August 31, 2026

Најновије

novac

Počinje isplata socijalnih davanja

Igor Crnogorac January 19, 2024

Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja saopšteno je da danas (petak, 19. januar) počinje isplata socijalnih davanja za decembar.

Predviđene su isplate: novčane socijalne pomoći, posebne novčane naknade i dodataka za pomoć i negu drugog lica, dečijeg dodatka i roditeljskog dodatka, naknade zarade, odnosno plate za vreme porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta, ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta, i naknade na osnovu prava iz boračko invalidske zaštite.

Bogojavljenje

Bogojavljenje – dan kada se nebo otvara

Igor Crnogorac January 18, 2024

Za pravoslavne hrišćane u petak, 19. januara je Bogojavljenje – praznik koji slavi otkrovenje Boga Sina u Isusu Hristu. Jedan je od 15 najvećih hrišćanskih praznika. Na ovaj dan vernici se pozdravljaju starim pozdravom “Bog se javi”, odnosno odgovorom “Vaistinu se javi”.

Bogojavljenje se slavi na dan kada je, 30. godine naše ere, Isus Hrist pozvao Jovana Preteču da ga krsti u reci Jordan. Po krštenju, koje je obavljeno trostrukim poranjanjem u vodu, otvorilo se nebo iz kog se začuo glas Boga Oca koji je obznanio da je Isus sin njegov, a na Isusa je, u vidu goluba, sleteo Sveti Duh. Otuda i pozdrav “Bog se javi”.

Veruje se da se na taj dan, u ponoć, otvaraju nebesa i da se tada svaka želja može ispuniti. Na ovaj dan se osvećuje voda za koju se veruje da je lekovita i čudotvorna – Bogojavljenska voda.

Na dan Bogojavljenja mnogi vernici poštuju običaj plivanja za Časni krst. Ljudi veruju i da vreme na Bogojavljenje pokazuje kakvo će vreme biti cele godine.

Tako će, ukoliko pada sneg i bude hladno, cela godina biti rodna. Nasuprot tome, ako je vreme vedro, godina će biti sušna. Ako je ovaj dan naročito kišovit, to znači da nas čekaju poplave.

američki fudbal

Mamuti zovu u američki fudbal: Budi deo krda!

Dejan Panić January 18, 2024

Povodom 15 godina postojanja kikindskog Kluba američkog fudbala Mamuti, iz ovog sportskog kolektiva pozivaju sve zainteresovane, oba pola i svih uzrasta, da dođu na njihov prvi trening i početak priprema za sezonu 2024. i oprobaju se u ovom sportu. Prvo okupljanje zakazano je za subotu u 15 sati u dvorani „Jezero”, a od opreme potrebne su patike za dvoranu, sportske gaćice i majica. Mamuti poručuju: „Budi deo krda!”

78e065aa-cb94-4241-9d02-57c5f3d9bc14

Firme će imati obavezu da prate i smanje emisiju štetnih gasova tokom proizvodnje

Aleksandra Djuran January 18, 2024

Zbog velikog interesovanja privrednika i približavanja datuma podnošenja prvog izveštaja, u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine i uz podršku švajcarskog Programa za jačanje kapaciteta za trgovinske politike Regionalna privredna komora vila je domaćin savetovanja na temu „Priprema industrije u vezi sa primenom Uredbe o prekograničnom prilagođavanju cene ugljenika: CBAM za aluminijum, gvožđe/čelik – Kako pripremiti izveštaj i koje su obaveze?’’

-Evropska komisija je u maju ove godine usvojila CBAM uredbu, Uredbu o mehanizmu prekograničnog prilagođavanja cene ugljenika, koja se odnosi na određenu robu iz sledećih industrija: gvožđe odnosno čelik, aluminijum, cement, veštačka đubriva, električna energija i vodonik. Prelazni period za primenu započeo je 1. oktobra prošle i traje do 31. decembra 2025. godine, a puna primena se očekuje od 1. januara 2026. Prelaskom na nove tehnologije učiniće se sve da se dekarbonizuje ekonomija i da se znatno smanji potrošnja energije koja je u našoj zemlji četiri puta veća, po jedinici proizvoda, u odnosu na zemlje Evrope. Sada će se strogo pratiti emisija ugljen dioksida i firme će dobiti kvote koliko karbonata mogu da ispuste u vazduh – rekao je Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije.

