Ребалансом буџета АП Војводине који су посланици усвојили на јучерашњој седници покрајинске скупштине, буџет је увећан за 8,1 милијарду динара.
Значајна средства планирана су за установе образовања. На листи капиталних улагања у школе је и Кикинда. Ребалансом покрајинског буџета 150 милиона динара планирано је за реконструкцију Основне школе „Фејеш Клара“.
На седници Скупштине АП Војводине, посланици су дали зелено светло и за израду плана за транспортни гасовод Ново Милошево- Кикинда, који ће финансирати НИС АД. Због повећане производње киселог гаса, НИС планира изградњу гасне турбине у Новом Милошеву и когенеративног постројења у Кикинди. Наиме, кисели гас који се до сада само спаљивао, уз додатак природог гаса, користиће се за производњу електричне и топлотне енергије.
Капитални део буџета покрајине је рекордан и износи 35,3 одсто. Улагања су чак три и по пута већа у односу на 2016. годину.
Како је истакао председник Покрајинске владе Игор Мировић, то најбоље потврђује колико је покрајински буџет снажан замајац за економски и укупни развој Војводине.
„Случај Винча“ и „Мук“ два су најновија романа књижевника Горана Милашиновића које је вечерас представио у Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди. Милашиновић је писац са богатим књижевним опусом; за 35 година објавио је осам романа, књигу епистоларне прозе (писање у облику низа докумената), књигу поезије, књигу разговора и збирку прича. Романи „Апсинт“ и „Камера обскура“ били су у најужем избору за НИН-ову награду.
Аутор је, иначе, лекар специјалиста интерне медицине, кардиолог-електрофизиолог, директор Пејсмејкер центра Универзитетског клиничког центра у Београду и редовни професор на београдском Медицинском факултету. Вечерас је први пут био у Кикинди.
– Веома сам почаствован што сам овде. Ово је славан град са славном историјом и писцима, овде се, на сваком месту, види дух Средње Европе и Аусторугарске. А у тој Средњој Европи једна од важних ствари била је књижевност. Пореклом сам Славонац, па је и то је разлог што се осећам као код куће – рекао је проф. др Милашиновић.
Два нова романа су, каже, стављена у заједнички контест јер су оба базирана на истинитим догађајима.
– „Случај Винча“ се бави екстремном хуманошћу приликом прве трансплантације коштане сржи која је урађена 1958. године у Паризу и то је била и прва трансплантација било ког органа у људском телу. У току научног експеримента у Институ „Винча“, озрачено је пет наших атомиста. Излечени су захваљујући донацији коштане сржи обичних Француза којима није било саопштено да ће сигурно преживети вађење коштане срж. За мене је то пример екстремне химаности. С друге стране, у роману „Мук“ је антипод хуманости, беспризорно зло према природи, масовно убиство птица у криволову који се догодио 2002 у Бачкој. Група италијанских ловаца побила је десет хиљада птица певачица зарад хедонизма, гурманског специјалитета који су правили. Ова прича послужила ми је као потка да укажем на безобзирност према природи која води уништењу хомосапиенса, да ће можда нестати људи, као што су нестали диносауруси и да ће, можда, тада доћи нека нова врста, која ће бити хуманија према природи. Свака наша активност може да склизне у патологију, немар нам је лако доступан и не размишљамо довољно.
На веома посећеној књижевној вечери о делима проф. др Милашиновића говорила је и др Ана Стишовић Миловановић, научни сарадник на Институту за српску културу у Приштини. Једна од тема била је и друштвени утицај књижевности.
– Књижевност неће променити свет, свет мењају политика, прогрес, технологија, док је књижевност затворена у езотеричном кругу између писца и читаоца, зато су овакви сусрети веома важни – закључио је аутор.
И после вишемилионских улагања, пут Иђош- Ада није легализован, нема употребну дозволу, нити је безбедан за саобраћај
Фирма Зорана Милешевића „3Д- Пројект” као подизвођач подизвођача за грађевински „подухват“ за који није била расписана ни јавна набавка, а односи се на путни правац Иђош-мост на Тиси код Аде, наплатиће из градске касе чак два милиона евра(!). Милион евра за наводне хитне радове и исто толико на име камате. Резултат је блокада рачуна града за коју се ових дана, суграђани с правом питају како ће утицати на даље функционисање градских предузећа и установа, исплату социјалних давања, планиране инвестиције…
Да је од почетка, више него сумњива пословна шема преко Фонда за капитална улагања, представљена као развојни инфраструктурни пројекат, била замишљена тако да се огроман новац слије у приватне џепове, указује низ чињеница. Пут ни дан данас, после вишемилионских улагања није легализован, није добијена употребна дозвола нити је безбедан за саобраћај. Ипак, кошта нас папрено.
