Најновије

Немци 4

Уметници из Немачке, Драгана Дамјановић Шахнер и Тоби Греј синоћ су на Тргу извели необични сликарски перформанс – стварали су дело великог формата везаних очију, уз музику. Први наступ у Србији имали су у Новом Бечеју. У наш град стигли су на позив из Културног центра.

И Шахнер и Греј су сликари, живе у Штуттгарду, односно Берлину, и ово је, кажу, нови вид њихове сарадње.

– Наш нови заједнички пут започели смо пре месец дана на фестивалу у месту у којем живим. Наишли смо на одушевљење публике и решили да наставимо заједно да стварамо на овај начин. У Немачкој смо сликали уз музичаре. Овде, у Србији, први пут емитујемо музику коју смо сами одабрали и коју обоје волимо – прича Драгана која за себе каже да је рођена Војвођанка.

За Тобија Греја искуство сликања везаних очију не разликује се много од уобичајеног поступка.

– Свакако, током процеса, покушавам да “напустим” чуло вида. У поређењу са онима којима је оно најважније, ми сликамо аутоматски по осећају, препуштамо се другим чулима: додира, слуха, мириса – каже Тоби.

У Србији је први пут и истиче да су му искуства веома лепа.

– Осећам се добродошлим. Људи су добри, гостопримљиви, желе да помогну, топлог су срца и интелигентни.

Судећи по броју публике, овај сликарски перформанс Кикинђанима је био веома занимљив. Сликари кажу да ће своје дело, настало инспирисано атмосфером и мирисима нашег града, оставити на поклон Кикинди.

Плава лагуна одбранила наслов

Екипа Плаве лагуне одбранила је наслов првака на трећем „Војводина Опен бy инвицтус”, забавно-спортском такмичењу које оне старије можда подсећа на некадашње „Игре без граница”, уприличеном на базену „Језеро”.

Победничка екипа, предвођена капитенком Милицом Матијевић, тријумфовала је након 10 дисциплина у конкуренцији још девет екипа, а пехар јој је уручио градоначелник Никола Лукач.

– Први полигон задао нам је највише проблема, али касније смо били све бољи и заслужено славили. Иначе, сви смо у екипи спортисти, колегиница и ја пливачице, а ту су још и шесторица момака – рекла је Матијевић.

Дејан Пудар, директор СЦ „Језеро”, напоменуо је:

– Трећи пут организовали смо ово надметање и полако оно постаје традиционално. Сматрам и да је управо овај догађај најатрактивнији овог лета у Кикинди, а под покривитељством Града. Видели смо сви колико је много публике овде било.

Јелена Чуданов, председница Спортског савеза Кикинде додала је:

– Увек ћемо да подржимо овакве догађаје, као што подржавамо и оне које организују наши клубови. Видели смо доста тешких дисциплина на овом такмичењу, али све је било лепо да се гледа, много је људи дошло да види ово и ја једва чекам да идуће године опет ово организујемо и да буде на још вишем нивоу.

Марија Марић, портпаролка из редова новосадских организатора ове манифестације, закључила је:

– Посећеност овог такмичења које организујемо по Војводини, била је највећа управо у Кикинди. Такође, и када је реч о организацији, све је било од домаћина на највишем нивоу.

Друга на овом надметању била је Кривина, а трећа екипа Аква термала.

358274986_299052242605832_6611069621979296729_н

У центру Банатског Великог Села, код Завичајне куће, организован је 13. „Крајишки вишебој“ који је окупио шест такмичарских екипа из Србије, међу којима су били и такмичари из Уба, три екипе из Банатског Великог Села и по једна из Накова и Нових Козараца.

Александар Поповић  (28) из Ваљева професионално се бави обарањем руку, што је била његова дисциплина. Члан је екипе „Горски вукови“ из Уба и радо се одазива вишебојима.

