Најновије

368558380_308102515041095_2294601503845911160_n

О незаборавном гала слављу прича се и пише. Спектакуларна свадба прелепе Кикинђанке Нине и младожење из Панчева са око 1.500 гостију уприличена је јуче на тамишком кеју. Многобројне званице забављала су најпознатија имена естрадне сцене: Цеца, Аца Лукас, Снежана Ђуришић, Шериф Коњевић, Беки Бекић, оркестар Борка Радивојевића.

Присутне је без дана оставила младеначка торта од 7 спратова, а за њено постављање био је потребан цео тим људи и више од сат времена, преносе медији истичући да је ово једна од највећих торти која је икада направљена за неко славље на нашим просторима.  Више од сто конобарa било је задужено за послужење.

Гламурозна свадба коштала је читаво богатство. Младенци су стигли у огромној лимузини са пријатељима и породицом. Поред папрених хонорара за наступе набројаних естрадних имена, како смо чули, није се штедело ни на бакшишу.

принтскрин/ ig marco_lacampanella

Ромска породица позната је Панчевцима, младожењиног оца зову „краљ бувљака”, а поред увоза текстила, бави се и градњом зграда. Запажена је била и раскошна младина венчаница и круна на глави, док доброг и веселог слављеничког расположења није мањкало.

фотo: принтскрин/instagram marko_lacanpanella

 

 

Muzej radionice 1

Радионица за малишане од 7 до 12 година део је годишњих припрема за Мамут-фест. Прошле године, цртеж изабран на ликовном конкурсу за децу, нашао се на плакату манифестације, каже Катарина Драгин, музејски адукатор.

– Ове године решили смо да направимо сликовницу и испричамо причу о Кики која неће имати тако тужан крај какав је у филму који се приказује у Музеју и који често растужи малишане – каже Катарина Драгин. – У галерији у приземљу постављена је огромна сликовница и деца су, у шестодневном процесу, прво радила своје илустрације, а затим су од тих цртежа израђиване странице сликовнице.

Сликовница се зове „У друштву са мамутом“ и на њој ради дванаест основаца. Седмогодишњи Андреј први пут је на радионици.

– Сада цртамо на зидовима, ставићемо наслове и онда ће то бити као нека књига,  прича о Кики. Ја сам цртао како је Кика упала у блато и како јој деца помажу – прича Андреј.

Мања има осам година.

– Долазим на радионицу јер јако волим да цртам и креативна сам. Нацртала сам децу испред музеја.

Њихова другарица, осмогодишња Нина, на радионицу долази из Накова.

– Допада ми се што шарамо по зидовима. Цртала сам како се Кика игра са децом. Сликовница ће нам бити лепа и шарена – каже Нина.

На радионици се ради тимски, што је веома корисно, сматрају у Музеју.

– То је добар начин да деца уче да прихватају туђе идеје – објашњава Катарина Драгин. – Најважније је то што они сами креирају садржаје за своје вршњаке, доприносећи тако стварању културног садржаја. На самом „Мамут-фесту“ моћи ће својим делом да се похвале вршњацима, мамама и татама, и да заједно „уђу“ у велику, веселу сликовницу о славној Кики.

Програми „Мамут-феста“ заказани су за 9. септембар, када ће најмлађи Кикинђани поново прославити Кикинд рођендан,

water-g49774f5aa_1280

Према најавама извођача радова на реконструкцији водоводне мреже, у петак, 25. августа, од 8 до 17 сати, без воде ће остати потрошачи у Кикинди у следећим улицама:

– Пере Сегединца – од Душана Васиљева до Генерала Милутиновића и

– Душана Васиљева – од Цара Душана до Стевана Сремца.

Цистерна са водом за техничку употребу биће постављена на углу улица Пере Сегединца и Душана Васиљева.

Из ЈП „Кикинда“ подсећају потрошаче да обезбеде довољну количину воде за своје потребе.

За све додатне информације на располагањњу је Позивни центар: 422-760 и 062/88-44-888.

škola nakovo

Пилот пројекат „Свако дете има право да одраста здраво” почеће да се реализује од септембра у 95 основних и средњих школа у Србији.

Пројекат реализују Министарство просвете, Министарство за омладину и спорт и Министарство здравља, а њиме је предвиђено да ученици основних школа имају пет часова недељно наставе физичког и здравственог васпитања, а ученици у средњој школи четири часа недељно.

Међу школама које ће учествовати у овом пројекту је и Основна школа „Петар Кочић” у Накову. Додатни часови физичког и здравственог васпитања одвијаће се за око 5.000 ученика у 194 одељења, од чега су 172 одељења основних и 22 одељења средњих школа.

