Најновије

Vladimir Šponja, trener OFK Kikinde. Nakon stabilizacije možemo razmišljati i o saveznom rangu

Предстојећег викенда стартоваће нова фудбалска сезона у Србији, у ранговима испод савезног, а фудбалери ОФК Кикинде, предвођени новим тренером Владимиром Шпоњом, у првом колу Српске лиге „Војводина”, дочекаће на Градском стадиону, у суботу од 17 сати, тим Омладинца из Нових Бановаца.

– Иза нас је шест микроциклуса и више од 40 тренинга. Одиграли смо и шест контролних утакмица и све је спроведено онако како сам и планирао. Слику помало кваре повреде неколико играча и то ће утицати на стартну поставу, али верујем да ћемо ускоро бити комплетни, а тиме ће и наш оптимизам додатно порасти. Задовољан сам озбиљношћу и залагањем својих изабраника, верујем да ћемо бити храбар и надахнут ривал свима у лиги – каже Шпоња.

На Градски стадион овога су лета дошли: голман Јован Опарница, Алекса Бељић, Урош Мојсиловић, Јован Шевић, Вељко Лолић, Бојан Попесков, Андреј Бенке, Виктор Молнар и Никола Лукић, али Шпоња вели да играчки кадар није комплетиран.

– Желимо да се додатно појачамо у везном реду, али мали је избор играча, а када је реч о момцима који су стигли у ОФК Кикинду, неки од њих адаптирали су се на нову средину, а од преосталих очекујемо више и да покажу квалитет због којег су и доведени у клуб српсколигашког ранга.

ОФК Кикинда, најпре, жели да избегне сценарио из претпрошле сезоне у Српској лиги.

– Приоритет нам је да постанемо стабилан српсколигаш. Свесни смо конкуренцијe и знамо да нам неће бити лако као новајлији у лиги, међутим верујемо да се мукотрпан рад исплати, наравно уз таленат који наша млада екипа поседује. Надамо се да током ове сезоне можемо поставити темељ за године које следе и повратак ОФК Кикинде међу савезне лигаше где, историјски гледано, овај клуб и припада – јасан је Шпоња.

LUDAJE KRNIC_obr

На јутру земље, Никола Крнић из Кикинде, производи банатску краљицу. Узгојем бундева бави се већ 13 годинa. Ова једногодишња биљка и није захтевна за узгој, међутим невреме које је задесило Кикинду у суботу десетковало је род.

– Поред јаке кише било је и града који је нанео велику штету. Лудаја је остала без лишћа и још увек је неизвесно да ли ће се опоравити. Најпре је ударио лед, а потом и 50 литара кише по квадрату, што је додатно уништило биљку. За мање од сата уништен је труд и рад за ову годину. Неке лудаје су сазреле и њих ћемо обрати – каже Крнић.

Крнић је производњу наследио од оца који је тикву засновао на мањој парцели, да би је, са годинама, повећавао и улагао у њу.

– Прве године род је био одличан, а потражња, првенствено лудаја за колаче, била је јако добра – додаје Крнић. – Након тога, проширили смо производњу са лудајама од којих продајемо семенке за цепкање јер смо, у разговору с купцима, схватили да је и за њима потражња велика.

Све до временске непогоде, лудаје су биле у одличном стању и обећавале су солидан род.

– Ове године смо лудају засновали почетком маја и сетва је обављена у правом тренутку. Након тога уследило је хладно пролеће, тако да су, тек током јуна, почеле да бујају. Иако је прошла година имала више сунчаних дана, ове смо је више заливали, сваксу и други или трећи дан. На њиви имамо систем кап по кап без ког не бисмо имали ништа рода –
напомиње млади пољопривредник.

Пошто никне, лудаји су неопходна два парања, једно окопавање и бацање ђубрива. Највећи непријатељи ове биљке су племењача и вашке, тако да је неопходно и прскање против болести и штеточина. Крнић на својој парцели највише узгаја кикиндску лудају, „тамбурицу“, потом сорту „хеловин“, украсне лудаје, али и јапанску „хокаиду“ која је тражена за колаче и чорбе. Одустао је од уљане лудаје јер је потражња мала.

– Лудаја воли доста сунца и топлије земљиште, а како је на мојој парцели првенствено песак, то јој савршено одговара. „Хеловин“ сорта је доста тражена, нарочито у Београду, јер одмах са њиве може да се резбари – објашњава Крнић.

