Најновије Архиве | Паге 640 оф 700

Номад Андреј и његове укулеле

Igor Crnogorac Јуне 11, 2023

Андреј Анатољевич Панајев седео је у једно мајско предвечерје на клупи код цркве и пребирао по својој малој хавајској гитари. Утврђено је да спава код Соње и Николе који су регистровани домаћини у заједници „кауч сурфинга“ (бесплатно ноћење). Наредне вечери јављено је да свира укулеле у дворишту Театра „Гусани у магли“. Андреј је Рус који већ две године путује по свету са својим инструментом под мишком. Стопира и спава код добрих људи, а укулеле му донесу и понеку локалну валуту. Прича мирно и са осмехом. Када се „заглавимо“ у енглеском, прелазимо на руско-српски.

Има 29 година и до пре две године живео је у родном граду Набережније Челни, који има пола милиона становника и налази се у близини Казања. Андреј је кувар и осам година је радио у ресторану. А онда је последњи новац који је имао дао за укулеле и пошао у свет.

– Само сам радио и спавао, то је досадан живот. Решио сам да путујем, ауто-стопом, кад год је то могуће. Ноћим код добрих људи. За две године био сам у 16 земаља и стекао многе пријатеље. Путујем по осећају. Ако ми је негде лепо, задржим се, ако није, идем даље – каже Андреј.

Првих неколико месеци Андреј је истраживао своју земљу. Онда је отишао у Египат, а затим је открио и своју омиљену државу, у коју се стално враћа.

– У Египту је било мало лудо и страшно. Први пут сам био ван Русије. Било је људи који су хтели да ме преваре, воду сам, на почетку, плаћао пет пута скупље. Најлепше ми је било у Турској, тамо сам остао пет месеци. Храна је укусна, људи су јако гостољубиви и љубазни. Затим сам био у Грузији, у Босни, па у Србији. У Београду сам први пут остао само неколико дана и вратио сам се у Турску. Сада сам осетио да сам спреман за Србију и вратио сам се.

У међувремену, због санкција увдених Русији, Андрејев пасош постао је непожељан у многим државама. Избор дестинација се сузио, али само у Европи. Зато је путовање наставио по земљама за које му виза није потребна. Уследили су: Албанија, Црна Гора, Ирак, Индија, Азребејџан, Казахстан, Узбекистан, Таџикистан, Киргистан, Јордан.

– На почетку сам журио да што више тога видим, сада сам успорио. Када сам уморан, једноставно останем. Ако не нађем „кауч сурфинг“, будем у хостелу, а понекад ме локални људи позову код њих, тако је било у и Суботици. У муслиманским земљама можеш једноставно да питаш људе да преноћиш код њих и они те без проблема приме, поштују те као госта – објашњава. – У Ираку није баш безбедно, свуда је војска. Али је у Јордану било као у рају, тамо су дивни људи и пустиња је прелепа. Када сам слетео у Аман, стопирао сам код аеродрома. Зауставио се такси и ја сам му објаснио да немам новца. Он је рекао: „Нема проблема, брате“. Возио ме је четири сата по граду, купио ми кафу и сендвич. Затим сам кренуо кроз пустињу, у Сахам, стопирао сам. Човек се зауставио и дао ми новац за аутобуску карту и за храну.

Овога пута, каже, у Србији је већ био у Београду, Новом Саду, Сомбору, Суботици, одакле је стигао у Кикинду.

– Кикинда је пријатељски град. Једном сам живео на таквом месту и веома ми је драго што сам овде. Не волим велике градове, највише волим када је тихо и мирно, као овде. Кикинђани су срдачни и љубазни. Волим људе у Србији.

Андреј, без визе, у нашој земљи може да остане месец дана. Сада, каже, наставља до Зрењанина, Вршца, Ниша и Чачка.

– Није још готово. Лето ћу провести у Црној Гори, свираћу укулеле на обали. Желим затим да одем у Иран, па у Пакистан, а онда ћу видети куда даље.

