Најновије

370217118_876575630427085_3896615143594785839_н

И ове године, 17. новембра, у знак подршке превремено рођеним бебама, а поводом Светског дана превремено рођене деце, Градска кућа светлела је у љубичастој боји. У Свечаној сали окупили су се родитељи са својим малим дивовима, а своја искуства пренела нам је Милана Жмукић (40), мајка Балше Жмукића који ће ускоро напунити три године.

-Балша је рођен 30. новембра 2020. године, када сам била у шестом месецу трудноће. Он је дете из близаначке трудноће и рођен је у 26. недељи. За све нас то је био велики шок, иако смо знали да се близанци рађају раније. На жалост, девојчица, услед здравствених проблема није преживела – прича Милана која има и старију ћеркицу рођену на време.

Балша нема никаквих дијагноза, али мало спорије учи да говори.

 

-Једном годишње идемо на контроле у Београд, а једино што је терапија то је редовна посета логопеду. Са њим је донедавно радила физијатар др Данијела Вукићевић. Буквално сам је предала дете у руке и она га је извукла и пуно нам помогла. Са њом је Балша за неколико месеци почео да седи, пузи и хода – присећа се Милана Жмукић.

 

Поручује мајкама које су у сличној ситуацији да верују у своју децу и да ће она бити добро.

-Балша је три и по месеца био на Институту за неонатологије и др Јелена Васиљевић која га је неговала рекла ми је кључну реченицу да верујем у своје дете и биће добро. Тако је и било и то је моја порука свим родитељима превремено рођене деце. Мислите позитивно, дијагнозе које деца имају једног дана се избришу и ваша деца израсту у велике људе и борце, а  мале дивове – казала је Милана Жмукић.

Са родитељима превремено рођене деце разговарала је чланица Градског већа Мелинда Гомбар.

Обука у Техницкој 5

Омладинско-туристички кластер Срем и Београдски институт за технологију од данас до недеље у Техничкој школи одржавају радионице о предузетништву и програмирању за младе.

На радионицама под називом „Увод у предузетништво и дигитални маркетинг“ и „Увод у вордпрес“ предавачи су програмери са дугогодишњим искуством. Обуке су део пројекта „Информатичка писменост и предузетништво – модерни алати за развој (само)запошљивости младих“ који финансира Министарство туризма и омладине.

– Полазници радионице о „вордпресу“ ће, уз менторе, до краја обуке, направити свој сајт. Најчешће нам и долазе људи који већ имају неку идеју и, за фирму, клуб или удружење, рецимо, желе да направе сајт. Ово је најлакши начин да, за један викенд, то и учине – каже Тамара Вуков Станчић, једна од менторки у пројекту. – На обуци о предузетништву говоримо о формама пословања, „свот“ анализи и писању бизнис плана. У делу о дигиталном маркетингу бавимо се друштвеним мрежама, како се комуникација на мрежама мења, како можете да их користите за своје пословање, како се „црта“ крајњи корисник и припрема плаћено оглашавање, шта је копирајтинг.

Овог викенда знања неопходна за покретање личног бизниса и за маркетинг потпуно бесплатно стећи ће тридесетак пријављених полазника. Сташа Паликућа је ученица првог разреда Техничке школе и дошла је на радионицу о „вордпресу“.

– Ова област ме је увек занимала, зато сам и уписала смер електротехничар рачунара – каже Сташа. – Дошла сам да научим нешто ново. Намеравам да се бавим рачунарима, да завршим факултет.

Полазници ће, на крају обуке, добити сертификате који ће им, поред стеченог знања, омогућити нове прилике у њиховим професијама. Радионице се одржавају већ трећу годину и до сада их је похађало око 240 младих из више градова у Србији.

БВС4

Зграда на стадиону Фудбалског клуба „Козаре“ у Банатском Великом Селу, са свлачионицама, салом и канцеларијом која је, својевремено, само изидана, већ за неколико дана добиће ново рухо.

– Радови су почели летос и сада је питање дана када ће бити завршени. Комплетно ће бити уређено приземље и фасада зграде – постављени су прозори, плочице, уређени санитарни чворови, уведено грејање – каже за Кикиндски портал председница Савета Месне заједнице, Мира Пећанац.

Радови су финансирани средствима Покрајине и Града. Поред тога, Месна заједница је издвојила 300 хиљада динара за удружења пчелара и пензионера у овом месту.