Идеја је да се повећа број часова фискултуре и тиме утиче на повећање укупне физичке активности ученика и унапређивање здравственог стања ђачке популације, што дугорочно осигурава и унапређење здравља нације.

Резултати најновијих студија показују да свако пето дете има лоше држање тела, свако четврто је гојазно, док се чак 70 одсто школараца не бави спортским активностима ван школе. Нарушавање здравственог статуса деце огледа не само у повећању процента постуралних поремећаја (крива кичма, равни табани), већ и значајном повећању процента дијабетеса и хипертензије.

 

 

 

saobracajka 2

Саобраћајна незгода са тротинетом и путничким возилом догодила се пре непуних сат времена у Браће Татић улици испред Полицијске управе. Возач електричног тротинета са сапутником налетео је на путнички аутомобил. На срећу, ни двојица дечака која су била на тротинету ни возач аутомобила нису задобили значајне повреде.

Приликом судара оштећени су тротинет и возило, на којем је разбијено задње стакло. У току је увиђај и саобраћај се у овом делу улице одвија отежано.

Milena Zivkov

У Народном позоришту почеле су пробе нове представе, дуодраме „Џепови пуни камења“. Светски позната црнохуморна драма дело је ирске списатељице и глумице Мери Џонс. Режија је поверена младом редитељу из Београда, Растиславу Ћопићу. У представи играју Никола Јоксимовић и Владимир Максимовић, обојица стално запослени глумци кикиндског позоришта.

– Дуго смо бирали одговарајући текст за наш ансамбл јер нисмо хтели да имамо гостујуће глумце, из финансијских и практичних разлога. Закључили смо да се овај текст највише уклапа у нашу тренутну ситуацију. Текст је одличан, у питању је црна комедија и надамо се да ће бити успешна – каже за „Кикиндски портал“ директорица Позоришта, Милена Живков.

„Џепови пуни камења“ играни су на многим позорницама у свету. То је прича је о два млада човека у малом селу у Ирској, Чарлију и Џејку. Они чекају своју животну прилику да направе нешто велико од својих живота док се у њиховом месту снима холивудски филм. Комад ипак није само тужна комедија о мештанима једног сиромашог села, фасцинираним холивудским звездама и филмом у којем статирају, него и прича о томе како се њихове илузије губе у судару са реалношћу“.

Ову представу су, са успехом, 12 година на сцени „Атељеа 212“ играли Ненад Јездић и Небојша Илић. И редитељски и глумачки веома је изазовна, али и захтевна, јер само двојица глумаца играју 13 ликова.

Како најављује директорица Живков, планира се да нова премијера, почетком октобра, отвори сезону. Такође, за почетак сезоне најављује и два гостовања – позоришта из Краљева и из Винковаца.

Stefan nagrada

Глумац Стефан Остојић освојио је још два признања са својом монодрамом „Лала“. На управо завршеном Интернационалном фестивалу „Интеф” на Мишару код Шапца, на којој је наступило 12 позоришних трупа из Србије, БиХ и Црне Горе, стручни жири је „Лалу“ прогласио за најбољу представу у студентској, односно професионалној конкуренцији. Поред тога, жири учесника Остојићу је доделио награду за најбоље глумачко остварење.

– Задовољство је велико што су „Лалу“ наградиле колеге, глумци и редитељи и што је публика јако лепо реаговала, били су одушевљени. Драго ми је што се „Лала“ увек повеже са гледаоцима, на било ком месту и што је тих веза све више – каже Остојић.

 

У образложењу жирија учесника, глумац Јанко Ковачевић је о Остојићевој игри написао:

„Комбинујући кловновску игру, пантомиму, невербални театар и елементе комедије дел арте, Стефан Остојић је успео да створи потпуно ново и другачије сценско искуство. Свој маштовитом, тачном, веселом игром, Стефан је оживео један локални архетип – Лалу, а својом снагом уобразиље, тачном и развијеном техником и великом посвећеношћу створио је нашег домаћег аутентичног Арлекина који нам враћа радост игре, радост стварања и радост позоришта“.

Иако је од премијере ове кловновске монодраме у режији прослављене француске редитељке Ли Делонг прошло мање од годину дана, „Лала“ је освојио већ четири фестивалске награде.

Пре признања на Мишару, на престижном АРТ Трема Фесту у Руми Стефан Остојић добио је две награде – за најбољег глумца прогласили су га и фестивалски и жири публике.

