Најновије

ефе87668-983ф-4406-8ф61-11725б03а544

Испред православне цркве у центру града на бадњак су донели коњаници уз запреге и фијакере обавезно окићени храстовим гранчицама. Милорад Рељин, коњар из Кикинде, заједно са братом и десеторо унучића испоштовао је традицију и на Градски трг донео бадњак.

-Унучићи су Милорад, два Ивана, Никола Немања, Матија, Бата, Елена, Миа и Брана. Најстарије унуче ове године пуни 18, а најмлађа међу њима је Миа стара свега три године. По бадњак одлазимо породично, са коњима и колима провозамо сву нашу децу и учимо их да одрже традицију. Сви они су наши наследници и читавог живота сећаће се ових тренутака – рекао је Рељин.

Први пут по бадњак са својим коњем ишла је и петнаестогодишња Лина Величков.

-Кренули смо око поднева, и купили коњаре. Бадњак смо донели у цркву и на трг како би га поделили суграђанима . И коњ Фифа је уживала и сигурно ћемо се и наредне године придружити овом обичају – сазнали смо од Лине.

У порти православне цркве Светог Николе у присуству суграђана и свештеника бадњак је освећен и упаљен.

Кум бадњака био је  Александар Сивчев, по занимању возач.

-За мене и моју породицу ово је велика част. Годинама учествујемо у доношењу бадњака и верујем да ће мени и мојој породици ово донети здравља, берићетну и успешну годину – навео је Сивчев.

Паљењу бадњака присуствовао је и градоначелник Никола Лукач, народни посланик Миленко Јованов, председник Скупштине Града Младен Богдан, заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски, члан Градског већа Драган Пецарски.

У порти цркве затекли смо и прослављену кикиндску пливачицу Марицу Стражмештер. Она живи и ради у Чикагу као тренер пливача.

-Не пропуштам Божић у родном граду, а у последње три године трудим се да живим у складу са вером, колико  могу. Божић је највећи хришћански празник и обележава се у кругу породице. Наши обичаји су прелепи и драго ми је што их толико суграђана подржава – казала је Марица Стражмештер.

У цркви су грађани одлазили по бадњаке које су однели својим кућама, а ове године припремљено их је око две хиљаде.  У исто време освећење и паљење бадњака организовано је и у Храму Светих Козме и Дамјана.

СЛИКА 4_1.3.2

Уношење бадњака у кућу на Бадњи дан традиција је која се поштује. Градоначелник Никола Лукач са члановима Градског већа Сашом Танацковим и Драганом Пецарским, представницима Кикндског коњичког клуба и спортистима: Душком Петровим, стрелцем, члановима џудо клуба “Партизан” и МРК “Кикинда Гриндекс”, унео је бадњак у Градску кућу.

Бадњак  је свето дрво код Словена и његовим уношењем чува се традиција, али и наговештава берићетна година.

 

У 15 сати испред цркве у центру је паљење бадњака, а од 16 часова Градску кућу, али и домове, испуниће коринђаши који ће веселим песмицима пожелети срећан Божић.

15дфф9б2-ц2б4-4б5б-бфдц-291282а63877

Домаћице су ове године посебну пажњу посветиле припреми бадњака и жита. На кикиндској пијаци понуда је богата, а цене се крећу од 100 до 250 динара.

-Месец дана припремала сам жито за продају. Потрудила сам се да паковање буде што лепше. Протеклих година популарни су такозвани божићни јежеви који треба најпре да се направе, а потом се посеје жито које је, тако рећи, нузпроизвод. Декорације које сам израдила могу да остану и послуже за друге намене. Заинтересованост је одлична – истакла је Љубинка Гавриловић.

Жито се уноси у кућу као симбол новог живота и родитељства. Поред жита у кућу се уноси и бадњак који симболише Христа и његов улазак у свет.

-Поред храстових гранчица бадњак обавезно треба да садржи жито, орах, пшеницу, босиљак и кукуруз. Бадњак је дрво које су пастири донели и заложили у хладној пећини  када се Исус Христ родио. На Бадње вече треба да се покрцка орах и уколико је језгро здраво и једро биће радосна година. Жито симболизује нови живот, босиљак је симбол здравља и заштите од зла, а кукуруз здравих животиња у домаћинству. Месецима припремам аранжмане с обзиром на то да се жито прикупља током жетве. Икебане су посебно интересантне, а за џакиће у које је бадњак упакован утрошила сам неколико сати – рекла нам је Радмила Јон.

вибер_имаге_2022-01-07_10-05-16-451-w1024

Поводом најрадоснијег хришћанског празника Божића у цркви Светог Николе у Кикинди сутра, 6. јануара у 9 сати биће служена Света Литургија у 14.30 је Вечерње богослужење, а у 15 сати је дочек и паљење бадњака. У поноћ ће бити служено Поноћно јутрење, а у 9 сати, 7. јануара, Света Литургија. Истог дана у 17 сати је Бденије.

