Најновије

Др Биљана

Упоредо са јењавањем пандемије, повећавале су се активности Друштва у којем лекари, медицинске сестре и техничари неуморно помажу суграђанима да предупреде настанак шећерне болести и да што квалитетније живе са њом. Саветодавне и активности контроле шећера у крви у Кикинди организују у својим просторијама на тргу, петком од 8 до 10 сати. Сваког месеца лекари и техничари одлазе у Наково, Банатско Велико Село и Мокрин, каже председница Друштва, др Биљана Марковић.

– Радимо колико нам финансије дозвољавају. Имамо намеру да посећујемо више села. Поред контроле глукозе у крви, едукујемо грађане о превенцији и лечењу, учимо их новим стиловима живота како би предуредили дијабетес и превенирали последице компликација болести – каже др Марковић.

Ово је један од закључака годишње скупштине Друштва која је у јуну одржана после три године паузе.

– Радили смо и током пандемије, увек када је то епидемиолошка ситуација дозвољавала. Као друштво залажемо се за то да дијабетичарима обезбедимо и бољу и савременију здравствену заштиту. Предавања организујемо два до три пута годишње. Трудићемо се да то буде и чешће – објашњава др Марковић.

У 2022. години урађено је око 800 контрола шећера у крви и одржана су три предавања. Ангажовани су лекари опште медицине: др Гордана Родић, др Златија Мартинов Саџаковић и др Снежана Ињац. Рад Друштва финансира надлежни Покрајински секретаријат и Град Кикинда.

Да су редовне контроле и познавање ове болести неопходне, показује и податак да је у Кикинди регистровано око пет хиљада дијабетичара, док у Србији са дијабетесом живи око 770 хиљада људи или 12 одсто одраслог становништва, додаје др Марковић.

– Забрињава тренд пораста броја оболелих – истиче докторка. – Све више има  дијабетеса типа 2 међу млађим људима и децом, што се раније није дешавало.  Код младих и деце се јављао дијабетес типа 1 и њега има око 10 одсто дијабетичара. Уз одговарајућу терапију и одређен режим живота са овим хроничним обољењем може квалитетно да се живи.

У Друштву за борбу против шећерне болести прате светске трендове у лечењу и уводе иновативну терапију која спречава компликације на виталним органима и настанак других болести узрокованих дијабетесом, „тихим убицом“ који је, нажалост, још увек неизлечив.

Воја 1

Једна мало већа група пријатеља, уметника и виртуоза, једна мисија и филозофија рокенрола, читава музичка и животна платформа на стејџу у „Бифеу 67“, већ дуго су синоними за, некада се чинило, последњу одбрану музичког и друштвеног стила и припадајуће му филозофије. Ова музичка оријентација, као и њени актери, одавно су превазишли и локалне оквире и последњу одбрану. Постигли су да, под њиховим окриљем, стасавају нове генерације музичара, мајстора доброг звука истанчаног укуса и непоколебљивог усмерења. Рокенрол, у свим појавним облицима, има своје чврсто упориште у Кикинди, као и свој фестивал, већ седам година.

„Сувача демо фест“ је стварни импулс града, каже Воја Ђукић, музичар, идејни творац, председник истоименог удружења и локал-патриота чији уметнички ритам је погон ове манифестације и свих њених оригиналних нуспојава.

– Та случајност да се Фестивал дешава на углу улице са називом Србобранска,  коју пресеца Моравска која се, опет, нежно улива у корито пресахле реке Галадске  у Немањиној, на чијем углу је стари млин, даје занимљив подтекст овој манифестацији – каже Ђукић.

Идеја Фестивала који ће, ове године, 15. јула, бити одржан седми пут, заправо се остварује непрестано. Сваке среде, на сцени „Бифеа 67“, један сегмент је представљање младих бендова који, затим, добијају прилику да, са сталном поставом, тврдим језгром „Сувача демо феста“, свирају и песме које нису припремали.

– На тај начин их и афирмишемо и селектујемо, а они свирку завршавају пуног срца и са новостеченим пријатељима – објашњава Ђукић. – На „Сувача демо фесту“ решавамо им проблем првог наступа који је неопходан како би могли да учествују на фестивалима. Помажемо и подржавамо.