НАЈСЛАЂА ЛУДАЈА

Крнић је и председник удружења “Кикиндска лудаја” које окупља произвођаче такмичарских бундева. Чланови Удружења ће се, на највећој кикиндској манифестацији, наћи у улози судија.
– У сарадњи са Туристичком организацијом ове године бираће се и најслађа кикиндска лудаја. Такмичиће се мускатне тикве и „тамбурице“, а уз помоћ аутоматског рефлактометра, одредићемо сласт. Реч је о апарату који утврђује количину шећера у воћу и поврћу. Управо „тамбурица“ је лудаја коју желимо да брендирамо као кикиндску – истакао је Крнић.

Spomen kosturnica 3

Реконструкција Спомен-костурнице погинулима у Другом светском рату која се налази на Мокринском гробљу, настављена је постављањем плоча са именима жртава и облагањем споменика мермером. Поправка је започета прошле године и обавља се под надзором Међуопштинског завода за заштиту споменика културе из Суботице који и финансира радове.

– Постављене су четири бронзане плоче – три са именима 51 жртве из Кикинде и околине и једна са именима 18 војника Црвене армије који су 1961. године ексхумирани и пребачени у заједничку гробницу “Багљаш” у Зрењанину. Такође, породице жртава Народноослободилачког рата са овог подручја су своје најмилије сахранили на друге, њима жељене локације – рекао је Саво Орељ, председник Градског одбора СУБНОР-а одакле је и потекла иницијатива за радове.

Радове су надгледале Наталија Клишћенкова, први секретар Руског амбасадора и Маја Ракочевић из суботичког завода. Постављању бронзаних плоча присуствовао је и суграђанин Милинко Арсенов који је био указао на погрешно исписана имена, што је исправљено на новопостављеним плочама.

Саво Орељ је додао да се очекује да ће спомен-костурница, у првој половини наредне године, добити осветљење и нови прилаз, чиме ће њена реконструкција бити завршена.

edjseg 1

Културно-уметничко друштво „Еђшег“ наступиће на Кикиндском лету у четвртак, 10. августа. У дворишту Курије концерт ће почети у 20 сати. У случају лошег времена, одржаће се у Народном позоришту. Улазак је бесплатан.

Nemci 4

Уметници из Немачке, Драгана Дамјановић Шахнер и Тоби Греј синоћ су на Тргу извели необични сликарски перформанс – стварали су дело великог формата везаних очију, уз музику. Први наступ у Србији имали су у Новом Бечеју. У наш град стигли су на позив из Културног центра.

И Шахнер и Греј су сликари, живе у Штуттгарду, односно Берлину, и ово је, кажу, нови вид њихове сарадње.

– Наш нови заједнички пут започели смо пре месец дана на фестивалу у месту у којем живим. Наишли смо на одушевљење публике и решили да наставимо заједно да стварамо на овај начин. У Немачкој смо сликали уз музичаре. Овде, у Србији, први пут емитујемо музику коју смо сами одабрали и коју обоје волимо – прича Драгана која за себе каже да је рођена Војвођанка.

За Тобија Греја искуство сликања везаних очију не разликује се много од уобичајеног поступка.

– Свакако, током процеса, покушавам да “напустим” чуло вида. У поређењу са онима којима је оно најважније, ми сликамо аутоматски по осећају, препуштамо се другим чулима: додира, слуха, мириса – каже Тоби.

У Србији је први пут и истиче да су му искуства веома лепа.

– Осећам се добродошлим. Људи су добри, гостопримљиви, желе да помогну, топлог су срца и интелигентни.

Судећи по броју публике, овај сликарски перформанс Кикинђанима је био веома занимљив. Сликари кажу да ће своје дело, настало инспирисано атмосфером и мирисима нашег града, оставити на поклон Кикинди.

Plava laguna odbranila naslov

Екипа Плаве лагуне одбранила је наслов првака на трећем „Vojvodina Open by invictus”, забавно-спортском такмичењу које оне старије можда подсећа на некадашње „Игре без граница”, уприличеном на базену „Језеро”.

Победничка екипа, предвођена капитенком Милицом Матијевић, тријумфовала је након 10 дисциплина у конкуренцији још девет екипа, а пехар јој је уручио градоначелник Никола Лукач.

– Први полигон задао нам је највише проблема, али касније смо били све бољи и заслужено славили. Иначе, сви смо у екипи спортисти, колегиница и ја пливачице, а ту су још и шесторица момака – рекла је Матијевић.

Дејан Пудар, директор СЦ „Језеро”, напоменуо је:

– Трећи пут организовали смо ово надметање и полако оно постаје традиционално. Сматрам и да је управо овај догађај најатрактивнији овог лета у Кикинди, а под покривитељством Града. Видели смо сви колико је много публике овде било.