Tibor Horvat, direktor RPK rekao je da su privredna društva iz Evropske unije dobile kvote o tome koliko mogu da zagađuju okolinu i koliko energenata mogu da koriste u svojoj proizvodnji i sve firme koji su dobavljači ili proizvođači delova za takva društva moraju redovno da izveštavaju svoje partnere o emisiji štetnih gasova.

-Izveštaji će se podnositi kvartalno i vrlo je važno da pokazuju stvarno stanje i da budu kompletni, tako da ne čudi zainteresovanost privrednih društava za ovu temu. Našim privrednicima želja je da budu konkurentni, a to će uspeti samo ukoliko se povinuju ovoj uredbi i postupaju u skladu sa propisima. Prvi izveštaj podnosi se do kraja ovog meseca i ono što vidimo je da je deo kikindskih firmi spreman da pređe na zelenu tranziciju. Sve ovo uticaće da se firme sve više odlučuju na korišćenje alternativnih odnosno obnovljivih izvora energije – napomenuo je Tibor Horvat.

Zelena tranzicija dovešće do poskupljenja proizvodnje, naveo je Mitrović i dodao da će svako privredno društvo morati da ima dodatne analize, merenja, zaposlene koji će da prate emisiju štetnih gasova. U suprotnom može da dođe do otkaza kupovine od strane firme iz Evropske unije jer će se pronaći povoljniji uslovi.

 

Djoka Radak (6)

Prvi muzejski teatar: „Ja sam Đoka Radak Kikinđanin“

Igor Crnogorac January 18, 2024

Prateći program izložbe o Đorđu Radaku u Galeriji „Nova“ Narodnog muzeja prvi put biće održan u utorak, 23. januara, od 19 sati. Glumac Slavoljub Matić izvešće epistolarno monografsko kazivanje o životu i delu Đorđa Radaka.

Autor multimedijalne postavke o ovom značajnom Kikinđaninu je viši kustos–istoričar Vladislav Vujin. Zbog ograničenog broja mesta za prvi muzejski teatar u gradu, neophodna je rezervacija na mejl pedagoskanmk@gmail.com ili na broj 062 270 195. Ulazak je besplatan.

kovid ambulanta u mikronaselju

Broj gripoznih u Kikindi nije povećan u odnosu na prosek u zimskoj sezoni

Igor Crnogorac January 18, 2024

U sezoni gripa i drugih respiratornih infekcija broj pacijenata koji su ovih dana zatražili lekarsku pomoć nije iznad očekivanog za ovo doba godine. Takođe, slučajevi oboljevanja od korone daju lakšu kliničku sliku, saznajemo od doktora Miloša Simića, lekara iz respiratorne ambulante za respiratorne infekcije u Mikronaselju.

– Broj pregleda je uobičajen za zimski period, u proseku imamo 60 pacijenata dnevno, i pet do 10 kovid pozitivnih – kaže dr Simić. – Inače, klinička slika inficiranih korona virusom sada je lakša i imamo mnogo manji broj pacijenata sa upalama pluća i uopšte onih kojima je neophodna hospitalizacija.

Dodaje da je sada karakteristično da klasični grip i korona virus daju slične simptome: povišenu telesnu temperaturu, bol u mišićima, kašalj, kao i gubitak čula mirisa. Za koronu su, ipak, češće karakteristični i povraćanje i dijareja, kaže doktor Simić.

Preporuka lekara i dalje je da treba unositi vitamine, odmarati se i smanjiti stres, koliko je to moguće. U slučaju infekcije, ukoliko se temperatura ne spusti posle tri dana, treba doći u ambulantu za respiratorne infekcije.

ep_ikona_krstovdan_6077791

Pravoslavni vernici obeležavaju Krstovdan

Aleksandra Djuran January 18, 2024

Srpska pravoslavna crkva slavi Krstovdan, kao uspomenu na prve hrišćane koji su primili veru na samom početku hrišćanske propovedi. Zimski Krstvovdan, praznik uoči Bogojavljenja, slavi se kao uspomena na prve Hrišćane i kada se strogo posti. Po predanju, 18. januara ukrštaju se vetrovi.