У међувремену, Лалину потрагу за Сосом гледала је поново публика у Новом Саду, али и у Сарајеву. На јесен, у новој позоришној сезони, биће и нових играња, каже Остојић и напомиње да ће најближе планирано играње бити у Новим Козарцима, у којима овај млади уметник управо започиње још једну позоришну авантуру – стварање нове, друкчије и јединствене позоришне сцене.

kikinda 60te

Индустрија намештаја „Петар Драпшин”, крајем шездесетих година, направила је прави „бум” на тржишту са својим велелепним кухињама „корона”, које су одушевиле бројне посетиоце сајмова и изложби намештаја. Према писању тадашње штампе, иако су биле скупе, за њих је владала права јагма. Кухиње модела „корона 70” стајала је око 1,8 милиона старих динара.

Кухиње „корона” могле су се набавити директно у фабрици, као и у салонима у Београду. У локалним продавницама намештаја није их било, јер ти локали нису имали адекватан изложбени простор, па нису имали могућности да их ту сместе.

Кухиња „Петра Драпшина” на изложби „Леснининог” намештаја
Etno kamp 12

У Академском друштву за неговање музике „Гусле“ у току је трећи Дечији етно-камп за малишане узраста од шест до 12 година. Камп је бесплатан и одвија се у просторијама Друштва и у дворишту Курије, где су организоване ликовна и играчка секција, радионица кувања народних јела и народна ликовна радионица у којима су деца свакодневно ангажована четири сата. Ове године уписано је 130 полазника, највише до сада, каже ментор, Драгослав Танацков.

– Ове године тема је орнамент. Деца овде, пре свега, уче шта је народна традиција и како да је негују. Сматрамо да народна традиција нису само игра и песма, него и народна кухиња, народна ношња и орнаменти који се налазе на ношњи и ћилимима – истиче Танацков.

Данас је децу и њихове менторе посетила Валентина Мицковски, чланица Градског већа за културу и образовање.

– Камп је један од најзначајнијих пројеката јер деца основношколског и предшколског узраста имају прилику да, први пут, учествују у креативним редионицама на којима имају могућност да уче о култури, традицији и обичајима нашег народа. Такође, стичу особине неопходне у животу, попут креативности, поштења, поштовања, љубави и доброте, тако да нам је веома драго што смо подржали овај пројекат – истакла је Мицковска.

Нова сазнања о традицији свог народа посебно су занимљива малишанима који су на распуст у Кикинду стигли из иностранства.

Деветогодишњи Вељко живи у Висконсину.

– Желео сам да дођем на камп, свиђа ми се што имам овде пуно другара. Певамо, играмо, већ сам мало научио и коло да играм – каже Вељко.

Никола има осам година и стигао је из Беча.

– Лепо ми је када сликамо и спремамо јела – признаје Никола. – Ипак, највише волим када певамо.

Дечији етно-камп „Гусала“ траје пет дана и малишани ће се у њему дружити до петка.

inv kolonija 4

Организација инвалида рада у Кикинди одржала је данас прву сликарску колонију. У дворишту ресторана „Страјнић“ своја уметничка дела стварало је 11 чланова организација из Панчева, Ковачице, Бачке Паланке, Сремских Карловаца, Јаношика, Сечња и Кикинде.

– Наши чланови редовно учествују на колонијама у другим местима. Слике настале овде ћемо продати, а новац ћемо дати у хуманитарне сврхе – каже Душанка Станишић, председница Општинске организације.

Одржавање догађаја помогли су Министарство за рад, борачка и социјална питања, покрајински Савез и Град Кикинда.

– Дуго негујемо традицију окупљања наших чланова на уметничким колонијама, врло је важно да су у друштву и да знају да нису сами. Овакве и сличне манифестације приређује око 90 одсто организација у Војводини – изјавила је Стана Свиларов, председница покрајинског Савеза инвалида рада.

Из локалне самоуправе догађају су присуствовали Младен Богдан, председник Градске скупштине и чланица Градског већа, Мелита Гомбар.

– Колонија је инспиративан искорак у свет уметности и потврда да не постоје препреке за бављење уметношћу – истакла је Гомбарова. – Наш задатак је да дамо подршку и да омогућимо свим појединцима, без обзира на њихове способности, да остваре своје потенцијале.

Колонија је замишљена и као радионица и школа сликања. Јелена Терзин, академски уметник у пензији, дошла је са унуком која је, такође, сликала.

– Сликам само повремено, али сам се придружила колонији. Дала сам и понеку сугестију учесницима – каже сликарка.

Савез инвалида рада је највећа организација која окупља особе са инвалидитетом – у Покрајини има 32 општинске организације. Према званичним подацима, у Војводини има 76 хиљада инвалида рада, а овај број има тенденцију смањења јер су услови за остваривање права на инвалидску пензију пооштрени, кажу у Савезу.