Најновије Архиве | Паге 623 оф 765

416676285_386480697103473_2736748680067045939_н

Божићним концертом КУД „Мокрин“ започео овогодишњу сезону

Aleksandra Djuran Јануарy 9, 2024

Културно – уметничко друштво „Мокрин“ организовало је у понедељак, 8. јануара, Божићни концерт на ком су наступиле све секције друштва. Као и годинама раније, Мокринчани су концертну сезону започели наступом пред домаћом публиком, истакао је председник КУД-а Живко Угреновић.

-Бадње вече било је у знаку маскенбала и дружења, а на Божићном концерту представило се свих 180 наших чланова. Поред фолклорних секција имамо и певачке групе и рецитаторску и драмску секцију – напоменуо је Угреновић.

На самом почетку концерта, ком је присуствовао и председник Скупштине Града Младен Богдан, окупљенима је Божић честитао свештеник Бојан Стајић.

-На нама је велика одговорност, да чувамо традицију и културни идентитет народа који живе у нашој средини. Трудимо се да нашим члановима обезбедимо што боље услове за рад, да учествују на фестивалима у земљи и иностранству и да у најбољем светлу представљамо Мокрин и Кикинду – закључио је Живко Угреновић.

Подсетимо и да је почетком децембра прошле године, под покровитељством локалне самоуправе, у Мокрину су одржани 14. „Сусрети фолклорног стваралаштва“. Поред домаћина наступили су и гости КУД „Свети Ђорђе“ из Станчева, Фолклорни ансамбл „Доина“ из Великог Семиклуша, КУД „Светозар Марковић“ из Новог Сада и КУД „Банат“ из Новог Кнежевца.

Обавезно коришћење зимске опреме на возилима, напомињу у МУП-у

Aleksandra Djuran Јануарy 9, 2024

Због најављених већих снежних падавина и значајно нижих температура из Министарства унутрашњих послова апелују на возаче да адекватно припреме своја возила за пут и да обавезно користе зимску опрему.

Подсећамо да је у постојећим временским условима, када су на путу снег, лед или поледица, обавезно коришћење зимских пнеуматика, чија дубина шаре не сме бити мања од четири милиметра, док су на путевима ван насеља обавезан део зимске опреме и ланци за снег или
други уређаји за повећање тракције.

Министарство унутрашњих послова такође апелује на возаче да брзину кретања возила прилагоде постојећим временским условима, да држе веће одстојање и да не угрожавају себе и друге учеснике у саобраћају пребрзом вожњом и непрописним претицањем.

Никад више пољопривредника конкурисало за мере подршке Града

Aleksandra Djuran Јануарy 9, 2024

Локална самоуправа прошле године расписала је 20 јавних позива у оквиру спровођења политике руралног развоја и подршке пољопривреди и руралном развоју. За мере је укупно издвојено 15 милиона и 750 хиљада динара и како су се мере расписивале тако је и заинтересованост пољопривредника била већа, сазнајемо од Мирославе Наранчић, секретарке Секретаријата за заштиту животне средине пољопривреду и рурални развој.

– Од 618 примљених захтева одобрена су 602 што је рекордан број од када се спроводи програм. Реализација планираних средстава је изнад 95 процената и то захваљујући чињеници што се око свих мера договарамо са, такозваним малим, произвођачима којима су средства и намењена. Програм је намењен опстанку пољопривреде, укључивању што већег броја младих и опстанку газдинстава на селима. У великој мери подржавамо жене које су носиоци газдинства – истакла је Мирослава Наранчић.

Пошто су све мере расписане, увидело се да за две није било довољно заинтересованих. Тако су средства преусмерена на позиције у оквиру којих смо имали више захтева у односу на расположива средства Новац је опредељен за све гране пољопривреде: ратарство, сточарство, воћарство, пчеларство, виноградарство, кредитну подршку, осигурање усева, наводњавање, за јачање удружења из области пољопривреде, младе пољопривреднике.

-Субвенције су, у зависности од мере, биле од 30 до 100 одсто. Подржали смо пчеларство и набавку нових пчелињих друштава, изградњу и опремање објеката за традиционалне занате, заинтересоване за опрему за наводњавање и подизање нових и обнављање постојећих засада, управљање ризицима, очување биљних и животињских генетичких ресурса, младе у руралним срединама, набавку опреме за узорковање и производњу у млекарству, воћарству, винарству, алкохолних пића, цеђених уља. Подржани су и матичење животиња и њихово нешкодљиво уклањање – додала је наша саговорница.

Највећа заинтересованост била је за вештачко осемењавање, пластенике, за бушење бунара, наводњавање, пчеларство.

-Чак 13 удружења грађана јавило се са одличним идејама тако да је реализовано више пројеката чији је циљ развој пољопривреде, али и повезаност са животном средином – каже Мирослава Наранчић.

Циљ је да се сва планирана средства потроше и да што више произвођача буде обухваћено.

