Најновије Архиве | Паге 645 оф 700

Осам награда за основце на Државном такмичењу талената у Земуну: Тимур Борисов из ОШ „1. Октобар” први из математике

Jelena Trifunović Маy 28, 2023

На 65. Државном такмичењу талената основаца одржаном у суботу, 27. маја у Земуну, полазници Регионалног центра за таленте „Душан Васиљев” наставили су серију изванредних резултата коју су претходног викенда отпочели средњошколци, и освојили осам награда: Тимур Борисов (математика, прво место, 96 поена и награда за најбољи рад из математике у држави, ОШ 1. октобар Башаид, осми разред, менторка Марија Поповић), Јована Карић (физика, треће место, 85,8 поена и награда за најбољи рад из физике у држави, ОШ Свети Сава, седми разред, менторка Марија Поповић), Лара Аврамов (физика, награда за најбољи рад из физике у држави, ОШ Свети Сава, седми разред, менторка Марија Поповић), Ана Војводић (математика, друга награда за најбољи рад из математике у држави, ОШ Свети Сава, седми разред, менторка Марија Поповић), Хелена Грујић (физика, награда за најбољи рад из физике у држави, ОШ Свети Сава, осми разред, менторка Марија Поповић), Растко Поповић (физика, друга награда за најбољи рад из физике у држави, ОШ Свети Сава, осми разред, менторка Марија Поповић).

-Тимур Борисов донео је историјску прву награду из математике нашем Центру, а Марија Поповић је овогодишња најуспешнија менторка, пошто је чак шесторо полазника група за физику и математику награђено на државном нивоу. У укупном збиру, дванаесторо полазника РЦТ „Душан Васиљев” који су остварили пласман на највиши, државни ниво, освојило је четрнаест награда из седам научно-истраживачких области (физика, математика, биологија, историја, географија, психологија, енглески језик), што је апсолутно најбољи резултат у седмогодишњој историји кикиндског Центра- наводи Срђан Срдић, руководилац РЦТ „Душан Васиљев”.

Јавна презентација награђених радова биће одржана наредне недеље у дворишту Народне библиотеке „Јован Поповић”, датум ће бити накнадно објављен, а полазници и ментори позивају све заинтересоване да својим присуством увеличају овај свечани догађај и ближе се упознају с радом досад најуспешније генерације наших младих научника и истраживача.

Шетња оболелих од мултипле склерозе у знаку апела: нису препознати као инвалиди

Igor Crnogorac Маy 27, 2023

“Сваки корак је победа“ мото је овогодишње шетње која је данас одржана на Старом језеру у организацији Удружења мултипле склерозе у Кикинди поводом Светског дана борбе против МС-а, 30. маја.

– Ове године нам је важно да покажемо да постоји и невидљиви инвалидитет, то је тема овог догађаја – рекла је Бранкица Мишков, председница Удружења. – Највећи проблем наших чланова је социјални статус. Деведесед одсто оболелих не може себи да приушти лекове, витамине и боравак у бањи, што нам је потребно да бисмо могли боље да функционишемо. Рецимо, јако тешко добијамо туђу негу и помоћ и ту би решење било промена услова у правилнику.

Бранкица Мишков додаје да су многи оболели способни за рад на неким пословима, али им се таква прилика не пружа.

Јасна Бранчић каже да је прве симптоме ове болести имала пре 23 године, али да јој је МС дијагностификован тек деценију касније. Данас је дијагностика боља, као и лечење, објашњава. Постоје лекови који заустављају болест и, у врло ретким случајевима, помажу и да се стање побољша, наводи Бранчићева, која је председница Друштва мултипле склерозе Војводине.

– МС је врло непредвидива, не зна се када, где, у ком интензитету и на колико дуго ће нас онеспособити. Некада има невидљиво лице и то је проблем јер оболели нису препознати у мери у којој је то случај са људима који имају масовније заступљен инвалидитет. Зато са ресорним Министарством покушавамо да дођемо до решења. Успели смо да повећамо број помагала за инкотиненцију, али, рецимо, ролатор ходалицу ниједан инвалид не може да добије о трошку Фонда за здравствено осигурање – каже Јасна Бранчић.