Осим на лепоте предела кроз које неуморно путује, Андреј је усредсређен на људе. Његови утисци доводе предрасуде у питање.

– Људи су свуда исти и пријатељски су расположени. Сви желе породицу, кућу и новац. Не желим још да идем кући, добро ми је овако. Само уживам у животу.

Полако, без журбе, Андреј и његове укулеле настављају да стварају везе међу људима. Једнаки у сновима и тежњама, сви су сабрани у мислима једног младог Руса који је разумео најважније – на сваком месту у свету, само је доброта иста.

353509946_1474889256674939_5664974797643217598_н

(ВИДЕО) Наковчанин (39) погинуо у судару

Jelena Trifunović Јуне 10, 2023

У тешкој саобраћајној несрећи која се јутрос око 5 сати догодила на путу Кикинда – Наково, погинуо је 39-годишњи Бошко И. из Накова.

Несрећа се догодила на улазу у село, када је аутомобил шкода октавија, из још неутврђених разлога прешао на супротну траку коловоза и директно се сударио са опел корсом. Од јачине удара, 39-тогодишњи мушкарац, који је возио опел-корсу, преминуо је на лицу места.

Возач шкоде октавије Владимир М. (40), такође из Накова, задобио је тешке телесне повреде и транспортован је у зрењанинску болницу.

Наковчани потврђују да су двојица мушкараца били добри пријатељи и комшије, и да су се познавали цео живот. Тело несрећног човека из хаварисаног возила извукли су ватрогасци.

Виеw тхис пост он Инстаграм

А пост схаред бy 192.РС (@192_рс)

348378404_1298228390779592_5767990840017459530_н

(ВИДЕО) Уз радост, весеље и помало сете: Матурско вече гимназијалаца

Jelena Trifunović Јуне 9, 2023

Девето јунско вече припало је матурантима Гимназије „Душан Васиљев” који су се у слављеничкој атмосфери- у весељу, радости и уз помало сете, опростили од средњошколских дана.

Пуни утисака које су поделили са нама, били су и ученица генерације Анђелија Кнежевић, као и спортисткиња генерације Марија Марчета.

Свима њима желимо много успеха у остваривању жеља, снова, амбиција…

Утицај ЕУ интеграција на локалне самоуправе

Jelena Trifunović Јуне 9, 2023

На позив Савеза општина и градова Републике Српске, и на предлог из Министарства за европске интеграције Републике Србије, Град Кикинда је био учесник Конференције „Утицај процеса ЕУ интеграција на локалне самоуправе – прилике и изазови“. Циљ конференције је био указивање на значај и утицај ЕУ интеграција на локалне заједнице, те указивање на прилике и изазове са којима се јединице локалне самоуправе у Босни и Херцеговини сусрећу у својим настојањима да се што боље припреме за ове процесе.

У оквиру панела „Регионална искуства у кориштењу ЕУ фондова“ – члан Градског већа Саша Танацков пренео је искуства Града Кикинде у прекограничној сарадњи, а о овој теми су још, као примерима добре праксе из својих средина, говорили представници Општине Бар (Црна Гора), Града Крижеваца (Република Хрватска) и Мреже асоцијација локалних власти у југоисточној Европи (НАЛАС), којој припада и Стална конференција општина и градова Републике Србије.

За представнике локалних самоуправа, организованих преко Савеза општина и градова Републике Српске и Савез опћина и градова Федерације Босне и Херцеговине, искуства Кикинде, Бара и Крижеваца су била од велике користи с обзиром да у оба ентитета Босне и Херцеговине већи део локалних самоуправа нема довољно богато искуство у припреми и реализацији пројеката финасираних од стране ЕУ.

Третмани против комараца од понедељка

Igor Crnogorac Јуне 9, 2023

Третмани против комараца са земље и из ваздуха на подручју града биће изведени у периоду од 12. до 26. јуна, у првом термину са повољним метеоролошким условима, саопштено је из новосадске „Циклонизације“.

