Према најави извођача радова на реконструкцији мреже, у среду 23. августа без воде од 8 до 17 часова, остаће потрошачи у улици Душана Васиљева од Пере Сегединца до Цара Душана.
Најновије
Како би се повећала безбедност деце на глобалној мрежи и подстакло правилно коришћење електронских уређаја, у свим школама ће, од 1. септембра, почети континуирана едукација ученика. По пројекту министарстава просвете и унутрашњих послова, и у свим школама на нивоу града у следећој школској години ђаке очекују нова предавања.
– У сарадњи са Полицијском управом Кикинда биће организована предавања и трибине како би се повећала безбедност деце и младих приликом коришћења интернета, уопште електронских уређаја за комуникацију који су им доступни. Тема ће бити и понашање на интернету, а предавања ће бити одржавана у свим школама, за све ђаке, прилагођено њиховом узрасту – рекао је Тихомир Фаркаш, председник Актива директора основних школа и директор ОШ “Жарко Зрењанин”.
Фаркаш напомиње да је употреба мобилних телефона већ забрањена у току наставе, али и да постоје активности у којима се они користе.
– Суштина је у томе да се мобилни телефони и слични уређаји правилно употребљавају и зато ће ова предавања бити корисна за ђаке, али и за њихове родитеље јер нису сви довољно упућени – истиче Фаркаш.
У учионице ће 1. септембра ући око пет хиљада ђака, од тога први пут њих 450.
– Локална самоуправа наставља прошле године започету акцију обезбеђивања уџбеника за све прваке, па ће и ове године ученици првог разреда у свим школама у Кикинди и селима добити бесплатне нове књиге које су већ поручене – напомиње Фаркаш.
Он додаје да недавно невреме није нанело озбиљнију штету ниједној школској згради, па ће настава почети на време и у редовним околностима. Такође, полицајци који од пролетос дежурају у току трајања наставе и даље ће бити у свим школама од самог почетка наставне године.
Познати кикиндски музичар Ивица Јовановић (58) преминуо је у недељу у Општој болници Кикинда, а на вечни починак испраћен је у понедељак на Мелином гробљу. Пријатељима, колегама, суграђанима био је познат под надимком Хендрикс.
Како је у својој књизи о историји кикиндског рокенрола забележио историчар Владислав Вујин, бенд у ком је свирао крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година „Синови Хендрикса”, био је први прави југословенски бенд у ком су свирали само Роми.
-„Хендикси” су највише волели да свирају песме група Леб и сол и Смак. Имали су велики самостални концерт у Микиници, свирали су по селима, и били учесници концерта за помоћ деци Палестине у хали Језеро 1983. године- наведено је у Вујиновој књизи „Мали круг”.
Омиљени су били и његови каснији наступи са групом Ла ла Бандитоси. Музички свестран, међу колегама цењен, од публике вољен, радо је био слушан на свиркама и концертима.
И на друштвеним мрежама, колеге музичари, пријатељи, познаници, бираним речима пуним хвале о његовом музичком таленту, доброј души и ведром духу, опраштају се од Ивице Хендрикса.
Удружење грађана „Сувача демо фест” објавило је видео у знак сећања на свог прерано преминулог члана.
На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодило се пет саобраћајних незгода, три са материјалном штетом и две у којима су два лица задобила лакше телесне повреде, док је настала је материјална штета у износу од 725.000 динара.
Због саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 25 учесника у саобраћају и издато је 169 прекршајних налога.
Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 15 возача, од којих је шест лица задржано у трајању до 12 часова, због присуства више од 1,20 мг/мл алкохола у организму. Такође, откривено је 50 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 112 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 37 осталих прекршаја.
Традиционалним програмом „Вече у шуми – Хајдемо на бубалице“ завршена је вишедневна прослава Дана села у Иђошу.
„Вече у шуми“ одржава се већ три деценије. У сутон, мештани се окупљају и крећу према брегу на крају Партизанске улице, ка месту на којем су се, од давнина, окупљали у данима око Преображења. Догађај је јединствен по томе што је свако, ко је то желео, могао да се појави на „сцени“ и исприча неку занимљиву, најчешће смешну, причу и тако освоји срце своје изабранице или симпатије сељана.