-У току је припрема програма за ову годину. За мере подршке обезбеђено је скоро 16 милиона динара. Ове године нећемо имати велики број мера него ћемо износе за мере повећати. Све оно што нам пољопривредници сугеришу ми ћемо уврстити у програм – прецизирала је Мирослава Наранчић.

Пољопривредници могу да траже поврат акцизе на дизел и биогориво

Aleksandra Djuran Јануарy 8, 2024

Пољопривредници могу да затраже поврат акцизе коју су платили на дизел и биогориво, јер је 1. јануара ступио на снагу нови правилник који уређује ту област. Захтев се подноси се Управи за аграрна плаћања избором и попуњавањем одговарајућег електронског обрасца, у онлајн форми, непосредно у оквиру софтверског решења е-аграр.

Прописом је предвиђено да поврат акцизе од 50 динара по литри може да се оствари за највише 100 литара по хектару нафте и биогорива. Постоји и ограничење у погледу површине земљишта које се обрађује и гледа се колико је горива потребно за обраду засејаних или засађених површина земљишта под конкретном биљном културом, до највише 100 хектара.

Пољопривредници морају да поседују фискалне рачуне на којима стоји и број пољопривредног газдинства, када је реч о физичким лицима. Правилником је дефинисано да фискални рачун мора да садржи и податке о купцу, врсти, количини и вредности набављених деривата нафте и биогорива.

У електронски образац захтева за поврат уноси се и датуми и количине купљеног горива, као и бројеви тих фискалних рачуна који се односе на конкретну куповину, затим назив катастарске општине, број и површина катастарске парцеле засађене под одговарајућом биљном културом за коју је набављена нафта и биогорива за пољопривреду.

Када Управа за аграрна плаћања обради податке и донесе решење, добија се право на рефакцију или се на решење жали, у року од 15 дана. Ако пољопривредник поврат плаћене акцизе оствари на основу нетачних података, новац мора да врати са затезном каматом, а пољопривредно газдинство му се ставља у пасиван статус, што значи да неће имати право ни на какве државне субвенције док тај новац не врати и поново активира статус.

Забелела се Кикинда, снег се није задржао

Aleksandra Djuran Јануарy 8, 2024

Кикинда се јутрос забелела. У јутарњим сатима падао је снег почео који је тек забелео кровове, али се није задржао на тлу. Како је и најавио Републички хидрометеоролошки завод током ноћи са падом температуре киша је прешла у снег у свим крајевима Србије.

Зимска служба на територији Граду одржава путеве првог и другог приоритета у дужини од око 130 километара. На лагеру је око 150 тона соли и 30 тона хладне асфалтне масе за попуњавање ударних рупа током зимског периода.

И наредних дана јутарње температуре биће у минусу, а максимална дневна неће пећи два степена у плусу. За сутра, 9. јануар најављена је слаба ледена киша.

Кристијан Доброка са Царем победник трке неоседланих коња у Мокрину

Aleksandra Djuran Јануарy 7, 2024

И ове године за Божић у Мокрину одржана је трка неоседланих коња. Учествовала су четворица јахача у такмичарском делу и девет у ревијалном. Победник је Кристијан Доброка са коњем Цар. Награду му је уручио Василије Јанић, председник Коњичког клуба.

Организатор Коњички клуб из Мокрина у сарадњи са Месном заједницом Мокрин. Божићна трка неоседалних коња организује се дуже од 120 година. Такмичење код Бакарне ћуприје одржава се сваке године првог дана Божића без обзира на то какво је време.

Организују се три трке, а циљ је да јахачи на неоседланим коњима што брже стигну до замишљеног циља. Трка се најављује хицима из ловачке пушке. Није познато ко је устоличио ову трку, али по сећањима времешних Мокринчана континуирано су почеле да се одржавају уочи Првог светског рата. Надметање је уједно и сећање на ратнике из Мокрина чуваре потиске границе који су јахали неоседлане и неукротиве коње.Мокрин је једино место у Банату у ком се одржавају овакве трке. Још се памти и препричава надметање из 1963. године када је температура била минус 30 степени.

402914710_6260392510728544_7753178359083812969_н

Божићни концерт КУД-а “Мокрин”

Aleksandra Djuran Јануарy 7, 2024

Културно-уметничко друштво “Мокрин” одржаће у понедељак, 8. јануара, Божићни концерт.

Ово ће бити прилика да се представе све секције друштва, али и да мештанима и гостима честитају Божић уз песму и игру.

У Дому културе концерт почиње у 19 сати.

(ВИДЕО) Рада, Снежана и Марија извукле златник и сребрењаке у чесници

Aleksandra Djuran Јануарy 7, 2024

У Православној цркви Светог Николе, служена је Божићна литургија којој је присуствовао велики број верника. Ломљена је чесница која је даривана окупљенима, а која је направљена је у пекари „Мркшићеви салаши“ у Српском Итебеју.

Свештеник Мирослав Бубало истакао је да Божић није само традиционални празник, иако традицију треба неговати и чувати.

