Najradosniji hrišćanski praznik, dan rođenja Isusa Hrista, proslavljen je u kikindskim hramovima Svetog oca Nikole i Svetih Kozme i Damjana. Među velikim brojem sugrađana koji su prisustvovali služenju Božićne liturgije, bio je i gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima-zamenicom gradonačelnika Dijanom Jakšić Kiurski i predsednikom skupštine Mladenom Bogdanom, kao i narodni poslanik Milenko Jovanov.
Božić je praznik cele porodice i zato se očekuje da ona tokom prazničnih dana bude na okupu. Mir i blagostanje sugrađanima poželeo je protonamesnik Miladin Spasojević, starešina Hrama Svetog oca Nikole.
Posle svete arhijerejske liturgije, božićne praznike sugrađanima je čestitao prvi čovek grada Nikola Lukač.
Najlepši Božićni običaji u našem narodu održali su se do današnjih dana. Pekara Trojka darovala je Hramu Svetog oca Nikole pogaču sa 300 parčadi koja je podeljena sugrađanima. U ovaj božićni kolač stavljeni su zlatnik i tri srebrnjaka, koji će, kako se veruje, doneti sreću onima koji ih pronađu.
Posle četrdesetodnevnog Božićnog posta, danas je prvi dan kada se jede mrsna hrana. Božićna trpeza okuplja celu porodicu, prema običajima ona je svečana i berićetna, jer se veruje da će zbog toga čitava godina biti takva.
Prema narodnom verovanju, danas valja od svakog posla nešto započeti, da bi do sledećeg Božića sve išlo od ruke. Ne spava se, da se ne bi dremalo cele godine.
Na današnji dan ne valja da bude svađa i rasprava, a posvađani treba da se pomire. Praznik se provodi u krugu porodice, ne ide se u tuđe kuće.
U susret najradosnijem prazniku, večeras se posebno raduju deca. Korinđanje – recitovanje božićnih pesmica na Badnji dan, stari je običaj koji opstaje samo u malom delu Vojvodine – između ostalog i u Severnom Banatu.
kuće, pevajući šaljive pesmice. Zauzvrat, domaćini ih daruju slatkišima i voćem, posebno orasima, ponekad i novcem. U narodu postoji verovanje da, što korinđaši glasnije pevaju, to donosi više sreće domu koji posećuju.
Gotovo svaki hrišćanski praznik ima svoje običaje. Najviše običaja vezano je za Božić koji je, u hrišćanskom svetu, najradosniji praznik jer se toga dana rodilo dete Božije. O običajima za božićne praznike govorio je protojerej Boban Petrović, starešina Hrama Svetih Kozme i Damjana u Kikindi.
On je podsetio da će u svim hramovima biti pripremljeni osveštani badnjačići koje vernici unose u svoje domove.
izrazima.
Kako se Božić u zapadnim zemljama ne poklapa sa našom proslavom ovog praznika, Srbima na privremenom ili stalnom radu u inostranstvu nije nimalo lako da se usklade sa poslodavcima i dobiju slobodne dane kako bi najradosniji praznik proveli sa svojim porodicama u domovini. Želja je velika jer se Božić slavi u krugu familije, te je jačanje i negovanje porodičnih odnosa u prvom planu i posebno značajno u dane ovog praznika.
Porodici Ivanić, Dragani, Marijanu i njihovom petogodišnjem sinu koji žive u istočnoj Nemačkoj, ovo je pošlo za rukom i, na njihovu radost, a posebno na sreću porodice, upravo pred Badnji dan stigli su u Rusko Selo.
– Taj stari običaj vraća me u detinjstvo, kada smo u kostimima i pevajući pesme, išli od kuće do kuće i korinđali – priseća se Dragana. – Volim da svoje dete naučim našim običajima, trudimo se da mu prenesemo taj deo naše kulture. Verujem da će ovo biti poseban dan za njega pred Božić koji ćemo proslaviti u krugu familije.
Za Badnji dan Draganina porodica pripremiće posnu trpezu, a Markova baka će za Božić spremiti sve po redu: sarmu, kolenicu, pogaču…