Ове године на сцени на тачки сусрета улица са метафоричним називима први ће, у 18 сати, наступити два млада бенда, чланови Музичког центра „Бубамара“ из Бечеја. После њих, музичари, чланови Удружења, подржаће старе пријатеље и госте у групној импровизацији. Следе наступи кикиндских бендова „Металик гејт“, Феникс“ и „Рој“.

Из Зрењанина стижу „Урош и нејаки“ и „Непалац“, а из Новог Сада „Архетипови“, сви са својим ауторским радовима, каже Воја Ђукић и најављује „хедлајнере“ Фестивала – „Директ драјв“ оригиналног порекла „из познатих јужнобанатских рок-села“, победнике Зајечарске гитаријаде који ће представити нови албум. Свој пети албум промовисаће један од најстаријих рок-бендова, суботички „Фауст“. Са ауторским и ковер програмом стижу „Учитељи“ из Бечеја, а кикиндско-суботичко-кањишка група „Зенит“ свираће музику „Атомског склоништа“ која се, каже Ђукић, дуго није чула на музичким сценама.

Читаву организацију спроводи непрофитабилно удружење грађана под пуним називом Удружење музичара „Сувача демо фест“.

– Велико нам је задовољство што нас Град подржава. Захвални смо и свим људима добре воље који помажу и који желе да остану анонимни. Спонзори су нам и „Бела вила“, „Гриндекс“ и пицерије „Конти“ и „Слап“ – напомиње Ђукић.

Последња три издања Фестивала на стејџу су имала десет портрета пријатеља и учесника који више неће моћи да дођу. Они су светло нашег стејџа, каже Ђукић и с поносом додаје да му је један од уметничких директора „Егзита“, Здравко Вулин, рекао да на свим фестивалима које је посетио у једној години укупно није видео толико деце и младих колико их има на тој једној вечери у Кикинди.

Организатор на крају поручује: „Основна идеја је да изађемо, да се видимо и да се, такви какви јесмо, једни другима свидимо“.

Припремите се за добру свирку и добре људе. Живеће дуго „Сувача демо фест“.

(Фото: Љубица Војводић)

миленко јованов7

Миленко Јованов, шеф посланичке групе „Александар Вучић – Заједно можемо све“, у интервјуу за Ало говорио је о дешавањима у парламенту, те поручио да су посланици опозиције Александар Јовановић Ћута и Срђан Миливојевић најбоља слика пропасти опозиције. Он је на почетку разговора одговорио на оптужбе опозиционара да је један од најпримитивнијих посланика, те да је и сам парламент један од генератора насиља у друштву.

– Посланици опозиције су три пута насртали на мене, два пута Бора Новаковић и једном Стефан Јовановић, комплетна десничарска опозиција је насрнула на председника Републике. Посланици Двери су нападали премијерку Ану Брнабић и најстрашније је вређали. Зоран Лутовац ми је претио шамарањем, а онда ми је поручио да то и даље мисли, али да неће да ме шамара у сали из поштовања према Скупштини. Псовања мајке  више и не бројим. О увредама и најгорим могућим речима које добацују током седнице не вреди ни причати. Не знам шта треба да урадим да би они били задовољни, вероватно да сам себе почнем да шамарам, да сам себе почнем да бијем. То је класична прича „држ’те лопова“. Они константно шире насиље у парламенту, а онда стварају слику какву желе, а то је да од себе направе жртве, а мене и посланике СНС представе као насилнике. То раде преко Шолаковог медија који дневно прати догађаје у Скупштини и на тај начин праве паралелан свет који не одговара стварности.

Због чега је опозицији битно да вас на тај начин представи?

– Зато што губе у парламенту. Показали су да су потпуно неспособни да се изборе са мном, да одговоре на аргументе, неспособни да на било који начин буду у равни са оним што радимо ми као посланици посланичке групе „Александар Вучић – заједно можемо све“. Они би волели да са друге стране имају некога са ким би могли да се спрдају или некога ко ће да ћути док они несметано сипају лажи, вређају и измишљају. На њихову жалост, имају потпуно супротну ситуацију.