Praznik se vezuje za Bogojavljenje i krštenje Isusa Hristosa, kao i za dan posvećen Svetom Jovanu Krstitelju, koji ga je krstio u reci Jordanu. Krstovdan se uvek slavi uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike.

Često se čuje izreka – “ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti“. Po narodnom predskazivanju, koji vetar duva na Krstovdan, taj vetar će najčešće duvati tokom godine. Veruje se da se večeras u ponoć, pred Bogojavljenje, otvara nebo i Bog javlja ljudima. Ko bude napolju i to vidi, uz molitvu, treba da izgovori jednu želju.

419464030_1054641935789783_2700282456009795695_n

Završena prva faza izgradnje Trening centra

Aleksandra Djuran January 18, 2024

U dvorišnom delu Centra za stručno usavršavanja završena je prva faza radova budućeg Trening centar odnosno učionica budućnosti. Zgrada je projektovana na 150 kvadrata i upotpuniće aktivnosti i sadržaje kikindskog CSU, rekao je direktor Dejan Karanović.

-Trening centar moći će da koriste kompanije, ali i svi ostali koji imaju potrebu za dodatnim obrazovanjem, prekvalifikacijama i dokvalifikacijama. U našem gradu otvoren je veliki broj fabrika i biće ih još. Suočeni smo sa nedostatkom  radnika u pojedinim branšama i ovaj centar biće pravo mesto za obuke tako da će se još više smanjiti broj nezaposlenih – istakao je Karanović.

Sredstva, 10 miliona dinara, dobijena su na konkursu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Posao će biti podeljen u dve faze i konkurisalo se za preostale radove .

-U prvoj fazi urađeni su grubi radovi: temelj, zidanje, ploča. Preostalo je da se uradi druga ploča i krov sa kojim će građevinski radovi biti završeni. Nakon toga potrebno je ugraditi instalacije i obaviti unutrašnje molersko – farbarske i ostale radove. Zgrada će imati prizemlje i jedan sprat. Biće modernog izgleda i sa opremom koja će zadovoljiti sve potrebe budućih korisnika – dodao je naš sagovornik.

Za opremanje budućeg Trening centra konkurisaće se na IPA projektima prekogranične saradnje sa Rumunijom i Mađarskom. Cilj je da se oforme i IT inkubatori. Pojedincima koji se bave informacionim tehnologijama biće ponuđen prostor, logistika i oprema kako bi otvorili firme u našem gradu.

Tera otvaranje sezone (5)

Nezaceljene rane balkanske u radovima mlade umetnice u Galeriji „Tera“

Igor Crnogorac January 17, 2024

Novu izložbenu sezonu Centra za likovnu i primenjenu umetnost otvorila je mlada umetnica Katarina Popović, jedna od odabranih na konkursu ove institucije, najavljujući, ujedno, i posebnu pažnju koju će, u svojim aktivnostima, „Tera“ posvetiti stvaraocima mlađih generacija.

U Galeriji „Tera“ na Trgu od večeras su ljubiteljima umetnosti dostupni maštoviti eksponati umetnice iz Beograda – figure i instalacije od različitih materijala, sabrani pod simboličnim nazivom „Balkanske priče“. Umetnica je diplomirala konzervaciju i restauraciju slika i umetničkih dela na papiru na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu na kojem završava doktorske studije.

Slika „Balkanske priče“ po kojoj je izložba dobila naziv, inspirisana je rupama od metaka na fasadama u Mostaru, što je „iskustvo koje je podstaklo povezivanje prošlosti i sadašnjosti, ukazujući na nezaceljene rane i izazove koji su i dalje aktuelni“, navodi umetnica u najavi izložbe.

– Velika mi je čast i zadovoljstvo da svoju prvu samostalnu izložbu imam upravo u Galeriji „Tera“. U bilo kom mediju da se izražavam, moja ideja je da prenesem emociju – to je slučaj i sa ovim radovima, pa i sa zgužvanim limenkama od porcelana – kaže Katarina Popović.

