Најновије

352177893_945518230059238_889135461177769553_n

Награђени припадници ПУ Кикинда: Марија Бербаков, Мирјана Томашев и Јован Зељковић заједно са својим старешинама  на челу са Павлом Рајковим, начелником ПУ присуствовали су пријему у Градској кући коју је у част Дана Министарства унутрашњих послова, Славе и Дана полиције приредио градоначелник Никола Лукач.

Марија Бербаков саобраћајна је полицајка већ две деценије и једна је од пет жена у овој служби.

-Ту смо да сваким даном радимо више и боље. У служби смо грађана и наш основни задатак је њихова безбедност. Возачи када виде жену саобраћајца имају другачији приступ, умеренији су него када то уради колега саобраћајац – рекла је Марија Бербаков.

Мирјана Томашев, запослена је на управним пословима- на издавању саобраћајних дозвола и регистрацији возила. Ту је већ 20 година.

-Посао којим се бавим не бих мењала. Лепо је радити у служби грађана, нарочито што из године у годину на неки начин пратим како град расте јер успевам да се са истим људим видим од њихове прве возачке дозволе, па све до оног момемнта када постану озбиљни људи и доведу своју децу да им праве исти документ. Част ми је што сам добила ово призанање – додала је Мирјана Томашев.

Јован Зељковић у ПУ Кикинда запослен је три године и то на пословима опште надлежности ред и мир, превенција, хватање починалаца кривичних дела.

-Одувек сам желео да будем полицијац и зато сам и завршио Криминалистичко-полицијски универзитет. Част ми је што радим у родном граду који препознаје рад, труд и залагање свих полицајаца- казао је Зељковић.

Честитајући Дан Министарства, Славу и Дан полиције Никола Лукач захвалио је свим запосленима у Полицијској управи Кикинда на пожртвованости.

-Није лако бити полицајац и полицијски службеник у данашње време. Поносан сам на све њих и хвала им што нас чувају. Сигуран сам да су награђени најбољи и да ће им признање бити мотив да буду још бољи радници. Хвала вам што радите тежак посао који чини наш град безбедним – поручио је Лукач.

Павле Рајков, начелник ПУ истакао је да избор није био лак јер је велики број запослених у Полицијској управи који заслужују награде. Троје награђених имали су најбоље резултате у својим областима рада и несебично давање био је основни мотив за њихово награђивање, додао је Рајков и прецизирао да је Град Кикинда најбољи партнер кикиндској полицији.

učionica

Одлуком Владе Србије, због трагедија које су дубоко погодиле читаво друштво, школска година завршава се 6. јуна у свим основним и средњим школама у Србији. Школе могу да наставе да раде до 20. јуна, за ученике који то желе, наводи се у саопштењу.

– Сутра се завршава редовна настава, али се настављају све остале активности: додатна, допунска настава, секције – каже за „Кикиндски портал“ Тихомир Фаркаш, председник Актива директора основних школа и директор ОШ „Жарко Зрењанин“. – Оцене неће бити закључене, то ће бити само предлози. До 20. јуна, после којег ће бити одржана одељенска и наставничка већа, ученици ће имати прилику да поправе оцене којима нису задовољни. Ђацима ћемо, у овом периоду, понудити огледне часове, садржаје из градива који нису били реализовани, спортске активности, и о свему томе обавештавамо и родитеље.

Фаркаш додаје да ће се, као и сваке године, одржавати припремна настава осмака за завршни испит, заказан за 21, 22. и 23. јун, како је и предвиђено школским календаром.

Dan Policije 1

На спомен-обележје полицајцима који су погинули на дужности на Косову и Метохији 1998. и 1999. године данас су, поводом Дана Министарства унутрашњих послова, славе и Дана полиције, венце положили градоначелник Никола Лукач, Павле Рајков, начелник Полицијске управе Кикинда и запослени у Управи.

У холу ПУ, на плочи се налазе имена и фотографије припадника ове Управе којих се колеге и грађани сећају са тугом и поносом. То су: Младен Батанчев, Золтан Бицок, Јеленко Бунић, Игор Буш, Зоран Врбашки, Жељко Раужан, Горан Сандић, Перо Тинтор и Јанош Чизмадија.

