Prvi ritejl park biće izgrađen u Mikronaselju, na lokaciji na kojoj je, pre 23 godine, započeta izgradnja stanova za mlade bračne parove, na uglu ulica Mihajla Pupina i Jovana Jovanovića Zmaja. Tržni centar će se prostirati na površini većoj od 5.300 kvadrata. Imaće 14 maloprodajnih objekata u kojima će biti zaposleno oko 100 ljudi.
Ritejl park gradiće češka kompanija „RC Jurop“ koja već ima osam tržnih centara – u Vršcu, Obrenovcu, Kraljevu i Užicu, kao i četiri u Rumuniji.
Gradonačelnik Nikola Lukač sutra će, u Gradskoj kući, potpisati ugovor sa direktoricom ove kompanije za Srbiju, Bojanom Koljenšić.
Kada je novinar „Los Anđeles tajmsa“ napisao kritiku tek izašlog filma „Dara iz Jasenovca“, u kojoj je negirao polazište čitave tragične jasenovačke priče, tvrdio da stradanja Srba nije bilo, da u NDH nisu postojali kampovi za decu i optužio reditelja za skrivene, nacionalističke motive, jedna mlada, dvadesetsedmogodišnja devojka u Torontu nije mogla da spava. Ona je Srpkinja prve generacije, rođena je u Kanadi. Zove se Julijana Pandurević i roditelji su je naučili privrženosti svom narodu i svojoj veri.
Julijana sa majkom pored reči Patrijarha Pavla ispisanih na ogradi njihove kuće
Julijana odlučuje da se javno suprotstavi onome što je doživela kao veliku nepravdu i na internet postavlja peticiju za povlačenje ove novinske kritike. Već posle nekoliko sati, na svoje iznenađenje, shvata da ima deset hiljada potpisa. Za nedelju dana bilo ih je više od 35 hiljada.
– Nisu se potpisivali samo Srbi. Mnogi Kanađani i Amerikanci stavili su svoje potpise i zahvaljivali mi se što govorim istinu koju ni oni nisu znali i što se borim za to da skinem ljagu sa svog naroda – priča Julijana prilikom posete redakciji „Komune“.
Priče iz Jasenovca kao deo odrastanja
Dodaje da joj je deda, kao maloj, govorio o svojim stradanjima u logorima, a baka, koja je sa Korduna, pričala o tome kako su joj u Jasenovcu ubijeni četvoro braće i sestara, od kojih je najmlađe imalo samo šest meseci. Julijana je mnogo istraživala srpsku istoriju. U njenoj svesti, u njenom odrastanju i vaspitanju, nije bilo mesta za nacionalne dileme u svetu koji nije nimalo blagonaklon prema ovakvom opredeljenju.
Julijana je diplomirala književnost i sada studira novinarstvo. Već prvi novinarski zadatak u jednom značajnom listu u Kanadi suočio ju je sa, za nju, nemogućim izborom. Jer ga, kaže, nije ni bilo.
– Čim sam stigla u redakciju tražili su mi da napišem priču o Srebrenici i ja sam rekla da hoću. Dali su mi podatke koje treba da koristim u članku. Videla sam da tamo piše da je ubijeno 12 hiljada ljudi. Pitala sam direktora odakle su dobili podatke i rekao mi je da su to podaci iz bosanske ambasade. Rekla sam da ću napisati članak, ali da neću napisati taj podatak. Pitao me je da li ja to, kao svaki Srbin, negiram genocid. Odgovorila sam mu da ja znam šta je istina i da to što traže od mene ne bih napisala ni za milion dolara. I tako sam izgubila posao. Porodica me je podržala u toj odluci. Poznajem dosta Srba koji su prodali dušu, promenili ime, tamo je teško biti Srbin pravoslavac. Moja porodica nije takva, moj brat studira teologiju, a uzor mi je moja mama. Ona je u Kanadu stigla sa osam godina ali, kada je devedesetih počeo rat, napustila je posao, doputovala na Pale i rekla: „Tu sam da pomognem, recite šta treba da radim“. Radila je kao prevodilac u Pres-centru i tu je upoznala mog oca koji je bio novinar. Ako sam upola kao moja majka, ja sam srećna. Ona je moja heroina – kaže Julijana.