Председник Србије је неколико пута позивао опозицију на дијалог, нико се није одазвао, шта ви мислите, због чега?

– Зато што су подигли лествицу толико да су довели дотле да је сваки разговор за њих капитулација и да је сваки разговор некаква издаја њихових опозиционих назови идеала, што је ван памети. Они ни у парламенту не разговарају. Они и овде желе да воде монологе, па кукају зато што им одговарамо. Основна њихова поставка јесте – ми смо ту да говоримо шта нам пада на памет, а на власти је да ћути и да трпи. Ми нити хоћемо нити имамо право да ћутимо и трпимо да нас вређају, и да нам лекције држе они који су ову земљу довели до потпуног расула.

Расуло се тренутно дешава и у Народној странци, тамо се води борба између Мирослава Алексића и Вука Јеремића око челне позиције? Да ли је то неслагање видљиво и у парламенту?

– Јесте. То се видело и на једној седници када је посланица Ивана Парлић дошла у парламент и држала банку сатима, а Мирослав Алексић није смео да јој се обрати… На крају је закукао да два сата чека на ред, али није смео то да каже Парлићевој, већ се обратио Орлићу. Он као шеф те посланичке групе изгледа више нема никаквог утицаја и, колико видим, ми ћемо ту имати нову посланичку групу у блиској будућности. Ја им овим путем поручујем да не рачунају на мене што се тиче новог распореда седења. Месецима посланици опозиције нису могли да се договоре ко ће где да седи, а сада поново да улазим у ту причу, стварно немам снаге. Не могу више да похватам ко се од њих када с ким дружи, ко се с ким посвађао, ко је коме дао странку, па се покајао…

На друштвеним мрежама објављујете слике Александра Јовановића Ћуте.

– Мислим да је он, уз Срђана Миливојевића, најбоља слика пропасти опозиције. Има један видео који нисам објавио, а који одлично показује ту пропаст. Сви посланици опозиције, укључујући ту докторе наука, професоре универзитета, по команди устају, седају, подижу транспаренте, а командују им Миливојевић и Ћута. Ћутино понашање је срамотно за сваку биртију која држи до себе, а не за парламент. Ви не можете ни да видите шта све он ради, то је понашање неодгојеног деришта у пубертету. Улази са цигаром, један дан седне на једно место, други дан на друго, пење се на столицу, шета се по сали… Он не схвата шта је парламент.

Српска напредна странка је добила новог председника Милоша Вучевића? Како ви то коментаришете, какву сарадњу имате са њим?

– Годинама одлично сарађујемо. Милош је човек који је прошао страначку структуру од најнижег до највишег нивоа, зна како странка дише. У том контексту неће имати проблема јер одлично познаје СНС. Оно што међутим, не само њему него свакоме и данас и сутра је и биће проблем, јесте то да је тешко газити стопама којим су газили дивови. А председник Вучић је апсолутно доминантна политичка фигура и јесте див у том смислу. Он је лествицу подигао на такав ниво да је то тешко пратити, а камоли прескакати. Странка на челу са председником Вучићем никада није изгубила ниједне изборе, увек је убедљиво побеђивала… Тешко је тим стопама газити.

Опозиција и опозициони медији тврде да рејтинг СНС-а пада.

– То вам је као у стара времена у нашој земљи када је било потребно да пада киша, а киша не пада, окупе се младе девојке на неком брежуљку и певају додоле по цео дан у нади да ће киша пасти. Ово су неке политичке додоле. Чак и да је то тачно, а није, они се и даље не хвале да њима рејтинг расте. Опозиција има много већи проблем од рејтинга СНС, који је, хвала на питању, добро. Њихов проблем је да чак и људи који су против политике коју ми представљамо нису за њих. Ту једначину они нису у стању да реше, а чисто сумњам да ће је решити Ћутом и Миливојевићем.

Каква је ваша сарадња са коалиционим партнерима у Скупштини, стиче се утисак да су мало тихи?

– Не могу да кажем ништа лоше што се тиче комуникације и сарадње са колегама. Свака странка наступа на неки свој начин и разумем да ту постоје разлике.

Бићу тамо где моја странка процени

Какве су вам даље политичке амбиције, ваш претходник из парламента је сада министар, видите ли себе у извршној власти?