– Веома ми је тешко, све сам их познавао, мнoге од њих сам и водио на Косово. На извршењу службеног задатка дали су нешто најдрагоценије и ми ћемо дати све од себе да њихов чин не буде узалудан. Радићемо и даље савесно на сузбијању криминала, одржавања јавног реда и мира и безбедности грађана, као што су то и они чинили, и у томе нам помажу наши грађани – рекао је начелник Рајков и позвао да се погинулима ода почаст минутом ћутања.

Дан Полиције честитао је градоначелник Никола Лукач.

– Ваш посао је стресан и опасан, ви сте на бранику да бисмо ми цивили, грађанство, имали мирнији и безбеднији живот. И у претходном периоду имали смо изазове и ви сте увек били ту да нас заштитите. Хвала вам што вредно и пожртвовано радите и у околностима које јесу. У последњих неколико година максимално се трудимо да вам помогнмо како бисте имали што боље услове за рад и најквалитетнију опрему и како бисмо заједно креирали лепшу будућност у Србији- истакао је Лукач.

Због скорашњих трагичних догађаја, ове године ће изостати свечаност обележавања Дана МУП-а, Полиције и њихов славе. У Сенти ће сутра бити одржан само тактичко-технички збор, представљање опреме којом располаже ПУ Кикинда.

За службенике Полицијске управе, награђене за радни допринос у Министарству унутрашњих послова, сутра ће бити организован и пријем у Градској кући.

MS ronjenje 2

Шетња у Кикинди, одржана пре неколико дана поводом обележавања Светског дана борбе против мултипле склерозе, била је прилика да гости кикиндског Удружења, пристигли из Бора, Ваљева и многих градова у Војводини, први пут зароне и осете благодети овог спорта. Удружење оболелих од мултипле склерозе (МС) и Ронилачки клуб „Орка“ у Кикинди једини у држави редовно одржавају тренинге за људе који се боре са МС-ом.

– Сутрадан, после шетње „Сваки корак је победа“, организовали смо, са  пријатељима из „Орке“, пливање и роњење на нашем базену. Била је ово изузетна прилика да људи са МС-ом први пут осете значајно терапеутско дејство ових спортова, што је за њих било изузетно искуство – каже Бранкица Мишков, председница кикиндског Удружења.

Она подсећа да су сарадњу са „Орком“, на иницијативу председника овог клуба, Стојана Богосављева, започели још 2017. године.

– Кикиндски ронилачки клуб сертификован је за рад са инвалидима, дошли су код нас да нам представе роњење и да нас позову на тренинге. Тренутно троје активно рони, а многи долазе на тренинге пливања овог клуба. Роњењем се активирају сви мишићи, кичма је исправљена због притиска под водом и можемо све. Најбоље од свега је то што нас прихватају као једнаке – додаје Бранкица која је прва жена са инвалидитетом, сертификовани ронилац у Србији.

Бранкица је, такође, завршила курс за помоћ инструктору за рад са особама са инвалидитетом. Жеља јој је да се кандидује за Параолимпијске игре у пливању, али то није могуће јер се МС не препознаје као инвалидитет. Ова чињеница, нажалост, онемогућава свима који се боре са том болешћу и да остваре права на бесплатна помагала и бањска лечења. Бранкица Мишков се, међутим, не предаје. Активна је у напорима да се неправда исправи.

– Ми добијамо помагала за ходање тек пошто болест узнапредује у параплегију, када нас сматрају инвалидима. На срећу, помаже нам Црвени крст, који нам издаје помагала на реверс – објашњава Бранкица.

Она сама три пута недељно плива и рони. Својом енергијом и неодустајањем, покретачка је снага у свом удружењу, али и најлепши пример борбе за што бољи квалитет живота.