На други дан Божића, када се обележава Сабор пресвете Богородице, у 9 часова је Света Литургија и у 17 сати је Бденије. Трећи дан Божића, 9. јануара, када се прославља Свети Архиђакон Стефан у 9 сати служиће се Света Литургија, а у 16 часова Бденије.

ДОМ ЗДРАВЉА

Нерадни дани за Божић су недеља, 7. и по препоруци Владе Србије понедељак, 8. јануар па ће радно време јавних служби и малопродајних објеката  бити прилагођено празнику. Већ сутра, на Бадњи дан трговинске радње „Универекспорта“, „Идеје“, „Максија“ и „Лидла“ радиће до 18 сати. Недеља је нерадна, а понедељак, 8. јануар све продавнице прехрамбене робе раде уобичајеним радним временом.

Током празника дежура амбуланта у Светосавској 53. На Бадњи дан  ради до 18 сати. У недељу и понедељак радно време биће до 20 часова. Фебрилна амбуланта у Микронасељу и током празника биће доступна од 8 до 16 часова. Дежура и Дечији диспанзер који ће радити од 9 до 17 сати.

У Општој болници у понедељак, 8. јануара, другог дана Божића, рад у Општој болници Кикинда биће организован као рад за празник.То значи да ће радити дежурне службе, а пацијенти који тог дана имају заказан амбулантни преглед биће благовремено обавештени о новом термину. Грађанима ће 24 сата бити доступна апотека у Блоку ГА 4.

ЈП „Кикинда” током божићних празника радиће по измењеном распореду. Паркинг се неће наплаћивати  у понедељак. Службе водовода и канализације дежураће током празника 24 сата, а за све информације и евентуалне кварове, доступан је број позивног центра 062/88-44-888.

Компанија ФЦЦ комунални отпад односиће према устаљеном распореду.

Главна, али и остале испоставе Поште биће затворен на Божић, а  и другог дана Божића 8. јануара главна Пошта ради од 7 до 15 часова.

 

Од сутра до уторка аутобуси „Аутопревоза“ превозиће путнике по недељном реду вожње.

слобода нк

Војвођански лигаш са стадиона „Илија Пантелић” зимује на петом месту групе „Исток” покрајинскога ранга, а тренер Слободе Слободан Митровић напомиње да је планирано у првом кругу на тај начин и остварено.

– С обзиром на слаб старт сезоне, када смо у прва четири кола узели свега два бода, на крају јесењег дела трке морали смо бити задовољни, будући да на конту имамо 25 бодова. План нам је задржати постојећи кадар, отишао нам је једино Зељковић, а освежили смо екипу с двојицом играча. Голман Милан Ђаковић стиже нам из великоселске Козаре, а Петар Цвијановић из рускоселске Црвене звезде. Имаћемо пет седмица припрема и исто толико контролних мечева, а на пролеће желимо што пре до позиције која ће нам гарантовати миран завршетак сезоне – каже Митровић.

Када је реч о ближој будућности клуба, Митровић додаје:

– Нећемо гомилати појачања са стране ни ове зиме нити у наредним прелазним роковима. Желимо да имамо што више играча из Нових Козараца и зато нам је битан рад с млађим категоријама, а колега Ђорђе Атлагић (на слици доле) окупио је велики број деце из села и квалитетно ради с њима.

Иначе, Новокозарчане је напустио и понајбољи играч Станаћев, који због неспоразума с управом није ни играо у другој половини јесени, тренирао је и тада на Градском стадиону, а сада се и званично вратио у редове српсколигаша ОФК Кикинде.

ИМГ_2380

Када је 2017. године поводом манифестације „Ноћ музеја“ у Народном музеју Кикинда организована изложба „Велика земља – прича о нашим селима“, многи посетиоци су питали зашто се, све оно што су видели и прочитали не „преточи“ у књигу. И били су у праву, прича Владислав Вујин, виши кустос историчар у Народном музеју.

-Изложба је и била конципирана као „улазак“ у једну „велику књигу“, боље рећи новине са великим плакатима дизајнираним попут „шареног“ магазина уз мали број експоната  пошто наш музеј „пати“ од недостатка предмета везаних за околна села. Уз основне податке о селима, посетиоци су на изложби могли да виде и прочитају битне, али и потпуно небитне, али свакако занимљиве, смешне, тужне , трагичне и заборављене приче из локалних историја свих места која чине општину  односно град Кикинду – каже Вујин.

Приче су поређане по азбучном реду девет села: Банатска Топола, Банатско Велико Село, Башаид, Иђош, Мокрин, Наково, Нови Козарци, Руско Село и Сајан. Временски период који је у овим причама обрађен завршава се у првим годинама нове колонизације после Другог светског рата.