Како се наводи, третмани ће се изводити препаратима на бази “ламбда” – „цихалотрина“ и „делтаметрина“. Упозоравају се пчелари да је препарат токсичан за пчеле, да кошнице затворе или уклоне најмање пет километара од места третирања. Дејство препарата траје један дан.

Велики радови у Техничкој школи – стална улагања у простор и опрему

Igor Crnogorac Јуне 9, 2023

У Техничкој школи завршава се замена фасадне столарије у делу према Светосавској улици. Ово је последња фаза постављања нове, алуминијумске столарије у целој згради Школе.

– Прозоре мењамо у зборници, библиотеци и канцеларији помоћника директора и овим смо комплетирали постављање нових прозора и врата према Светосавској улици. Радили смо у пет фаза, од 2018. године. Што се овог посла тиче, сада су нам преостале само још замене светларника и врата за ученике – каже директорица, Миланка Халиловић.

Она додаје да су, за последњу фазу радова, средства обезбедили Градска управа – 1,1 милион, и Министарство просвете, науке и технолошког развоја које је обезбедило 2,5 милиона динара. Укупно је, захваљујући улагањима ресорног министарства, Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице и Града, овај посао плаћен око 12,5 милиона.

Столарија на осталим просторима, унутрашњим деловима зграде и зиду у Браће Татић улици, замењени су пре 2018. године, па ће овим, последњим радовима, посао бити комплетиран.

Захваљујући залагању Школе и средствима добијеним по конкурсима, улагања у услове и опрему у Техничкој школи су континуирана. За два сервера, од Министарства је стигло 680 хиљада динара. Покрајински секретаријат обезбедио је 1,1 милон за израду техничке документације за јављаче пожара и проширење хидрантске мреже, као и 2,8 милиона за реконструкцију тоалета у приземљу, каже директорица Халиловић. Ови радови почеће одмах по завршетку активности са ученицима, 20. јуна.

Ержебет и Ендре Немет у пожару изгубили све што су стекли

Igor Crnogorac Јуне 8, 2023

Ендре и Ержебет Немет били су на послу у трећој смени у кикиндској фабрици “Тиса” када их је, око једног сата иза поноћи, ћерка обавестила да им гори кућа.

– Син је био сам код куће. Каже да је спавао и да га је пробудила топлота. Хтео је да попије кафу, само то је понављао, био је у шоку. Схватио је да не вреди да гаси пожар јер је ватра већ готово све захватила. Отрчао је до комшинице и она је позвала нашу ћерку која живи у близини. Био је јако уплашен, хтео је да утрчи у ватру, осећао се кривим – прича Ержебет.

Она додаје да не верује да је шпорет био укључен и да је права срећа што је плинска боца била празна јер већ данима не стижу да је замене.

Иако су интервентне јединице одмах реаговале и пожар се гасио са двоје ватрогасних кола, у кући породице Немет изгорело је буквално све, осим малог фрижидера и керамике у купатилу, чак и замрзивач на трему. Кровни рогови угљенисани леже испред куће. Ватра се на кров проширила највероватније јер је прво захватила ћебе којим је син замрачио своју собу, каже Ержебет.

Темељи куће Немета имају 60 квадрата. На плацу који су купили, била је једна трошна двособна кућа од набоја која је стално тонула због подземних вода, додаје Ендре.

– Кућа се сама рушила, па смо, пре двадесет година, ми сами почели да градимо нову. Жена и ја смо изливали темеље. Добили смо затим донације у материјалу и успели да је изградимо.

Од те куће сада су остали само поцрнели зидови и темељи. Украсне стиропор плоче на плафонима потпуно су нестале, као и сва њихова имовина – намештај, бела техника, одећа. Угљенисани остаци стоје на приколици испред куће. Породица Немет уселила се код једне од три ћерке која је удата у комшилуку.

