Posvećeno i s ljubavlju Slavica Dangubić iz Kikinde, već osam godina bavi se pčelarstvom. Ove godine prvi put je odlučila da svoj, “Cajin domaći med” pošalje na takmičenje. Na sedmo Međunarodno organoleptičko ocenjivanje meda u Brčkom stiglo je oko 300 uzoraka iz zemalja regiona i nekoliko evropskih država. Vesti koje je ova pčelarka upravo dobila nisu samo potvrdile kvalitet, već su i pokazale da je njen med šampionski. Za oba meda, i cvetni i suncokretov, osvojila je zlatne medalje, a suncokretov je, sa maksimumom osvojenih bodova međunarodnog žirija, zaslužio i šampionski pehar.
– Htela sam da med bude ocenjen na neutralnom terenu, želela sam potvrdu kvaliteta. Ima tu mnogo rada, a nema toliko materijalne satisfakcije. U tom smislu pčelarstvo mi je više hobi – kaže Slavica. – Veoma sam zadovoljna jer sam dobila potvrdu da je moj med vrhunskog kvaliteta.
Slavica je počela da pčelari zbog zdravstvenih problem, na predlog prijatelja.
– Imala sam astmu i prijatelji pčelari su mi pravili preparat od kojeg mi je bivalo bolje, pa su mi predložili da počnem da pčelarim zbog apiterapije jer su pčelinji ubodi lekoviti. Počela sam 2015. godine sa pet društava. Međutim, kad se „zaraziš“ pčelarenjeem, nema povratka – smeje se Slavica. – Danas imam 41 zajednicu i svo slobodno vreme provodim sa njima. To je velika ljubav.
Slavica ima već odraslu decu, tri studenta. Sa njima će 12. novembra otputovati u Brčko po svoje nagrade, kaže. I pored poslovnih obaveza, na svoju terapiju pčelama stiže da svakodnevno.
– Obilazim ih svakog dana. Posla ima dosta u sezoni, od marta do kraja oktobra, ponekad i celodnevnog rada. Uglavnom sve radim sama, i to mi je sasvim dovoljno da „očistim“ mozak od svih negativnih misli. Sa pčelama čovek mora da bude koncentrisan, ako je nervozan one to osete, bodu, tako da je to prava terapija – objašnjava.
Od prvog dana Slavica je i član Udruženja pčelara. Član je Izvršnog odbora, a osam godina je bila na funkciji blagajnika.
– Tadašnji predsednik, Saša Čolak i ja imali smo ideju da brendiramo suncokretov med koji je izuzetno kvalitetan. To je, pored meda od uljane repice i cvetnog, jedini autentični med sa ovih terena. Zato mi je drago što sam baš za njega dobila šampionsku titulu. Cvetnog meda sam dobila manje, vrcala sam ga u septembru. Veoma je aromatičan, zato sam ga i poslala na takmičenje – kaže Slavica i dodaje da je ove godine imala oko 17 kilograma meda po društvu.
Prinosi se, objašnjava, menjaju iz nekoliko razloga.
– Nekada su „glave“ suncokreta bile velike kao točak „fiće“. Sada su manje, i prinosi su, samim tim, smanjeni.
Navodi da veliki problem pčelari imaju sa trovanjima jer se poljoprivrednici često ne pridržavaju zakonskih odredbi po kojima ne smeju da prskaju u vreme cvetanja jer to dovodi do pomora pčelinjih zajednica.
Podseća da i med i propolis kapi imaju izuzetno korisna svojstva za ljude. Med je i hrana i lek, a kapi su i antibiotik i antivirotik, i imaju antigljivično dejstvo.
Za ovu pčelarku koja svoje zlatne kapi prikuplja sa puno pažnje i ljubavi, druženje sa pčelama ima najvažnije svojstvo – to što ona daruje ljudima oko sebe svojom toplom prirodom, njoj donosi terapija pčelarenjem – spokojstvo i mir koji su neprocenjivi.