– Радимо фасаду и изолацију објекта Дома пензионера и Удружења пензионера. Ми смо купили материјал, а чланови пчеларског удружења ће, мобом, урадити и своју и зграду пензионера – додаје председница Савета.

У првом делу године, у овом месту су асфалтиране улице Пане Ђукића, у дужини од пола километра, и Бранка Ћопића, у којој су радови били само започети. Овај посао завршило је ЈП „Кикинда“ средствима из градског буџета, по програму редовног годишњег одржавања.

 

387483385_3650395441840653_7486854579338425063_н

Дан Основне школе „Јован Поповић“ обележен је ненаставно, али радно. За ученике су припремљене радионице у којима су учествовали и родитељи. Највише заинтересованих обухватио је својеврстан час плеса у којој су учествовали запослени, представници АДЗНМ „Гусле“, плесне школе „Денс Н Соул“, али и представници Града градоначелник Никола Лукач, чланица Градског већа Валентина Мицковски и Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за за јавне службе, удружења грађана и верске службе.

Слоган под којим је обележен 73. рођендан је  „Свет је леп када стварамо“.

-Наши ученици, њихови родитељи и ми који радимо у школи само заједно можемо да створимо лепшу будућност како за садашње, тако и за све генерације које ће је похађати и то је порука коју носи овогодишњи Дан школе. Можемо да се похвалимо да су родитељи наше деце увек ту да нас подрже и помогну нам да остваримо циљеве тако да смо и сада заједно послали поруку да заједно можемо све  – напоменула је Јелена Крвопић.

Знатна улагања обезбеђена су за боље функционисање школе, истакао је Богдан Тасовац честитајући, у своје и у име Града, Дан школе ученицима и запосленима.

-Само у овој години издвојили смо осам милиона динара за инвестиције и опремање школе. Од значајнијих радова који су завршени је замена крова и прозора на дневном боравку који се налази у оквиру ове установе. И на конкурсу НИС-а „Заједници заједно“ школи „Јован Поповић“ опредељено је 3,7 милиона динара за адаптацију и санацију тоалета при сали за физичко васпитање. Град улаже у образовање и образовне установе, а тако ће бити и у будућем периоду – прецизирао је Тасовац.

Школу похађа 298 ученика, а овом приликом организован је и медени доручак, тако да су сви ђаци, али и гости послужени медом који производе чланови секције „Јовини пчелари“ .

пензионери

Пензионери са најнижим примањима на територији града ускоро могу да очекују солидарну помоћ за коју су имали право да конкуришу они који имају примања нижа од 20.693,53 динара. Како сазнајемо од председника Удружења пензионера Кикинда Милана Периза, у наредних десет дана биће дистрибуирани пакети са брашном и кухињском хемијом.

– Пријавило се 300 пензионера. Од ПИО Фонда додељено нам је, за ову солидарну помоћ, око 260 хиљада динара и ми смо то распоредили на 130 пакета са по пет килограма брашна и хемијом за кухињу. Комисија је, од пријављених, одабрала пензионере са најнижим примањима, то су они који месечно добијају мање од 16 хиљада динара – каже Периз.

Појединачна вредност пакета је 2.100 динара и по селима ће их дистрибуирати „Кикиндски млин“ и СТР „Папирко“, док ће пензионере у Кикинди из Удружења позивати телефоном да дођу да их преузму, објашњава Периз.

Он додаје да су овом удружењу, као репрезентативном, опредељена средства из ПИО Фонда и додељена им је организација расподеле солидарне помоћи, али да су за пакете могли да се пријаве сви пензионери, без обзира на то којем удружењу припадају.

зелезница кикинда

Кикинђани су први воз дочекали пре 166 година, чак 27 година пре Београђана. Пруга Сегедин- Велика Кикинда- Темишвар била је прва на југоистоку Европе

Тог новембра 1857. године банатска варош са око 15.000 становника нашла се на европском колосеку. Звиждук парне локомотиве први пут се зачуо у недељу 15. новембра у 15 сати и то на новоиграђеном „гвозденом путу“  који је Велику Кикинду повезао са Сегедином и Темишваром. У окићеној и недовршеној станичној згради врвело је од јутарњих сати. Долазак првог воза пропраћен је свечано и са великим узбуђењем. Окупио је тадашње градске и диштриктске званичнике и гомилу радозналог света- господу, занатлије, сељаке, ђаке. Сви они дошли су да се својим очима увере у ново чудо технике.