-Обарање руку тренирам од 14 године и до сада сам пет пута био шампион Србије, већ три године сам трећи у свету у категорији од 75 до 85 килограма и члан сам репрезентације Србије. – открио нам је Поповић – За обарање руку најважније су тетиве на рукама и одговарајући тренинзи. Два пута недељно имам спаринге на столу, а ту су и вежбе снаге и издржљивости.

Стеван Вељко (23) из Нових Козараца такмичио се у три дисциплине: ходање по брвну, скоку у вис из места и пењање уз стожину.

-Свака дисциплина је тешка на свој начин, али је за пењање уз стожину потребно највише умешности. Код ходања по деблу важна је равнотежа и брзина, код скока у вис потребне су јаке ноге, а за стожину је пресудна снага. Сваке године учествујем и ово је начин да одамо почаст нашим старима и крајевима одакле су дошли – истакао је Стеван Вељко.

Дугогодишњи такмичар Владимир Булатовић (31) ове године био је у улози судије у дисциплини обарање руку.

-Руке су се обарале на професионалном столу који се користи на државном првенству и пошто знам правила позван сам да будем судија. Десет година био сам учесник у више дисциплина: надвлачењу конопца, обарању руку и другим. За све дисциплне потребни су снага и умеће, а посебно је важно младима скренути пажњу на то колико је потребно бавити се спортом и бити у природи, а управо је то један од циљева вишебоја – поручио је Булатовић.

Борислав Стоисављевић, председник удружења „Крајишки вишебој“ из Банатског Великог Села додао је да су се екипе такмичиле у десет дисциплина.

-Циљ је неговање обичаја, традиције и културе српског народа. – напоменуо је Стоисављевић – Вишебој је отворила трка у џаку за децу, након чега су се и одрасли такмичили у истој дисциплини, настављено је са ходањем по брвну, скоком у даљ и вис из места, куке, обарање руку, привлачење кличка, пењање уз стожину да би се завршило надвлачењем конопца.

Догађају су присуствовали градоначелник Никола Лукач, који је отворио манифестацију, и његови сараднци Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника и председник Скупштине града Младен Богдан.

– Овакви догађаји важни јер села оживе. На једном месту окупе се све генерације, а како се Дан Банатског Великог Села прославља у добром расположењу, ту су и гости из околних села. Ово је један од начина да оживимо традицију и очувамо витешке дисциплине везане за крајеве из којих су дошли наши преци, да се новим генерацијама дочара какво је било чојство и јунаштво – казала је Дијана Јакшић Киурски.

Поред тога што су најбољи добили пехаре и медаље, ово је била прилика и да се заслужним мештанима доделе захвалнице.

358174969_1447747986001924_4030355874573451593_н

Победница манифестације „Најлепши крајишки колач“, коју је поводом Дана села организовало удружење жена „Орхидеја“ из Банатског Великог Села, је Љупка Мишков, председница удружења „Ливађанке“  из Александрова. У такмичењу за најлепши колач од вишања учествовало је 19 удружења жена из читаве Војводине које су на штандовима у центру села приказале шта све израђују у оквиру својих удружења.

-Волим да правим колаче и није први пут да побеђујем на гастрономским такмичењима. Колач од вишања правим као што се то некада радило. Вишње прво скувам јер су тада најлепше и додам гриз или мрвице хлеба, а мој колач је са мерама на шољице. Често га правим јер га деца обожавају – сазнали смо од Љупке Мишков.

Друго место припало је  грађанском удружењу „Башаид“, а треће удружењу жена „Козарчанке“ из Нових Козараца. Новка Павловић, предеседница „Орхидеје“ истакла је да је манифестација организована други пут.

-Колач од вишања су наше баке и маме радо спремале и нама, деци, он је био најслађи и најлепши који смо икада пробали. То је једноставан, обичан и најлепши колач. Наш циљ је да очувамо традицију и да је пренесемо на млађе генерације– рекла је Новка Павловић.

Манифестацију је отворио градоначелник Никола Лукач који је поздравио све присутне, а Великоселцима је честитао Дане села.