Što se tiče peticije upućene „Los Anđeles tajmsu“, odgovorili su joj da kritiku sa poricanjem genocida neće osporiti, ali da će je u sledećoj, sličnoj situaciji, konsultovati pre objavljivanja. Priča o njenoj odlučnosti u borbi za istinu odjeknula je i van granica Kanade. Zbog svog hrabrog istupa odlikovana je Medaljom Teslin narod „Tesline naučne fondacije“ u Filadelfiji.
Uvek u bar jednoj humanitarnoj akciji za Srbiju
Tada se i u Srbiji više čulo o ovoj mladoj devojci koja se, zapravo, za svoj narod zalaže i pomaže mu već godinama unazad, nenametljivo i bez potrebe da sebi pribavi bilo kakvu slavu, čak ni pominjanje. Julijana već godinama organizuje humanitarne akcije. Samo posle poplava u Obrenovcu prikupila je i poslala avionima za Srbiju 25 tona pomoći. Pokrenula je ne samo Srbe, već i svoje prijatelje i komšije, a priključile su se i velike kompanije. Mesec dana je neprestano dočekivala kamione sa vodom, posteljinom, hranom za bebe…
Za humanitarne aktivnosti koje pokreće, uz pomoć prijatelja iz Toronta, Čikaga i drugih gradova uspela je da kupi nekoliko vozila.
– Često vidim neku objavu na Fejsbuku koja me dirne i kažem sebi: to mi je projekat za ovaj mesec – kaže skromno, ne želeći da nabraja sve akcije i kome je sve poslala pomoć u Srbiji.
Konačno ponovo u Srbiji
Julijana uz studije radi kao novinar u jednoj ekološkoj firmi iz Švajcarske. Takođe je predsednica Srpskog saveta studenata Univerziteta Toronto. Iako, kada god je to u mogućnosti, posećuje rodbinu u Vršcu i Sarajevu, ovoga puta prošlo je mnogo vremena. Tri godine nije odlazila na godišnji odmor i štedela je novac za avionsku kartu kako bi došla u domovinu.
U Kikindu je stigla već prvog dana po dolasku u Srbiju, zahvaljujući Radovanu Subinu, predsedniku Udruženja „Koreni“ u Kikindi koje je deo Saveza matice i Srba u rasejanju. Savez se sa Julijanom povezao pre nekoliko godina i ona je, ovih dana, i njihov gost.
– Bilo mi je veoma važno da posetim Kikindu, zbog Radovana i Saše Stepanova iz Saveza, koji je tu rođen. Kikinda je srce Vojvodine i Banata u kojem je i moj Vršac. Čast mi je što sam ovde – kaže.
Kao gošća Saveza izrazila je želju da poseti i Muzej holokausta, a domaćini su joj priredili iznenađenje. U Beogradu su je upoznali sa Jelenom Buhač Radojičić čija priča je poslužila kao osnova scenarija za film „Dara iz Jasenovca“.
U pripremi je knjiga o žrtvama rata
Julijana posvećeno prikuplja priče o stradanju Srba u Drugom svetskom ratu i priprema knjigu.
– Imam već 75 priča preživelih i njihovih potomaka. Verujem da naši ljudi, naročito veterani, zaslužuju da im se glas čuje. To bi bio još jedan korak ka zaceljenju dubokih rana koje stariji prenose iz generacije na generaciju. Cilj mi je da sakupim sto priča i da knjigu izdam prvo na engleskom jer želim da se zna prava istina i da popravim sliku o svom narodu. Od devedesetih godina propaganda je protiv nas, u Kanadi čak i više nego u Americi.