Пруга Сегедин-Велика Кикинда-Темишвар била је део 700 километара дуге магистрале која је повезивала европске центре: Беч,Братиславу, Будимпешту, све до Базијаша, елитне бање и луке на Дунаву.

Вест о доласку првог воза, данима су прашњавим, кикиндским сокацима јављали добошари. Међутим, поред одушевљења, изградња пруге наишла је и на бројне примедбе и негодовања- дим из локомотиве је отрован, варнице могу запалити тршчане кровове и жито, звук локомотиве плаши стоку…

Мештани којима је земљиште одузето ради изградње пруге били су незадовољни обештећењем. Чињеница је, међутим, да је пруга овом делу Баната донела привредни бум. Пет година после њеног пуштања у саобраћај, у Кикинди је са радом почео први парни млин, убрзо потом и цигларска индустрија.

Железничка станица у Кикинди грађена је од 1854. до 1857. године, по пројекту Франца Долетска. Пругу су пројектовали Матијас Сето и Јозеф Колер. Главни пројекат урадило је француско предузеће „Ернест Ганини“. Грађена је по стандардима за пруге првог ранга.

Пругом ће касније саобраћати многи чувени возови: „Остенд експрес“, „Келети експрес“, „Балкан експрес“, као и „Оријент експрес”, синоним за луксузно путовање.

Исте године када је пуштена у саобраћај пруга Велика Кикинда-Сегедин-Темишвар- 1857. године, одбијен је захтев Великог Бечкерека да се гради пруга до Велике Кикинде. Да није прави тренутак за то, оценило је и тадашње кикиндско поглаварство. Како су образложили, нису решена својинска питања и обештећења грађанима за одузето земљиште за изградњу пруге Сегедин-Темишвар, стога, нису хтели да улазе у нове материјалне потешкоће.

Сплет околности, политичке прилике и пословни интереси утицали су на то да Кикинда добије железницу чак 26 година пре Зрењанина.

Тек 27 година након пуштања у саобраћај железничке трасе Сегедин- Велика Кикинда- Темишвар, изграђена је пруга Београд-Ниш.

И ФРАНЦ ЈОЗЕФ И ТИТО

Историја бележи и то да је управо овом пругом 1869. године цар Франц Јозеф стигао у посету Кикинди. Путовао је на отварање Суецког канала. Истом пругом у наш град, плавим возом, допутовао је Јосип Броз Тито. Било је то 1956. године, приликом Титовог повратка из посета Совјетском Савезу и Румунији. На железничкој станици дочекало га је више десетина хиљада грађана.

 

Овај пројекат је суфинансиран из буџета Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

 

400848868_362557852801851_7402255188155443254_н

Суграђанка Тања Ножица свој 60. рођендан прославила је отварањем прве самосталне изложбе у четвртак, 16. новембра, у Галерији културног центра. Почела је да слика пре 2,5 године и од тада је четкицу и платно не испушта из руку.

-У Културном центру, где сам запослена, 2021. године организована је сликарска радионица коју је водила Смиљана Шалго. Заједно са децом која су је похађала и ја сам почела да сликам, а с обзиром на то да имам афинитета према сликарству, брзо сам савладала технике. Када сам насликала прву слику на платну била сам презадовољна, а били су  одушевљени и сви око мене. Тада сам кренула и не стајем – прича наша саговорница.

До сада је насликала више од 50 слика и најдража јој је техника акрил на платну.

-Сликам војвођанске мотиве. Ту су банатске куће, салаши, пејзажи, житна поља, сунцокрети тако да је и назив изложбе „Лепота Баната“. Да се ова изложба оствари пуно су ми помогли моји унуци Вања Бербер и Михајло Пиљак. Обојица сликају у радионици и они су у ствари заслужни што сам открила свој таленат. Слике поклањам драгим особама – каже Тања Ножица.

На првој самосталној изложби Тање Ножице изложено је 30 слика.

СЛИКА 1_2.5.1

Подршка на делу!

Огромно интересовање Кикинђани су исказали за подршку листи „Александар Вучић- Војводина не сме да стане”.

Након што су  пре две недеље подржали кандидатуру листе „Александар Вучић- Србија не сме да стане” за ванредне парламентарне изборе када је за свега сат времена прикупљено хиљаду потписа, велики одзив суграђана поновљен је и вечерас у Градском одбору Српске напредне странке у Кикинди, као и у месним заједницама.

Покрајински избори расписани су данас и биће одржани 17. децембра, када и парламентарни.