– Увек ћу бити тамо где процени моја странка да је најбоље да дам допринос. Наравно да свако од нас има неких својих личних амбиција, међутим један тим мора да функционише тако да на свакој позицији има играча који највише даје на тој позицији. Чак и да не будем ни на једној позицији, ја ћу свим срцем подржавати политику у коју дубоко верујем, а то је политика коју је дефинисао и трасирао председник Вучић у претходним годинама иза које стоје заиста бриљантни резултати.

Подићи изборни праг и увести степенасти цензус

Да ли нас чека врућа политичка јесен и да ли су пред нама избори?

– Нас избори чекају па чекају. Имамо локалне изборе следеће године, имамо и редовне покрајинске изборе у Војводини. Да ли ће бити републичких избора, видећемо. Лично не бих имао ништа против. Мислим да би било добро да се пре тих избора консултујемо и размислимо о све чешћем захтеву грађана да се подигне изборни праг и да се уведе степенасти цензус који би важио за коалиције.

(Ало)

 

пут 3_2.12.1

Пут Иђош-Ада није легализован, нема употребну дозволу и није безбедан за саобраћај.

Ипак, грађани Војводине су га платили 1,5 милијарди динара.

За додатне радове, фирма „3Д Пројект“ Зорана Милешевића која је била подизвођач подизвођача, сада из градске касе узима још 2 милиона евра. Половина новца је за камате.

 

20230704104254_ЦДА_3582

Пут Иђош- Ада, који није легализован, нема употребну дозволу и није безбедан за саобраћај, грађани Кикинде и Војводине платили су 1,5 милијарди динара, а за наводни вишак радова, фирма Зорана Милешевића, на основу судске одлуке, сада наплаћује из градске касе два милиона евра– због чега је рачун Града блокиран. Управо на деоници тог пута, на укрштању са пружним прелазом, на месту где коловоз ни не постоји, конференцију за новинаре одржала је Станислава Хрњак, председница Градског одбора Српске напредне странке.

Обраћање јавности уприличено је на путу због чије изградње су грађани задужени, управо како би Кикинђани могли да виде шта је то што плаћају, истакла је Хрњакова. Она је подсетила да је Покрајинска влада, на челу са Бојаном Пајтићем, односно тадашња Демократска странка која се, у међувремену, распала на неколико фракција, заједно са својим политичким и пословним пријатељем у Кикинди, Зораном Милешевићем, иницирала инвестицију- пут до моста на Тиси код Аде.

Поред Кикинде, требало је да буду укључене и три суседне општине: Нови Бечеј, Чока и Ада и тако је и било на самом почетку јер је требало да буде урађена експропријација земљишта. Притом се инсистирало да Кикинда буде и инвеститор у овом пројекту, нагласила је Хрњакова.

– Проблем је у старту настао јер су у пројекту за пут Иђош-Ада евидентиране три велике грешке. Прва је што није предвиђена железничка пруга. Затим, грађевинска дозвола је издата само за један део радова, а сви каснији, остали радови, били су реализовани на основу непостојеће грађевинске дозволе. Трећи проблем је што су изостале све потребне експропријације земљишта. Не постоји могућност да инвеститор реализује било какав пројекат преко туђих парцела, а овде се то догодило; део пута иде преко парцеле која припада „Менти“ из Падеја, а други део потпуно излази из тог пројекта. Врло је интересантно и то да је за све радове био задужен подизвођач подизвођача, фирма „3Д пројект“, власника Зорана Милешевића. Ова фирма је радила неку врсту вишка радова који су увек чинили десет одсто – указала је Хрњак.

Председница Градског одбора СНС-а подсетила је на још неке послове Милешевићевих фирми, који су праћени сумњом у малверзације.