–Грађани Кикинде добро знају ко је Зоран Милешевић и да је својевремено управљао Кикиндом и кадрирао– каже први човек града Никола Лукач у разговору за „Комуну“.
Лукач: Поднећемо кривичне пријаве против Милешевићевих марионета
— Отуда и иницијатива да баш кикиндска Дирекција за изградњу града буде носилац посла, док ни Чока, Ада, нити Нови Бечеј нису хтели то да прихвате. Озбиљне злоупотребе су начињене, документација не одражава реално стање, а одговорни које је Милешевић делегирао потписивали су оно што не одговара чињеницама. Зато ће Град поднети кривичне пријаве против појединаца који су били марионете Милешевића. Такође, на судску одлуку улажемо ванредни правни лек- ревизију Врховном суду, уздајући се да ће разум и морал превладати– истиче градоначелник Лукач.
И док су одговорни по задатку аминовали спорне радове, налази и „мишљења“ обиловали су пристрасностима које су, иако противно логици, резултирале поменутом пресудом, на основу које Милешевић откида позамашних два милиона евра из буџета. Илустративно је то што уговор о извођењу додатних радова никада није био склопљен, а у поступку није ни утврђено ко их је наложио. Нема ни анекса првобитног уговора.
„3Д- Пројект” наплатиће од Града 220 милиона динара
– Милешевић у спрези са саборцима из претходног режима отима од грађана Кикинде, деце, спортиста, талената, од културе, социјално угрожених, планираних инвестиција… Какав је „Нарвик“, такав је, слика и прилика, и пут који није завршен и нема употребну дозволу. Град ће изаћи из блокаде, редуковањем приоритета и трошкова. Дисциплиновано и одговорно ћемо прерасподелити новац и град ће нормално функционисати. Неке пројекте ћемо можда одложити, али од њих нећемо одустати– истиче први човек града.
Бизарности целог случаја доприноси чињеница да Град није имао никакав уговорни однос са Милешевићевом фирмом, која је чак пропустила рок за пријаву потраживања, у ликвидациону масу Дирекције. Суду то није било од важности, као ни то што за радове, иако велике вредности, није било тендера.
О пословању фирме „3Д- Пројект” говори и то што је основана у новембру 2008. године (након доласка демократа на власт). Од 2019. њени приходи су били нула.
Опор је утисак што одјеци малверзација бивше власти, у Кикинди оличене у Зорану Милешевићу и његовим марионетама, и десет година касније, сустижу на наплату. Човек који је оставио град без хотела, без хладњаче, на руб пропасти довео више фирми, па и ОФК Кикинду, сад је блокирао град. Кад је доста? Колико му још пара треба од Кикинђана?
Нису се мешали су свој посао
Током власти демократа, некада угледни Хотел „Нарвик“, претворен у ругло и руину, био је место на ком се одлучивало о судбини града. Како би спроводили његове замисли, Милешевић је, на руководеће функције, постављао кадрове који се нису превише мешали у свој посао: од Илије Војиновића, Саве Добранића, Бранислава Чолака, Едите Дивковић, Оливере Кантар, Драгана Стојановића…
Подизвођач подизвођача
Иако је главни извођач целог посла на изградњи путних коридора наступио самостално на јавној набавци, касније је закључио уговор са подизвођачем, а тај подизвођач даље са фирмом „3Д- Пројект“. Ипак, Милешевић новац није тражио од оних који су га ангажовали, већ од Града.
Брацо Азарић, сликар из Нових Козараца, представио се и љубитељима уметности у Београду, у Галерији Установе културе “Божидарац”. Прилику да излаже у овом реномираном уметничком простору добио је на конкурсу који је расписала Галерија. Отварање изложбе било је 14. јуна и Азарићеве слике биће изложене још сутра.
– Веома ми је драго што сам излагао на овако значајном месту. Изложбу је отворио мр Миодраг Елезовић, а у програму свечаног отварања наступила је моја колегиница из Београда, иначе и песникиња, Наташа Радосављевић Нера. Изложио сам ретроспективу, слике од почетака мог рада до данас, тридесетак уља на платну. Неке слике сам већ и продао – каже Азарић.
Сликарска колонија у Новим Козарцима од петка
Брацо Азарић је и оснивач сликарске колоније „Дани Здравка Мандића“ која ће, ове године, у Галерији козарачке Виле која, такође носи име по чувеном сликару из овог места, окупити двадесет учесника – из Београда, Новог Сада и Кикинде.