У Војводини постоји 14 удружења са око хиљаду чланова, међутим, процењује се да је број оболелих далеко већи. У свету са овом болешћу живи око два и по милиона људи, рекла је Бранчићева.

Данас су у Кикинди шетали пријатељи из удружења из Бора, Ваљева и многих градова у Војводини. За све њих вечерас, у Омладинском насељу, од 20 сати, хуманитарни концерт ће одржати кикиндске групе „Догма“ и „Антидепресив“.

Предавање „Љубав и границе у васпитању” у ОШ „Глигорије Попов”

Jelena Trifunović Маy 27, 2023

У Основној школи „Глигорије Попов” у Руском Селу у понедељак 29. маја са почетком у 17 сати психолог и психотерапеут Татјана Тановић одржаће предавање „Љубав и границе у васпитању”.

Предавање је намењено родитељима.

Постављени крстови на цркву у Банатском Великом Селу

Igor Crnogorac Маy 27, 2023

На Храм Светог Василија Острошког у Банатском Великом Селу данас су постављена два крста, дар породице Латиновић из овог места. Верници и свештенство угостили су епископа банатског Никанора.

– Хвала богу дочекали смо и тај дан, посету епископа, нашег владике Никанора и тим поводом ми подижемо крстове на наш храм. Ово је дугоочекивани догађај – рекао је јереј Немања Милинковић, старешина Храма Светог Василија Острошког.

Епископ Никанор освештао је крстове, а затим је одржана и свечана литургија и постављени су крстови на храм.

Град финансијски подржава изградњу црркве на конкурсима за верске заједнице који се расписују сваке године, изјавила је Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника.

– Овде смо да поделимо радост овог великог и светог чина. Иградња храма показује колико се у миру, са пуно слоге, стрпљења, љубави, преданости и вере може завршити свако добро дело. Нека нам свима овај свечани чин буде на спасење и радост и нека буде место окупљања и молитве верујућег народа.

Иницијатива за градњу храма у Банатском Великом Селу потекла је од мештана 1992. године. Темељи су изливени 2007, а две године касније освештали су их епископ Никанор и епископ будимски Лукијан. Тада је и започето зидање цркве, које је завршено 2012. године.

Александар Димитријевић освојио осам медаља на Пољопривредном сајму

Jelena Trifunović Маy 26, 2023

Александар Димитријевић, пчелар са кошницама у Кикинди и на Келебији, добитник је осам златних медаља Међународног пољопривредног сајма у Новом Саду за разне врста меда и пчелиње производе. Пчеларством се бави од 2015. године и његово газдинство броји 380 кошница.

–Од 2017. године производим кремасти мед и тада смо освојили прво признање овог сајма и то за кремасти мед са чоколадом. Наставили смо у том смеру што је ове године награђено са осам златних медаља и једним шампионским пехаром. Наше породично газдинство проглашено је за најбоље у области агробизниса. Ова признања ми много значе јер потврђују мој труд, рад, а пре свега, сам квалитет наших производа. Наш став је да сваки нови производ шаљемо на оцену квалитета јер то нам је потврда да ли добро радимо – истакао је Димитријевић који је био један од излагача на јубиларном сајму.

Пчелињак Димитријевић се бави производњом багремовог, сунцокретовог, ливадског и кремастог меда са разним додацима попут чоколаде, малине, цимета, нане, ту је и мед зимска чаролија, са брусницом, аронијом. Баве се и сакупљањем полена који суше у својој сушари и по потреби га мељу.

-Бавимо се и скупљањем прополиса од којег правимо прополис капи и прополис креме за ране и хемороиде, производњом чистог природног воска који користимо за производњу крема за лице за суву и масну кожу, а скупљамо пчелињи отров. За следећу годину спремамо крему са пчелињим отровом и етеричним уљима – сазнајемо од Димитријевића.