– Сви мештани заједно са месном заједницом и удружењима грађана потрудили су се да за Дане села организују низ догађаја који су окупили велики број посетилаца. Удружење жена „Орхидеја“  чува обичаје, традицију и културу народа  и предака одакле смо потекли. Жене су носиоци друштва и стуб породице и на нама је да их поштујемо, ценимо и волимо– напоменуо је Лукач.

Удружење жена „Крајишник“ из Крајишника радо долази и сарађује са Банатским Великим Селом.

-Код наших земљака долазимо кад год можемо. Наше вредне чланице припремиле су  и традиционални босански колач од вишања, а донели смо и ликер, сируп и сок од дрењина, мармеладу и слатко. Ту су и наши ручни радови од вуне: чарапе, прслуци, капе и све што су некада наше мајке и баке радиле и само тако успећемо да сачувамо нашу традицију од заборава – казала је  Мирјана Умићевић, председница удружења „Крајишник.

Позиву Великоселчанки, између осталих, одазвале су се чланице удружења из Крајишника, Александрова, Честерега, Српске Црње, околних села.

 

 

358180986_1964387233917503_5527094181720702839_н (1)

Град Кикинда је међу 11 локалних самоуправа које су добиле средства за програм подршке у примени иновативних решења у области саобраћаја. Реч је о савременим камерама које ће бити постављене у граду, а које препознају регистарске таблице, таблама за мерење брзине, светлосној сигнализацији, системима за мерење возила у кретању и сличном.

Уговоре је у Кули уручио министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић, а за програм подршке намењено је 100 милиона динара како би се безбедност грађана подигла на виши ниво. У име града догађају је присуствовао члан Градског већа Небојша Јованов.

За унапређење безбедности саобраћаја нашем граду припало је 9,8 милиона динара што ће обезбедити већу безбедност грађана, а пре свега деце у саобраћају.

ИМГ_20230722_071535

Последице последњих суперћелијских олуја још увек се санирају и тек предстоји процена материјалне штете. У олујним ударима ветра највише су страдали кровови, фасаде и прозори, аутомобили, усеви.

„Право на наплату штете од осигуравајућих друштава имају они који су купили полису осигурања и заштитили своју имовину од ризика каква је олуја”, каже Зоран Ћирић, портпарол Удружења осигуравача Србије, а преноси РТВ.

Услове осигурања прецизира полиса. За штету на ауту најједноставнију процедуру исплате омогућује каско.

„Уколико постоји каско осигурање, потребно је да грађани позову полицију да се изврши увиђај, да би могли да активирају то осигурање”, рекао је адвокат Саша Парежанин.

Доказе о насталој штети фотографисањем грађани треба да обезбеде и сами и да контактирају свог агента осигурања, објашњавају из Удружења осигуравача Србије. Кажу да држава није дужна да надокнади штету.

„Држава нема никакву законску обавезу да нама надокнади било какву штету. Задатак државе је хуманитарни. Једноставно, ако породица нема где да се склони, задатак државе је да помогне и да обезбеди смештај, гардеробу, храну за један одређени период док се породица не снађе, али надокнада штете у смислу да се направи нова кућа, то није задатак државе и ми из Удружења стално апелујемо на људе да се осигуравају”, рекао је Ћирић.

Ко није осигуран, прецизира адвокат Парежанин, може да рачуна на две могућности. У случају да је узрок штете стабло за које је на основу редовног програма одржавања надлежно Јавно комунално предузеће, први корак је тој служби упутити позив. Након тога следи заједнички излазак на лице места, сачињавање записника и подношење захтева лично. А надокнада је могућа и од власника приватног поседа.

„Онда је грађанин дужан да се, за надокнаду штете, обрати том власнику. Обично у пракси прво иде опомена, даје му се рок 10-15 дана да измири ту штету. Ако то не учини, оштећени су дужни да се тужбом обрате суду”, додао је Парежанин.

стабло

Пљусак са грмљавином и јак ветар вечерас нису мимоишли ни Кикинду. Делови града остали су без струје на око сат времена.