– Занимљиво је да се тако завршавало све што је ДС, односно Зоран Милешевић радио у овом граду – закључила је. – На улазу у Кикинду стоји хладњача за коју је Развојна банка Војводине дала кредит у вредности милион евра. Он није плаћао тај кредит, па је Банка, у преводу – партијски пријатељи Зорана Милешевића, одлучила да то мора да се прода. Хладњачу је купила фирма „Мултиком“ чији је власник Драган Ђилас. Ова овде прича кошта грађане Кикинде и Војводине 1,5 милијарди динара. Затим, хотел „Нарвик“ – диван хотел који је сада рушевина и ругло у самом центру, озбиљно угрожава пролазнике и урушава слику града. Све су радили на исти начин јер је, до 2013. године, Кикинду водио Зоран Милешевић. Саво Добранић, Илија Војводић, Оливера Кантар и Едита Дивковић, чланови ДС-а, радили су онако како им је говорио Милешевић и то Кикинђани знају, то није тајна. Све што су започели и наплатили, оставили су или недовршено или задужено или разрушено. У овом моменту, пут кошта грађане Кикинде два милиона евра, од тога је један милион само камата. Пут никада није завршен, никада није добио употребну дозволу, никада није био безбедан за саобраћај, и на њему се, нажалост, дешавају инциденти, какав је и недавна саобраћајна несрећа на пружном прелазу јер Железница Србије не може да изда сагласност за њега.

Хрњак је истакла да је СНС 2013. године затекао 950 милиона дуга у градској каси које је оставио ДС. Грађани треба да знају, додала је, да су челници Градске управе направили савесну рационализацију трошкова. Град се неће задуживати за нове, велике и озбиљније инвестиције, али то свакако не значи да тих инвестиција неће бити, рекла је.

– Будите сигурни да ће све планирано и важно за грађане Кикинде – завршетак фабрике воде, мини-постројења за пречишћавање воде у селима, радови на Болници, комуналној инфраструктури, бити реализовано. Трудићемо се и радити са још више енергије, управо због свих ових околности у којима смо се нашли. Судска одлука јасно гласи да је Град Кикинда, као инвеститор, крив. Треба да видимо ко је крив за све што нам се у овом тренутку дешава и апсолутно ћемо тражити одговорност. Сигурна сам да ћемо изаћи из овога и да ћемо реализовати све пројекте које смо најавили јер грађани то заслужују. Нећемо одустати, борићемо се да постижемо резултате у корист грађана Кикинде и да свако за своја дела или недела одговара – поручила је председница кикиндских напредњака.

вулканизерска драма

Представа „Вулканизерска драма“ Центра за пружање услуга социјалне заштите „Наша кућа“ имаће своју прву репризу у четвртак, 6. јула, од 18 сати, у Позориштанцету „Лане“.

Комад су припремили корисници Дневног боравка „Наше куће“ у сарадњи са члановима Хуманитарног театра „Гусани у магли“. Премијерно је изведена почетком маја. Приход од улазница, и на репризном извођењу, намењен је куповини сублимационог штампача и пресе за мајице и шоље за „Нашу кућу“.

деција пијаца

Због великог интересовања малих продаваца, али и купаца, Културни центар организовао је Дечију пијацу од понедељка 3. до суботе 8. јула свакодневно, у дворишту ове установе, од 9 до 11 сати и 30 минута.

Понуда је разноврсна- од играчака, одеће и обуће, украсних предмета, биљака- а џепарац нашим младим суграђанима, школарцима, драгоцен. Шта ћете боље разлоге да посетите Дечију пијацу?

Хор Атендите 1 стр12

Радост наступа и дружења певача хорова „Атендите“ Културног центра и „Вокс Лихнидос“ из Охрида, после гостовања Македонаца у нашем граду у октобру, поновљена је у величанственом амбијенту катедралне цркве Свете Софије. На петом фестивалу „Гласови Охрида“, одржаном 27. јуна, публика је уживала у концерту на којем су из Србије, поред Кикинђана, гостовали и хористи из Врбаса.

– Са хором из Охрида имамо вишегодишњу сарадњу. Њихов фестивал је ревијалног карактера и траје пет година. Ми смо гости већ трећи пут, једини смо редовно на програму и већ смо добили позив за идућу годину – каже Марко Марковљев, в. д. директор Културног центра.

Чланови хора „Атендите“ са диригенткињом проф. др Биљаном Јеремић и овога пута изазвали су овације публике у Охриду, каже Марковљев и напомиње да сада очекују гостовање пријатеља из „Вокс Лихнидоса“ у нашем граду.

