September 1, 2026

Најновије

416676285_386480697103473_2736748680067045939_n

Božićnim koncertom KUD „Mokrin“ započeo ovogodišnju sezonu

Aleksandra Djuran January 9, 2024

Kulturno – umetničko društvo „Mokrin“ organizovalo je u ponedeljak, 8. januara, Božićni koncert na kom su nastupile sve sekcije društva. Kao i godinama ranije, Mokrinčani su koncertnu sezonu započeli nastupom pred domaćom publikom, istakao je predsednik KUD-a Živko Ugrenović.

-Badnje veče bilo je u znaku maskenbala i druženja, a na Božićnom koncertu predstavilo se svih 180 naših članova. Pored folklornih sekcija imamo i pevačke grupe i recitatorsku i dramsku sekciju – napomenuo je Ugrenović.

Na samom početku koncerta, kom je prisustvovao i predsednik Skupštine Grada Mladen Bogdan, okupljenima je Božić čestitao sveštenik Bojan Stajić.

-Na nama je velika odgovornost, da čuvamo tradiciju i kulturni identitet naroda koji žive u našoj sredini. Trudimo se da našim članovima obezbedimo što bolje uslove za rad, da učestvuju na festivalima u zemlji i inostranstvu i da u najboljem svetlu predstavljamo Mokrin i Kikindu  – zaključio je Živko Ugrenović.

Podsetimo i da je početkom decembra prošle godine, pod pokroviteljstvom lokalne samouprave, u Mokrinu su održani 14. „Susreti folklornog stvaralaštva“. Pored domaćina nastupili su i gosti KUD „Sveti Đorđe“ iz Stančeva, Folklorni ansambl „Doina“ iz Velikog Semikluša, KUD „Svetozar Marković“ iz Novog Sada i KUD „Banat“ iz Novog Kneževca.

saobracajna+policija+(2)

Obavezno korišćenje zimske opreme na vozilima, napominju u MUP-u

Aleksandra Djuran January 9, 2024

Zbog najavljenih većih snežnih padavina i značajno nižih temperatura iz Ministarstva unutrašnjih poslova apeluju na vozače da adekvatno pripreme svoja vozila za put i da obavezno koriste zimsku opremu.

Podsećamo da je u postojećim vremenskim uslovima, kada su na putu sneg, led ili poledica, obavezno korišćenje zimskih pneumatika, čija dubina šare ne sme biti manja od četiri milimetra, dok su na putevima van naselja obavezan deo zimske opreme i lanci za sneg ili
drugi uređaji za povećanje trakcije.

Ministarstvo unutrašnjih poslova takođe apeluje na vozače da brzinu kretanja vozila prilagode postojećim vremenskim uslovima, da drže veće odstojanje i da ne ugrožavaju sebe i druge učesnike u saobraćaju prebrzom vožnjom i nepropisnim preticanjem.

berba grozdja

Nikad više poljoprivrednika konkurisalo za mere podrške Grada

Aleksandra Djuran January 9, 2024

Lokalna samouprava prošle godine raspisala je 20 javnih poziva u okviru sprovođenja politike ruralnog razvoja i podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju. Za mere je ukupno izdvojeno 15 miliona i 750 hiljada dinara i kako su se mere raspisivale tako je i zainteresovanost poljoprivrednika bila veća, saznajemo od Miroslave Narančić, sekretarke Sekretarijata za zaštitu životne sredine poljoprivredu i ruralni razvoj.

– Od 618 primljenih zahteva odobrena su 602 što je rekordan broj od kada se sprovodi program. Realizacija planiranih sredstava je iznad 95 procenata i to zahvaljujući činjenici što se oko svih mera dogovaramo sa, takozvanim malim, proizvođačima kojima su sredstva i namenjena. Program je namenjen opstanku poljoprivrede, uključivanju što većeg broja mladih i opstanku gazdinstava na selima. U velikoj meri podržavamo žene koje su nosioci gazdinstva – istakla je Miroslava Narančić.

Pošto su sve mere raspisane, uvidelo se da za dve nije bilo dovoljno zainteresovanih. Tako su sredstva preusmerena na pozicije u okviru kojih smo imali više zahteva u odnosu na raspoloživa sredstva  Novac je opredeljen za sve grane poljoprivrede: ratarstvo, stočarstvo, voćarstvo, pčelarstvo, vinogradarstvo, kreditnu podršku, osiguranje useva, navodnjavanje, za jačanje udruženja iz oblasti poljoprivrede, mlade poljoprivrednike.