Данас су, после прве смене у фабрици, испред куће дочекали председника Градског парламента, Младена Богдана, и председника Савета Месне заједнице Руско Село, Душана Марјановића. Разговарали су о томе како ће им помоћи локална самоуправа и који су приоритети у радовима, како би се породица што пре вратила у свој дом.

– Само да дођемо до материјала, можемо ми то поново да оспособимо за живот, имамо још снаге, иако сам ја срчани болесник. Чим ставимо кров, ми ћемо се вратити – решен је Ендре.

У међувремену, из Фабрике „Тиса аутомотив“ рекли су да ће их примити у стални радни однос, како би могли да добију кредите. „Тиса“ је отворила жиро-рачун на који може да се уплати помоћ. Ендре каже да је неко, анонимно, већ уплатио хиљаду динара.

– Много смо захвални на томе и свима који ће, можда, моћи да нам се нађу – каже Ендре тихо. – Хвала и вама што сте дошли да помогнете.

Ови педесетогодишњаци родитељи су три ћерке и сина, и имају четворо унучића. Срећни су што у пожару нико није страдао. Захваљујући деци, нису без крова над главом и нису престали да одлазе на посао у фабрику ни један дан.

– Боље је да радимо – кажу готово у глас.

Поздрављају нас и, у једнаким, плавим фабричким мајицама, одлазе некуд иза згаришта.

Жиро-рачун за помоћ породици Немет је: 325930070583948082 (Ендре Немет).

Пехари и златне медаље за Млекару „Кикинда”

Jelena Trifunović Јуне 8, 2023

Два сајамска пехара и осам великих златних медаља резултат су који је остварила Млекара „Кикинда” на овогодишњем, 90, Међународном пољопривредном сајму. Иако су и ранијих година и деда и отац награђивани на овој и другим манифестацијама, Марко Манчић, менаџер продаје и трећа генерација која се бави производњом сирева и прерадом млека,истиче да су ове године били најуспешнији.

-Ове награде пријају и леп је и специфичан осећај направити овакав успех. Посебно то истичем јер смо ми мала средина и, условно речено, мала млекара која се труди да квалитетом заслужи поверење купаца. Признања су и велика одговорност, а иза свега стоји дугогодишњи упоран рад и труд свих запослених – каже Марко Манчић.

Студент друге године Пољопривредног факултета, смер сточарство, и један од руководиоца фабрике Марко Манчић подсећа да је управо његов деда један од зачетника производње полутврдих сирева у Србији по чијој технологији се они и даље производе. Додаје и да је његов отац Саша направио први сир од пареног теста пица моцарелу. Управо полутврди сиреви добили су највише медаља на сајму.

-Први пут ове године окушали смо се у производњи киселомлечних производа заједно са партнером из Русије. Јогурти су у керамичкој амбалажи и иновативног су изгледа. Златне медаље освојили су „кика” маслац, бели сиреви попут фете коју производимо у погону у Словенији – прецизирао је Манчић.

Млеко откупљују од локалних сточара са којима сарађују од краја деведесетих година прошлог века. Млекара „Кикинда” има 44 запослена радника и ученике из ССШ „Милош Црњански” и Економско-трговинске школе који су на дуалном образовању. Дневно се прерађује и до 25 тона сировог млека, а највећи купац је „Делез Србија”, а у иностранству то су земље ЦЕФТЕ.

Музеј млекарства

У оквиру Млекаре „Кикинда” постоји централни објекат, каштел, и жеља је да се он претвори у Музеј млекарства. Будући посетиоци моћи ће у овом простору више да сазнају о производњи разних врста сирева. За овај подухват менаџмент млекаре преговара са представницима локалне самоуправе.

Гимназијалци мјузиклом поздравили матуранте

Igor Crnogorac Јуне 7, 2023

Ученици Гимназије „Душан Васиљев“ извели су, на сцени Народног позоришта, свој мјузикл „Гимназијски времеплов“, сада у промењеном, ремикс издању. Још увек је то занимљиво путовање кроз време уз песму и плес талентованог ансамбла који је припремала професорица информатике, Снежана Замуровић, сценариста и редитељка представе.