ЛОВЦИ

Ветрозаштитни појас, дужине шест километара на потесу такозваног Бочарског друма који је посађен 2019. године уз подршку Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине, предат је на одржавање Ловачком удружењу „Кикинда“. Циљ је да  се очува преко две хиљаде садница горског јавора заснованог у два реда.

-По истеку уговора о одржавању од стране града, ми смо поменути део атара предали кикиндским ловцима на период од пет година у оквиру пилот пројекта – истакла је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животну средину, пољопривреду и рурални развој – Ветрозаштитни појасеви имају вишеструку улогу како на пољопривредно земљиште, само тло, тако и на  пораст дивљачи. Они стварају зелене оазе какве смо некада имали у самом атару.

Председник Ловачког удружења „Кикинда“ Младен Бањац додао је да се они о младицама брину од краја прошле године и да је оваква сарадња са локалном самоуправом успостављена први пут.

-Земљиште које се налази до дрвореда искористили смо да засејемо просо које служи за исхрану дивљачи, а  за две године планирамо да између дрвореда заснујемо жбунасто биље аутентично за нашу средну. Нећемо га косити јер је идеја да се направе нова станишта. Ниједно удружење у Србији није успоставило овакву сарадњу са локалном самоуправом – открио нам је Бањац.

Приликом обиласка терена ловци затичу поломљена и уништена стабла, али и то да су пољопривредници посејали сунцокрет и кукуруз у самом дрвореду. Четири метра од стабала је земљиште које је у власништву локалне самоуправе и то пољопривредници знају.

-Ове године нисмо желели да уништавамо засноване културе, али  на јесен ће се тешким тањирачама означити земља поред дрвореда како би се направила међа. Поставиће се и табле упозорења како би се сачувала стабла. Сви они који се буду и даље бахато понашали биће процесуирани – појаснио је Бањац.

На овом потесу заступљени су зец, фазан, лисица, шакал и срнећа дивљач  и већ сада се распитују ловци из Румуније, Мађарске, Француске, Црне Горе и Аустрије да дођу у ово ловиште на одстрел ситне и трофејне дивљачи. Како недостаје воде ловци су избушили бунар, направили десетак појилишта, а до краја године биће изграђена четири већа и исто толико мањих хранилишта у појасу од шест километара. Уколико се сарадња покаже као добра обухватиће и потес од Банатске Тополе до Галада.

 

 

Камп 1 стр4

Дечији духовни сабор, манифестација која, уз радионице и многе занимљиве активности, деци приближава теме из веронауке, почео је у понедељак у Храму Светих Козме и Дамјана. У овом храму са основцима, већ 15 година, сваког лета на једнонедељном кампу раде свештеници, вероучитељи, али и ментори у различитим радионицама – од калиграфије до фолклора.

– Ове године тема су породичне вредности јер последњег дана, у суботу, славимо светитеље руског порекла који су заштитници породице и бракова, Свете Петра и Февронију. О томе са децом причамо као о облицима служења – породичног, узајамног, другарског, друштвеног. Све повезујемо са примерима историјских личности и догађаја. Причамо о томе како они себе виде у улогама детета, оца, војника, свештеника, лекара, ватрогасца… како се стављају у службу другога и да то не може да се измери новцем. Да има нечега што се не може ни платити ни наплатити, а то су љубав и жртва према ближњима, и о свему томе причамо на начин прилагођен њиховом узрасту – каже протонамесник Бобан Петровић, старешина Храма.

Он додаје да сваке године дневно на кампу буде и до 150 малишана основношколског узраста који с радошћу учествују у радионици иконописања и калиграфије, ликовној, хорској и радионицама „Биљини магнети“ и „Руке у тесту“, као и у другим уметничким и спортским активностима.

У току шест дана трајања кампа, часови веронауке и радионице одржавају се од 9 до 12, а спортске и друге активности у току поподнева, од 17 до 19 сати.

Учесници ће моћи да се причесте на Ивањдан 7. јула, а сутрадан, у суботу, од 20 сати, одржаће се завршна приредба на којој ће приказати шта су научили и стварали на кампу. Највише узбуђења увек донесе квиз у којем се деца надмећу у знању стеченом на овом јединственом дечијем саборовању.

.