„Бубалице“ допуштају и фолклор, тамбураше и поезију, крофне и кувани кукуруз, све што мештанима улепшава овај празник који је и храмовна славу. Ове године програм су увеличали и гости из Сајана, Мокрина и Кикинде. Један од обичаја био је и да се, ради здравља, уочи Преображења, преноћи у Цркви Сабора Светих Архангела у којој се на празник одржава свечана литургија.
– Тема овогодишње манифестације је сећање на хроничара Јована Ђурђулова који је 1926. издао „Иђошку хронику“ у којој су записани обичаји и нарав наших и мештана околних села. Желимо да чувамо традицију од заборава, све лепе обичаје наших предака – рекла је председница Савета Месне заједнице, Иванка Грујић.
Прослава Дана села у Иђошу трајала је седам дана и мештани и гости имали су прилику да уживају у различитим програмима: „Фијакеријади“, „Крофнијади“, кувању рибље чорбе, изложбама и књижевним промоцијама, представљању иђошког вина, турниру у малом фудбалу, све у организацији различитих удружења, клубова и организација у овом месту, а под покровитељством Месне заједнице и Града.
Центру за пружање услуга социјалне заштите „Наша кућа” Историјски архив донирао је већу количину чепова, које су сакупљали у претходних осам месеци.
Продајом чепова „Наша кућа” моћи ће да купи потребне ствари за реализацију програма којима се унапређује рад са корисницима.
Као и увек када гостују позоришници из главног града, и синоћ је публика „Кикиндског лета“ потпуно испунила гледалиште у дворишту Курије. Са комедијом „Пази с киме спаваш 2“ гостовала је Академија 28.
– Концепт представе је специфичан и још невиђен на овим росторима јер је текст састављен искључиво од реченица из песама свих музичких жанрова. У првом делу имали смо више шлагера, а сада је одабир песама из којих смо узимали стихове шири, највише су заступљени екс-ју хитови, али има свега, од треш песама новокомпоноване музике до лепих стихова Душка Трифуновића, Арсена Дедића, Корнелија Ковача и песама за децу – каже Семир Гицић, глумац и редитељ представе.
Први део, кажу глумци и аутори текста, игра се већ осам година и ближи му се двестото извођење. Представа коју смо синоћ гледали имала је, за две године, педесетак играња.
Поред Гицића, играју и Мирка Васиљевић, Елизабета Ђоревска, Немања Јаничић и Игор Дамњановић. „Академија 28“ већ је гостовала на „Кикиндском лету“, подсетила је Васиљевићева.
– Срећни смо кад се вратимо у исто место јер то значи да смо оставили добар утисак. Овде нас дочекају као своје и увек буде много публике. Знам да ћемо се и вечерас кући вратити у бољој верзији себе – рекла је Мирка Васиљевић.
Припрема зимнице увелико је у току, а неизоставно је да кикиндске домаћице за хладне дане припреме кувани парадајз. Берба свежег и производња сока од парадајза почела је недавно и трајаће до краја септембра. Суграђанин Јован Сувајџић већ 25 година производи индустријски и конзумни парадајз и на његовој парцели у току је друга берба.
-Парадајз је заснован на парцели од три јутра. Од сорти имам „рио гранде“, „линду“, „јабучар“, „шљивар“. Производња је на отвореном и све зависи од временских услова. Посла има свакодневно, поготово сада када је почела берба – истиче Сувајџић.
Узгој није лак и почиње већ током зиме.
-Расад за парадајз сам производим. Овај посао почињемо у фебруару, марту, како би на време био спреман за сетву на њиви. Пре него што засадимо расад потребна је адекватна припрема земљишта уз све агротехничке мере – напомиње наш саговорник.
На половини парцеле Сувајџић има систем кап по кап јер, како каже, без наводњавања нема ни рода, што су и показале петходне сушне године.
-Година за производњу је шаренолика. Имали смо случајеве да се у једном дану промени четири годишња доба, тако да ни сам не знам да ли да наводњавам или не. На срећу, моју њиву заобишао је лед, а јаки ветрови које смо имали нису нанели велику штету. Прошлонедељна киша успорила је брање, а како чујем од других произвођача, парадајза нема јер су временске непогоде учиниле своје. У јеку сезоне ангажујем и раднике на брању као испомоћ, али их је све теже наћи, барем оне квалитетне – напомиње Јован Сувајџић.
Парадајз минимално третира, само онолико колико мора, јер му је важно да производ буде што здравији.