-Пошто великокикиндске новине из несхватљивих разлога углавном нису бринуле, писале, о дешавањима у околним селима, као основни извор за изложбу сада и књигу служиле су новине које су излазиле у Београду између два светска рата „Време“ и „Правда“ и Новом Саду „Застава“. Но, тада смо дошли до проблема. Престонички медији су извештавали тек када се у нашим селима догодило нешто ружно. Нека пљачка, несрећа, убиство или самоубиство. Позитивних вести готово и да нема. Баш као и данас. Црна хроника продаје новине. Зато је ваљало потражити и друге изворе. О већини наших села писане су књиге у којима се могу пронаћи занимљиви подаци. Затим ту су и текстови вредних аутора и истраживача прошлости села који су објављивани у Гласнику Историјског архива Кикинда „Аттендите“. О прошлости из XИX века добар извор била је књига Васе Стајића „Великокикиндски диштрикт“. На крају ту су и подаци, предмети и фотографије из историјске и етнолошке збирке Народног музеја Кикинда – појаснио је Владислав Вујин.

Без икаквих претензија да буде научно штиво, већ да служи за забаву и сећање кроз забаву, „Велика земља -историјска сликовница о нашим селима“ је компилација кратких историја, „упакована“ у плаветнило севернобанатског хоризонта са мноштвом фотографија, која, без сумње, може представљати занимљиво штиво за све наше бивше и садашње суграђане.

коринђаши а

На Бадње вече на територији Града дочекују се коринђаши. Не постоји дете у Кикинди и околини које не зна бар две рецитације и радо коринђа. Рецитовањем песмица, деца домаћинима желе срећно Бадње вече, берићетну годину и пуно здравља за све укућане. И ове године Градска кућа отвориће врата коринђашима од 16 до 18 сати. Дочекаће их градпначелник Никола Лукач са сарадницима и даровати их слаткишима и воћем. Прошле године било их неколико стотина, а циљ је да се од заборава сачува обичај који се задржао  једино у Кикинди и околини и један је од ретких који се и дан данас преноси са колена на колено.

Осим деце која једва чекају Бадње вече и домаћини су ти који се веселе овом обичају. Коринђаши се дочекују са радошћу и весељем. Домаћини припреме поклоне којима их дарују, а домаћице припреме суве шљиве, смокве, јабуке, поморанџе, орахе. Сваки од дарова има симболику. Орах је посвећен прецима, бомбоне су симбол слатког живота, јабука симбол здравља, тако да деца добију све оно што ми је потребно за раст.

Са друге стране, деца кроз рецитације домаћинима наговесте здравље, напредак у кући и породици. Неке од рецитација које се говоре старе су више од сто година преносе се са генерације на генерацију, а неке се и мењају сходно савременом добу.

Коринђање је обичај који је стављен на националну листу за нематеријално културно наслеђе Србије.

 

басаид скола крецење

У Основној школи „1. октобар“ из Башаида зимски распуст биће искоришћен за уређење учионица. Мирко Влајков, директор каже да је у току кречење учионица.

-Одлучили смо да време када ђаци нису у школи искористимо и окречимо четири учионице у приземљу. У њима се настава одвија за ученике нижих разреда и нису кречене сигурно 15 година. Материјал је школа купила од сопствених средстава, а наш домар обавља молерске радове – рекао је Влајков и додао да су у школи решени да сваку прилику искористе како би кречили део по део зграде.

У протеклом периоду у ову школу уложена су знатна средства чиме је омогућено да ученици и запослени имају боље услове за рад.

-На конкурсима који буду расписани аплицираћемо за средства за дигиталну учионицу која ће бити опремљена рачунарима. Имамо простор који се не користи и у њему би ученици нижих разреда на прави начин могли да савладају градиво из предмета дигитални свет – сазнали смо од Влајкова.

2деб7цц4-0аее-4ебф-б708-д30д4д82787д

У току је чишћење дивљих депонија на територији Града. У овај посао биће уложено укупно шест милиона динара. Како је истакла Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, пет милиона определио је Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне, а милион динара издвојено је из градског буџета.

-Депоније које су обухваћене пројектом су у Новим Козарцима, Сајану и Руском Селу. Радови се обављају у Новим Козарцима и Сајану, а у Руском Селу депонија је очишћена крајем претходне године. Завршетак посла очекује се до краја јануара – каже наша саговорница.

Да се очисте дивље депоније у ова три села одлучило се по приоритету.

-Највећи број пријава за бесправно одлагање отпада стигао нам је из поменутих месних заједница. Мештани су пријављивали да се смеће одлаже на месту које није предвиђено за то. Осим тога, за Руско Село, Сајан и Нове Козарце била је спремна пројектна документација за уклањање депонија – додала је Мирослава Наранчић.

И овом приликом Мирослава Наранчић апеловала је на све да отпад не одлажу на дивљим депонијама.

-За неадекватно одлагање отпада искључиво смо ми одговорни. Сваке године знатна средства издвајају се да се сметлишта у селима и граду очисте. На жалост, сведоци смо да врло брзо, поново настану дивље депоније. Неопходно је да сви подједнако водимо рачуна о животној средини, јер нашу околину не чувамо само за нас, него и за нашу децу – прецизирала је Наранчић.