 

 

 

370227943_1499741854109621_8144980279308694827_н

Поводом Дана Народне библиотеке „Јован Поповић“ уручене су захвалнице и награде за најбоље ликовне и литерарне радове на конкурсу који је расписан поводом 178 година ове културне институције. И ове године велики број малишана до шест година радо је сликао своју омиљену бајку, а аутори најбољих цртежа имали су ту част да буду награђени. Дипломе су припале и ученицима ОШ „6. октобар“ који су се потрудили да насликају омиљене јунаке из бајке. У категорији основаца нижих и виших разреда проглашени  су најбољи литерарни радови, а међу онима који су награђена је и  Николија Мирков, ученица седмог разреда ОШ „Ђура Јакшић“ која је освојила прво место у категорији старијих основаца.

-Писала сам о мултинационалности у школама односно о разноликости у школама. Мој мотив био је да покажем како нас различитости спајају и да смо сви ми исти без обзира на боју коже или веру – истакла је Николија.

У овој категорији друго место освојили су Катарина Коренкоски из Београда и Лазар Новаковић из Ужица, док је треће место припало Нини Домановић из Ужица.

Лара Петков, ученица је трећег разреда ОШ „Јован Поповић“ и освојила је друго место у категорији млађих основаца.

 

-Посебно сам срећна јер и моја школа носи име Јована Поповића. У мојој причи описала сам своју чукун баку Веру. Сигурна сам да ме чува са неба и она ми је подарила ову награду – рекла је Лара.

Друга је била и Наталија Пантић из Младеновца, прво место припало је Сањи Давидовић из Кикинде и треће су освојили Сара Петровић из Књажевца и Вукашин Бобић из Кикинде. За састав на мађарском језику награда је припала Мариети Молнар из Руског Села.

Ликовни конкурс изазвао је велико интересовање, а Дуња Бркин Трифуновић из Народне библиотеке „Јован Поповић“ каже да књига не може да се замисли без слике.

-Литерарани конкурс расписује се дуже од три деценије и сваке године имамо одличан одзив. Ове године пристигло је више од 200 радова, не само из Србије, него и из Црне Горе и Грчке где деца имају допунску наставу на српском језику.  Имали смо тежак задатак да наградимо најбоље јер су сви пристигли радови изузетни, а пресудиле су нијансе – рекла је Дуња Бркин Трифуновић.

Поред првог, другог и трећег места, поједини радови су награђени јер у Библиотеци сматрају да деци треба дати мотивацију да наставе да пишу и читају.

 

 

скупстина покрајине

Председник Скупштине Војводине Момо Чолаковић расписао је покрајинске изборе за 17. децембар. Претходно су покрајински посланици усвојили с одлуку о распуштању покрајинског парламента.

За одлуку је гласало 95 посланика, против је било четворо, а није гласало њих деветоро.

Председник покраијнског парламента Момо Чолаковић је захвалио посланицима за рад у мандату који је трајао од 31. јула 2020. године до данашњег дана.

Потпредседник Скупштине Војводине Дамир Зобеница рекао је да се од маја одржавају протести и постоје захтеви за одражавање републичких избора и избора за град Београд.

Ми смо на територији Војводине, пратећи захтеве опозиције да је локал другачији од републичких власти, поштовали да се не иде на локалне изборе, рекао је Зобеница и подсетио да се према роковима покрајинског парламента, после усвајања буџета, доноси и одлука о распуштању Скупштине и потом расписују избори.

Идемо на изборе консензусом власти и опозиције да они буду 17. децембра, рекао је Зобеница који је констатовао да је покрајински парламент издржао скоро пун мандат без икаквих инцидената.

У образложењу одлуке, чији су предлог потписала 93 од 120 посланика, наводи се да ће избори за посланике Скупштине Србије бити одржани 17. децембра и да је целисходније да тада буду одржани и покрајински избори, а не 2024. године.

Редовни покрајински избори требало би да буду одржани 2024. године, односно имајући у виду да је садашњи сазив конституисан 31. јула 2020. године, па је рок за расписивање редовних избора 2. мај наредне године.

Узимајући у обзир да је кратак временски размак од децембарских избора за народне посланике до редовних избора за посланике у Скупштину 2024, целисходније је, првенствено са финансијског, али и техничког аспекта одржати изборе за посланике Скупштине Војводине 17. децембра, наводи се у образложењу одлуке.

(Извор: РТВ)

error: Content is protected !!