343730489_958666351837439_7248901972493166414_n

Завичајна кућа у Банатском Великом Селу, која је у протеклом периоду обновљена, данас је свечано отворена и освештана. Важност очувања објекта који сведочи о културном наслеђу, традицији и коренима истакли су Александар Ђедовац, директор  Фонда за избегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону  и градоначелник Никола Лукач који су пресецањем врпце озваничили његово поновно отварање.

-Фонд на чијем сам челу формирала је Скупштина АП Војводине, а нама је да помажемо, али и да унапредимо сарадњу Срба из региона. Улога свих завичајних кућа и ове је да нас повеже са коренима, да не заборавимо одакле смо дошли и потекли. Банатско Велико Село населили су Срби из Босне и то су наши корени које треба да преносимо на млађе генерације. Не живимо у завичају, али завичај живи у нама – рекао је Ђедовац.

На старој приземној брвнари која је симбол досељавања Крајишника у Банат, замењена је кровна конструкција и урађено осветљење око саме куће, стецишта свих збивања у селу. Градоначелник Никола Лукач истакао је да су Великоселци неколико деценија желели да обнове Завичајну кућу.

-Важно је и да знамо одакле смо и ко смо и да чувамо сећање на наше претке. Ово је место окупљања свих мештана и старих и младих. Овде се већ одржава више манифестација, важних за село, али и за град, а ја се надам да ће их бити све више. Чувајући прошлост, градимо будућност – поручио је Лукач.

Председница Савета МЗ Банатско Велико Село Мира Пећанац није крила задовољство што је Завичајна кућа сређена четврт века после изградње.

-Захвални смо свима који су помогли, а огроман допринос у сваком кораку обнове дали су чланови удружења „Крајишки вишебој“ и „Орхидеја“ . Обнова крова коштала је 550.000, а електрификација простора око самог објекта 500.000 динара. Све манифестације у селу одвијају се око нашег огњишта, а то је ово место – додала је Пећанац.

Удружења грађана радо су подржала овај пројекат и дала све од себе да помогну колико могу, напоменуо је Борислав Стоисављевић, председник удружења грађана „Крајишки вишебој“.

-Постојимо 12 година и за нас је ово круна нашег успеха. Од 1997. године није било улагања у објекат и он је поприлично пропао. Од 2011. године на платоу испред куће организујемо манифестације и до сада их је било више од двадесет, а од сада ће их бити још више – рекао је Стоисављевић.

У Банатско Велико Село, након Другог светског рата,  доселили су Срби из Босанског Грахова, Бихаћа, Дрвара и Босанског Петровца.

Akcija biciklisti 1

Ради промовисања безбедне вожње и указивања на значај заштите бициклиста на путу, на тргу је организована акција коју је покренула Агенција за безбедност саобраћаја.

У акцији под називом „Гледај да те виде“, представници Агенције поклањали су опрему за бицикле ради боље видљивости и безбедности бициклиста: лампе, кациге, флуоросцентне прслуке, звонца за бицикл, али и хемијске оловке, роковнике, налепнице за мотоцикле и термосе.

Ову активност подржали су чланови локалног Савета за безбедност саобраћаја. Члан Градског већа за комуналну инфраструктуру и ванредне ситуације, Небојша Јованов, истакао је да је акција имала значајан утицај на свест грађана о безбедности бициклиста.

– Привукли смо пажњу великог броја људи. Подела опреме за бицикл омогућила је власницима да се обезбеде и буду видљивији на путу, што доприноси смањењу ризика од саобраћајних незгода. Такође, акција представља само један од многих примера колико је важно бринути о безбедности свих учесника у саобраћају. И убудуће ћемо подржавати иницијативе које промовишу стварање услова за безбедно учешће у саобраћају – рекао је Јованов.

IMG_20230601_103805
Занатска радња „Маца папучарица“ и њена власница Мирна Рацков чија је делатност израда опанака и обуће за фолклор ушла је најужи избор за признање „Јунаци микробизниса 2023.“ Једина жена опанчарка у нашој земљи истиче да јој је импонује што се и на овај начин препознаје њен рад, а овог месеца фирма којом руководи слави 14. рођендан.