Svečanom otvaranju prisustvovala je i Valentina Mickovski, u Gradskom veću zadužena za kulturu i obrazovanje.

– Početak izložbene sezone uvek je poseban doživljaj, posebno ovoga puta jer je mladoj umetnici ovo prva samostalna izložba, što mi je posebno drago – naglasila je Mickovska. –  Svakog meseca naši sugrađani imaju priliku da uživaju u umetnosti – u ovom prostoru kao i na drugim dvema lokacijama, u Muzeju i u Ateljeu „Tere“.

Na redovni „Terin“ konkurs ove godine prijavilo se 67 kandidata. Za autorsko izlaganje izabrano je njih desetoro, kaže direktor Centra, Aleksandar Lipovan.

– Odabrani umetnici predstaviće savremeno stvaralaštvo naše zemlje, a u planu su i dve izložbe iz našeg fundusa: godišnja izložba Simpozijuma i izložba radova umetnica koje su ovde stvarale u protekle 42 godine. Takođe, priredićemo i izložbu na kojoj ćemo predstaviti jednu nama srodnu instituciju – najavljuje Lipovan. – Novina je da će svaka izložba imati prateći program. Ovde, u Galeriji, održaćemo panel diskusiju koja će se baviti položajem mladih i samostalnih umetnika u našoj zemlji.

Postavka  „Balkanske priče“ biće u „Terinoj“ Galeriji do 27. februara.

vojska a

Inicijativa za povratak obaveznog vojnog roka – šta kažu građani

Igor Crnogorac January 17, 2024

Jedna od aktuelnih tema od početka godine je predlog ministra odbrane Miloša Vučevića o ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka. Javnosti i predsedniku Aleksandru Vučiću ministar je obrazložio da bi vojni rok trajao sto ili 120 dana.

Inicijativa je izazvala polemike u javnosti, a mi smo danas o tome razgovarali i sa našim sugrađanima.

– Bilo bi to ispravno i potrebno mladima, kako bi naučili da treba da se žrtvuju za svoju državu. Smatram da bi se time i ojačalo zajedništvo, što nam je neophodno. Trebalo je ovo uraditi i ranije i vojni rok bi, po mom mišljenju, ponovo trebalo da traje godinu dana – kaže Dalibor Iličin, oštrač reznog alata iz Kikinde.

Devetnaestogodišnji David Vujadinov, elektrotehničar računara, ima drukčije mišljenje.

– Iako mnogi podržavaju ovaj predlog jer smatraju da doprinosi jačanju nacionalne bezbednosti, promoviše patriotizam i pruža mladima korisne veštine, ja sam među onima koji se protive obaveznom vojnom roku – rekao je David. – Moje mišljenje je da je dobrovoljna vojna služba bolji model jer omogućava pojedincima da slobodno biraju svoj put.

Grupa sugrađanki kojima smo postavili isto pitanje imala je isti stav o obaveznom služenju vojnog roka, a izrazila ga je Jasmina Novaković, trgovac.

– Treba ponovo da se uvede obavezni vojni rok jer su muškarci postali kao žene, previše su se opustili – kaže Jasmina.

O ovom predlogu poslednjih dana izjašnjavaju se i različite organizacije. Tako iz kikindskog odbora SUBNOR-a stiže „snažna podrška inicijativi  Generalštaba Vojske Srbije“.

Osvrćući se na izjavu generala Milorada Stupara, u SUBNOR-u podsećaju da obnova oružanih snaga naše zemlje neprekidno traje od 2016. godine, ali i „da sadašnji ljudski potencijal mora da bude brojniji i još osposobljeniji i efikasniji, a to se može postići jedino uvođenjem redovnog služenja vojnog roka“.

Obavezno služenje vojnog roka u našoj zemlji je suspendovano 2011. godine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, u maju 2022. godine, najavio da će predložiti uvođenje vojnog roka u Srbiji u trajanju od 90 dana. O predlogu će, rekao je predsednik, odlučivati Narodna skupština i Vlada.

Inače, neke od država u kojima je obavezno služenje vojnog roka su Švajcarska, Norveška, Švedska, Austrija, Danska, Litvanija, Estonija, Ruska federacija i Izrael.