Најновије

базени

На отвореним базенима Спортског центра „Језеро“, у Кикинди и Банатском Великом Селу, све је потпуно спремно за прве овогодишње купаче. Сезона почиње у суботу, 17. јуна, и тога дана улазак је бесплатан.

Базени су уређени, вода преконтролисана, а и број продатих улазница показује да су Кикинђани спремни за пливање, сунчање и дружење на базенима овог лета.

– Вода је изврсног квалитета, потпуно је пречишћена у нано-филтерима које смо ремонтовали пре две године. Наша техничка служба пет пута дневно, сваког дана, мери температуру воде, пе-ха вредност и количину хлора. Завод за јавно здравље је два пута извршио контролу и у току сезоне ће два пута седмично узорковати и контолисати воду – каже директор СЦ „Језеро“, Дејан Пудар.

На располагању ће, свакодневно, бити 10 спасилаца и редара, а радно време је од 10 до 18 сати.

– Уколико и ове године у јулу буду тропске температуре, продужићемо поново радно време до 19 сати – напомиње Пудар.

Цене карата остале су исте као и прошле сезоне – дневна карта је 300, односно 200 динара за децу. Бесплатно је за децу млађу од седам година, труднице и особе са посебним потребама и њихове пратиоце. Ни попусти се нису мењали – 20 одсто јефтиније је за одликаше са просеком 5,00, припаднике МУП-а и Војске Србије, запослене у здравству и просвети, пензионере и особе са инвалидитетом. Са „Три плус картицом“ остварује се попуст од 30 одсто.

– Ђацима генерације и спортистима генерације и пред ову сезону поклањамо картицу са 50 бесплатних улазака – додаје Пудар. – Одлуком Управног одбора, истим картицама наградићемо и наша два највернија корисника затворених базена који су читаве године куповали месечне карте. То су Милена Латиновић и Слободан Исаков.

У првој седмици продаје сезонских карата, у СЦ Језеро су снизили цене. До данас, када се и завршава акција, продато је 130 сезонских карата, готово сто са 50 улазака. Иначе, 10 улазака кошта 2.000 динара, 25 улазака – 4.500 динара, а картица за 50 улазака – 7.500 динара.

Према подацима из „Језера“, прошле године је на отвореним базенима у Кикинди и у Банатском Великом Селу забележено 80 хиљада улазака. Дневно је, у просеку, било хиљаду посетилаца у Кикинди и око 500 у Банатском Великом Селу, а чак два пута више купача регистровано је у данима када су температуре биле близу четрдесетог подеока.

Иако је календарски још увек пролеће и последњих седмица готово свакодневно имамо кишу, метеоролози, коначно, имају лепе вести. Киша је најављена још за петак, а затим, према прогнози, почињу летње температуре. Највиша дневна у недељу биће 27 степени и бележиће стални пораст, до чак 32 степена. Базени су спремни, па за све који су расположени за купање остаје само да се прогнозе остваре и – лето у Кикинди може да почне.

Награда Милена Гириц

Награда која носи назив по омиљеној наставници биологије, Милени Гирић, први пут је додељена вечерас на свечаности у ОШ “Свети Сава”. На иницијативу њене деце, Мирослава и Јелене, признање је установљено као успомена на наставницу која је волела своје ђаке и због ученика који су примерни и улажу посебан труд и љубав у изучавање биологије.

– Ово много значи за нас. Наша мајка је преминула пре годину дана у 87. години. Цео свој радни век, три деценије, провела је у овој школи, била је успешна наставница, вољена од својих ученика, поштована од својих колега, али пре свега је била наша мајка. Ми дуго живимо у САД-у, тамо је уобичајено да се установљавају овакве награде и желели смо да ту лепу традицију пренесмо у нашу Кикинду, у којој смо одрасли, школовали се и формирали породице пре него што смо отишли у иностранство – рекао је Мирослав Гирић, редитељ, запослен у области информационих технологија.

Његова сестра Јелена која је правник, захвалила је запосленима у школи што су прихватили њихову иницијативу за установљавање награде.