Ватрогасне екипе су на терену и интервенишу на више локација. У појединим улицама био је заустављен саобраћај због оборених стабала. Тако је било у у Улици Краља Петра где је пао део великог стабла и оштетио паркирани аутомобил. Ватрогасци су интервенисали и у улици Тозе Марковића, као и на тргу где су се, како сазнајемо, два пса уплела у сошке за бицикле.

И државни путеви из Зрењанина ка Новом Саду и Београду били су блокирани због стабала на путу

Друга провера за фудбалере ОФК Кикинде

У другој провери за оба српсколигаша, ОФК Кикинда на Градском стадиону поражена је 2:3 од елемирског Нафтагаса.

Већ у трећем минуту повратник у редове Кикинђана Молнар решио је ситуацију „један на један”, матирајући голмана Елемираца Галина. У 19. минуту на супротној страни Миливојев је покушао искоса нешто између набачене лопте и ударца у доњи угао, а на лопту је налетео Бачвански и изблиза ју убацио у мрежу за изједначење. Преокрет је донео Ренић након пола сата игре, а одбрана ОФК Кикинде претходно је изиграна на малом простору у свом шеснаестерцу. До одмора, ново поравнање. У 37. минуту новајлија Бенцке прелепим голом изједначио је на 2:2. Свему је претходио корнер, а нови играч Кикинђана, након одбитка, школски је, ефектиним ударцем, пребацио читав букет играча испред себе, као и истрчалог чувара мреже Нафтагаса.

Нови кормилар ОФК Кикинде Шпоња на одмору је променио свих 11 играча, Кандић стратег Елемираца тек тројицу, а у 56. минуту Миливојев је донео нову предност гостима, после асистенције Ренића који га је лепо спојио. Одмах потом и преостали резервисти, њих осморица, из редова Елемираца ушли су у игру, а до краја више није било промене резултата, иако је на обе стране виђено неколико одличних покушаја.

ОФК Кикинда: Савков, Барбул, Ђукић, Лукић, Радовановић, Кецман, Лолић, Бенцке, Мирков, Молнар, Ивановић. Играли су још: Опарница, Радосављевић, Галешев, Јовановић, Јарић, Рафаел, Попесков, Виловски, Бељин, Хајду, Шевић.

Адреналин 12

Манифестација „Х2О адреналин“ одржава се овог викенда у Кикинди на Старом језеру. У бесплатној малој школи мотонаутике, инструктори из Мотонаутичког клуба „Мото џет“ из Новог Сада, децу узраста од осам до 14 година уче управљању скутером. Овај летњи програм је, други пут, уприличила Туристичка организација Града.

– Деца су прошлог лета веома лепо прихватила ову нову активност у току распуста и то нас је подстакло да је организујемо поново. Прошле године било је 150 деце, верујем да ће их овога пута бити исто толико. Сви који су осетили чари вожње, дошли су поново и моћи ће да кажу да су у свом граду научили нешто ново – рекла је Јасмина Миланков, в. д. директорица Туристичке организација.

Деца су на скутерима са инструкторима и, како каже Миланкова, по некад за вожњу долазе у обзир и мало млађи, уколико инструктор процени да је то безбедно.

Александар Кревешић, председник Мотонаутичког клуба, истиче одличну сарадњу са Градом и наглашава значај обуке за вожњу скутером, јер се она, често, олако схвата.

– Неправилно управљање скутером може да буде веома опасно, што многи не знају. Грешка је кад људи оду на море, седну на скутер и мисле да знају да га возе. Најчешће греше јер не знају да, када пусте гас, пловилом више не може да се управља и тада лако може да дође до судара. Поред обуке, ми желимо да постигнемо и то да се неко заљуби у мотонаутику као грану спорта и да почне да се такмичи. Прво имамо кратку теоретску обуку, у току које причамо о култури понашања на води. Обука на скутеру траје четири сата – каже Кревешић.

Он наглашава да је „Мото џет Х2О адреналин“ већ нека врста националне школе јер су инструктори из овог клуба, током лета, сваког викенда у другом граду, на радост малишана који нису имали таква искуства.