– Ово је наш трећи мјузикл и друго извођење. Премијеру смо имали пре пандемије, на Дан школе. Хтели смо да покажемо да у Гимназији, поред талената за науку, имамо и таленте у музичкој уметности – каже професорица Замуровић.

Прилику да прикажу своје таленте добили су: Вук Јакић, Богдан Дејановић, Јован Божин, Ања Вукобрат, Емилија Сретеновић, Филип Лудајић, Вукашин Боснић, Ђорђе Голић, Адријана Зобеница, Душан Милешевић, Уна Кресоја, Јелена Степанов, Доротеа Бореновић, Милана Бркић, Богдан Завишин, Милош Јанкелић, Јована Завишин, Алекса Петков ученик Техничке школе, као гост, и бенд „Рој“. Сценограф и костимограф је Марина Мрђа, Мила Комлушки била је техничка подршка.

Уна Кресоја је свој уметнички допринос дала у плесним тачкама.

– Има нас пет балерина у представи и ово нам је други мјузикл. Професорка је све врло занимљиво осмислила и веома сам задовољна – рекла је Уна.

Догађају су присуствовале чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

– Наши гимназијалци из године у годину доказују да имају дивне вештине, види се колико су труда уложили да би испољили своју креативност, али су на овај начин испоштовали и генерацију својих родитеља и професора. Мислим да ова представа носи дубљу поруку – да своју енергију треба усмеравати на оно што даје смисао животу, а то су култура и уметност – оценила је Мицковска.

Представом „Гимназијски времеплов – ремикс“ ђаци су се опростили од матураната своје школе. Вече талената протекло је уз пуно радости и нешто сете, до новог сусрета генерација.

Четвртаци и „Гусле“ одиграли Мали матурантски плес

Igor Crnogorac Јуне 7, 2023

Први „Мали матурантски плес“ организован у СЦ „Језеро“ окупио је 350 учесника. Са традиционалним играма које су савладали на часовима физичког васпитања у школама, наступили су ученици четвртог разреда, уз другаре из Школе фолклора Академског друштва за неговање музике „Гусле“.

Плес је организован као завршетак пројекта који су заједнички реализовали уметнички руководиоци и асистенти Друштва и градске школе.

– Традиционалне игре се заборављају и нестају и на нама је да то спречимо. Једна од три такве игре које су заштићене као нематеријално културно наслеђе је „Мало коло“, а како су „Гусле“ носилац заштите, наша је обавеза да чувамо културну баштину. На часовима у школама акценат је био управо на „Малом колу“, али су ђаци учили и друге познате игре – истакао је директор „Гусала“, Зоран Петровић.

На манифестацији је учествовало свих шест градских основних школа. Ово је, уједно, био и најбољи начин да се четвртаци опросте од својих учитељица и учитеља.

– Имамо сјајну, дугогодишњу сарадњу са „Гуслама“ и радо смо подржали овај пројекат. И ми, просветни радници, желимо да негујемо код деце традиционалне вредности. Надамо се да ће пројекат заживети и да ће неки нови клинци наредне школске године учити ове игре – изјавио је председник Актива директора основних школа и директор школе „Жарко Зрењанин“, Тихомир Фаркаш.

Подршка пројекту није изостала ни из Градске управе. Децу и окупљену публику поздравила је заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски. Она је ђацима пожелела пуно среће у вишим разредима и да безбрижно проведу школски распуст, у дружењу и игрању. Програму су присуствовали и председник Градског парламента, Младен Богдан, и чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

– Похваљујем иницијативу „Гусала“ јер је важно да децу учимо о нашим коренима, пореклу и традицији. Ово је најлепши начин да се опросте од учитељица и учитеља од којих су пуно научили – рекла је Мицковска.