– Захвални смо школи и граду јер смо се увек шалили да цео град чува маму – каже Јелена. – Увек нам је причала кад би срела неког од својих ђака, да су се препознали, да су јој помогли. Онда би, кад дође кући, прегледала фотографије да би се сетила у ком је тачно разреду био тај ученик. Наша мајка пренела нам је љубав према породици и људима, радозналост и племенитост, верујем као и својим ђацима.

Прва награђена за изузетне успехе у области биологије је Јована Карић, ученица седмог два.

– Веома ми значи ова награда јер ми је то знак да имам подршку да сазнам нове ствари из биологије и да се и даље такмичим. Уживам у припремама за такмичење. Осим у биологији, постизала сам успехе и у физици и хемији – каже Јована.

Јована је од наследника наставнице Милене Гирић на поклон добила таблет који јој је уручен на крају свечаности у Школи. ОШ „Свети Сава“ доделила је вечерас готово стотину захвалница својим ученицима.

– На крају сваке школске године уручимо признања ученицима који су постигли најбоље резултате на такмичењима и конкурсима. На тај начин им се захваљујемо и дајемо им мотивацију за нове успехе. Ова школска година је посебна јер смо доделили и специјалну награду – истакла је директорица, Гордана Рацков.

предсколци2
Предшколци, њих 440, заједно са васпитачима на Градском стадиону извели су „Мали бал” у оквиру манифестације „Кад си срећан плеши” којом су се опростили од вртића. Уз подршку великог броја гледалаца са трибина најмлађи матуранти и будући ђаци прваци играли су валцер, Радецки марш и коло Бојерку.

Први пут осмишљена је ова тема, а балске хаљине са појасевима у боји града и наранџасте лептир машне које су красиле дечаке изазвали су радост, љубав, смех и позитивне емоције код свих, напоменула је директорица Предшколске установе Кристина Дрљић.

-Игром и плесом потрудили смо се да поклонимо родитељима свет на длану. На нама, васпитачима је да нашу децу научимо и упознамо са историјом Кикинде. У „Мали бал” уложен је велики рад и труд, а наши малишани су се потрудили да овај дан буде посебан за све нас – казала је Кристина Дрљић.

Градоначелник Никола Лукач истакао је да на градском руководству да се сваког дана бори и да све од себе како би се деци обезбедили најбољи услови у вртићима и школама. Честитао је предшколцима полазак у школу  и пожелео им да лако усвајају нова знања.

-Сигуран сам да ће им овај дан остати у сећању, као и да неће заборавити пријатељства која су стекли у вртићу. Поред родитеља, бака и дека и осталих који су дошли да их подрже на њих су поносни и њихови васпитачи који су их припремили за ново поглавље у животу- рекао је градоначелник Лукач.

Манифестацији су присуствовали и начелник СБО Мирослав Дучић, заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски, председник Скупштине града Младен Богдан и чланице Градског већа Виолета Мицковски и Мелита Гомбар. Заједно са децом одиграли су познати плес уз композицију „Кад си срећан” и пустили мноштво наранџастих балона.

350375580_980417932993492_2412439532513911326_н

Тело за сада НН мушкарца извучено је из мора у Грчкој у месту Сеферос, а сумња се да је у питању нестали Србин Радован Јурачић (44) из Кикинде, који је нестао 29. маја када се увече укрцао на брод у Атини до острва Кос, преноси Блиц.

Према незваничним информацијама тог листа, тело је извучено из воде на око 120 километара од Атине, а по опису одговара несталом Радовану Јурачићу. Пронађени су торба и телефон који одговарају опису који је дала породица несталог Радована, пише Блиц.

У овом тренутку није званично потврђено да је пронађено тело несталог Радована, али према првим незваничним информацијама из истраге, тетоваже на телу пронађеног мушкарца одговарају по опису тетоважама несталог Радована.

Грчка полиција наложила је обдукцију тела као и ДНК анализу, а истражује се да ли је особа чије је тело пронађено извршила самоубиство. Како сазнаје „Блиц”, грчка полиција сумња да се Јурачић утопио, а према незваничним информацијама њихове тврдње потврђује и чињеница да се тетоваже које је имао мушкарац чије је тело извучено из мора по опису поклапају са онима које је имао нестали Србин.