Јелена Чуданов, председница Спортског савеза Кикинде додала је:

– Увек ћемо да подржимо овакве догађаје, као што подржавамо и оне које организују наши клубови. Видели смо доста тешких дисциплина на овом такмичењу, али све је било лепо да се гледа, много је људи дошло да види ово и ја једва чекам да идуће године опет ово организујемо и да буде на још вишем нивоу.

Марија Марић, портпаролка из редова новосадских организатора ове манифестације, закључила је:

– Посећеност овог такмичења које организујемо по Војводини, била је највећа управо у Кикинди. Такође, и када је реч о организацији, све је било од домаћина на највишем нивоу.

Друга на овом надметању била је Кривина, а трећа екипа Аква термала.

358274986_299052242605832_6611069621979296729_n

У центру Банатског Великог Села, код Завичајне куће, организован је 13. „Крајишки вишебој“ који је окупио шест такмичарских екипа из Србије, међу којима су били и такмичари из Уба, три екипе из Банатског Великог Села и по једна из Накова и Нових Козараца.

Александар Поповић  (28) из Ваљева професионално се бави обарањем руку, што је била његова дисциплина. Члан је екипе „Горски вукови“ из Уба и радо се одазива вишебојима.

-Обарање руку тренирам од 14 године и до сада сам пет пута био шампион Србије, већ три године сам трећи у свету у категорији од 75 до 85 килограма и члан сам репрезентације Србије. – открио нам је Поповић – За обарање руку најважније су тетиве на рукама и одговарајући тренинзи. Два пута недељно имам спаринге на столу, а ту су и вежбе снаге и издржљивости.

Стеван Вељко (23) из Нових Козараца такмичио се у три дисциплине: ходање по брвну, скоку у вис из места и пењање уз стожину.

-Свака дисциплина је тешка на свој начин, али је за пењање уз стожину потребно највише умешности. Код ходања по деблу важна је равнотежа и брзина, код скока у вис потребне су јаке ноге, а за стожину је пресудна снага. Сваке године учествујем и ово је начин да одамо почаст нашим старима и крајевима одакле су дошли – истакао је Стеван Вељко.

Дугогодишњи такмичар Владимир Булатовић (31) ове године био је у улози судије у дисциплини обарање руку.

-Руке су се обарале на професионалном столу који се користи на државном првенству и пошто знам правила позван сам да будем судија. Десет година био сам учесник у више дисциплина: надвлачењу конопца, обарању руку и другим. За све дисциплне потребни су снага и умеће, а посебно је важно младима скренути пажњу на то колико је потребно бавити се спортом и бити у природи, а управо је то један од циљева вишебоја – поручио је Булатовић.

Борислав Стоисављевић, председник удружења „Крајишки вишебој“ из Банатског Великог Села додао је да су се екипе такмичиле у десет дисциплина.

-Циљ је неговање обичаја, традиције и културе српског народа. – напоменуо је Стоисављевић – Вишебој је отворила трка у џаку за децу, након чега су се и одрасли такмичили у истој дисциплини, настављено је са ходањем по брвну, скоком у даљ и вис из места, куке, обарање руку, привлачење кличка, пењање уз стожину да би се завршило надвлачењем конопца.

Догађају су присуствовали градоначелник Никола Лукач, који је отворио манифестацију, и његови сараднци Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника и председник Скупштине града Младен Богдан.

– Овакви догађаји важни јер села оживе. На једном месту окупе се све генерације, а како се Дан Банатског Великог Села прославља у добром расположењу, ту су и гости из околних села. Ово је један од начина да оживимо традицију и очувамо витешке дисциплине везане за крајеве из којих су дошли наши преци, да се новим генерацијама дочара какво је било чојство и јунаштво – казала је Дијана Јакшић Киурски.

Поред тога што су најбољи добили пехаре и медаље, ово је била прилика и да се заслужним мештанима доделе захвалнице.

358174969_1447747986001924_4030355874573451593_n

Победница манифестације „Најлепши крајишки колач“, коју је поводом Дана села организовало удружење жена „Орхидеја“ из Банатског Великог Села, је Љупка Мишков, председница удружења „Ливађанке“  из Александрова. У такмичењу за најлепши колач од вишања учествовало је 19 удружења жена из читаве Војводине које су на штандовима у центру села приказале шта све израђују у оквиру својих удружења.

-Волим да правим колаче и није први пут да побеђујем на гастрономским такмичењима. Колач од вишања правим као што се то некада радило. Вишње прво скувам јер су тада најлепше и додам гриз или мрвице хлеба, а мој колач је са мерама на шољице. Често га правим јер га деца обожавају – сазнали смо од Љупке Мишков.