У плану је повећање производње и изградња погона за паковање и производњу кремастог меда као и производа од воска и прополиса у Кикинди. Такође, Димитријевић жели да у нашем граду отвори кућицу за апи терапију, односно инхалацију уз помоћ кошница пчела.

Школе из Накова и Сајана и Предшколска установа награђене за активности у области екологије

Igor Crnogorac Маy 26, 2023

Основне школе “Петар Кочић” из Накова и “Мора Карољ” из Сајана, и Предшколска установа „Драгољуб Удицки“ награђене су на конкурсу „За чистије и зеленије школе у Војводини“ Покрајинске владе. Признања су уручена на свечаности у четвртак.

За заслуге у подизању свести и личној одговорности за бригу о животној средини, Секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине са партнерима наградио је, за 2022/2023. школску годину, 54 васпитно-образовне установе у 26 градова, односно општина у Војводини.

Награде су: једнодневни излет за децу, наставнике и васпитаче у заштићеним подручјима у Војводини – Национални парк „Фрушка гора“ и Специјални резерват природе „Ковиљско-петроварадински рит“, обилазак Стражилова и Сремских Карловаца, вожња катамараном по Дунаву, семинар и литература за школе.

На рођендан Културног центра „Мелизми“ представили старе занате и рецепте

Igor Crnogorac Маy 26, 2023

Секција за очување банатске ношње и рецепата “Мелизми” јуче је представила још један сегмент овдашње народне баштине. На 38. рођендан Културног центра, у Галерији ове установе, чланице Секције уприличиле су изложбу рукотворина, заборављених заната и рецепата под називом „Од комлова циповка“.

– Поред свих рукотворина – пустовања, макрамеа, ришељеа, веза, затим сланих и слатких ђаконија које су направиле чланице Секције, истакле смо комлов, квасац из природе, отуд и назив овог догађаја – каже Биљана Мандић, која је основала „Мелизме“ и руководи Женском певачком групом. – Комлов је природни квасац. Кувао се од јунеће жучи и кукурузног или пшеничног брашна. Правиле су се обгице које су се сушиле на сунцу, а затим стајале на тавану, на промаји. Комлов се узимао вече пре мешења, потапао у воду и затим се, са њим, у наћвама месила циповка – велики, растресити хлеб са хрскавом корицом који је шест чланова породице могло да једе три дана.

Посетиоцима су послужене кифлице са салом, китникез, куглоф од бундеве, славски колач, сок од багрема. Изложбу су отвориле чланице Женске певачке групе.

– Показале смо да су знање, воља и вештина кључни како би се стари занати сачували од заборава – истакла је биљана Мандић.

Са пуно ентузијазма и радости „Мелизми“ чувају традицију већ 18 година. У женској певачкој групи, двема дечијим групама и секцији за очување банатске ношње, обичаја и рецепата имају, укупно, 35 чланова који поносно стоје на бранику најлепших вредности прошлих времена и културног идентитета.

Мамутске осе нису опасне

Igor Crnogorac Маy 26, 2023

Због учесталих пријава грађана о појави инсекта који подсећа на стршљена, Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој дао је објашњење да је у питању мамутска оса, веома користан инсект који није агресиван и не напада људе.

Појављује се од половине маја до половине јуна. Одрасле јединке (од 6 до 7 цм дужине) хране се нектаром и значајни су опрашивачи. Мамутске осе се увек налазе близу трулих пањева или у шупљинама стабала, саопштавају из Секретаријата.

Млади својим вршњацима и родитељима истакли важност менталног здравља

Igor Crnogorac Маy 25, 2023

Ученици Техничке школе снимили су филм „Превенција самоубиства код младих“. Чланови Ученичког парламента, њих 16, аутори су сваког сегмента у продукцији овог остварења.