-Subvencije su, u zavisnosti od mere, bile od 30 do 100 odsto. Podržali smo pčelarstvo i nabavku novih pčelinjih društava, izgradnju i opremanje objekata za tradicionalne zanate, zainteresovane za opremu za navodnjavanje i podizanje novih i obnavljanje postojećih zasada, upravljanje rizicima, očuvanje biljnih i životinjskih genetičkih resursa, mlade u ruralnim sredinama, nabavku opreme za uzorkovanje i proizvodnju u mlekarstvu, voćarstvu, vinarstvu, alkoholnih pića, ceđenih ulja. Podržani su i matičenje životinja i  njihovo neškodljivo uklanjanje – dodala je naša sagovornica.

Najveća zainteresovanost bila je za veštačko osemenjavanje, plastenike, za bušenje bunara, navodnjavanje, pčelarstvo.

-Čak 13 udruženja građana javilo se sa odličnim idejama tako da je realizovano više projekata čiji je cilj razvoj poljoprivrede, ali  i povezanost sa životnom sredinom – kaže Miroslava Narančić.

Cilj je da se sva planirana sredstva potroše i da što više proizvođača bude obuhvaćeno.

-U toku je priprema programa za ovu godinu. Za mere podrške obezbeđeno je skoro 16 miliona dinara. Ove godine nećemo imati veliki broj mera nego ćemo iznose za mere povećati. Sve ono što nam poljoprivrednici sugerišu mi ćemo uvrstiti u program – precizirala je Miroslava Narančić.

 

 

 

Setva

Poljoprivrednici mogu da traže povrat akcize na dizel i biogorivo

Aleksandra Djuran January 8, 2024

Poljoprivrednici mogu da zatraže povrat akcize koju su platili na dizel i biogorivo, jer je 1. januara stupio na snagu novi pravilnik koji uređuje tu oblast. Zahtev se podnosi se Upravi za agrarna plaćanja izborom i popunjavanjem odgovarajućeg elektronskog obrasca, u onlajn formi, neposredno u okviru softverskog rešenja e-agrar.

Propisom je predviđeno da povrat akcize od 50 dinara po litri  može da se ostvari za najviše 100 litara po hektaru nafte i biogoriva. Postoji i ograničenje u pogledu površine zemljišta koje se obrađuje i gleda se koliko je goriva potrebno za obradu zasejanih ili zasađenih površina zemljišta pod konkretnom biljnom kulturom, do najviše 100 hektara.

Poljoprivrednici moraju da poseduju fiskalne račune na kojima stoji i broj poljoprivrednog gazdinstva, kada je reč o fizičkim licima. Pravilnikom je definisano da fiskalni račun mora da sadrži i podatke o kupcu, vrsti, količini i vrednosti nabavljenih derivata nafte i biogoriva.

U elektronski obrazac zahteva za povrat unosi se i datumi i količine kupljenog goriva, kao i brojevi tih fiskalnih računa koji se odnose na konkretnu kupovinu, zatim naziv katastarske opštine, broj i površina katastarske parcele zasađene pod odgovarajućom biljnom kulturom za koju je nabavljena nafta i biogoriva za poljoprivredu.

Kada Uprava za agrarna plaćanja obradi podatke i donese rešenje, dobija se pravo na refakciju ili se na rešenje žali, u roku od 15 dana. Ako poljoprivrednik povrat plaćene akcize ostvari na osnovu netačnih podataka, novac mora da vrati sa zateznom kamatom, a poljoprivredno gazdinstvo mu se stavlja u pasivan status, što znači da neće imati pravo ni na kakve državne subvencije dok taj novac ne vrati i ponovo aktivira status.

 

 

50a4dd4b-f638-4b3b-820f-2a1f9c068d76_1

Zabelela se Kikinda, sneg se nije zadržao

Aleksandra Djuran January 8, 2024

Kikinda se jutros zabelela. U jutarnjim satima padao je sneg počeo koji je tek zabeleo krovove, ali se nije zadržao na tlu. Kako je i najavio Republički hidrometeorološki zavod tokom noći sa padom temperature kiša je prešla  u sneg  u svim krajevima Srbije.