-У првом кругу такмичења било је  предложено стотинак кандидата, а да би у другом кругу  било смањенено на половину. У полуфиналу листа је сужена на око десетак кандидата, а сада у финалу на пет. Комисија састављена од представника Привредне коморе Србије, Министарства финансија,  3 Банк и дневног листа „Блиц“ обилази све кандидате, а побеђује онај који добије највише гласова на друштвеним мрежама. Гласање ће бити могуће на сајту „Блица“ – сазнајемо од Мирне Рацков.


Почетак у овом послу није био лак. Иако је била запослена у фирми за производњу обуће за сваки дан, опанци су нешто сасвим друго. Изазов да направи опанке „пертлаше“ за АДЗНМ „Гусле“ је прихватила и тако утабан пут у овом старом занату за који има и званичан сертификат.

-Осим за културно-уметничка друштва до сада сам радила и опанке и обућу за филмове и серије. И сада радим за два филма „Дјеца Козаре“ чије је снимање већ почело и за „Константиново раскршће“, а у најави је још један филмски пројекат. Радим 40 врста опанака које су из нашег миљеа, али и из околних земаља, ту су и играчке ципеле, чизме и друга обућа која се нeкада носила, а данас се користи у наступима фолклораца – каже Мирна Рацков.

Подсетимо и да су опанке кикиндске „Маце папучарице“ носили глумци из серије „Корени“, „Време зла“, „Нечисте крви“.

Наследник

Приликом посете Мирни Рацков одушевио нас је њен двоипогодишњи унук Тадеј који заједно са бакон прави опанке. Има свој сто, машину, чекић, зумбу са којима зна да рукује и тренутно се труди да направи плаве опанке.
-Од свих у породици једино Тадеј, који је још увек јако мали, показује интересовање за опанчарски занат. Надам се да ће и кад одрасте имати вољу да настави да се бави опанчарством – рекла нам је Мирна Рацков.

smeće u Svetosavskoj

Призор канти препуних отпада у делу градских улица, међу којима је и Светосавска, дакле сам улаз у град, не би био проблематичан, да оне не стоје тако већ трећи дан. Камиони комуналне службе компаније ФЦЦ не долазе, истичу незадовољни суграђани који су нам се обратили.

-Канту са отпадом изнео сам у среду ујутру, отада је био пљусак, па упекло сунце, већ је почело да смрди, можете мислити. Зашто нису дошли да однесу смеће по редовном распореду, не знам- жали нам се становник Светосавске улице. Напомиње да „рачуне уредно плаћа“.

Његов комшија каже да је прво помислио да је дошло до неког застоја, те да ће смеће бити одвезено наредног дана, али то се није догодило.

-Не знам да ли да унесем канту назад у двориште, стоји већ трећи дан, или да оставим овако на улици, па да пси и мачке даље разносе. Празник није, не знам зашто би прескочили одношење отпада. Не знам ни где да се обратим, ФЦЦ више није на старој адреси- истиче.

Да привредно друштво ФЦЦ Кикинда из техничких разлога неће бити у могућности да у среду 31. маја врши сакупљање и транспорт комуналног отпада по редовном рута плану и то Кикинди и у месним заједницама Наково и Банатско Велико Село, грађани су, испоставило се, ипак на неки начин, били обавештени. Наиме, ово обавештење исписано је- на полеђини последњег рачуна.

Како је такође наведено, у истом обавештењу (на полеђини рачуна), сакупљање и транспорт комуналног отпада уместо у среду 31. маја уследиће у суботу 3. јуна. Који технички разлози су одложили одвожење смећа, није прецизирано.

Да уз рачуне стижу различита обавештења и рекламе није неуобичајено, али јесте то да се важна обавештења штампају на полеђини рачуна. Можда је уштеда разлог, али да ли је адекватан начин информисања?

Наравоученије- кад добијете рачун за одношење отпада, осим да га уредно платите, прочитајте и шта пише на полеђини- за сваки случај.

 

 

 

CDA_8388-w1024

На путу Кикинда – Банатска Топола, који је и један од најпрометнијих, санира се коловоз. Радове су обишли градоначелник Никола Лукач, члан Градског већа Небојша Јованов и директор ЈП “Кикинда” Чедо Гверо.

