTANOVE:
Ambulanta opšte prakse imaće, oba dana praznika, organizovana dežurstva u Drugoj zdravstvenoj stanici, u Svetosavskoj ulici, od 7 do 20 sati;
Pedijatri će biti dostupni u Dečijem dispanzeru, od 9 do 17 sati;
COVID ambulanta (u dvorištu Druge zdravstvene stanice, u Svetosavskoj ulici) biće otvorena svakog dana od 9 do 17 sati;
Dežurni stomatolog biće dostupan u Prvoj zdravstvenoj stanici, u Domu zdravlja, u Ulici kralja Petra Prvog 106 svakog dana od 8-12 i od 14 do 18 sati;
Dispanzer za žene neće raditi tokom dva dana praznika;
Specijalističke ambulante u Opštoj bolnici takođe neće raditi u ponedeljak i utorak.
APOTEKE:
„CVEJIĆ“ u Ulici braće Tatić dežurna je 24 sata;
„MILI-3“ – 1. maj je neradni dan za obe apoteke. U utorak, 2. maja, apoteka u Braće Tatić 3 radiće od 8 do 13, a apoteka u Kralja Petra Prvog 83, od 8 do 17 sati;
„NEOFARM“ – u obema apotekama, u Miloša Velikog i u Svetosavskoj ulici, 1. maj je neradni dan, 2. maja će se raditi od 7 do 14 sati.
„BENU“ – 1. maja je neradni dan, 2. maja će raditi od 8 do 15 sati. Apoteka u objektu „MAXI“ neće biti otvorena oba praznična dana.
VRTIĆI I ŠKOLE:
Vrtići – ne dežura nijedan vrtić;
Osnovci i srednjoškolci nemaju nastavu 1. i 2. maja. Sledeći nenastavni dan je utorak, 9. maj.
VAŽNI BROJEVI TELEFONA TAKOĐE SE NALAZE NA NAŠEM PORTALU:
Sekretarijat za zaštitu životne sredine Gradske uprave i zaposleni na održavanju grada, uredili su izletišta u Kikindi.
Sredstvima za suzbijanje krpelja tretirani su: prostor Starog jezera, Simićev salaš, Veliki park, SC „Jezero“, Kvantaš, Vodice, Eko stazu u Mikronaselju, Strelište, Železnički novi red, igralište u ulici Slobodanke Acigan, dečije igralište u A naselju, Peskara, i druge zelene površine u gradu i na periferiji, na ukupnoj površini od 241.100 kvadratnih metara.