Почетак Колоније је у петак, 23. јуна, у 18 сати и биће означен отварањем изложбе сликарке из Кикинде, Душанке Пап Вујевић. Уметници ће стварати три дана, и у недељу, у Вили, биће приређена изложба радова насталих на овом скупу. Колонију организују Галерија “Здравко Мандић” и црквеена општина, уз подршку Месне заједнице и Града.
Како је и било најављено, прскање комараца са земље урађено је јуче и данас на територији града и насељених места.
– Временски услови били су одговарајући и ларвицидно и третирање одраслих форми комараца урађено је у свим зградама, јавним установама и другим објектима у Кикинди, у улазима и пролазима, на барама и каналима и у зони градског трга, где се радило у раним јутарњим сатима – рекла је за „Кикиндски портал“ Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе.
Третирање је урадила новосадска „Циклонизација“. Коришћени су препарати Аqуа К-Отхрине ЕW 20, Ларва Стоп и Вецтобац 12 АС. Одлуку о врсти третмана донели су Градска управа и новосадски Пољопривредни факултет на основу бројности одраслих и ларвицидних форми комараца, објаснила је Наранчићева.
Она додаје да се бројност обе форме комараца редовно контолише, и у складу са тим, и у зависности од временских услова, третмани ће бити понављани у току лета, све до септембра, прскањем са земље и из авиона, које може да се очекује наредног месеца.
Како протиче рехабилитација пет километара државног пута од Башаида до Меленаца, уверио се данас на лицу места градоначелник Никола Лукач. Радови у које ће бити уложено 245 милиона динара без ПДВ-а, изводе се по налогу Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, а извођач је Војпут доо Суботица, прецизирао је Лукач.
-Ово је један од најфреквентнијих путних праваца и за Кикинду је веома значајан. Неколико година смо из Града и Месне заједнице апеловати и дошло је на ред да се ова саобраћајница квалитетно уради. У овој години са „Путевима Србије” биће изграђен кружни ток на улазу у Башаид, чиме ће црна саобраћајна тачка бити решена. Хвала републичкој и покрајинској Влади које нам излазе у сусрет и имају слуха за наше потребе и захтеве- истакао је градоначелник.
У склопу рехабилитације коловоза, после стругања похабаног и оштећеног завршног слоја асфалта, поправке оштећеног носећег слоја, следи израда новог носећег слоја и коначно слој асфалт бетона дебљине 5 цм. Предвиђено је и ојачавање банкина слојем туцаника у ширини од 1,5 метара са обе стране коловоза као и уређење путног земљишта у ширини експропријације.
-Радови су почели 5. јуна, рок је 100 дана и биће завршени крајем августа. Тренутно је ангажовано 20 камиона и 10 разних типова механизације, као и 40 људи. Радови су обележени адекватном саобраћајном сигнализацијом- рекао је је представник извођача, дипломирани инжењер Драгољуб Шугић.
Председник Савета МЗ Башаид Бојан Микалачки истакао је важност радова за становнике тог села.
-Рехабилитација овог пута је значајна за мештане, али и за све који пролазе овуда на путу ка Зрењанину, Новом Саду или Београду. Кружни ток годинама тражимо и захвални смо што ће тај проблем бити решен-напоменуо је Микалачки.
Дебатни клуб на тему људских права за ученике средњих школа одржан је у уторак, у дворишту Народне библиотеке „Јован Поповић“. Такмичење је организовано ради промоције људских права и слобода, развијања културе дијалога, као и говорничких вештина средњошколаца. Организовао га је локални заштитник грађана, Милан Новаковић, у сарадњи са Градом Кикинда.
На теме еутаназија, смртна казна и забрана ношења оружја за све грађане Србије, аргументе за и против укрстили су представници три средње школе: Економско-трговинске, Техничке школе и Гимназије.
– Из наше школе учествује максималан број ученика – троје који дебатују и двоје испитивача. Припремали смо се двадесет дана уз помоћ професорице Ержебет Леринц. Извукли смо еутаназију, против, и забрану ношења оружја, за. Важно је да знамо да дебатујемо јер је данас разговор запостављен и морамо да научимо како се правилно комуницира – рекао је Жарко Утржан, ученик трећег разреда смера економски техничар и председник Ученичког парламента у Економско-трговинској школи.
После изношења аргумената о темама које су добили, учесници су одговарали на питања и сви су показали завидан ниво културе комуникације. По мишљењу жирија, најбољи су били ђаци Техничке школе: Радмила Трајковски, Борис Шејмеши и Огњен Зивлак.
Жири су чинили омбудсмани – заштитници грађана из Новог Сада, Крагујевца, Краљева, Панчева и из београдских општина Вождовац и Стари град.