Zimska služba na teritoriji Gradu održava puteve prvog i drugog prioriteta u dužini od oko 130 kilometara. Na lageru je oko 150 tona soli i 30 tona hladne asfaltne mase za popunjavanje udarnih rupa tokom zimskog perioda.

I narednih dana jutarnje temperature biće u minusu, a maksimalna dnevna neće peći dva stepena u plusu. Za sutra, 9. januar najavljena je slaba ledena kiša.

download (32)

Kristijan Dobroka sa Carem pobednik trke neosedlanih konja u Mokrinu

Aleksandra Djuran January 7, 2024

I ove godine za Božić u Mokrinu održana je trka neosedlanih konja. Učestvovala su četvorica jahača u takmičarskom delu  i devet u revijalnom. Pobednik je Kristijan Dobroka sa konjem Car.  Nagradu mu je uručio Vasilije Janić, predsednik Konjičkog kluba.

Organizator Konjički klub iz Mokrina u saradnji sa Mesnom zajednicom Mokrin. Božićna trka neosedalnih konja organizuje se duže od 120 godina. Takmičenje kod Bakarne ćuprije održava se svake godine prvog dana Božića bez obzira na to kakvo je vreme.

Organizuju se tri trke, a cilj je da jahači na neosedlanim konjima što brže stignu do zamišljenog cilja. Trka se najavljuje hicima iz lovačke puške. Nije poznato ko je ustoličio ovu trku, ali po sećanjima vremešnih Mokrinčana kontinuirano su počele da se održavaju uoči Prvog svetskog rata. Nadmetanje je ujedno i sećanje na ratnike iz Mokrina čuvare potiske granice koji su jahali neosedlane i neukrotive konje.Mokrin je jedino mesto u Banatu u kom se održavaju ovakve trke. Još se pamti i prepričava nadmetanje iz 1963. godine kada je temperatura bila minus 30 stepeni.

402914710_6260392510728544_7753178359083812969_n

Božićni koncert KUD-a “Mokrin”

Aleksandra Djuran January 7, 2024

Kulturno-umetničko društvo “Mokrin” održaće u ponedeljak, 8. januara, Božićni koncert.

Ovo će biti prilika da se predstave sve sekcije društva, ali i da meštanima i gostima čestitaju Božić uz pesmu i igru.

U Domu kulture koncert počinje u 19 sati.

c86cf4b8-662c-4cf9-8beb-32553d54824b

(VIDEO) Rada, Snežana i Marija izvukle zlatnik i srebrenjake u česnici

Aleksandra Djuran January 7, 2024

U Pravoslavnoj crkvi Svetog Nikole, služena je Božićna liturgija kojoj je prisustvovao veliki broj vernika. Lomljena je česnica koja je darivana okupljenima, a koja je napravljena je u pekari „Mrkšićevi salaši“ u Srpskom Itebeju.

Sveštenik Miroslav Bubalo istakao je da Božić nije samo tradicionalni praznik, iako tradiciju treba negovati i čuvati.

-Božić je egzistencijalni praznik, rođenje sina Božijeg kao čoveka menja odnose između Boga i čoveka. To je poruka koju želim da uputim za Božić koji je veliki pomak za čovečanstvo i to pomak unapred – rekao je Miroslav Bubalo.

U božićnom hlebu, česnici, bilo je tri srebrenjaka i zlatnik, a prema narodnom verovanju onaj ko ih pronađe biće srećan čitave godine. Sugrađanka Rada Kostić (61) jedna je od njih.

-Prvi put sam izvukla zlatnik u česnici i presrećna sam. Nadam se da će on pomoći da čitave naredne godine budemo srećni i ja i moja porodica – kazala je Rada Kostić.

Jedan od srebrenjaka je pripao Kikinđanki Snežani Linjački (70).

-Na najveći hrišćanski praznik dobila sam srebrenjak i ne mogu vam opisati kakva je radost u mojoj duši. Dolazim redovno u crkvu i ovo je najveći dar – dodala je Snežana Linjački.

Srebrenjak je pripao i devetogodišnjoj Mariji Radosavljević iz Kikinde.

-Srebrni novčić sam izvukla prvi put. Čuvaću ga kao uspomenu i drago mi je što je pripao baš meni – otkrila nam je Marija.