Тело које је пронађено у мору на 120 километара од Атине, а за које се сумња да је Радован Јурачић, Кикинђанин који је нестао пре две недеље, само пуком срећом није завршило у масовној гробници у којој грчке власти сахрањују мигранте и то зато што је имао бројаницу, наводи Блиц.

Павле Рајков

Од 8. маја, од дана када је омогућена предаја нелегалног оружја без икаквих последица, на територији коју покрива Полицијска управа Кикинда предато је више оружја него у ранијим акцијама које су организоване 2015, 2016, 2017. и 2019. године.

-На територији Севернобанатског округа који покрива наша управа предато је више од 600 комада оружја, 43.500 комада муниције и више од 100 комада минско-експлозивних средстава са близу четири килограма барута – сазнајемо од начелника Полицијске управе Кикинда Павла Рајкова.

Наредбом министра унутрашњих послова Братислава Гашића рок за предају продужен је до 30. јуна. Оружје се може предати сваког дана од 7 до 19 часова.

-Одговорност наших грађана постоји и сваког дана долазе власници неглегалног оружја и предају га. Сви који предају оружје у нелегалном поседу неће бити ни прекршајно ни кривично одговорни. Нема легитимисања односно тражења података – подвлачи Рајков.

Грађани могу оружје да предају најближој Полицијској станици или да позову патролу која ће га преузети. Наш саговорник апелује на све који имају у свом поседу минско-ескплозовна средства да позову полицајце како би се стручно и безбедно уклонила. Закон о оружју и муницији прописује да је рок 45 дана за враћање оружја власника који је преминуо, па наследници они који то нису урадили у законски прописаном року могу то сада да учине.

Колпинг Сајан 4

Ради стварања услова за отварање нових социјалних предузећа, посебно у руралним срединама и успостављања сарадње институција и невладиног сектора како би се оснажила социјална економија, Колпинг друштво Србије организовало је округли сто у свом Едукативном центру у Сајану.

Социјално предузетништво је пословање са идејом да се улагање профита, насталог продајом производа или услуга, испуни друштвена мисија: запошљавање људи који теже долазе до посла, обезбеђивање социјалних, здравствених услуга и  образовања, заштита животне средине, културне активности у заједници и слично.

Скупу на тему „Потенцијали за развој социјалног и женског предузетништва у руралним подручјима Војводине – модели изврсности“ присуствовао је потпредседник Владе АП Војводине, Бранко Ћурчић. Он је подсетио да се Закон о социјалном предузетништву примењује од децембра и да је Покрајинска влада са њим упознала представнике локалне самоуправе.

– Прошле године расписали смо конкурс за фирме заинтересоване за социјално предузетништво како би их финансијски подржали али је био кратак рок и конкурс нисмо до краја спровели. У току ове године потрудићемо се да то буде успешније јер Војводина предњачи у броју социјалних предузећа у односу на друге делове државе. Социјална економија је веома важна за нас јер је усмерена на најрањивије категорије, оне које се теже запошљавају – рекао је Ћурчић.

Једно од социјалних предузећа је управо у Сајану, у Едукативном центру које поседује стотину кошница. Жене пролазе обуку за пчеларке, производе мед и саме се запошњавају или проналазе посао, истакла је директорица Колпинг друштва Србије, Мелинда Томић.

– Ово предузеће у Сајану желимо да трансформишемо у циркуларно предузеће, да решавамо еколошке проблеме. Идеја је да тему запошљавања жена и социјалних предузећа децентрализујемо и доведемо у руруалне средине, да причамо са људима који треба да партиципирају у овој врсти предузетништва и да женама понудимо пословне ангажмане – изјавила је Томићева.

Округлом столу присуствовали су чланови Градског већа, Мелита Гомбар, задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици, и  Стеван Иличић, задужен за екологију.

– Град Кикинда  је препознао значај социјалног предузетништва јер утиче на оснаживање и укључивање осетљивих категорија у друштвене, економске, радне и културне активности – рекла је Мелита Гомбар. – Држава дајее велику помоћ у  пакетима мерама у области популационе политике, ради оснаживања руралних средина, спречавања миграција и депопулације становништва.