-Цеђени сок продајем по цени од 100 динара за литру, а кувани, флаширан, је дупло скупљи. Потражња је велика и купаца има – рекао је Сувајџић.
Препоручује суграђанима да купују воће, поврће и храну уопште, од домаћих произвођача јер је најбоље јести оно што рађа у средини у којој се живи.
Бројна публика свих генерација, на тргу испред Градске куће, синоћ је уживала у првом наступу Полицијског оркестра Министарства унутрашњих послова Републике Српске у нашем граду.
Под диригентском палицом Душана Покрајчића, извели су разноврстан репертоар- од маршева до музике из чувених домаћих и страних филмова Национална класа, Отписани, Балкан Експрес, Кум, Џејмс Бонд…
– Већина чланова оркестра је први пут у Кикинди, одушевљени смо вашим градом. Имали смо прилику данас да се одмарамо, а претходна два дана смо наступали у Новом Саду, на Међународном фестивалу дувачких оркестара. Домаћини су сјајни и ми смо дошли спремно да и у вашем граду приредимо леп концерт. Увек се потрудимо да прилагодимо репертоар публици и прилици, а свирамо класичну, филмску и забавну музику, као и староградску и евергрин- рекла је начелница оркестра Јелена Атлагић.
Полицијски оркестар чини двадесет професионалних музичара. Формиран је 2017. године, и поред наступа на свим значајнијим догађајима у Републици Српској, већи део њихових активности чине концерти. Целовечерњи концерт у нашем граду организовао је Културни центар.
– Идеја о сарадњи је настала тако што је шеф нашег оркестра Алберт Нађ истовремено и шеф оркестра „23 октобар” у Новом Саду, који је протеклих дана организовао Међународни фестивал дувачких оркестара. Самим тим, искористили смо прилику да позовемо оркестар МУП-а Републике Српске да буду наши гости и да вечерас уприличимо овако леп музички догађај. Оркестар је изузетан, сви су одлични музичари и добри људи, пријатни, за кратко време смо се спријатељили – истакао је Марко Марковљев, директор Културног центра.
Судећи по реакцијама публике, са нестрпљењем очекујемо наредни наступ драгих гостију из Бања Луке.
На трећој „Пекмезијади“, такмичењу у кувању пекмеза од шљива у Новим Козарцима, у организацији Удружења жена „Нарцис“ победила је екипа Удружења жена „Нови Козарци“. Другопласиране су чланице Удружења жена „Јединство“ из Руског Села, а бронза је, такође, остала у селу-домаћину, припала је екипи фирме „Производња Јадранка“.
Тако је одлучио жири који су чиниле мештанке Гордана Мандић, Божана Братић (нису чланице ниједног удружења) и витез кулинарства из Кикинде, Радован Субин.
„Пекмезијаду“, од 2019. године, организује Удружење жена „Нарцис“ из Нових Козараца. У сеоском парку потребно је скувати пекмез по старим рецептима, кажу организатори.
– Ово такмичење дуго траје, пекмез се кува 4-5 сати, па су многи одустали од учешћа. Помогла нам је Месна заједница, купили смо 200 килограма шљива и свака екипа је добила по 15 килограма, као и три килограма шећера и две гајбе дрва. Требало је само да донесу шерпе и да мешају. Обезбедили смо свима и тегле и налепнице – каже Стоја Милиновић, заменица председнице Удружења.
Она додаје да су идеју да организују „Пекмезијаду“ добиле после учешћа на манифестацији „Изађи ми на теглу“ у Кикинди.
Марко Чавка, потпредседник Савета Месне заједнице, оценио је да Нови Козарци постају препознатљиви по броју манифестаација.
– Имамо два гастрономска програма, поред „Пекмезијаде“ и „Питијаду“ коју, септембра, организује Удружење жена „Нови Козарци“. Сврха постојања удружења је да позитивно утичу на активности у нашем месту. То је Месна заједница препознала и, као и локална самоуправа, подржава њихов рад – рекао је Чавка.
У сеоском парку, упркос изузетно топлом времену, најзаступљенији пекмез кувало је стотинак такмичара из десет екипа које су стигле из Кикинде, Накова, Банатског Великог Села, Руског Села, Зрењанина и Остојићева. Припремљено је око 130 тегли овог домаћег производа без којег, чини се, поново неће бити ниједан шпајз у току зиме.