-Божић је егзистенцијални празник, рођење сина Божијег као човека мења односе између Бога и човека. То је порука коју желим да упутим за Божић који је велики помак за човечанство и то помак унапред – рекао је Мирослав Бубало.

У божићном хлебу, чесници, било је три сребрењака и златник, а према народном веровању онај ко их пронађе биће срећан читаве године. Суграђанка Рада Костић (61) једна је од њих.

-Први пут сам извукла златник у чесници и пресрећна сам. Надам се да ће он помоћи да читаве наредне године будемо срећни и ја и моја породица – казала је Рада Костић.

Један од сребрењака је припао Кикинђанки Снежани Лињачки (70).

-На највећи хришћански празник добила сам сребрењак и не могу вам описати каква је радост у мојој души. Долазим редовно у цркву и ово је највећи дар – додала је Снежана Лињачки.

Сребрењак је припао и деветогодишњој Марији Радосављевић из Кикинде.

-Сребрни новчић сам извукла први пут. Чуваћу га као успомену и драго ми је што је припао баш мени – открила нам је Марија.

Божићној литургији присуствовали су градоначелник Никола Лукач, народни посланик Миленко Јованов, заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски, председник Скупштине Града Младен Богдан, чланица Градског већа Мелита Гомбар. Поздравом Мир Божији, Христос се роди, први човек града, упутио је честитке за најрадоснији хришћански празник.

-Срца свих нас су испуњена када видимо велики број суграђана и деце у цркви на Божић, који је један од највећих празника. Свима желим пуно здравља, породичне среће, радости и весеља. На свима нама је да помажемо једини другима, чувамо једни друге, децу учимо традицији и да заједнички, у миру и благостању, Кикинда буде још боље место за живот – истакао је Лукач.

Божићна литургија служена је и у Храму Светих Козме и Дамјана, а дељена је и чесница. И на овом светом месту било је доста верника.

Православни верници славе Божић, празник рађања новог живота, празник деце и детињства

Aleksandra Djuran Јануарy 7, 2024

Православни верници данас славе најрадоснији хришћански празник Божић, рођење Исуса Христа. Божић, заједно са Васкрсом, представља један од највећих хришћанских празника и празнује се као успомена на дан рођења Господа Исуса Христа, Сина Божијег.

СПЦ и верници, Божић славе три дана. Други дан Божића је Сабор Пресвете Богородице, у знак захвалности што је родила Спаситеља, док се трећег дана слави Свети Стефан.

На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима и објављује се долазак Божића и божићног славља.Верници се традиционално поздрављају са Мир Божји, Христос се роди – Ваистину се роди.

Божић је празник рађања новог живота, празник деце и детињства, празник родитељства – очинства и материнства.

Код Срба тај празник је украшен најлепшим верским обичајима и обредима, који имају један основни смисао и циљ: умолити Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина.

Божић је увек мрсни дан, којем је претходио четрдесетодневни божићни пост, који представља прочишћење духа и тела. У Србији је на свечаној божићној трпези најважнија је чесница, погача у коју се ставља златни или сребрни новчић, а она се за ручком ломи искључиво рукама. Ко у свом парчету пронађе новчић, према веровању, имаће среће у наредној години.

Најрадоснији хришћански празник 7. јануара, поред Српске православне цркве, прослављају Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти, који поштују јулијански календар.

(ВИДЕО) Коринђаши посетили Градску кућу и честитали Бадње вече и Божић

Aleksandra Djuran Јануарy 6, 2024

Већ са првим мраком деца у поворкама крећу да коринђају. Шаљивим песмицама домаћинима желе срећно Бадње вече, добро здравље и родну годину. И ове године, трећу заредом, Градска кућа отворила је своја врата за више стотина малишана који су радо коринђали градоначелнику Николи Лукачу и његовим сарадницима који су их заузврат даровали воћем и слаткишима.

Међу њима је био Новак Јерковић из Београда.

-Код нас нема коринђања и овај обичај ми се јако свиђа. Волим да идем од куће до куће и коринђам. Научио сам две песмице, а оно што је најбоље је што добијам пуно слаткиша – рекао нам је Новак.

Градоначелник Лукач истакао је да је чување културе и обичаја, свих нас који живимо на овим просторима, наш задатак.

-Коринђање је опстало једино на северу Баната и важно је да га пренесемо на све генерације које долазе. Деца су та која на најлепши начин честитају Бадње вече и Божић, а ми их наградимо јабукама, орасима, али и слаткишима. Драго ми је што смо успели у томе да додатно приближимо традицију не само деци из Кикинде и околине, него и гостима који су дошли за Божић који је најрадоснији хришћански празник – казао је први човек града.

Песмице које деца рецитују су шаљиве и кратке. Не постоји дете у Кикинди и околини које не зна бар две рецитације и радо коринђа. Неке од рецитација које се говоре старе су више од сто година,Преносе се са генерације на генерацију, а неке се и мењају сходно савременом добу.