Крпљење ударних рупа на овом потесу је један од приоритета, рекао је грађевински инжењер у ЈП „Кикинда” Ђорђе Кленанц и додао да ће, у оквиру редовног одржавања путева, бити поправљено више хиљада квадратних метара асфалта.

– Ради се по приоритетима. Од почетка сезоне санирали смо пут у Улици Михајла Пупина и у Јована Јовановића Змаја, као и у Микронасељу. Наш план је да закрпимо што више ударних рупа у граду што је, према грубој процени, до три хиљаде квадратних метара коловоза – прецизирао је Кленанц.

Обновљени су и коловози у Банатском Великом Селу, у Улици Бранка Ћопића и Пане Ђукића. Динамиком радова предвиђеним за села, рехабилитација коловоза биће урађена у Накову, Мокрину и Банатској Тополи. У преосталим селима у плану је поправка тротоара, а Микронасеље ће добити обновљена паркинг места, рекао је Чедо Гверо, директор ЈП “Кикинда”.

– Ради се и атмосферска канализација код Ватрогасног дома, на захтев грађана. Решавамо дугогодишњи проблем у улици Саве Липованов где постоје шахтови који нису у складу са стандардима. Замолио бих грађане да очисте канале испред кућа и да се према њима опходе домаћински, како веће количине падавина не би направиле проблеме – напоменуо је Гверо.

Саобраћајну инфраструктуру потребно је комплетно реконструисати, а заједно са ЈП “Кикинда” направљен је план санације путева, рекао је градоначелник Никола Лукач.

– За прву фазу радова опредељено је 40 милиона динара. Слушамо наше грађане и трудимо се да изађемо у сусрет њиховим потребама када је реч о санацији путева. Имали смо и велику количину падавина и киша је додатно оштетила путеве. Тражићемо додатна средства од других нивоа власти за пројекте који су завршени, како бисмо реконструисали што више коловоза – казао је Лукач.

За уређење путева ове године опредељено је укупно 70 милиона динара, а извођач радова је фирма “Еко градња”.

Pedagoška

На основне студије ВШССОВ у Кикинди уписује студенте на два смера: Струковни васпитач деце предшколског узраста – 45 на буџету и 50 самофинансирајућих, и Струковни васпитач за традиционалне игре – петоро на буџету и 20 самофинансирајућих. Школарина за студенте који сами плаћају студирање је 54 хиљаде динара годишње.

За упис на смер Струковни васпитач деце предшколског узраста неопходна је завршена четворогодишња средња школа, док је за смер Струковни васпитач за традиционалне игре довољно и трогодишње средње образовање. Пријављивање је од 24. do 30. јуна. Пријемни испит – тест из опште културе/информисаности кандидати полажу 1. јула.

На акредитовани студијски програм Мастер струковни васпитач, Школа ће уписати 50 студената – двоје на буџету и 48 самофинансирајућих. На мастер студије могу да се упишу кандидати који су завршили основне струковне студије за васпитаче са најмање 180 ЕСПБ бодова. Такође, са најмање 240 ЕСПБ бодова могу да се упишу кандидати са завршеним двогодишњим специјалистичким студијaма, као и  свршени студенти сродних високих школа и факултета, са 180 ЕСПБ. Школарина износи 75 хиљада динара. Пријављивање је од 1. јуна do 10. јула.

ВШССОВ уписује и студенте на дошколовање, на трећу годину основних студија. За овај студијски прогам могу да се пријаве кандидати који су завршили Вишу школу за образовање васпитача, смер Васпитач у предшколским установама. Студенти сами сносе трошкове студирања, а школарина је 54 хиљаде динара. Пријаве се примају од 1. јуна до 1. октобра.

Плаћање школарине за све студијске програме могуће је у 10 месечних рата. Пријаве се примају, у наведеним роковима, радним данима од 9 до 14 сати. Ближе информације о упису могу се добити на број 0230/422423 или путем мејла: vsssovki@vaspitacka.edu.rs.