– Мислим да је тема врло битна, а да се мало прича о њој. Хтели смо да помогнемо нашим вршњацима и сви смо се радо укључили у стварање филма. Највећи проблем који смо ми препознали јесте ментално здравље, од тога све потиче. Најважнија је превенција – каже Ања Ковачев, ученица четвртог разреда.

Ученици су радили под менторством психолога Школе Радојке Француски и професора Драгана Оџића.

– Идеја је да информишемо ученике и младе у граду на тему самоубиства. Ова тема је тешка и, као и ментално здравље уопште, често је табу. Мало се прича о томе и то, најчешће, када је већ касно. Желели смо да делујемо превентивно, да укључимо младе, како би они били снажна карика која може да помогне – каже Радојка Француски.

Она истиче да ученици имају поверења и да долазе да разговарају, отварају се, што је, како оцењује, веома значајно у превентивном раду и у интервенцијама, када је то потребно. Родитељи су, нажалост преокупирани другим проблемима и зато би било неопходно за њих организовати трибине на тему менталног здравља.

Првом приказивању филма присуствовали су и градоначелник Никола Лукач, председник Градског парламента, Младен Богдан, и чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.

– Деца уочавају проблеме и то нам говори да су зрелији него што мислимо. Овим филмом помажу да се отворено разговара о свему што их тишти и у томе треба сви да их подржимо и да реагујемо на адекватан начин. Најважније је да имају поверења у нас и једни у друге. Оваквим активностима и нас старије подстичу на размишљање о томе како да приђемо овом проблему – рекао је Лукач.

Према подацима Светске здравствене организације самоубиство је други узрок смртности код млађих од 24 године. Поражавајућа статистика показује да сваке године самоубиство покуша више од шест и по хиљада младих, а 66 њих одузме себи живот.

Сарадњом Кикинде и Жомбоља до нове опреме за здравство

Igor Crnogorac Маy 25, 2023

Служба Хитне помоћи добиће нова возила и медицинску опрему захваљујући Интерег-ИПА пројекту прекограничне сарадње Србија – Румунија “Банат 112 – брз одговор за заједнички изазов”. Кикинда је водећи партнер, а осим Општине Жомбољ у реализацију је укључен и Црвени крст из нашег града.

Поводом „Европског Дана ургентне медицине“ који се сваког 27. маја обележава широм Европе, Кикинда је била домаћин медицинском особљу оба места ради размењивања знања и искуства, истакао је начелник Хитне службе, др Милош Бајић.

– Пројекат у којем учествују кикиндски Дом здравља и Општа болница из Жомбоља, подразумева значајна финансијска средства која ће се искористи за куповину опреме за обе установе, а ми ћемо добити и три санитетска возила. Два возила биће комплетно опремљена, и предвиђена је и комплетна опрема за амбуланту Хитне службе. Санитети ће се користи за теренски рад – прецизирао је др Бајић.

Жомбољској болници “Др Карл Диел” припашће 300 хиљада евра, открила је директорица, др Данијела Крли.

– Поред амбулантног возила, опремићемо две собе на Ургентном одељењу. Драго ми је што ћемо сарађивати са колегама из Кикинде. Наша здравствена установа мања је од кикиндске, али и једни и други можемо пуно да научимо и стечена знања применимо у свакодневном раду – додала је др Данијела Крли.

Кикинда и Жомбољ су братски градови од 1982. Године. Оваквим активностима сарадња се унапређује и развија, напоменуо је члан Градског већа, Саша Танацков. Опредељење локалне самоуправе је да се прекогранични пројекти односе на решавање проблема и на унапређење начина рада и опремљености виталних служби.

– Са Румунијом већ скоро читаву деценију реализујемо пројекте који помажу и једној и другој страни. Одређне ванредне ситуације не познају границе,а са суседима делимо заједнички простор који ће, у неком моменту, постати једна целина. Пројекат траје до краја године. Следи одлазак у жомбољску Болницу, али и њихова посета Хитној служби и Општој болници – рекао је Саша Танацков.

Укупна вредност пројекта је 768 хиљада евра, од чега је Кикинди припало 350 хиљада.