Друго место припало је  грађанском удружењу „Башаид“, а треће удружењу жена „Козарчанке“ из Нових Козараца. Новка Павловић, предеседница „Орхидеје“ истакла је да је манифестација организована други пут.

-Колач од вишања су наше баке и маме радо спремале и нама, деци, он је био најслађи и најлепши који смо икада пробали. То је једноставан, обичан и најлепши колач. Наш циљ је да очувамо традицију и да је пренесемо на млађе генерације– рекла је Новка Павловић.

Манифестацију је отворио градоначелник Никола Лукач који је поздравио све присутне, а Великоселцима је честитао Дане села.

– Сви мештани заједно са месном заједницом и удружењима грађана потрудили су се да за Дане села организују низ догађаја који су окупили велики број посетилаца. Удружење жена „Орхидеја“  чува обичаје, традицију и културу народа  и предака одакле смо потекли. Жене су носиоци друштва и стуб породице и на нама је да их поштујемо, ценимо и волимо– напоменуо је Лукач.

Удружење жена „Крајишник“ из Крајишника радо долази и сарађује са Банатским Великим Селом.

-Код наших земљака долазимо кад год можемо. Наше вредне чланице припремиле су  и традиционални босански колач од вишања, а донели смо и ликер, сируп и сок од дрењина, мармеладу и слатко. Ту су и наши ручни радови од вуне: чарапе, прслуци, капе и све што су некада наше мајке и баке радиле и само тако успећемо да сачувaмо нашу традицију од заборава – казала је  Мирјана Умићевић, председница удружења „Крајишник.

Позиву Великоселчанки, између осталих, одазвале су се чланице удружења из Крајишника, Александрова, Честерега, Српске Црње, околних села.

 

 

358180986_1964387233917503_5527094181720702839_n (1)

Град Кикинда је међу 11 локалних самоуправа које су добиле средства за програм подршке у примени иновативних решења у области саобраћаја. Реч је о савременим камерама које ће бити постављене у граду, а које препознају регистарске таблице, таблама за мерење брзине, светлосној сигнализацији, системима за мерење возила у кретању и сличном.

Уговоре је у Кули уручио министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић, а за програм подршке намењено је 100 милиона динара како би се безбедност грађана подигла на виши ниво. У име града догађају је присуствовао члан Градског већа Небојша Јованов.

За унапређење безбедности саобраћаја нашем граду припало је 9,8 милиона динара што ће обезбедити већу безбедност грађана, а пре свега деце у саобраћају.

IMG_20230722_071535

Последице последњих суперћелијских олуја још увек се санирају и тек предстоји процена материјалне штете. У олујним ударима ветра највише су страдали кровови, фасаде и прозори, аутомобили, усеви.

„Право на наплату штете од осигуравајућих друштава имају они који су купили полису осигурања и заштитили своју имовину од ризика каква је олуја”, каже Зоран Ћирић, портпарол Удружења осигуравача Србије, а преноси РТВ.

Услове осигурања прецизира полиса. За штету на ауту најједноставнију процедуру исплате омогућује каско.

„Уколико постоји каско осигурање, потребно је да грађани позову полицију да се изврши увиђај, да би могли да активирају то осигурање”, рекао је адвокат Саша Парежанин.

Доказе о насталој штети фотографисањем грађани треба да обезбеде и сами и да контактирају свог агента осигурања, објашњавају из Удружења осигуравача Србије. Кажу да држава није дужна да надокнади штету.

„Држава нема никакву законску обавезу да нама надокнади било какву штету. Задатак државе је хуманитарни. Једноставно, ако породица нема где да се склони, задатак државе је да помогне и да обезбеди смештај, гардеробу, храну за један одређени период док се породица не снађе, али надокнада штете у смислу да се направи нова кућа, то није задатак државе и ми из Удружења стално апелујемо на људе да се осигуравају”, рекао је Ћирић.

Ко није осигуран, прецизира адвокат Парежанин, може да рачуна на две могућности. У случају да је узрок штете стабло за које је на основу редовног програма одржавања надлежно Јавно комунално предузеће, први корак је тој служби упутити позив. Након тога следи заједнички излазак на лице места, сачињавање записника и подношење захтева лично. А надокнада је могућа и од власника приватног поседа.

„Онда је грађанин дужан да се, за надокнаду штете, обрати том власнику. Обично у пракси прво иде опомена, даје му се рок 10-15 дана да измири ту штету. Ако то не учини, оштећени су дужни да се тужбом обрате суду”, додао је Парежанин.

error: Content is protected !!