Božićnoj liturgiji prisustvovali su gradonačelnik Nikola Lukač, narodni poslanik Milenko Jovanov, zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski, predsednik Skupštine Grada Mladen Bogdan, članica Gradskog veća Melita Gombar. Pozdravom Mir Božiji, Hristos se rodi, prvi čovek grada, uputio je čestitke za najradosniji hrišćanski praznik.

-Srca svih nas su ispunjena kada vidimo veliki broj sugrađana i dece u crkvi na Božić, koji je jedan od najvećih praznika. Svima želim puno zdravlja, porodične sreće, radosti i veselja. Na svima nama je da pomažemo jedini drugima, čuvamo jedni druge, decu učimo tradiciji i da zajednički, u miru i blagostanju, Kikinda bude još bolje mesto za život – istakao je Lukač.

Božićna liturgija služena je i u Hramu Svetih Kozme i Damjana, a deljena je i česnica. I na ovom svetom mestu bilo je dosta vernika.

 

CDA_1803-w1024

Pravoslavni vernici slave Božić, praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva

Aleksandra Djuran January 7, 2024

Pravoslavni vernici danas slave najradosniji hrišćanski praznik Božić, rođenje Isusa Hrista. Božić, zajedno sa Vaskrsom, predstavlja jedan od najvećih hrišćanskih praznika i praznuje se kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg.

SPC i vernici, Božić slave tri dana. Drugi dan Božića je Sabor Presvete Bogorodice, u znak zahvalnosti što je rodila Spasitelja, dok se trećeg dana slavi Sveti Stefan.

Na Božić ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima i objavljuje se dolazak Božića i božićnog slavlja.Vernici se tradicionalno pozdravljaju sa Mir Božji, Hristos se rodi – Vaistinu se rodi.

Božić je praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva – očinstva i materinstva.

Kod Srba taj praznik je ukrašen najlepšim verskim običajima i obredima, koji imaju jedan osnovni smisao i cilj: umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina.

Božić je uvek mrsni dan, kojem je prethodio četrdesetodnevni božićni post, koji predstavlja pročišćenje duha i tela. U Srbiji je na svečanoj božićnoj trpezi najvažnija je česnica, pogača u koju se stavlja zlatni ili srebrni novčić, a ona se za ručkom lomi isključivo rukama. Ko u svom parčetu pronađe novčić, prema verovanju, imaće sreće u narednoj godini.

Najradosniji hrišćanski praznik 7. januara, pored Srpske pravoslavne crkve, proslavljaju Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti, koji poštuju julijanski kalendar.

942375ec-e3e9-42c7-99bf-f8ad598d8274

(VIDEO) Korinđaši posetili Gradsku kuću i čestitali Badnje veče i Božić

Aleksandra Djuran January 6, 2024

Već sa prvim mrakom deca u povorkama kreću da korinđaju. Šaljivim pesmicama domaćinima žele srećno Badnje veče, dobro zdravlje i rodnu godinu. I ove godine, treću zaredom, Gradska kuća otvorila je svoja vrata za više stotina mališana koji su rado korinđali gradonačelniku Nikoli Lukaču i njegovim saradnicima koji su ih zauzvrat darovali voćem i slatkišima.

Među njima je bio Novak Jerković iz Beograda.

-Kod nas nema korinđanja i ovaj običaj mi se jako sviđa. Volim da idem od kuće do kuće i korinđam. Naučio sam dve pesmice, a ono što je najbolje je što dobijam puno slatkiša – rekao nam je Novak.

Gradonačelnik Lukač istakao je da je čuvanje kulture i običaja, svih nas koji živimo na ovim prostorima, naš zadatak.

-Korinđanje je opstalo jedino na severu Banata i važno je da ga prenesemo na sve generacije koje dolaze. Deca su ta koja na najlepši način čestitaju Badnje veče i Božić, a mi ih nagradimo jabukama, orasima, ali i slatkišima. Drago mi je što smo uspeli u tome da dodatno približimo tradiciju ne samo deci iz Kikinde i okoline, nego i gostima koji su došli za Božić koji je najradosniji hrišćanski praznik – kazao je prvi čovek grada.

Pesmice koje deca recituju su šaljive i kratke. Ne postoji dete u Kikindi i okolini koje ne zna bar dve recitacije i rado korinđa. Neke od recitacija koje se govore stare su više od sto godina,Prenose se sa generacije na generaciju, a neke se i menjaju shodno savremenom dobu.