– Важно је да се, од најранијих дана, негују моћ речи и моћ дебате. Дошла сам да подржим такмичење јер сматрам да млади морају да науче, када их томе старији већ нису научили, да дебатују, да разговарају са аргументима а не са свађом, ружним речима и другим нееадекватним начинима комуникације. Дебата је веома потребна нашем друштву – изјавила је доцент доктор Драгана Ћорић, покрајинска заштитница грађана.
Догађају су присуствовали Младен Богдан, председник Градског парламента, и Валентина Мицковски, чланица Градског већа за културу и образовање.
– Дебата је веома важна за здрав начин комуникације и она би требало да краси јавни живот и јавно обраћање – нагласио је Богдан. – Битно је да млади знају да, само дебатом, одбраном својих аргумената, може да се дође до решења, да се ствари решавају у институцијама и да нема другог начина осим разговора, да је то једини начин решавања спорова и да то треба да негујемо. Кикинђани су врло жустри и борбени када бране своје ставове, а сви учесници овог дебатног клуба су победници.
Богдан је додао да ће Град Кикинда увек подржавати догађаје који негују културу говора, дебате и правилан начин разговора и решавања проблема.
Градоначелник Никола Лукач искористио је прилику да још једном посети изложбу „У великом формату – слике академика“ у новом галеријском простору Народног музеја, пре затварања изложбе.
Лукач је истакао да овај модеран простор, у који је уложено приближно 20 милиона динара служи за понос Народног музеја, као и Града Кикинде.
Поставку на којој су представљени радови девет аутора, од Пеђе Милосављевића до Петра Омчикуса, иначе поклон уметничкој збирци Српске академије наука и уметности, можете погледати још данас и сутра.
У друштву и кроз разговор са Јеленом Цигановић, кустоскињом историчарком уметности, сутра ће бити затворена изложба која је свечано отворила овај предиван галеријски простор. Кустоскиња ће за разговор са посетиоцима бити доступна од 16 до 20 сати.
На железничкој прузи која се укршта са путем Иђош-Ада нешто пре 14 часова теретни воз налетео је на путнички аутомобил. Повређена је једна особа. Ватрогасци и Хитна помоћ стигли су на време и успели да извуку путнике из аутомобила.
Старија жена је повређена када је на путном прелазу обезбеђеном вертикалном друмском сигнализацијом, (Андрејин крст и знак Стоп), између станица Банатско Милошево и Падеј, код стајалишта Естер теретни воз налетео на путничко возило, саопштило је предузеће „Србија карго”.
На лице места је изашла екипа хитне помоћи, која је повређену жена превезла у болницу, припадници МУП-а, као и Заједничка железничка комисија Инфраструктуре железнице Србије и „Србија Карга”, која ће утврдити детаље ове несреће”, додаје се у саопштењу.
Наглашавају да је теретна композиција у свом саставу имала 19 празних вагона и саобраћала је из Панчева за Суботицу.
У саопштењу се апелује да се на путним прелазима поштују саобраћајни прописи и сви знакови упозорења, јер је то једини начин да се избегну овакве несреће и сачувају људски животи.
У Галерији Нова Народног музеја у суботу је одржан концерт виолинисткиње Милијане Золотић Симић, инспирисан сликом Пеђе Милосављевића „Портрет виолинисткиње Марије Михаиловић”. Концерт је уприличен као пратећи део изложбе из Галерије САНУ „У великом формату“.
-Зашто бисмо о слици само причали, ако можемо да је оживимо на неки начин. Слика има занимљиву историју, насликао ју је Пеђа Милосављевић 1935/36. године- наводи Драган Киурси, виши музејски педагог. – Милосављевић је био дипломата, инспирисан сликарима Париза. Иако није био академски сликар, учио је од врсних уметника попут Јована Бијелића, који је имао атеље у истој згради у којој је радила Марија Михаиловић, девојка са слике. Ту су се упознали и тако је настао портрет. Касније се срећу у београдским културним миљеима где је она музицирала са сестром Олгом. Ту се преплићу приче Иве Андрића, Милосављевића, Марије Михаиловић- наводи Киурски.
На репертоару су била дела Баха, Хендла, Прокофјева, Свендсена, Поповића, Стојановића. Милијана Золотић Симић је завршила Академију уметности у Новом Саду. Наступала је као солиста и у камерним саставима. Одржала је више солистичких концерата у Кикинди, а у Центру лепих вештина годину дана је реализовала концерте класичне музике за бебе и децу до три године. Наставница је у Основној музичкој школи „Слободан Малбашки“.
У оквиру пратећег програма поставке „У великом формату”, реализоване су и радионице за децу и одрасле. Изложба ће посетиоцима бити доступна још сутра (среда), када ће од 16 до 20 сати сви заинтересовани бити у прилици да разговарају са Јеленом Цигановић, историчарком уметности.