Kaže da je sve što radi savršeno normalno jer voli svoj narod i godinama sluša neistine o njemu. Njena potreba ujedno je i i njena misija. Zato će i ispuniti svoju želju da sa svetom podeli priču o svom narodu. Jer, biti hrabar pred nepravdom, najveće je delo. Tome su je naučili roditelji.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova su danas, u akciji pojačane kontrole migranata na više lokacija na području Policijske uprave u Kikindi, pronašli 43 iregularna migranta, koji su prevezeni u prihvatne centre.
Tokom akcije koja je sprovedena je na području opština Kanjiža i Novi Kneževac policija je pretragom terena pronašla dve automatske puške, 28 komada municije, kao i maskirne uniforme.
Zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje i nošenje oružja i eksplozivnih materija, policija je uhapsila državljanina Avganistana i on će uz krivičnu prijavu biti priveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Senti.
Akcija je sprovedena u okviru kontinuiranog rada na suzbijanju iregularnih migracija, a policija će i u narednom periodu sprovoditi redovne kontrole kretanja i boravka migranata kako bi se očuvala bezbednost i sigurnost svih građana, kao i migranata, saopštila je Policijska uprava u Kikindi.
Memorijal Miroslav Antić, 38. po redu, okupio je u Mokrinu, glumce, pisce, muzičare, poštovaoce njegovog dela, sve one koji čuvaju sećanje na jednog od najpoznatijih srpskih pesnika, slikara, novinara i boema. U improvizovanoj kafani na Varoškom trgu kroz „Putokaz za sanjare i oblake” za koji su scenario napisali Milorad Damjanović, glumac i Tode Nikoletić, pisac na Mikine zapise podsetili su glumci Ana Sofrenović, Iva Štrljić, Ljuba Bulajić, Miodrag Petrović, pisac i esejista Dragan Jovanović Danilov, radio novinar, pisac i recitator Ratomir Damjanović, izvođač Ivan Leščešen, pevačica Daša Bosnić iz grupe „Ođila“.
-Mika je za mene uvek bio čudesan pisac –rekla je Ana Sofrenović – Njegova poezija ima puno poklonika i divno je što se Mokrinčani na ovakav način sećaju svog meštanina koji je puno pisao o Mokrinu.
Iva Štrljić peti put do sada bila je deo Memorijala, a kako napominje, svaki put je drugačije.
-Ovo je najlepši način da se sećamo pesnika svetskog glasa. Kada bi sam Mika gledao ovaj događaj bio bi prezadovoljan. Sa pesmama Miroslava Antića sam odrastala i kao devojčica pobeđivala na recitarskom takmičenjima – istakla je Iva Štrljić.
Milorad Damjanović prvi put je bio u Mokrinu, a cilj scenarija koji je napisao za ovogodišnji Memorijal bio je da publika čuje zapise Mike Antića iz raznih mesta u kojima je boravio. Tako su okupljeni imali priliku da čuju šta je doživljavao boraveći u Rusiji, Grčkoj, Hrvatskoj. O ovim zapisima se malo zna, a važan je deo opusa mokrinskog velikana.
Memorijalu su prisustvovali i gradoačelnik Nikola Lukač, njegova zamenica Dijana Jakšić Kiurski i Valentina Mickovski, članica Gradskog veća.
-Na nama je da negujemo sećanje na našeg velikana. Važno je da svi budemo svesni lepote i značaja Mike Antića, toliko puta citiranog i bez čijih se pesama ne može zamisliti odrastanje ne samo današnjeih, nego i budućih generacija – precizirila je Dijana Jakšić Kiurski.
Predsednik Saveta Mesne zajednice Mokrin, koja je i organizator Goran Ristić podsetio je da je Nedelja kulture u Mokrinu priređeno više kulturnih događaja, kao i da se završava u ponedeljak, 26. juna, kada je „Dan Raše Popova“.
Na bini su bili i tamburaški orkestar „Mokasi“, gitarista Žarko Novakov, a publici se predstavila i Petra Todorić, koja je otpevala pesmu „Plava zvezda“ komponovanu po tekstu Miroslava Antića.