На скупу у Сајану учествовали су и Золтан Тот, помоћник покрајинског секретара за урбанизам и заштиту животне средине и председник Савета Месне заједнице Сајан, Миљана Стојшић Стојановска, директорица Уније послодаваца Војводине, , Данијела Малетић, чланица Савета за социјално предузетништво РС, представници Кластера социјалног предузетништва, фондација и предузетници.

Колпинг је међународно удружење које је, 1850. године у Келну, основао Адолф Колпинг, немачки католички свештеник. У више од 60 земаља реализује пројекте ради позитивних промена у локалним заједницама, подршке старијима и оснаживања маргинализованих група. Колпинг Србије постоји од 2001. године са едукативним центрима у Новом Саду и у Сајану.

 

Топлана радови 3

У Јавном предузећу „Топлана“ ово лето биће искоришћено за замену вреловода на местима на којима је то најпотребније. Управо трају радови на градском тргу, код Католичке цркве, на дужини од 90 метара. Претходно је исти посао урађен на углу улица Угљеше Терзин и Милоша Великог, на спајању са магистралним водом, као и у Микронасељу, где је ремонтован вод дужине 70 метара, каже за „Комуну“ директор, Душан Марјановић.

– У грејној сезони 2022/2023. имали смо четири хаварије, што је, мислим, најмањи број у последњих неколико деценија. Сигурно је да плански ремонт који спороводимо у вансезони даје добар резултат. И овог лета ћемо, чим завршимо замену вреловода на тргу, започети улагање у аутоматизацију, замену дотрајале опреме, ремонт производних јединица и пратеће опреме. Верујем да ће ова улагања допринети још лакшем и квалитетнијем протоку и испоруци топлотне енергије ка нашим крајњим корисницима – објашњава Марјановић.

ЈП „Топлана“ загрева укупно 214.000 квадратних метара у граду. Сумирајући грејну сезону за нама, Марјановић каже да додатни грејни дани нису наплаћени корисницима.

– У октобру смо имали пет дана топлих проба и у априлу је грејна сезона продужена за четири дана. Ово нисмо фактурисали нашим корисницима, већ смо ми, као предузеће, сносили трошкове. Укупно посматрано, грејна сезона је трајала дуже него што је то уобичајено, али је, по броју грејних дана, била за нијансу краћа од планираног.

Нижа је и наплата у односу на претходне године, али је још увек, како наводи, на завидном нивоу. У обема категоријама – физичких и правних лица, виша је од 90 одсто.

Због дуга је утужено 25 потрошача. Тренутно дуг већи од 15 хиљада динара има тачно 389 корисника.

– Као социјално одговорно предузеће које разуме проблеме са којима се суочава одређени број наших корисника, увели смо систем репрограма дуга, тако да наши корисници могу да изаберу колики је тај период, а дуг би требало да измире до  почетка нове грејне сезоне – објашњава Марјановић. – Ограничења у минималном износу за плаћање на рате немамо. Једноставно, коме год да је потребан репрограм дуга, потребно је само да дође до „Топлане“, да постигнемо договор.

Да уложени труд даје резултате показало се у побољшању грејања и мањем броју хаварија, и на то ће у овом предузећу и надаље бити фокусирани – додаје директор Марјановић. Он, такође, подсећа потрошаче да, у летњим месецима,  провере своје инсталације у становима и да, уколико је то потребно, на време ремонтују грејна тела како би, што спремнији, сви заједно ушли у нову грејну сезону. „За све додатне информације, на располагању смо да помогнемо“, поручује Марјановић.

Више нових него искључених корисника

У 2022. години „Топлана“ је, на захтев, са система искључила два физичка и једно правно лице који су за то испунили услове. С друге стране, седам нових потрошача, шесторо физичких и једно правно лице, прикључено је на даљинско грејање.

– Пошто се често спекулише о томе да ли је могуће да се неко искључи са система даљинског грејања, одговор је – да. По подношењу захтева, а то мора бити по завршетку грејне сезоне, до почетка августа, издају се технички услови који морају да буду испуњени, ми затим извршимо контролу, и физички искључимо корисника. Пре свега наведеног неопходно је да се измире обавезе према нашем предузећу – наводи Марјановић.