Један од оних који је данас имао прву вожњу је десетогодишњи Филип Чубрило који је био задовољан, али је и признао да се мало уплашио када је скутер скретао.

Леон Петровић има 12 година и први пут се на скутеру, уз инструктора, опробао прошлог лета.

– Било је баш супер, вожња је била јако брза. Највише ми се свидело што сам могао и сам да управљам – каже Леон.

Манифестација траје два дана. Још сутра, од 13 до 17 сати, искусни мотонаутичари биће у нашем граду и чекаће нове заљубљенике у овај спорт. У међувремену, своје прве вожње на води, искусиће сви који то желе и тако стећи лепу успомену на лето у свом граду.

Дан Суваче 7

Мекике-лангоши, штрудле и погачице, песма, ручни радови, стари занати и приче испод ораха обележили су јубиларни „Дан Суваче“, одржан данас у овом јединственом млину на коњски погон у Кикинди.

Домаћице програма ове године биле су чланице Удружења жена „Сунце“ из Падеја. У уводном програму наступила је Женска певачка група „Др Тихомир Остојић“ из Остојићева.

Није случајно што је управо удружење из Падеја дочекивало госте – у овом месту направљена је комплетна дрвена грађа за млин, а затим и донесена и монтирана у Кикинди 1899. године. Од тада, млин је непрестано био у функцији, све до 1945. године.

Жене из Падеја су, поред кулинарских специјалитета, припремиле и изложбу ручних радова, организовале радионицу украшавања предмета техником декупаж и предавање о лековитом биљу, односно представљање производа „Маквала“ из Падеја, некадашње „Менте“.

– Удружење „Сунце“ нам је једно од најактивнијих у општини. Баве се ткањем, декупажом, кулинарством, представљају нас на такмичењима. У општини Чока много улажемо у рад свих удружења, желимо да сачувамо традицију. Демографски смо доста стари, али радимо на инфраструктури и култури, трудимо се да задржимо младе – нагласила је Стана Ђембер, председница општине Чока и оснивачица Удружења жена из Падеја.

Гошће-домаћице из Падеја поздравио је градоначелник Никола Лукач.

– Сувача нам веома много значи и идеја манифестације да представимо културу, традицију и обичаје народа са ових простора – истакао је Лукач. – Наша је обавеза да чувамо културу Баната и то се управо ради и у оваквим програмима.

Организатор „Дана Суваче“, Народни музеј Кикинда, установио је програм како би се популаризовао овај споменик културе од изузетног значаја, рекла је Славица Гајић, виши кустос-етнолог у Музеју.

– Сувача је једини објекат те врсте у Србији. Имамо бројне програме – кампове, радионице, долазе нам посетиоци из читаве Србије, Мађарске и Румуније, и многобројне екскурзије. Сада, после десет година, Сувача је много познатија и о њој се зна и ван граница наше земље. На „Дан Суваче“ седнемо испод ораха у дворишту, послужимо се старинским специјалитетима и причамо старе приче. Негујемо традицију и зато верујем да ће ова манифестација трајати – сигурна је Гајићева.

Од када постоји манифестација, као домаћице су се смењивале чланице удружења из свих села које припадају Кикинди. Сада се, каже Гајићева, круг затворио, и поново ће, наредне године, са својим рукотворинама, старим занатима и песмом, госте дочекивати домаћице из једног од кикиндских села.

– Све је већа популарност Суваче међу посетиоцима из других крајева, зато ми је жао што су у Кикинди људи мало инертни, и не долазе често – додаје Славица Гајић. – Наша идеја је да потпуно оспособимо млин и пуштамо га у погон, као што то раде у Сарвашу у Мађарској, у којем то чине једном годишње и својеврсна је атракција.

Овај споменик културе је, иначе, отворен и доступан посетиоцима сваког дана, осим понедељком, од 10 до 16 сати и у њега се увек може свратити, поседети у хладовини или под орахом у дворишту и сетити се неких давних времена чији дух живи управо на овој адреси.