Udruženje „Zdravlje na dlanu“ danas je na trgu organizovalo svoju proslavu rođendana, deset godina postojanja. U predstavljanju zdravih stilova života pomogli su najmlađi, polaznici Sportske školice Udruženja „Rastimo zajedno“ i članovi sportskih klubova.
Predsednik i osnivač Udruženja „Zdravlje na dlanu“, dr Goran Abraham, istakao je značaj zdravih navika.
– Hteli smo da pokažemo da postoji udruženje koje se bavi unapređenjem zdravlja i produženjem životnog veka građana. Deca u osnovnim školama već imaju ozbiljnih problema sa deformitetima. Promenjen je stil života, živimo ubrzanim tempom koji nas odvaja od zdravih navika. Današnji čovek stari 50-70 puta brže u odnosu na pre 50 godina. Svakodnevno imamo više stresogenih faktora, organizam se više bori, brže stari i bolesti se javljaju u ranijem dobu. Danas imamo veliki broj dece koja su gojazna, pretenduju da imaju neko oboljenje, imaju povišen krvni pritisak, deformitete, poremećaj hormona. Svaki peti par u Srbiji ima problem sa sterilitetom, što je posledica loše ishrane, a kardiovaskularna oboljenja su, sa 60 odsto, zastupljena kod mladih ljudi – rekao je dr Abraham.
Ovo udruženje kontinuirano organizuje edukacije u saradnji sa klubovima i drugim udruženjima, a jedno od predavanja biće i na programu „Kikindskog leta“. Takođe, podseća dr Abraham, nastavljaju kampanju za zdrave užine u školama u čemu će im, kako očekuju, pomoći i Grad.
U skladu sa motom manifestacije „Pokrenimo decu koja se ne kreću“, desetine mališana iz Sportske školice „Rastimo zajedno“ pokazala su kako vežbaju kroz igru. Osnivač Školice, takođe i suosnivač Udruženja „Zdravlje na dlanu“ je profesor fizičke kulture, Branko Grbanušić. Školica postoji već 13 godina i u njoj vežbaju predškolci, uzrasta od 3,5 do šest godina.
– Deca su danas dosta neaktivna o to prouzrokuje probleme, muskulatura im je slaba, koštano-mišićni sistem takođe, 30 odsto dece je gojazno – kaže Grbanušić. – Školica je osnovana sa idejom da im nadoknadimo fizičke aktivnosti u igri, na još bolji način jer mi smo u sali, imamo rekvizite. Uključeni su svi oblici kretanja – skakanje, trčanje, puzanje, penjanje, svi sportovi sa loptom, atletika, i trudimo se da na vreme otklonimo probleme, ako ih ima.
Školica stalno ima pedesetak polaznika, a za septembar su spremni i flajeri za roditelje u svim školama, kako bi im se ukazalo na potrebu da deca budu više fizički aktivna. Sportska školica radi u SSŠ „Miloš Crnjanski“ i časovi, u trajanju od jednog sata, odvijaju se dva puta sedmično.
Manifestaciji su se pridružili i mali bubnjari Studija “Maus”. Pored promocije i edukacije, održano je i takmičenje u skoku u dalj, predstavljeni su primeri zdrave užine, kao i izložba o desetogodišnjim aktivnostima UG „Zdravlje na dlanu“.
Vojvođanski savet za podršku talentima upriličio je u Gradskoj kući u Subotici, jedanaestu po redu, dodelu nagrada učenicima osnovnih i srednjih škola, kao i studentima visokoškolskih ustanova koji su postigli zapažene rezultate na različitim takmičenjima i manifestacijama u oblastima društvenih i prirodnih nauka, sportu, likovnoj i muzičkoj kulturi.
Među nagrađenima su dvojica Kikinđana- Tamaš Kiš, talentovani bariton, student na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, i Mario Komarek, maturant OŠ „Feješ Klara“, mladi gitarista koji će školovanje nastaviti u Srednjoj muzičkoj školi.