брана степанов

Пољопривредно газдинство Степанов из Кикинде добитник је признања „Етно бренд 2023“ за хладно цеђена уља. Као носиоцу газдинства регистрованог у Банатском Великом Селу, награда је припала Борислави Степанов (26), а у посао су укључени сви чланови породице.

Степанови су међу првима у Банату почели са производњом хладно цеђеног уља и у понуди имају уља од сунцокрета, лешника, кајсије и бундеве, а сировине за производњу сами узгајају. Посао су започели супружници Горан и Бранислава, а свесрдну помоћ имају у Борислави, Гордани (19) и Душану (18).

Подсетимо и да салатни прелив „Кикиндско лудајско“ има сребрни жиг који означава традиционални и стандардни квалитет, а добијање жига реализовано је у оквиру Интерег ИПА пројекта прекограничне сарадње између Мађарске и Србије.

Приликом доделе признања у седишту Задружног савеза Србије истакнуто је да је основни циљ да се мали произвођачи удруже у задруге, да производе више и квалитетније и да извозе заједно. Ове године додељено је 14 признања „Етно бренд“ из различитих области.

 

Наса куца биљке

Корисници Дневног боравка Центра за пружање услуга социјалне заштите, поново ће, због великог интересовања, сутра суграђанима понудити зачинско и лековито биље. Расад су сами угојили у својим пластеницима, а прошле седмице већ су на тргу продавали босиљак, нану, матичњак и друге мирисне и лековите биљке.

На тезги испред Културног центра продаја ће бити организована од 10 до 14. сати. Корисници ће прикупљен новац искористити за куповину новог сублимационог штампача, за штампање мајица и шоља.

јасмина миланков

“Кикиндско лето” ове године биће као и прошлогодишње – пре свега усмерено на манифестације које се дешавају у селима, каже в. д. директор Туристичке организације Града, Јасмина Миланков.

– Схватили смо да је наша обавеза да објединимо све манифестације на територији града, укључујући и села и да, практично, најавимо шта ће све грађани моћи да виде, које ће се све манифестације дешавати у селима. Покровитељ свих тих догађаја је Град Кикинда и било би нам драго да, они који живе у граду, посете и подрже сеоске манифестације од којих се многе одржавају годинама, чак и деценијама. Ово је још један начин да подсетимо људе да се и у селима дешавају бројни занимљиви програми који могу да задовоље различите укусе и грађана и гостију нашег града – рекла је Миланкова.

Туристичка организација је, за сада, објавила распоред за јун. За вас најављујемо програме зе наредну седмицу.

У Салону Музеја „Тера“, до 22. јуна, траје изложба Даниеле Фулгоси, „Прелаз три“.

Изложба „Сто невидљивих“ доступна је, у Галерији Народног музеја, до 21. јуна.

У Мокрину у четвртак, 15. јуна, почиње Недеља културе. Од 20 сати, у Галерији Дома културе, одржаће се Вече епске лирике са Татјаном Попов.

У петак, у 19 сати, у Галерији „Тера“ биће отворена изложба Божидара Плазинића под називом „Врло мало светлости“. У исто време, у Галерији Културног центра, своју књигу „Теодор Пл. Брановачки Сенћанин“ представиће аутор, Петар Терзић. Од 20 сати, у Галерији Дома културе у Мокрину, одржаће се књижевно вече мокринске песникиње Живке Торбице.

У суботу, 17. јуна, од 18 сати, на кикиндском тргу почиње Ноћни базар, који ће бити отворен до 23.30. У галерији Нова Народног музеја, у 19 сати почиње виолински коцерт на изложби „У великом формату“, испред слике „Портрет виолинисткиње Марије Михаиловић“. Изложба фотографија Невена Грујића у Галерији мокринског Дома културе биће отворена у 20 сати. Такође у 20 сати, у Дому културе у Иђошу почиње 27. Сабор фрулаша“. У Башаиду се , на школском игралишту одржава “Пасуљијада”.

Балетска школица Културног центра одржаће концерт у недељу, од 18 сати, у Народном позоришту. У свечаној сали музеја, од 20 сати, наступиће Велики народни оркестар, женска певачка група и вокални солисти АДЗНМ „Гусле“.

Улазак на све програме је бесплатан.