Talenti su nagrađeni plaketama, poklonima i jednokratnim stipendijama, a zahvaljujući Mađarskom nacionalnom savetu, mogu da učestvuju na kampu Eržebet i na studijskom putovanju u Temišvaru krajem leta.
Svečanosti je prisustvovao dr Zoltan Maruža, državni sekretar za javno obrazovanje u Ministarstvu unutrašnjih poslova Mađarske, Peter Bajor, izvršni predsednik Udruženja mađarskih organizacija za podršku talentima, Ana Andrea Beniovski, konzul Generalnog konzulata Mađarske u Subotici, Tatjana Varju Potrebić, članica Izvršnog veća Mađarskog nacionalnog saveta zadužena za pitanja obrazovanja, Janoš Puškaš, vojvođanski direktor Pedagoškog zavoda i savetnik predsednika opštine Subotica Hajnalka Matin.
Nekoliko slučajeva zaraze infektivnim eritemom kod dece vrtićkog uzrasta dijagnostikovano je u kikindskom Dečijem dispanzeru. Po pojavi simptoma, roditelji najčešće pomisle da je reč o alergiji.
Ovo virusno oboljenje izaziva Parvovirus B19, crvenilo obraza i kožni osip su karakteristični simptomi, ali u ranoj fazi, mogu delovati kao alergija, saznajemo od dr Gorane Gajski, pedijatra u Dečijem dispanzeru.
-To je ređa infekcija kod dece predškolskog i školskog uzrasta, koja se manifestuje kožnim promenama. Pre izbijanja osipa, može se javiti blago povišena temperatura, bol u grlu, malaksalost. Tek sa pojavom karakteristične ospe, možemo da postavimo dijagnozu jer su početne promene diskretne. Ona podrazumeva crvenilo obraza, to je tipičan znak, zbog čega se ova bolest naziva još i „sindrom ošamarenih obraza”. Javljaju se ružičaste promene na rukama, trupu i nogama koje mogu da dobiju sliven, mrežast izgled, pa se opisuju i kao “mrežaste čarape”. Kada se prošire, promene su najgušće na rukama i na trupu. Traju šest, sedam dana, mogu da izblede, nestanu i da, ako se dete jače uzbudi, izloži suncu ili toploti, opet pocrvene. Ovo može da se dešava i narednih nekoliko nedelja. Ne radi se o vraćanju bolesti već o njenom prirodnom toku- objašnjava dr Gajski.
Virus se prenosi kapljično poput respiratornih infekcija. Smatra se da je imunitet koji se stiče prebolevanjem doživotan, oko 60 odsto odraslih ima antitela. Zbog toga je ovo prevashodno bolest dece. Najčešća je u uzrastu između četiri i 14 godina, a inkubacija je od četiri dana do tri nedelje ukazuje dr Gajski.
– Kod odraslih koji nisu preboleli ovaj virus, može da se javi upala zglobova koja se manifestuje bolovima i otocima najčešće zglobova ručja, kolena i skočnih zglobova. Može doći do otežanog obavljanja svakodnevnih aktivnosti ili hoda. Ovo stanje je prolazno, traje nekoliko dana ili nedelja, retko više meseci. Zbog toga je ovu infekciju lakše preboleti u dečijem uzrastu. Kod dece je klinička slika blaga, blaža nego kod ostalih virusnih osipnih bolesti. Ospa uglavnom ne svrbi, prolazi spontano, a komplikacije su veoma retke. Lično u prethodne dve godine nisam u ordinaciji videla ovu virusnu infekciju, ali sam se u proteklih nedelju dana susrela sa četiri slučaja kod dece vrtićkog uzrasta. Svi su bili dobrog opšteg stanja i bez povišene temperature – navodi dr Gajski.
Polaznici Baletske škole Novi sad, izdvojenog odeljenja u Kikindi, prikazali su večeras, na velikom godišnjem koncertu, sav svoj talenat i trud uložen u toku upravo završene školske godine. Na sceni Narodnog pozorišta nastupile su balerine i jedan baletan, od pripremnog do četvrtog razreda, u zadatim, ali i koreografijama koje su sami osmislili.
– Ovo je koncert maturanata i uvek bude i autorski jer deca i sama smišljaju koreografije.Osnovnu baletsku školu završavaju četiri učenice, one su sad šesti i sedmi razred osnovne škole. Ta deca nam se uvek vraćaju dok su u Kikindi i nastupaju sa nama, tako je i večeras. Naši polaznici se ne školuju da obavezno igraju na sceni, mi ih školujemo i kao publiku i kao ljude koji će ceniti umetnost – rekla je Ingrida Vojvodić Crnomarković, nastavnica klasičnog baleta u Baletskoj školi.
Baletska škola u Novom Sadu ove godine proslavlja sedam decenija postojanja, a izdvojeno odeljenje u Kikindi postoji 25 godina. Više od stotinu dece izašlo je iz kikindske škole. Jedini dečak trenutno je Andrej Gligorin i on je, za četvrtinu veka postojanja baleta u Kikindi, tek treći baletan.
Završni koncert otvorio je Adađo, a u finalu se igrao valcer. U međuvremenu, bilo je tarantele, varijacija iz baleta i savremene muzike jer se u Školi pohađaju i časovi savremnih igara. Igrači na sceni podelili su radost koju im donosi ova umetnost sa publikom, koja ih je nagrađivala ovacijama.
U Mokrinu je u toku Nedelja kulture koja će, posle niza književnih, muzičkih i izložbenih programa, biti krunisana dvema manifestacijama u čast slavnih Mokrinčana, Miroslava Mike Antića i Raše Popova.
U petak, 23. juna, od 21 sata, u Galeriji Doma kulture biće prikazan dokumentarni film „Miroslav Antić – okovan u slobodi” u produkciji RTV-a i Produkcijske kuće „Panorama grup“ i pod pokroviteljstvom Grada Kikinde.
Tradicionalni Memorijal posvećen pesniku, biće, 38. put, održan na Varoškom trgu u subotu, 24. juna, od 21 sata. Ove godine program nosi naziv „Putokaz za sanjare i oblake”. Učestvovaće Ana Sofrenović, Milorad Damjanović, Dragan Jovanović Danilov, Miodrag Petrović, Iva Štrljić, Ljuba Bulajić, Daša Bosnić („Ođila“), Ratomir Damjanović, Ivan Leščešen, Petra Todorić, Tamburaški orkestar „MOKAS“ i Žarko Novakov.
Memorijal organizuje Mesna zajednica Mokrin.
„Dan Raše Popova“ je u ponedeljak, 26. juna. Programi će početi u 16 sati u Galeriji Doma kulture, tribinom na temu „Šta o Raši misle pesnici odlikaši”, a zatim će biti dodeljene nagrada „Raša Popov“ i „Rašin šešir“.
Kulturno-umetnički program na Varoškom trgu pod nazivom „Rašinarije dečje igrarije” zakazan je za 19 sati. Učesnici su: Slobodan Stanišić, dobitnik nagrade „Raša Popov“ za izuzetan doprinos u stvaralaštvu za decu, Radovan Vlahović, Tode Nikoletić, Uroš Petrović, Predrag Vuković Peđolino, Ena Gogić, Vrtić „Neven” i OŠ „Vasa Stajić” iz Mokrina, KUD „Mokrin”, OŠ „Ivo Lola Ribar” iz Novih Kozaraca i mnogi drugi.
Program se završava svečanim otvaranjem izložbe portreta Raše Popova čiji su autori poznati slikari i karikaturisti, u 20 sati, u Galeriji Doma kulture.
Organizator je mokrinsko Udruženje građana „Raša Popov“.
Direktor Sportskog centra „Jezero“ Kikinda Dejan Pudar, uz saglasnost Upravnog odbora ove ustanove, doneo je odluku o popustima na letnje sezonske kartice od 10, 25 i 50 ulazaka za penzionere i roditelje odnosno staratelje koji samostalno i neposredno brinu o deci, kao i o poklon od 10 ulazaka za letnju sezonu na otvorenim bazenima za svu decu registrovane sportiste uzrasta od 7 do 14 godina.
Penzioneri ostvaruju popust od 50% na sezonske letnje kartice za otvorene bazene Sportskog centra „Jezero“ Kikinda od 10, 25 i 50 ulazaka uz ličnu kartu i penzionersku karticu iz PIO fonda.
Roditelji ili staratelji dece koji samostalno brinu o deci ostvaruju popust od 20% na sezonske letnje kartice za otvorene bazene Sportskog centra „Jezero“ Kikinda od 10, 25 i 50 ulazaka uz dokaz o razvodu ili umrlicu supružnika, prebivalištu deteta i rešenje o starateljstvu.
Sva deca registrovani sportisti klubova na teritoriji grada Kikinda uzrasta od 7 do 14 godina, uz potvrdu Granskog saveza ostvaruju pravo na poklon od 10 ulazaka za letnju sezonu 2023. na otvorenim bazenima Sportskog centra „Jezero“ Kikinda. Potrebno je da ovlašćena lica klubova donesu sezonske kartice svojih sportista i overen spisak od strane Granskog sazeza.
– Pre svega, moram da napomenem, da smo ovu odluku doneli osluškujući želje i potrebe naših sugrađana i uvažavajući njihove sugestije. Uz već postojeće sjajne popuste i prodajne akcije, želimo da omogućimo lakši pristup svima na otvorene bazene Sportskog centra „Jezero“ Kikinda- rekao je direktor Pudar.
– Što se tiče naših najstarijih sugrađana, potpisan je sporazum sa PIO fondom, da uz ličnu kartu i penzionersku karticu penzioneri ostvaruju razne i visoke popuste, do 80% na neke od usluga Sportskog centra „Jezero“ Kikinda, ali s obzirom na to da je taj ugovor na snazi od oktobra, a poštujući potrebe i veliko interesovanje naših najstarijih sugrađana, odlučili smo da omogućimo popust od 50% na sezonske karte sa 10, 25 i 50 ulazaka uz ličnu kartu i penzionersku karticu od danas.
-Takođe, roditelji koji neposredno vode brigu o deci ostvaruju popust na sezonske kartice od 10, 25 i 50 ulazaka u visini od 20%. Potrebno je da roditelji dođu sa traženom dokumentacijom u upravnu zgradu Sportskog centra „Jezero“ Kikinda, kako bi ostvarili navedeni popust- precizirao je direktor Sportskog centra i naglasio:
-Najviše smo ponosni što smo, u saradnji i uz podršku grada Kikinda i sportskog saveza Kikinda, uspeli da napravimo fantastičnu poklon akciju za najmlađe sportiste. Deca do 7 godina starosti svakako imaju besplatan ulaz na bazene Sportskog centra „Jezero“, a od danas sva deca od 7 do 14 godina, koja su registrovani sportisti u sportskim klubovima sa teritorije grada Kikinda dobijaju po 10 besplatnih ulazaka na otvorene bazene Sportskog centra „Jezero“. Potrebno je da se roditelji obrate matičnim klubovima u kojima im treniraju i za koje se takmiče deca, kako bi ostvarili popust – napomenuo je direktor Sportskog centra „Jezero“ Dejan Pudar.
– Često vidim neku objavu na Fejsbuku koja me dirne i kažem sebi: to mi je projekat za ovaj mesec – kaže skromno, ne želeći da nabraja sve akcije i kome je sve poslala pomoć u Srbiji.
Kao gošća Saveza izrazila je želju da poseti i Muzej holokausta, a domaćini su joj priredili iznenađenje. U Beogradu su je upoznali sa Jelenom Buhač Radojičić čija priča je poslužila kao osnova scenarija za film „Dara iz Jasenovca“.
